Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 4579024 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9840 послато: Новембар 13, 2025, 01:52:49 поподне »
Шуматић, Лучиндан, Мајевац, Добој, J2b-L283 > FT366875


Тестирани је навео предање о пореклу из околине Невесиња (Слато) и могућем старијем презимену Савић. Породични надимак Буљић, или Буљци. Будући да су предања Срба из ових крајева доста непоуздана, треба рећи да у овом херцеговачком селу нема слављеника Св. Луке, а тамошњи Савићи славе Јовањдан. Такође, ове хаплогрупе нема на ширем простору Херцеговине. Ови крајеви су и у литератури доста слабо обрађени, али нам зато днк даје доста прецизније податке о потенцијалном пореклу Шуматића, који су иначе били најбројнији род у Мајевцу 1991. године (68 чланова).

Реч је о генетички добро профилисаном роду, који припада подграни: J2b-L283 > M241 > Z597 > Y14600 > FT366875

Припадају му, осим Шуматића:

Умићевићи, Аранђеловдан, Рудице, Нови Град
Башићи, Ђурђевдан, Сводна, Нови Град
Рондићи (муслимани), Ивање, Пријепоље
Тешићи, Лучиндан, Горња Лупљаница, Дервента   

Осим тога, још неке необјављене српске породице са Озрена (Лучиндан), из Барање (Лучиндан) и Централне Хрватске. Слављеници Св. Луке са простора севеоисточне Босне и Барање су свакако ближе повезани, иако су сви из овог рода маркерима веома блиски. До 2 разлике максимално. Делује да ће концентрација ове подгране код нас бити највећа на потезу од Озрена до Дерветне и евентуално у Поткозарју.

Поред Срба и муслимана, овој подграни припадају и двојица Хрвата са острва. На Yfull стаблу, истој подграни припада Италијан из Калабрије.




Иако днк рођак са југа Италије указује на медитеранско порекло, код нас је ова подграна J2b-L283 заступљенија више у западним и северним крајевима. На основу оваквог распореда и велике генетичке блискости, није лако закључити где је потенцијална матица рода. У оптицају су за сада околина Пријепоља, шири простор Босне, али и Далмација. Јако интересантна група, чије порекло ће се расветлити тек са новим резултатима.


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9841 послато: Новембар 14, 2025, 12:27:48 поподне »
Вучинић, Мратиндан, Прошћење (заселак Гостиловина), Мојковац, I2-Y3120>S17250>PH908>FT16449>Y183257>FTB90047

Припада генетичком роду Кулиза - Бошковића и Луковића - Метешана. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS481=31. Ово је трећи до сада тестирани Вучинић који припада овом роду (и други из Прошћења), тако да је резултат био очекиван.

Према попису становништва из 1913. године, Вучинића није било у Прошћењу те године. Могуће је да су дошли из Гојаковића, али тестирани ништа није споменуо везано за то.

Вучинићи, Фуштићи и Раковићи из околине Мојковца по предању потичу од рода Бошковића и славе Мратиндан. У Добриловинском катастику се помиње село Кулизићи, које носи назив по истоименом роду који слави Мратиндан. Утврђено је да су Вучинићима и Фуштићима генетички сродни Соврлићи (Мратиндан, Кутње/Лепосавић), који по предању потичу од Кулиза, тако да је овај род по свој прилици изворни род Кулиза, чије су племенско име касније преузеле и неке друге породице које славе Мратиндан, али припадају различитим генетичким родовима.

Истом генетичком роду припадају и муслимани Луковићи из Метеха код Плава. Старост гране коју су формирали Вучинић и Луковић процењена је на 650 година: https://www.yfull.com/tree/I-FTB90047/

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9842 послато: Новембар 14, 2025, 01:20:21 поподне »
Поповић, Ђурђевдан (прислужба: Ђурђиц), Церани (заселак Горњи Церани), Дервента, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241>Y581412>Y142744

Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Китић, Ђурђевдан, Церовица/Станари
- Пезић, Ђурђевдан, Бранешци Горњи/Челинац
За овај генетички род је карактеристична снижена вредност маркера DYS385=17, коју поседује и тестирани Поповић. То је уједно и једина вредност маркера на којој се модални хаплотип овог рода разликује од модалног хаплотипа разгранатог рода из Босанске Крајине који слави Михољдан (Лукаја, Ћопић, Ћук, Вулин, Јагуз, Чикара, Двизац и други).

Тестирани је навео да Поповићи потичу из Станара, где такође има Поповића, који додуше славе Јовањдан. Али и Поповићи из Церана имају предање о томе да су некада славили Јовањдан. Не знам колико има истине у томе имајући у виду да су генетички сродни породицама које славе Ђурђевдан.

С обзиром да нико од поменутих није до сада урадио дубљи генетички тест, препорука тестираном је да га уради уколико је у могућности.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9843 послато: Новембар 15, 2025, 01:26:30 пре подне »
Гојковић, Никољдан, Осјечани Горњи, Добој, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS448=21. Има више блиских поклапања (1 маркер разлике) са тестираним припадницима родова Васојевића и Томића - Морачана. Без дубљег теста (или у најмању руку појединачних SNP тестова) није могуће рећи ком роду припадају Гојковићи.

Тестирани је навео да су Гојковићи дошли на Требаву највероватније половином 19. века из Црне Горе или Старе Херцеговине.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9844 послато: Новембар 15, 2025, 06:12:59 поподне »
Према подацима из друге половине XVIII вијека, присуство Ребрача потврђено је у селима Мајске Пољане (најмање 9 породичних задруга) и Доње Селиште (најмање 2 породичне задруге). Крсна слава огранка из Мајских Пољана је Срђевдан, док у Доњем Селишту више нема Ребрача. Ријеч је о роду који је давао кнезове и официре, а једна грана добила је и аустријско племство.

Осим Ребрача, Срђевдан у глинским селима прослављају још Бакићи (Вртљине), Дмитровићи (Мајске Пољане), Кладари (Драготина) и Љиљци (Жировац, Класнић, Обљај).

Малопре бацих поглед на стабло, и видех да је YFull у међувремену ипак успео пронаћи један дељени новел (Y539858) између Ребраче и Љиљка из Горњег Жировца, тако да смо добили четврту грану испод FT371439:

https://www.yfull.com/live/tree/R-FT371439/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9845 послато: Новембар 16, 2025, 01:27:20 поподне »
Ђекић, Никољдан, Ритешић, Добој

Припада хаплогрупи R1a, највероватније и млађој грани M458>L1029. Поред за ову грану ретке повишене вредности Y-GATA-H4=12, поседује и две изузетно специфичне вредности, врло ниску DYS533=10 и врло високу DYS643=12. И једну и другу вредност поседује свега неколико тестираних у нашој бази, а комбинацију нико осим Ђекића. Нема блиских поклапања у нашој бази, па је ради утврђивања млађе подгране препорука додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да се у Ритешић доселио предак Косто, не зна се одакле, а од њега су колена: Косто>Симо>Бошко>Војо>Бошко.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9846 послато: Новембар 16, 2025, 01:27:35 поподне »
Милојковић, Аћимовдан, Војилово, Голубац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278, могуће и млађој подграни Y109474>Y189493. На припадност овој подграни могла би указивати вредност Y-GATA-H4=12, као и DYS576<DYS570, међутим повишена вредност DYS549=13 је карактеристична за паралелну подграну Y109474>BY30743. Поред наведених, поседује и врло специфичну вредност DYS385=11-13. Најближа поклапања има са припадницима рода В, са којима дели прву поменуту вредност. Са Црноглавцем из Митровог Поља код Александровца и Максимовићем из Црне Главе код Рашке има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера, од Сремчевића из Беле Воде код Крушевца се разликује на 1 од 17, од Аздејковића из Кобиља код Бруса на 3 од 23, Степановића из Рибника код Трстеника на 4 од 23, а од Илића из Мрмоша код Александровца на 5 од 25 маркера. Препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се недвосмислено утврдила млађа подграна испод Y109474.

Тестирани је у упитнику навео само да им је старије презиме било Илић.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9847 послато: Новембар 16, 2025, 07:16:58 поподне »
Миљановић, Јовањдан, Прибој/Лопаре, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241>Y142744

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS570=20. Најближа поклапања има са хаплотиповима следећих тестираних, од којих се разликује на по једном маркеру:
- Илић, Јовањдан, Прибој/Лопаре
- Стевановић, Јовањдан, Североисточна Босна, Прибој/Лопаре
- Благојевић, Лазарева Субота, Острмци/Јошаница/Фоча
- Илић, Лазарева Субота, Североисточна Босна, Растошница/Сапна
С обзиром на исто место и славу, са првом двојицом скоро извесно припада истом генетичком роду.

У упитнику је наведено следеће:
Миљановић, Давидовић, звали су их Обалићи

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9848 послато: Новембар 18, 2025, 10:48:07 поподне »
Младеновић, Аранђеловдан, Прилике, Ивањица

Припада хаплогрупи E-V13>Z5017>CTS9320>BY4526>BY4529>A10952>Y20805>BY4573>BY4566>BY148067. Једина вредност код Младеновића која одступа од модалног хаплотипа ове гране је благо снижена DYS570=20. Блиско поклапање има са практично свим до сада тестираним припадницима ове гране:

На 1 од 23 маркера разликује се од:

-Узуновића из Рогаче код Лучана (Аранђеловдан), даљим пореклом из Брезове код Ивањице
-Павловића из Крушевице код Лазаревца (Никољдан), даљим пореклом из Добриње код Пожеге

На 2 од 23 маркера разликује се од:

-Ђукића из Горње Добриње код Пожеге (Никољдан), најближи до сада тестирани рођаци по мушкој линији Милоша Обреновића, више о резултату Ђукића може се прочитати овде
-Обрадовића из Међулужја код Младеновца (Никољдан), даљим пореклом из Добриње код Пожеге

На 3 од 23 маркера разликује се од:

-Јовановића из Лопаша код Пожеге (Аранђеловдан)
-Савића из Шума код Ивањице (Ђурђиц)
-Мијаиловића из Дубраве код Ивањице (Ђурђиц)
-Пантовића из Ивањице (Ђурђиц)

Старост гране BY148067 процењује се на неких 450 (FTDNA) до 650 (YFull) година, и формирала су је тројица тестираних који су до сада урадили дубински тест, Павловић из Крушевице код Лазаревца, Савић из Шума код Ивањице и муслиман Дедеић из Биохана код Тутина. Младеновићу се такође препоручује додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се установило да ли са неким од тројице поменутих формира још млађу подграну.

Старије презиме Младеновића било је Варјача, како се и дан-данас назива део Прилика који насељавају Младеновићи и њима сродне фамилије. О ранијем месту порекла и времену досељења у Прилике нема прецизнијих података, али је занимљиво да се топоним Варјаче јавља и нешто јужније, уздижући се изнад реке Ношнице на западним обронцима Голије, недалеко од манастира Ковиље.

У тефтеру пореза и арача за 1833. годину, у Приликама је забележен Симеон Варјача, са синовима Пером (40), Андрејом (35), Секулом (30), Млађеном (28), Гаврилом (20), Николом (12), Ристом (5) и Вуканом (2).

Младеновићи презиме носе по горепоменутом Младену/Млађену Симеуновићу, рођеном око 1805. године, који је забележен у попису из 1863. године као газда домаћинства, уз жену Станојку (50), синове Милована (25) и Спасоја (20), снаје Босиљку (20) и Петрију (18), унука Светозара-Цветка (6), и унуке Видосаву (8 ) и Милеву (1). У истом попису су на челу одвојених домаћинстава забележена и његова браћа Андреја и Гаврило, као и Секулин син Вукосав. Помиње се и извесни Петроније Варјача, за кога још увек није утврђено да ли је, и како, повезан са Симеоном Варјачом.

Пасови су: Симеон > Младен > Спасоје > Јеремија > Светислав > Славомир (отац)
« Последња измена: Новембар 18, 2025, 11:01:32 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 1392
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9849 послато: Новембар 20, 2025, 09:54:52 пре подне »
Видовић, Ђурђевдан, Видовићи/Босанско Грахово, R1b-U106 > R-FT73970

Тестирани је у упитнику навео да је пореклом из "околине" Босанског Грахова, али је у телефонском разговору појаснио да његови преци заправо потичу из села Видовићи код Босанског Грахова. О пореклу становништва самог села Видовићи нисам нашао више података у етнографским изворима, али се Видовићи са славом Ђурђевдан помињу у селу Штрпци Мали код Босанског Грахова, о коме имамо чланак на нашем порталу. Међутим, не можемо бити сигурни да се ради о истим Видовићима док се неко од њих не тестира:

https://www.poreklo.rs/2013/08/30/poreklo-prezimena-selo-%c5%a1trpci-mali-bosansko-grahovo/

Што се тиче Видовићевог хаплотипа (скупа вредности његових STR маркера на Y хромозому), исти се одлично уклапа у хаплогрупу R1b-U106. Имали смо увид и у резултат једног раније тестираног Видовића из села Видовићи који је урадио аутозомни тест код компаније 23andMe. ДНК тестом је код њега утврђена припадност хаплогрупи R1b-U106 > R-L48, што указује да обојица Видовића прилично извесно припадају истом братству.

Хаплотип тестираног има неколико карактеристичних вредности у односу на модалне (најчешће) вредности за припаднике хаплогрупе R1b-U106: То су повишена вредност DYS533=13, повишена вредност DYS439=13 и децимална вредност DYS448=20.2 (модална је 19).

Имао сам увид и у резултате објављене у књизи др Владана П. Чокића "Порекло и сродство фамилија досељених у Шумадију у 18. веку" где се помиње више тестираних које имају управо ову специфичну вредност DYS448=20.2, а од Видовића се разликују на само 2 од 25 маркера (DYS533 и YGATAH4):
  • Чокић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
  • Чокић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
  • Ракић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
  • Ивковић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
  • Стевановић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
  • Јовановић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
  • Јанковић, Ђурђиц, Влашка/Младеновац
  • Маринковић, Ђурђиц, Влашка/Младеновац
Ова братства међутим не славе Ђурђевдан, већ Ђурђиц, што је у Ковачевцу најзаступљенија слава. Могуће објашњење разлике у славама изнео је Владан Чокић, аутор горе поменуте књиге. Наиме, од свештеника у селу је сазнао да су неке фамилије знале су да промене датум слављења св. Ђорђа притиснуте економским разлозима. Сиромашније фамилије су неретко славиле јесењи Ђурђиц, када се скупи летина, уместо пролећног Ђурђевдана, када још није почела пољопривредна сезона и породица нема свежих прихода.

Од тестираних који славе Ђурђевдан као и Видовић, најближи су:
  • Кесић, Гламочани/Лакташи (3/23)
  • Зекавица, Зекавице/Ерчеге/Ивањица (3/25)
Сви наведени, из обе групе, припадају подграни R1b-U106 > R-FT73970, па је извесно да и Видовић припада истој подграни, формираној пре око 2800 година. Заједнички предак свих до сада откривених припадника ове подгране у нашој табели живео је пре око 1950 година. Обзиром да на стаблу YFull већ има више WGS и Big Y-700 тестираних Срба припадника ове подгране (https://www.yfull.com/tree/R-FT73970/) препорука за Видовића је, ако има интересовање и финансијских могућности, да уради неки од великих тестова, за чије поручивање је управо сада идеалан тренутак.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9850 послато: Новембар 20, 2025, 10:38:28 пре подне »
Видовић, Ђурђевдан, Видовићи/Босанско Грахово, R1b-U106 > R-FT73970

Тестирани је у упитнику навео да је пореклом из "околине" Босанског Грахова, али је у телефонском разговору појаснио да његови преци заправо потичу из села Видовићи код Босанског Грахова. О пореклу становништва самог села Видовићи нисам нашао више података у етнографским изворима, али се Видовићи са славом Ђурђевдан помињу у селу Штрпци Мали код Босанског Грахова, о коме имамо чланак на нашем порталу. Међутим, не можемо бити сигурни да се ради о истим Видовићима док се неко од њих не тестира:

https://www.poreklo.rs/2013/08/30/poreklo-prezimena-selo-%c5%a1trpci-mali-bosansko-grahovo/

Што се тиче Видовићевог хаплотипа (скупа вредности његових STR маркера на Y хромозому), исти се одлично уклапа у хаплогрупу R1b-U106. Имали смо увид и у резултат једног раније тестираног Видовића из села Видовићи који је урадио аутозомни тест код компаније 23andMe. ДНК тестом је код њега утврђена припадност хаплогрупи R1b-U106 > R-L48, што указује да обојица Видовића прилично извесно припадају истом братству.

Хаплотип тестираног има неколико карактеристичних вредности у односу на модалне (најчешће) вредности за припаднике хаплогрупе R1b-U106: То су повишена вредност DYS533=13, повишена вредност DYS439=13 и децимална вредност DYS448=20.2 (модална је 19).

Имао сам увид и у резултате објављене у књизи др Владана П. Чокића "Порекло и сродство фамилија досељених у Шумадију у 18. веку" где се помиње више тестираних које имају управо ову специфичну вредност DYS448=20.2, а од Видовића се разликују на само 2 од 25 маркера (DYS533 и YGATAH4):
  • Чокић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
  • Чокић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
  • Ракић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
  • Ивковић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
  • Стевановић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
  • Јовановић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
  • Јанковић, Ђурђиц, Влашка/Младеновац
  • Маринковић, Ђурђиц, Влашка/Младеновац
Ова братства међутим не славе Ђурђевдан, већ Ђурђиц, што је у Ковачевцу најзаступљенија слава. Могуће објашњење разлике у славама изнео је Владан Чокић, аутор горе поменуте књиге. Наиме, од свештеника у селу је сазнао да су неке фамилије знале су да промене датум слављења св. Ђорђа притиснуте економским разлозима. Сиромашније фамилије су неретко славиле јесењи Ђурђиц, када се скупи летина, уместо пролећног Ђурђевдана, када још није почела пољопривредна сезона и породица нема свежих прихода.

Од тестираних који славе Ђурђевдан као и Видовић, најближи су:
  • Кесић, Гламочани/Лакташи (3/23)
  • Зекавица, Зекавице/Ерчеге/Ивањица (3/25)
Сви наведени, из обе групе, припадају подграни R1b-U106 > R-FT73970, па је извесно да и Видовић припада истој подграни, формираној пре око 2800 година. Заједнички предак свих до сада откривених припадника ове подгране у нашој табели живео је пре око 1950 година. Обзиром да на стаблу YFull већ има више WGS и Big Y-700 тестираних Срба припадника ове подгране (https://www.yfull.com/tree/R-FT73970/) препорука за Видовића је, ако има интересовање и финансијских могућности, да уради неки од великих тестова, за чије поручивање је управо сада идеалан тренутак.


Ово је у Крајини род Кесића из Унца. О њима се каже следеће:

Кесић а под тим презименом и под наново издевеним има у целој области 74 куће. Издевена су им презимена: Краљ, Стевандић, Видовић, Рујевић, Алексић и Поповић. Славе Ђурђевдан. Старац Никола Кесић из Прекаје прича о старини своје породице: „Мој пранђед Јандрија иселио из Голубића у Далмацији. Један му брат остао у Грахову, један у Жупици и од овога су Видовићи, а један у Мрђама. Јандрија закућио најприје на Чоту. Кад их се ту много народило, саселе наниже.“ И Лазо Стевандић казује да се је и његов прадед доселио из Голубића. Име му било Стеван, а био врло крупан, па га прозову Стевандом. Ђуро Краљ (60 г.) прича за своје претке да су се звали Кесићи и да су доселили из Голубића пре 4—5 колена. Њихов предак Андрија био без деце, јако се обогатио, добро се одевао и носио ћурак. Свет му рекао да је „згодан“ као краљ. Узму га тако звати Краљем па то име пређе и на укућане му и на потомке.

(Петар Рађеновић, Унац)

Треба рећи да су тестирани управо ти Кесићи из Голубића код Книна, иста подграна. А на 23andMe има и једних Бабића (Ђурђевдан) R1b-Z326 из Бравског код Петровца, за које се каже:

Бабић — дванаест кућа. Славе Ђурђевдан. Звали се некада Кесићи. Пореклом су из Видова Села у Горњем Унцу. Има их тамо доста и данас. Пре 90 година доведе отуда нека удовица осам синова. Под старост њену звали је и укућани и сељани бабом. Потомство јој доби отуда презиме Бабић.

У сваком случају, ово је доста добро профилисан генетички род у Крајини, где се за сада сасвим поклапају предања, крсна слава и генетика.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9851 послато: Новембар 20, 2025, 03:53:56 поподне »
Тараниш, Горња Врбица/Петњица, I2-Y3120>Z17855>Y230195>Y230196>FT20796>BY190177

О Таранишима из Горње Врбице у Бихору нисам нашао податке у литератури. Ради се о роду муслиманске вероисповести који је вероватно староседелачки на простору старе Рашке.

Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS533=11 и DYS576=19, а ређе се јавља и вредност DYS389ii=30. Резултату Тараниша је близак већи број хаплотипова тестираних који припадају грани I2-BY190177, са подударањем на карактеристичним маркерима DYS533=11 и DYS576=19. Маркер DYS533=11 је и карактеристика гране I2-BY190177 па се основано може претпоставити да јој припада и Тараниш. Треба посебно издвојити сличност са регионално блиским резултатима. То је род Веруха (Лучиндан) са матицом у Пријепољу и околини, као и један тестирани са славом Никољдан из Баљевца у општини Рашка, који је пореклом из Бихора. Разлика између хаплотипова поменутих тестираних и хаплотипа Тараниша је на једном до два маркера од 23 упоредива. Свима њима је близак и далматински род I2-BY190177 којем припадају Бербер, Миодраг и остали.

Тестираном препоручујем да уради неки од великих геномских тестова.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже stefan333

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 206
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9852 послато: Новембар 20, 2025, 07:13:56 поподне »
Вучинић, Мратиндан, Прошћење (заселак Гостиловина), Мојковац, I2-Y3120>S17250>PH908>FT16449>Y183257>FTB90047

Припада генетичком роду Кулиза - Бошковића и Луковића - Метешана. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS481=31. Ово је трећи до сада тестирани Вучинић који припада овом роду (и други из Прошћења), тако да је резултат био очекиван.

Према попису становништва из 1913. године, Вучинића није било у Прошћењу те године. Могуће је да су дошли из Гојаковића, али тестирани ништа није споменуо везано за то.

Вучинићи, Фуштићи и Раковићи из околине Мојковца по предању потичу од рода Бошковића и славе Мратиндан. У Добриловинском катастику се помиње село Кулизићи, које носи назив по истоименом роду који слави Мратиндан. Утврђено је да су Вучинићима и Фуштићима генетички сродни Соврлићи (Мратиндан, Кутње/Лепосавић), који по предању потичу од Кулиза, тако да је овај род по свој прилици изворни род Кулиза, чије су племенско име касније преузеле и неке друге породице које славе Мратиндан, али припадају различитим генетичким родовима.

Истом генетичком роду припадају и муслимани Луковићи из Метеха код Плава. Старост гране коју су формирали Вучинић и Луковић процењена је на 650 година: https://www.yfull.com/tree/I-FTB90047/

Od ovih bi trebao bit Rašo Vučinić, nekad srpski radikal a danas montenegrinski nacional-šovinista. Po cio dan na svojoj stranici “udruženje Crnogoraca u Srbiji” kači kako crnogorci veze nemaju sa Srbima i Slovenima kako su dva svijeta :)))

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
  • N2-FT182494>Y640797
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9853 послато: Новембар 20, 2025, 10:05:08 поподне »
Миљановић, Јовањдан, Прибој/Лопаре, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241>Y142744

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS570=20. Најближа поклапања има са хаплотиповима следећих тестираних, од којих се разликује на по једном маркеру:
- Илић, Јовањдан, Прибој/Лопаре
- Стевановић, Јовањдан, Североисточна Босна, Прибој/Лопаре
- Благојевић, Лазарева Субота, Острмци/Јошаница/Фоча
- Илић, Лазарева Субота, Североисточна Босна, Растошница/Сапна
С обзиром на исто место и славу, са првом двојицом скоро извесно припада истом генетичком роду.

У упитнику је наведено следеће:
Миљановић, Давидовић, звали су их Обалићи

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране.

Писани извори свакако потврђују да су Стевановићи (зв. Кнежевићи), Илићи (раније Докићи) и Миљановићи истог поријекла, тако да је ту предање (сачувано најбоље код Илића) потврђено и генетиком и писаним изворима.

Једна ствар је ту интересантна. У Доњој Чађавици имамо тестираног Михајловића, такоже са славом Јовањдан и двије разлике у односу на Миљановића. Михајловић има предање о досељењу из Србије. У околини Кнића имамо двојицу тестираних са хаплотипом истим као код Михајловића, али са славом Лазаревдан. Овдје, пак, имамо Илића из Растошнице, који има близак хаплотип свима поменутима, али и славу Лазаревдан.

Тестираном препоручујем да погледа тему која се односи на тестирање становништва Семберије и Мајевице, гдје ће наћи више података о осталим тестираним припадницима рода.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
  • N2-FT182494>Y640797
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9854 послато: Новембар 20, 2025, 10:39:01 поподне »
Чакаревић, Игњатијевдан, Церов Гај/Бушлетић/Добој

Припада хаплогрупи I2 PH908, подргана FT16449.

Хаплотип тестираног Чакаревића има чак осам немодалних вриједности у односу на основни хаплотип I2 PH908 – повишене DYS458=18, DYS460=11, DYS570=20 и DYS635=25, те снижене DYS389I=12, DYS389II=29, DYS449=30 и DYS533=12. Веома интересантан хаплотип, са неколико двоструких разлика.
Ипак, већину ових вриједности Чакаревић дијели са осталим припадницима поменуте гране, док су разлике сведене на DYS389I и DYS389II, али и те вриједности дијели са другим тестираним Чакаревићем из Бушлетића.

Што се тиче географски удаљених резултата свакако треба поменути једног анонимног из села Видне код Никшића, који такође слави Игњатијевдан, а од Чакаревића се разликује на 3 од упоредивих 19 маркера (поменути DYS389I и II, те релативно брзо мутирајући DYS570), док би евентуалну везу са Чакаревићем из села Котража код Лучана требало провјеравати додатним тестирањима, с обзиром на релативно велики број разлика, али и исто ријетко презиме, крсну славу и постојање одређених индиција.

На жалост, нисам пронашао много употребљиве литературе о Бушлетићу. Османски попис из 1850/51. године постоји, али нису пописана презимена, тако да би за идентификовање предака тестираног било потребно добити додатне информације од њега.

Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или директни тест код YSEQ-a ради утврђивања припадности грани FT16499.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
  • N2-FT182494>Y640797
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9855 послато: Новембар 21, 2025, 02:14:17 пре подне »
Јовићевић, Никољдан, Гугаљ/Пожега

Припада хаплогрупи N2, можда грани FT193452.

Хаплотип тестираног Јовићевића је веома близак модалном, уз једно одступање, у виду снижене вриједности DYS570=17.

Овакав хаплотип условио је много потпуних поклапања са припадницима различитих грана ове хаплогрупе, а ни једина немодална вриједност не открива много, јер се ради о маркеру са нешто вишом стопом мутације.

Помена су вриједни, условно речено, само резултати који су поред поклапања и географски блиски тестираном – Пантелић из Горње Добриње код Пожеге, са потпуним поклапањем на 22 упоредива маркера и Делић из Шљивовице код Чајетине са потпуним поклапањем на 20 упоредивих маркера. Ипак, ни један од поменутих не слави Никољдан, тако да се и ту може радити о случајности., тим прије што се и предања (и забиљежена и усмено преношена) тестираних разликују.

Сходно детаљима који ће бити изложени у наставку, можда би предност требало дати двојици тестираних из околине Плава, једном нејавном, са славом Никољдан и једином разликом на поменутом DYS570 и Зоговићу, са славом Јовањдан и истом разликом.

Љуба Павловић износи податак да су Јовићевићи међу новијим досељеницима у Гугељ и да су дошли из Лорета. У дијелу о Лорету, каже да су Јовићевићи у Лорету најстарија породица, да се први доселио 1730. извјесни Јовић, стар у то вријеме 15 година, да је дошао из Ерчега, са родитељима и браћом, те да су се браћа раселила на разне стране. Предање је наводно записао његов унук Матија, учитељ, који је поживио до 1854, што хронологију чини донекле натегнутом, али не и неодрживом. То, веома разрађено и детаљно предање не вриједи овдје препричавати, али тестираном свакако препоручујем да га прочита, ако није већ упознат са њим. Идући даље истим трагом поново у дјелу Павловића налазимо обрађене и Ерчеге, међутим, видимо да у Ерчегама нема помена Јовићевића, што је и у складу са предањем самих Јовићевића. Такође можемо уочити да скоро све породице у Ерчегама имају предање о досељењу из Васојевића, што је само по себи позив на опрез. Међутим, оно што би се стварно могло сматрати битним јесте да у сусједном селу Медовине постоји заселак Јовићевићи, те да ти Јовићевићи славе Никољдан. Шта више, Медовине су у прошлости сматране практично дијелом Ерчега. Било би интересантно тестирати те Јовићевиће, чиме би евентуално могао бити потврђен тај правац досељавања Ерчеге-Лорет-Гугељ. Јовићевићи из Медовина имају предање о досељењу из околине Андријевице.

Тестирани наводи предање о досељењу из Додоша код Ријеке Црнојевића, те о поријеклу од тамошњих Јовићевића. Међутим, мада је крсна слава иста, двојица тестираних Јовићевића из околине Ријеке Црнојевића припадају хаплогрупи I2, тако да ће бити да се овдје ради о неком новијем “предању”, које се свакако показује као нетачно.

Приједлог за тестираног је неки од дубинских тестова или директни код YSEQ-a, ради провјере тезе о припадности грани FT193452.



Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9856 послато: Новембар 21, 2025, 10:07:18 пре подне »
Кузмановић, Св. Врачи, Лозна/Бановићи, I2-Y3120>Z17855>Y230195>Y230196>Y12341>FT12287>Y52071>Y59595

Становништво села Лозна није обрађено у етнографској литератури, а тестирани није навео да има сазнања о свом даљем пореклу. У шематизму из 1882. године Лозна и још шест села су припадали парохији Маглај у којој није забележено презиме Кузмановић. Једина фамилија која је према том шематизму у парохији Маглај славила Св. Враче били су Васићи. На попису становништва БиХ из 1991. године у Лозни је било 11 Кузмановића. Не би било лоше проверити да ли су Кузмановићи ипак од некуд досељени у Лозну након 1882. године или су можда сродни са Васићима па су мењали презиме.

Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS389i=14 и DYS576=19, снижене вредности DYS449=29 и DYS635=21, и у мањој мери DYS570=17. На карактеристичним маркерима овај резултат има сличности са хаплотиповима двојице претходно тестираних који такође славе Св. Враче. То су Муникравић (Средња Меминска/Мајур, Банија) и један тестирани чији резултат још увек није објављен (Дарда, Јужна Барања). Сви ови хаплотипови поседују маркере DYS389i=14, DYS570=17 и снижене вредности DYS449<=30 и DYS635<=21, што уз исту ређу славу наводи на закључак да се ради о припадницима истог рода. Резултату Кузмановића је по броју истих маркера најближи поменути још увек јавно недоступан хаплотип тестираног из Дарде, са подударањем 22/25.

Као што сам раније написао у објави за Муникравића, хаплотип овог рода делује близак роду којем припадају и породице Ковачана из Топлице и Рашке који такође славе Св. Враче, па одатле и претпоставка да припадају грани I2-Y59595. Било би добро ако би се ова претпоставка проверила геномским тестом или барем провером кључних SNP мутација, што препоручујем тестираном да уради ако је у могућности.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 1392
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9857 послато: Новембар 21, 2025, 11:45:41 пре подне »
Видаковић, Ђурђевдан, Тења/Осијек, R-U152 > R-FTA27217

Тестирани је у упитнику навео предање да су у данашње крајеве стигли у Великој сеоби са патријархом Арсенијем Чарнојевићем.

Најближи резултати у табели Српског ДНК пројекта су:
  • Велимировић, Св. Врачи, Врачевић/Лајковац (разлика на 4 маркера од 25 упоредивих)
  • Обреновић, Св. Врачи, Марковица/Лучани (4/25)
  • Милинковић, Св. Врачи, Вирово/Ариље   (4/25)
  • Домановић, Св. Врачи, Горње Јарушице/Крагујевац (5/25)
  • Домановић, Св. Врачи, Соколићи/Чачак (6/25)
  • Домановић,Св. Врачи, Бошњане, Рача Крагујевачка (6/25)
  • Велимировић, Св. Врачи, Врачевић/Лајковац (6/25)
Сва наведена братства су дубински тестирана (Big Y-700), потичу од истог заједничког претка који је живео пре приближно ~550 година и припадају подграни чији је пуни филогенетички низ:

R1b-P312 > R-U152 > R-Z36 > R-Y17161 > R-PH2997R-Y16889 > R-A7993 > R-FGC59783 > R-FTA27217



Са свим горе наведеним тестиранима у нашој табели, Видаковић дели и ретку/карактеристичну комбинацију маркера DYS392=14 и YGATAH4=10. Међутим, за разлику од свих њих који деле и  вредност маркера DYS439=13, код Видаковића је вредност овог маркера потпуно модална за хаплогрупу R1b-U152 (DYS439=12).

Ово одступање на маркеру DYS439, као и чињеница да је Видаковић први до сада откривени припадник ове подгране који слави Ђурђевдан, а не Св. Враче, могу указивати на нешто раније раздвајање његове лозе од заједничког претка осталих припадника подгране. Са друге стране, не може се у потпуности искључити ни могућност да је изворна слава Видаковића можда и била Св. Врачи, па да је у неком тренутку промењена.

Вреди поменути и интересантно предање забележено у селу Врачевићи код Лајковца, одакле су пореклом Велимировићи (чије је раније презиме било Врачевић, по коме је село добило име). За њих се бележи:

Цитат
ВРАЧЕВИЋИ – прва и најстарија породица, досељена из некаквог Граца близу Сјенице, у Старој Србији. Доселили су се у општој сеоби 17. века, од којих су неке њихове породице одселиле у Срем, а неке остале овде, нашавши пусто село. Сељаци их данас зову Врачеви, а има их овде у селу 26 кућа. У Врачеве су се призетили двојица и како су сваку заједницу са својом старином изгубили, то се и не помињу засебно.

Имајући у виду да и сам припадам овој подграни и да имам лични интерес за њено даље профилисање, са тестираним Видаковићем сам већ договорио да уради Big Y-700 тест. Трошак ћу лично финансирати, а нови резултат ће омогућити јасније позиционирање Видаковића у односу на остала до сада профилисана братства у оквиру подгране R-FTA27217.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9858 послато: Новембар 21, 2025, 08:46:39 поподне »
Шормаз, Никољдан, Доње Пеуље/Босанско Грахово, I2-Y3120

Шормази из Пеуља припадају роду који слави Никољдан и насељава више села на подручју општина Ливно, Босанско Грахово и Дрвар. Према предању које се може наћи у литератури пореклом су из Косова код Книна. Шормази са славом Никољдан заиста живе на Далматинском Косову, у селу Кањане, па се предање о досељавању са Косова вероватно односи на ово село. У Далмацији се Шормази помињу још 1686, а у Кањанима су забележени 1710. године.1
Шормаза никољштака има и у јужној Барањи и западном Срему. У Вуковару су забележени 1906. године.2 У шематизму митрополије Дабробосанске из 1882. године било их је у парохији Лакташи. Исти шематизам бележи и Шормазе са славом Ђурђевдан на подручју Приједора и Козарске Дубице (парохије Драксенић и Јеловац), Станара, Теслића и Тешња (парохија Станари) и Мркоњић Града (парохија Медна Горња). Није утврђено јесу ли Шормази ђурђевштаци генетички сродни својим презимењацима никољштацима, али постоји предање да се ради о огранку који се иселио из ливањског краја за време Лаудоновог рата 1788-1799.

Према Загорки Вавић Грос презиме Шормаз потиче од турске речи Solmaz (свеж, једар, млад, чврст) и одговарало би нашем имену Невен.

Хаплотип тестираног карактерише велики број ретких вредности: DYS385=14-16, DYS439=14, DYS458=16, DYS437=16, а у мањој мери и DYS19=17 и DYS570=17. Овај резултат се разликује од хаплотипа раније тестираног Шормаза (Никољдан, Пржине/Босанско Грахово) на три од 23 упоредива маркера. Хаплотип Шормаза из Пржина такође поседује карактеристике DYS385=14-16, DYS458=16, DYS437=16 и DYS570=17, док су вредности DYS439=14 и DYS19=17 карактеристичне само за хаплотип Шормаза из Пеуља.

Шормази су до сада били сврстани у крајишки род Новаковића-Праштала, али мислим да за такав закључак ипак нема поузданих аргумената, па сам их издвојио у засебну родовску групу. Хаплотип им је превише специфичан да би се на основу њега могло тврдити да су некоме блиски. Због тога би било јако добро да Шормази ураде неки од геномских тестова, како би утврдили млађу грану којој припадају.
« Последња измена: Новембар 21, 2025, 08:56:10 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 826
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9859 послато: Новембар 22, 2025, 01:04:58 поподне »
Младеновић, Аранђеловдан, Прилике, Ивањица

Припада хаплогрупи E-V13>Z5017>CTS9320>BY4526>BY4529>A10952>Y20805>BY4573>BY4566>BY148067. Једина вредност код Младеновића која одступа од модалног хаплотипа ове гране је благо снижена DYS570=20. Блиско поклапање има са практично свим до сада тестираним припадницима ове гране:

На 1 од 23 маркера разликује се од:

-Узуновића из Рогаче код Лучана (Аранђеловдан), даљим пореклом из Брезове код Ивањице
-Павловића из Крушевице код Лазаревца (Никољдан), даљим пореклом из Добриње код Пожеге

Добродошлица рођи. Сад је већ поприлично јасно да је грана јака у долини Моравице и да се славе три славе, остаје још питање матице и разлога зашто смо подељени на три славе. Иако ни литература ни наше главно предање не помиње Добрињу, генетика и секундарна предања иду у прилог тој причи. Сад сам скоро и сигуран да су нам Комненовићи из Босуте сродни, они гаје причу да су из Добриње, а ми да су њихов Комнен и наш Евђен, браћа рођена.
Наше секундарно предање да смо Баба Вишњини је рекао бих донекле тачно, има неке везе са Милошем иако није баш по њој.
« Последња измена: Новембар 22, 2025, 01:12:00 поподне НикПав »