Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Зрно]

Вранеш (Никољдан), Југово/Пљевља

Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и требало би да се ради о низводној грани Y32147>Y260698, која је утврђена дубинским тестирањем Драгаша и Ковачевића из тог краја. Они исто славе Никољдан. Осим крсне славе и територијалне блискости, на ову грану упућује повишена DYS456=16. С друге стране, изненађујућа је Вранешова вредност DYS456=15, уместо 16 која је типична за читаву Y32147, па тако и ову најнизводнију Y260698. Вранеш такође има повишену DYS449=32, по чему се разликује од осталих. Због велике сличности у маркерима свих Z2705, сад имамо заваравајућу ситуацију да се од доста тестираних разликује на само два маркера, углавном Пипера и неких грана испод Y31247. Тек онда по сличности долазе ови с подручја Пљеваља - разлике су 3/25. Али, то би ипак требао бити Вранешов род, у који су сврстани још Вучковић из Збојштице код Ужица и Добросављевић из Чокешине код Лознице.

Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-Z15952/

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

По књизи "Пљеваљски крај", од Војиновића:

Из Вранеша је дошао Саво Вранеш (1788) и населио се у Југову. Његов син је Шћепан (1818). За њега сматрају да је рођен у Југову. Из Југова су прешли у Бушње, али су се поново вратили у Југово. У Југово су дошли по одобрењу Селмановића. Шћепови синови су: Јовица, Саво, Стеван и Милан. У Југову има 10 кућа Вранеша од Ристина сина кога је довела из првог дома кад се преудала у Вранеше. Јовица и Милан дошли су на Гајине 1908. године на имање паше Бајровића. Сада их има 7 кућа Саво је отишао на Которац и има их 6 кућа. Стеван је остао у Југову и од њега су 4 куће.

Мислим да у том Вранешу код Пљеваља и нема презиме Вранеш. На другом месту сам прочитао да су по предању од Куча-Дрекаловића, као и многи из тог краја који славе Никољдан. Само у Кучима нема ова хаплогрупа.

[drajver]

Бројчин, Петковдан, Иђош/Кикинда

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује низ немодалних вриједности маркера: DYS390=23, DYS389-II=32, DYS458=19, DYS456=16. У бази не постоје тестирани који би имали све или већину ових карактеристичних вриједности. Технички гледано, Бројчину је најближи необјављени тестирани из околине Пријепоља (муслиманска породица) на 3/23 маркера разлике, али су разлике управо на карактеристичним маркерима па то нема пуно значаја. На 4/23 маркера разлике су неки необјављени тестирани са подручја Никшића, који посједују бар двије карактеристичне вриједности DYS458=19, DYS456=16. Када се све сабере, ништа поуздано што би упућивало на ближу везу. Једино рјешење је дубински тест.

У етнографској литератури о Бројчинима може да се прочита веома мало. У Иђошу је сврстана у групу породица чије поријекло није утврђено: БРЕУЦ, сад БРОЈЧИНИ (14, Св. Параскева). Тестирани је оставио нешто детаљније податке и наводи да је породица оригинално из Штајерске, да су затим прешли у Темишвар, па у Кикинду и Иђош и да су били занатлије-хлебари. Прешли су на православну вјеру у 19. вијеку. По облику се чини да је презиме њемачко. И данас презиме Breutz постоји у Њемачкој.

Хаплогрупа I2-PH908 је свакако најтипичнија за српску популацију, али је присутна и код Нијемаца, тако да њемачко поријекло само по основу хаплогрупе не треба искључивати. Мање је додуше хаплогрупа I2-PH908 карактеристична за подручје Штајерске, одакле је по предању породица поријеклом.

[Небојша]

Кукић, Ђурђевдан, Лисице, Лучани, J2b-M205>Y22059


Кукићи су од Петра Куке, који се доселио у време Карађорђева похода на Сјеницу из села Косатице код Нове Вароши. Зна се да је био мајстор, зидар и дрводеља, славе Ђурђевдан.
https://www.poreklo.rs/2012/09/27/poreklo-prezimena-selo-lisice-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

У склопу НГ недеље 2024 тестирани су Давидовићи из истог места, који су такође испали J2b-Y22059. Јован Ердељановић (Доње Драгачево, 1902) је изнео тезу да су Давидовићи и Кукићи можда повезани. Међутим, иако славе исте славе и обе породице припадају J2b-M205, нису хаплотипом сасвим блиски. Наиме, Кукић има више модалан хаплотип, док је Давидовић, према Y-STR вредностима, типичан припадник J2b-Y155375. Могуће да је веза изведена на основу предања о пореклу из Косатице код Нове Вароши. У сваком случају добро је што ће Кукић радити BIG Y-700, па ћемо сазнати која је дубља грана у питању.

37. Давидовић, Ђурђевдан, Лисице, Лучани, J2b-M205>Y22059


Давидовићи су од деда Давида, чији су синови били Андрија и Младен. Давид се одселио из Шиповика (или Косатице) код код Нове Вароши. Неки тврде да су Кукићи и Давидовићи једног порекла. Како су можда и Давидовићи из Косатице а пошто им је иста слава Ђурђевдан, ово тврђење може бити истинито.

Реч је о подграни J2b-M205>Y22059>Y155375, веома раширеној у западној Србији. Давидовићу су блиски неки родови који такође славе Ђурђевдан, Чаркићи из Рогатице, Ковачевићи из Церове (Крупањ), као и Поровићи (муслимани) из Сељана код Пријепоља. Савет је свакако неки од дубинских тестова (BIGY700), а када су појединачни SNP тестови у питању, најпре би требало проверити фочанско-крички J-FT422756.

[Ojler]

Драгић, Јовањдан, Блиња/Петриња, I2-Y3120

Резултат ДНК теста показује да се презиме Драгић у Блињи јавља код различитих генетичких родова. Већ имамо двојицу тестираних Драгића из овог места који припадају хаплогрупи G2a-Y128480, а сада и Драгића који је грана I2-Y3120. Драгићи су у Блињи морали бити присутни још у 17. веку, јер се 1703. године помињу међу влашким првацима (десетар Предоје Драгић). У првој половини 18. века Драгићи су кнежевска породица која држи Блињску кнежију (кнез Иван Драгић).
Не знам да ли је Драгићима познато да су у Блињи разнородни и којем од два рода су припадали Драгићи који се помињу у изворима, али верујем да би нам Петар Демић могао написати нешто више о томе.

Посматрано у односу на грану I2-Y3120 хаплотип Драгића има готово модалне вредности, осим на маркеру DYS439 где се као карактеристична уочава вредност 14. Због блискости модалним маркерима за овај резултат у бази СДНКП има приличан број хаплотипова са разликом на 1 до 3 маркера од 23 до 25 упоредивих. Ни за један од њих се ипак не може рећи да сличност указује и на стварну родословну блискост. Са разликом на једном маркеру резултату Драгића би били технички најближи хаплотипови из рода Каличана, Кадијевића и Шешеља (славе Лучиндан), али та једна разлика је управо на карактеристичном маркеру DYS439 и при том је за двe вредности (12).

Драгићу једино могу да препоручим да покуша нешто више да сазна великим геномским тестом.

[Небојша]

Адамовић, Св. Јован Милостиви, Отиш, Сански Мост, I2-Y3120>PH908


Тестирани је оставио предање о пореклу од Богуновића, које је заједничко за многе крајишке родове са славом Јовањдан. Веза са Богуновићима не постоји, будући да су они друга хаплогрупа (J2a-M92>S8230). Исти је случај са још неким родовима које су старији аутори сврставали у Богуновиће. Што се крајишких Адамовића тиче, они су већ тестирани и добро су генетички профилисани, припадају хаплогрупи G2a-L497>L42>Y128028. Матица за Крајину им је простор Унца и Бјелајског поља, одакле се у већим задругама исељавају ка Поуњу, Подгрмечу и другим деловима Босанске Крајине. С обзиром да је у питању разгранат крајишки род, за очекивати је да је било и доста призећивања у исти. Могуће да је то овде случај.

Интересантно да постоји потпуно генетичко поклапање на 22 маркера са Ступарима (Лазаревдан) из Грдановаца, који су одмах суседно село.

Занимљива је и ретка слава Св. Јован Милостиви. Нисам истраживао тај део, али верујем да је сродна Св. Јовану Крститељу. Адамовићи су ову славу славили само у парохији Паланка (Сански Мост), а у свим другим парохијама Св. Јована (20.01). Теоретски, ова разлика у слави може да указује да је реч о две потпуно различите гране Адамовића, али је ипак превише случајности.

Савет за даље неће бити дубински тест, мада је он увек добродошао, већ тестирање још једне породице Адамовић из Отиша (по могућству да није ближи род).

[Ojler]

Симић, Марковдан, Човић Поље/Доњи Жабар, I2-Y3120>Y508496>S17250, Крајишки марковштаци

Тестирани зна генерације својих предака до 1770. године и да су у Човић Пољу сигурно присутни од 1851. године, док о старијем пореклу фамилије нема сазнања. Симићи у Човић Пољу имају надимак Старчевићи.

Хаплотип тестираног карактеришу повишене вредности DYS449=34 и DYS391=10. Овај резултат се уклапа у род Крајишких марковштака за који знамо да је позитиван на мутацију S17250, а негативан на млађе мутације Y4882, Y5596 и PH908. Припада му већи број породица са подручја Крајине: Кузмановић (Гусак/Прњавор), Гвојић (Кордунски Љесковац/Раковица), Мицић (Мајски Тртник/Глина), Гојић (Сврачково Село/Кореница), Ждрња (Доњи Бараћи/Мркоњић Град), Ешан (Велики Дубовик/Босанска Крупа), Милинковић (Тометино Поље/Пожега) и други. Род се сматра староседелачким на подручју Крајине. Карановић наводи да би им матица могла бити на Змијању, одакле су се даље расељавали.
Резултату Симића је најближи хаплотип Гојића са подударањем 22/23. Хаплотип Гојића такође поседује повишену вредност DYS449=34.

Нажалост, још увек нико од Крајишких марковштака није урадио дубински ДНК тест тако да млађа грана овог рода није позната. Зато би било добро да Симић уради WGS или BigY тест ако је у могућности.

[Петар М. Демић]

Драгић, Јовањдан, Блиња/Петриња, I2-Y3120

Резултат ДНК теста показује да се презиме Драгић у Блињи јавља код различитих генетичких родова. Већ имамо двојицу тестираних Драгића из овог места који припадају хаплогрупи G2a-Y128480, а сада и Драгића који је грана I2-Y3120. Драгићи су у Блињи морали бити присутни још у 17. веку, јер се 1703. године помињу међу влашким првацима (десетар Предоје Драгић). У првој половини 18. века Драгићи су кнежевска породица која држи Блињску кнежију (кнез Иван Драгић).
Не знам да ли је Драгићима познато да су у Блињи разнородни и којем од два рода су припадали Драгићи који се помињу у изворима, али верујем да би нам Петар Демић могао написати нешто више о томе.

Посматрано у односу на грану I2-Y3120 хаплотип Драгића има готово модалне вредности, осим на маркеру DYS439 где се као карактеристична уочава вредност 14. Због блискости модалним маркерима за овај резултат у бази СДНКП има приличан број хаплотипова са разликом на 1 до 3 маркера од 23 до 25 упоредивих. Ни за један од њих се ипак не може рећи да сличност указује и на стварну родословну блискост. Са разликом на једном маркеру резултату Драгића би били технички најближи хаплотипови из рода Каличана, Кадијевића и Шешеља (славе Лучиндан), али та једна разлика је управо на карактеристичном маркеру DYS439 и при том је за двe вредности (12).

Драгићу једино могу да препоручим да покуша нешто више да сазна великим геномским тестом.

Писали смо раније о Драгићима који су G2a-Y128480:

Скренуо бих пажњу, прије свега због поклапања са Никољштацима, да обојица тестираних Драгића припадају Драгићима-Кијуцима.

Немају предање да им је раније презиме било Кијук, већ сматрају да им је то само породични надимак, али је занимљиво да је 1948. године у Блињи пописана једна особа под презименом Кијук (варијанта Киук). Кијуци су изворно из села Брђани Шамарички (данашњи Зрински Брђани), прослављају Никољдан и њихов најпознатији представник је Теодор Кијук, човјек који је био на челу крајишке буне из 1751. године.

У сваком случају, ваљало би тестирати неког од Драгића ко не припада Драгићима-Кијуцима.

У међувремену сам нашао и потврду да је Кијука под тим презименом било у Блињи током прве половине XIX вијека (Павле Кијук из Блиње био је 1833. године вјенчани кум Кузману Драгићу из Блиње и Софији Милишић из Свинице):



Дакле, G2a-Y128480 Драгићи су уствари Кијуци (изворна крсна слава Никољдан).

Пошто су Драгићи бројан род (46 кућа у Блињи према попису из 1948. године), не би било лоше да се тестира још неко од њих.

[Пеција]

Адамовић, Св. Јован Милостиви, Отиш, Сански Мост, I2-Y3120>PH908


Тестирани је оставио предање о пореклу од Богуновића, које је заједничко за многе крајишке родове са славом Јовањдан. Веза са Богуновићима не постоји, будући да су они друга хаплогрупа (J2a-M92>S8230). Исти је случај са још неким родовима које су старији аутори сврставали у Богуновиће. Што се крајишких Адамовића тиче, они су већ тестирани и добро су генетички профилисани, припадају хаплогрупи G2a-L497>L42>Y128028. Матица за Крајину им је простор Унца и Бјелајског поља, одакле се у већим задругама исељавају ка Поуњу, Подгрмечу и другим деловима Босанске Крајине. С обзиром да је у питању разгранат крајишки род, за очекивати је да је било и доста призећивања у исти. Могуће да је то овде случај.

Интересантно да постоји потпуно генетичко поклапање на 22 маркера са Ступарима (Лазаревдан) из Грдановаца, који су одмах суседно село.

Занимљива је и ретка слава Св. Јован Милостиви. Нисам истраживао тај део, али верујем да је сродна Св. Јовану Крститељу. Адамовићи су ову славу славили само у парохији Паланка (Сански Мост), а у свим другим парохијама Св. Јована (20.01). Теоретски, ова разлика у слави може да указује да је реч о две потпуно различите гране Адамовића, али је ипак превише случајности.

Савет за даље неће бити дубински тест, мада је он увек добродошао, већ тестирање још једне породице Адамовић из Отиша (по могућству да није ближи род).

Пар исправки. Нисам ја оставио предање да смо од Богуновића већ сам рекао да су стари помињали да смо дошли из 'Ерцеговине (преци Јошо, послије син Блажо). За преостале Адамовиће са Грмеча које славе Св.Јована Крститеља сам напоменуо да има предање да су од Богуновића. Што се тиче Адамовића из Отиша а да нису ближи род, таквих нема вјероватно и зато што су од једног који је доселио у Отиш. Такође постоје Адамовићи који нису род да славе Св.Јована Милостивог на други крај општине Сански Мост и друга парохија од Паланке, у селу Брдари. Али кооико знамо нисмо род.

[Небојша]

Пар исправки. Нисам ја оставио предање да смо од Богуновића већ сам рекао да су стари помињали да смо дошли из 'Ерцеговине (преци Јошо, послије син Блажо). За преостале Адамовиће са Грмеча које славе Св.Јована Крститеља сам напоменуо да има предање да су од Богуновића. Што се тиче Адамовића из Отиша а да нису ближи род, таквих нема вјероватно и зато што су од једног који је доселио у Отиш. Такође постоје Адамовићи који нису род да славе Св.Јована Милостивог на други крај општине Сански Мост и друга парохија од Паланке, у селу Брдари. Али кооико знамо нисмо род.

Углавном је реч о давном "разрођавању". Није редак случај у Крајини. Већи родови се временом изделе, раселе, на крају се и узимају међусобно. У питању је старија веза. Призећивање је такође веома честа појава у Крајини. У прошлости су многе куће остајале без мушког потомка, тада у кућу улази "домазет" који наслеђује најчешће и презиме и славу те куће, али Y-ДНК му је од изворног рода, од ког води порекло. То се вероватно десило у случају Адамовића.

Али да би се отклониле све недоумице, требало би тестирати још неколико родова. Сигурно је међутим да су Адамовићи изворно Јовањштаци G2a-L42.

[Пеција]

Видим да су Адамовићи из Бистрице код Бијелог Поља такође I2-Y3120. Славе Ђурђевдан па претпостављам да су од Дробњака. Претпостављам да би се морали додатни тестови да се утврде везе са Старом Херцеговином односно породичним предањем?

[Небојша]

Шевић, Лучиндан, Пољавнице, Нови Град, J2b-L283>Y141711


Шевић припада добро профилисаном роду крајишких Лучинштака: J2b-L283>PH1602>Y40288>Y141711. Можемо овај род назвати и родом Опачића, али њих има са више хаплогрупа, иако су они из Поткозарја и Лијевча поља такође J-Y141711. О пореклу овог рода у Поуњу Милан Карановић је написао следеће:

Опачићи 19 кућа у 8 насеља ове области, Бандићи 3 к. у 3 н., Кљајићи 3 к. у 3 н., Чубриле 22 к. у 10 н., Шевићи 38 к. у 8 н., Кошутићи 5 к. у 4 н., Билбија 1 к., Мићићи 2 к. и Драшковићи 1 к. Сви славе Лучиндан. Билбије су прозвани по претку, који је умео да добро дипли уз дипле и да хитро изводи оно: „бил, бил“, па тиме мамио чобанице. За њих постоји предање, да су од Никшића, шта више спомињу и Никшу војводу, који је од Ниша дошао у Никшић. Једно су са Билбијама и Благојевићи на Змијању под Кочића Главицом. По једним пре су пали од Никшића на Змијање, а одатле прешли у Далмацију,а по другима најпре у Далмацију, и од њих једни иселили на Змијање. У Осредцима под Уилицом планином, рекоше ми да су „некако једно“ Опачићи, Чавке, Чубриле, Вукмирице и Билбије. Двојица су и војводе били из ових група родова 1875–78. Симо Чавка и поп Илија Билбија. Мати је Гаврила Принципа из породице Билбија.

У Крајини овом генетичком роду припадају:

Опачић, Лучиндан, Романовци, Градишка
Опачић, Лучиндан, Лакташи
Шевић, Лучиндан, Пољавнице, Нови Град
Шевић, Лучиндан, Благај Ријека, Нови Град
Чубрило, Лучиндан, Пркоси, Босански Петровац
Лемић, Лучиндан, Доњи Косињ, Перушић
Кошутић, Лучиндан, Хајтуић, Глина
Јовановић, Лучиндан, Риђане, Книн
Париповић, Лучиндан, Гламоч
Плављанић, Лучиндан, Јошавица, Петриња

Билбије нису део овог рода, већ припадају хаплогрупи: I1-P109>Y13930

Припадници J-Y141711 најближа поклапања имају на простору јужне и централне Србије. Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-Y40852/

[Небојша]

Видим да су Адамовићи из Бистрице код Бијелог Поља такође I2-Y3120. Славе Ђурђевдан па претпостављам да су од Дробњака. Претпостављам да би се морали додатни тестови да се утврде везе са Старом Херцеговином односно породичним предањем?

Не, они припадају сасвим другој грани I2-Y3120, не морате проверавати везу са њима. Генерално је повезивање на основу истог презимена, посебно различите славе, а велике географске удаљености, узалудан посао. У 99% случајева веза не постоји, генетика је данас то потврдила званично.

Мој савет је да се држите Крајине, ту се негде крије решење. За почетак тестирање других Адамовића, а онда и ваш дубински тест, што је ће потенцијално расветлити коме сте блиски и ван Крајине.

[Пеција]

Не, они припадају сасвим другој грани I2-Y3120, не морате проверавати везу са њима.

Опростите ако још увијек не разумијем детаље, али и мени је на тесту писало баш I2-Y3120!? Послије сте додали ону данашњици ближу или млађу подграну I2-Y3120>PH908. Или и даље не схватам у потпуности?

[Небојша]

Опростите ако још увијек не разумијем детаље, али и мени је на тесту писало баш I2-Y3120!? Послије сте додали ону данашњици ближу или млађу подграну I2-Y3120>PH908. Или и даље не схватам у потпуности?

Да, то I2-Y3120 основна хаплогрупа, а подграна је PH908. У објави (и табели пројекта) су увек детаљнији подаци него на сертификату, лабораторије иначе практикују ознаку основне хаплогрупе.

[Пеција]

Да, то I2-Y3120 основна хаплогрупа, а подграна је PH908. У објави (и табели пројекта) су увек детаљнији подаци него на сертификату, лабораторије иначе практикују ознаку основне хаплогрупе.

У реду, јасно. Зашто онда презимњаци из Б.Поља немају подграну послије I2-Y3120? Управо се ово добије претрагом на сајту за чланове.

[Небојша]

У реду, јасно. Зашто онда презимњаци из Б.Поља немају подграну послије I2-Y3120? Управо се ово добије претрагом на сајту за чланове.

Зато што је за њих на основу маркера сигурно да нису PH908, али нису радили дубински тест, па не знамо која су друга подграна низводно од Y3120. Полако, биће вам временом све јасније.

[Пеција]

Зато што је за њих на основу маркера сигурно да нису PH908, али нису радили дубински тест, па не знамо која су друга подграна низводно од Y3120. Полако, биће вам временом све јасније.

Аха, Ви на основу STR маркера одредите подграну ако можете са великом вјероватноћом. Напредујем

[Ojler]

Аха, Ви на основу STR маркера одредите подграну ако можете са великом вјероватноћом. Напредујем

Тако је. Преко маркера се претпоставља Y хаплогрупа, са мањом или већом вероватноћом. Сигурна потврда је могућа једино СНП тестом или секвенцирањем хромозома (то су они велики или геномски тестови које стално препоручујемо - BigY или WGS).

Ако вас тема занима, препоручујем да прочитате серију чланака на нашем порталу, почевши од овога:

https://www.poreklo.rs/2025/11/29/mala-skola-geneticke-genealogije-1-deo-osnovni-pojmovi-genetike/

[Пеција]

Тако је. Преко маркера се претпоставља Y хаплогрупа, са мањом или већом вероватноћом. Сигурна потврда је могућа једино СНП тестом или секвенцирањем хромозома (то су они велики или геномски тестови које стално препоручујемо - BigY или WGS).

Ако вас тема занима, препоручујем да прочитате серију чланака на нашем порталу, почевши од овога:

https://www.poreklo.rs/2025/11/29/mala-skola-geneticke-genealogije-1-deo-osnovni-pojmovi-genetike/

Врло радо, пошто ће едукација пропорционално да смањи број питања као што су била.

[Небојша]

Кастриот, Кукеш Шкумбин, Кукеш, Албанија, J2b-L283>Z38299


Подграна типична за север Албаније, западну Македонију и исток Црне Горе. У Српском днк пројекту су маркерима најближи Продановићи (Никољдан) из Ирига, Фулини (муслимани) из Челебића крај Фоче, Божовићи (Ђурђевдан) из Фоче, али и род Кукавица-Поповић (Никољдан) који смо помињали на теми Новогодишња днк недеља 2026. Хаплотип је у принципу близак модалном, па генерално постоји велики број поклапања и у J2 FTDNA пројекту (међу Албанцима највише). Савет за даље: BIG Y-700.

Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-Z38299/