Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 4580746 пута)

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9820 послато: Октобар 07, 2025, 11:01:14 поподне »
Јањатовић, Ђурђевдан, Буковачки салаши, Сомбор

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061* и може се сврстати у исти род са још неколико до сада тестираних Јањатовића из Сомбора. Има потпуно поклапање са дубински тестираним припадником овог рода који је на нивоу I1-P109>FGC22061*. Уколико је заинтересован кандидат може урадити WGS тест у некој од иностраних лабораторија које нуде овај производ како би се утврдило на YFull стаблу када је живео заједнички предак њега и поменутог Јањатовића из Сомбора који је већ урадио WGS тест и резултат проследио YFull-у.

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9821 послато: Октобар 13, 2025, 10:12:44 поподне »
Спасојевић, Никољдан, Доња Рача, Рача

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y6228>Y7627. Нема блиских поклапања у бази СДКП и поред тога што му је хаплотип прилично близак модалном за ову хаплогрупу. Дели нешто ређу вредност DYS481=28 са једним необјављеним родом из места Партеш код Гњилана, чији припадници славе Јовањдан, као и са Укропином из Старог Сланог код Требиња, који слави Светог Климента, а припада роду Љубибратића, описаном у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. Остали припадници овог херцеговачког рода имају модалну вредност DYS481=27, па је веза са родом из Партеша извеснија. На ову везу указује и податак из етнографске литературе о пореклу Спасојевића са Косова који сам пронашао у следећем чланку https://www.poreklo.rs/2015/05/11/poreklo-prezimena-selo-donja-raca-raca/, где су Спасојевића наведени као огранак Јањића из Доње Раче, уз Лазаревиће и Павловиће. Осим карактеристичне вредности на маркеру DYS481, Спасојевић и поменути род из Партеша деле и повишену вредност DYS448=20 и снижену DYS643=12.

Препоручујем за даље тестирање BigY-700 тест код компаније FTDNA, који ће ускоро бити на попусту током Црног петка, или WGS тест, који нуди неколико других компанија, а који је такође на попусту у ово доба године.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2028
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9822 послато: Октобар 14, 2025, 07:53:28 поподне »
Поњевић, Никољдан, Натпоље, Шипово

Припада хаплогрупи I2-PH908>Z16983.

Хаплотип Поњевића карактерише ретка комбинација вредности DYS391=10 + DYS635=24, али ни са њом нема конкретнијих поклапања у бази пројекта. Захваљујући претходно тестираном Поњевићу на 23andMe позната нам је припадност овог рода грани Z16983.

Раде Ракита је пишући о Јању Поњевиће сврстао у ''дошљачке родове'', насељене средином 18. века из Лике. Док нисмо имали овај STR резултат претпостављали смо везу Поњевића са Милишићима из оближњег Новог Села на Купрешком пољу. Маркерно тестирање је оборило наше претпоставке.
Цитат
Међутим, ипак се може претпоставити да би Поњевићима могли бити сродни купрешки Милишићи који су само STR тестирани, али чији су огранак Гвере потврђени припадници ове подгране. Претпоставка о овој вези је заснована на томе што Милишићи такође прослављају Никољдан, док су пре досељавања на Купрес боравили у Љуши, која је суседно село Натпољу.
Поред Натпоља, Никољштака Поњевића је било у више села суседне Скопљанске долине око Доњег Вакуфа и Бугојна.

Поњевићи су поред еминентних естрадних личности дали и народне прваке, па је тако од овог рода и Савко Поњевић, командант Јањског четничког одреда који је деловао на подручју Шипова и Купреса.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700/WGS тест.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже DavidTomic

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 6
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9823 послато: Октобар 16, 2025, 12:38:06 поподне »
Живадиновић, Стевањдан (прислужба: Летњи Стевањдан), Горње Јарушице, Крагујевац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу овог рода.

Јован Ердељановић у свом раду Етнолошка грађа о Шумадинцима наводи следеће о Живадиновићима:
Живадиновићи су из околине Крагујевца; имају кумство у селу Белошевцу код Крагујевца, Стевањдан.

Поштовани Иване,

у име тертираног и своје лично име, веома се захваљујем на тумачењу резултата. Замолио бих Вас за једну ствар, уколико Вам то не би био превелики посао и одузело превише времена. Да ли постоје нека поклапања са другим тестиранима, која би упућивала на потенцијално сродство итд. Нпр. упоредио сам вредности маркера свог Y-STR DNK теста са одговарајућим вредностима код тестираног и уочио да је DYS 449=28 код мене, а код њега је DYS 449=30. Вредности свих осталих маркера су нам исте. Шта то значи?

Срдачан поздрав,
Давид Томић

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9824 послато: Октобар 16, 2025, 07:09:22 поподне »
Поштовани Иване,

у име тертираног и своје лично име, веома се захваљујем на тумачењу резултата. Замолио бих Вас за једну ствар, уколико Вам то не би био превелики посао и одузело превише времена. Да ли постоје нека поклапања са другим тестиранима, која би упућивала на потенцијално сродство итд. Нпр. упоредио сам вредности маркера свог Y-STR DNK теста са одговарајућим вредностима код тестираног и уочио да је DYS 449=28 код мене, а код њега је DYS 449=30. Вредности свих осталих маркера су нам исте. Шта то значи?

Срдачан поздрав,
Давид Томић

Као што сам споменуо у објави резултата, тестирани има потпуно модални хаплотип за овај род што значи да се услед одсуства карактеристичних вредности маркера без дубљег генетичког теста не може претпоставити ком братству из Бјелопавлића је генетички најближи.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9825 послато: Октобар 18, 2025, 11:08:27 пре подне »
Пуровић, Петковдан, Крстац/Горње Чарађе/Никшић, I2-Y3120>S17250>PH908>FT14506

Припада генетичком роду Грачана, Мијановића и Рачета. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу овог рода.

Овом генетичком роду припадају два предањска рода:
- Грачани: братства из племена Градац у Љешанској нахији, чија је крсна слава Петковдан.
- Мијановићи и Рачете: братства из Цуца и Кривошија, која по предању потичу из Зете и чија је крсна слава Никољдан. Мијановићи су детаљно обрађени у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

До сада су објављени резултати следећих припадника овог генетичког рода:
- Брновић, Петковдан, Спуж/Даниловград
- Раичковић, Петковдан, Градац/Подгорица
- Мијановић, Петковдан, Биоци/Требиње
- Мијановић, Никољдан, Столац
- Мијановић, Никољдан, Укшићи/Требиње
- Мијановић, Никољдан, Пијавице/Требиње
- Лакићевић, Никољдан, Попов До/Унијерина/Котор

Пуровићи по предању потичу из Предиша у Бјелицама. Ово је први тестирани припадник овог рода са предањем о пореклу из овог племена.

Обрад Вишњић у свом раду о Голији наводи следеће о Пуровићима:



Поменути Кузмани, Стањевићи и Бабићи још нису генетички тестирани, тако да није познато да ли су Пуровићи заиста род са неким од тих братстава.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 697
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9826 послато: Октобар 25, 2025, 09:05:16 поподне »
Хвала на одговору.
Ево, на основу досад изашлих 111 маркера из big-Y, Шаровић из Голије је I2-Y4882. Искључује ли ово везу са Шаровићима из Пржина, или још остаје та могућност? Јер, ако сам добро схватио, ово "Постоји могућност да су..." може значити да, на основу скупа маркера на које су досад тестирани, још није сигурно која су подгрупа испод Y3120, тј. да неки маркери указују да би могли бити PH908>FT16449, а не морају.

Тестираном Шаровићу је готов BIG700 и придапа грани FTD88165 коју је формирао са Бугарином.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9827 послато: Октобар 25, 2025, 09:24:23 поподне »
Тестираном Шаровићу је готов BIG700 и придапа грани FTD88165 коју је формирао са Бугарином.

То би могла бити интересантна грана, балканска по присутности и старости. Грана још није издвојена на YFull стаблу. На FTDNA стаблу има чак пет припадника, има их и из Србије, Хрватске и Црне Горе. Зна ли се о коме се ради?

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
  • N2-FT182494>Y640797
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9828 послато: Октобар 28, 2025, 12:20:22 пре подне »
Тепавчевић, Јовањдан, Шивољи/Калиновик

Припада хаплогрупи N2, грани N-Y89317*.

Хаплотип тестираног Тепавчевића је веома близак модалном, уз једино одступање у виду снижене вриједности DYS458=17.

Упркос блискости модалном хаплотипу, Тепавчевића релативно поуздано можемо довести у директну везу са родом голијских Орловића, са чијим тестираним представницима Дамјанцем из Шипачног код Невесиња и Тепавчевићем из Казанаца код Гацка, има потпуно поклапање на 22 упоредива маркера, укључујући и немодални DYS458. Овакво сврставање подупире и предање, које преноси сам тестирани.

Тепавчевићи су обрађени у књизи “Генетско порекло Срба Старе Херцеговине”, како слиједи:
“Тепавчевићи настањују више насеља на подручју Голије и Гацка – Боботово Гробље, Казанце, Михољаче, Гареву, Вратковиће – али и нека насеља у калиновачкој општини – Калиновик, Виховиће, Сијерчу. Најстарији предак, по предању, био је Тепо Орловић, који се из Бањана “вратио” у Голију. Веза Тепавчевића са осталим братствима Орловића различито се наводи у појединим предањима. По једнима, сва остала орловићка братства су од Тепових синова, а по другима ради се о Теповој браћи. Предања такође повезују Тепавчевиће и остала братства из рода Орловића с херцеговачком беговском породицом Ченгића.”

Уколико је тестирани заинтересован, било би корисно да уради неки од дубинских тестова, или бар да се за почетак иде на неки од директних тестова код Yseq-a.



Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
  • N2-FT182494>Y640797
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9829 послато: Октобар 28, 2025, 01:09:32 пре подне »
Михајловић, Никољдан, Округлица/Вареш

Припада хаплогрупи I2 PH908, док је припадност некој од млађих грана тешко одредива без додатних тестирања.

Хаплотип тестираног Михајловића је прилично специфичан, са чак 7 немодалних вриједности, од чега чак двије повишене за два. Снижене вриједности су DYS391=10, DYS439=12, DYS389II=30 и DYS635=22, за један је повишен DYS385a=15, а за по двије вриједности DYS19=18 и DYS458=19.

Како је и за очекивати, овакав хаплотип не даје претјерано блиске резултате, а ни додатни критеријуми у виду крсне славе и географске блискости не помажу.

Потпуних поклапања нема, а ни оних са једном или двије разлике на већем броју упоредивих маркера. На 4 разлике од 22 упоредива је Михајловић са Дракуловићем из околине Котора, те са једним нејавним тестираним из Старог Влаха, док је на 5 разлика од 22, односно 24 тестирана са већим бројем тестираних из разних крајева, али ни један из неке геиграфске близине која би нам дала за право да износимо било какве претпоставке.

На жалост, тестирани ће или морати да чека да се међу тестиранима појави неко са блиским хаплотипом, или да сам уради неки од дубинских тестова и створи основу за даље и дубље истраживање.

Када говоримо о писаним изворима, у комбинацији са наводима самог тестираног, можемо потврдити да у Шематизму за 1882. годину у парохији Вареш постоје Михаиловићи са славом Никољдан, док у парохији Високо постоје Кокотовићи са истом славом. С обзиром на помен тог презимена у породичном предању, исту славу и релативну близину, не можемо искључити да је Кокотовић заиста старије презиме Михајловића. Када су у питању наводи тестираног о помену презимена у Кљајевићевом дјелу, у селу Медак у Хрватској, нема никаквог основа да тако често патронимском презиме као што је Михајловић, доводимо у везу са геиграфски и временски удаљеним презимењацима, тим прије што постоје индиције да је само презиме потекло од Кокотовића (ако је тако, према мом искуству, у османском попису из 1850/51. године треба тражити Михајла Кокотовића). Треба поменути и да Кокотовића има у Лици и Херцеговини, али са славом Јовањдан и другом хаплогрупом.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9830 послато: Октобар 28, 2025, 11:58:42 пре подне »
Плављанић, Лучиндан, Јошавица, Петриња, J2b-L283>PH1602


Тестирани припада генетичком роду крајишких Лучинштака: J2b-L283>PH1602>Y40288>Y141711. Један маркер разлике, до потпуно поклапање, са свим тестираним припадницима овог рода. У питању су: Чубрило, Пркоси, Босански Петровац, Париповић, Гламоч, Опачић, Романовци, Градишка, Опачић, Лакташи, Лемић, Доњи Косињ, Перушић. Вероватно да су им блиски и тестирани Лучинштаци за које немамо маркере, али имамо њихов SNP резултат J2b-L283, Јовановић, Риђане, Книн и Кошутић, Хајтић, Глина.

У монографији "Двор на Уни" о Плављанићима се каже кратко:

"Preko Dalmacije, gornjeg toka Une i Unca doselili su: Cmobmje, Burići, Burasinovići, Dragišići, Drče, Dobrići, Čalići, Grubori i Jovići, Lukači, Lončari, Matijevići, Plavljanići, Radišići, Samardžije, Zorići i drugi."

Није сигурно на основу чега аутор темељи овакав закључак, али порекло из Северне Далмације, тачније из околине Плавна, није без основа. Петар вероватно има више конкретних података о банијским Плављанићима.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • J2b1-M205>Y218180, банијски огранак Крича
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9831 послато: Октобар 28, 2025, 12:19:46 поподне »
Плављанић, Лучиндан, Јошавица, Петриња, J2b-L283>PH1602


Тестирани припада генетичком роду крајишких Лучинштака: J2b-L283>PH1602>Y40288>Y141711. Један маркер разлике, до потпуно поклапање, са свим тестираним припадницима овог рода. У питању су: Чубрило, Пркоси, Босански Петровац, Париповић, Гламоч, Опачић, Романовци, Градишка, Опачић, Лакташи, Лемић, Доњи Косињ, Перушић. Вероватно да су им блиски и тестирани Лучинштаци за које немамо маркере, али имамо њихов SNP резултат J2b-L283, Јовановић, Риђане, Книн и Кошутић, Хајтић, Глина.

У монографији "Двор на Уни" о Плављанићима се каже кратко:

"Preko Dalmacije, gornjeg toka Une i Unca doselili su: Cmobmje, Burići, Burasinovići, Dragišići, Drče, Dobrići, Čalići, Grubori i Jovići, Lukači, Lončari, Matijevići, Plavljanići, Radišići, Samardžije, Zorići i drugi."

Није сигурно на основу чега аутор темељи овакав закључак, али порекло из Северне Далмације, тачније из околине Плавна, није без основа. Петар вероватно има више конкретних података о банијским Плављанићима.

Према подацима из архивске грађе Прве банске крајишке регименте, Друге банске крајишке регименте и Банске хусарске регименте, Плављанићи су од 1772. до 1786. године били присутни у селима Јошавица (најмање 4 породичне задруге) и Дивуша (најмање 2 породичне задруге). Крсна слава оба огранка Плављанића је Лучиндан. Претпостављам да би даље поријекло рода Плављанића могло бити из села Плавно у Далмацији, у коме постоји разгранати род Опачића са крсном славом Лучиндан.

Током 1772. године, на подручју Прве банске крајишке регименте и Крајишке компаније Моштаница, поименично су пописани:
- стријелац Плављанић Стеван, рођен и живи у Јошавици под бројем 40, православац, ожењен, стар 38 година, служи 17 година.
- стријелац Плављанић Дмитар, рођен и живи у Јошавици под бројем 42, православац, неожењен, стар 16 година, регрут.
- артиљерац Плављанић Пантелија, рођен и живи у Јошавици под бројем 42, православац, брачни статус непознат, стар 21 годину, служи 1 годину.
- оштростријелац Плављанић Илија, рођен и живи у Јошавици под бројем 41, православац, ожењен, стар 38 година, служи 17 година.

Током 1772. године, на подручју Друге банске крајишке регименте и Крајишке компаније Козиброд, поименично су пописани:
- неплаћени разводник Плављанић Максим, рођен и живи Дивуши под бројем 9, православац, ожењен, стар 39 година, служи 21 годину.
- стријелац Плављанић Илија, рођен и живи у Дивуши (грешком пописивача уписана је Костајничка Дивуша) под бројем 10, православац, ожењен, стар 26 година, служи 9 година.

У прилогу је карта на којој је црвеном бојом приказана распрострањеност Плављанића на Банији током XVIII и почетком XIX вијека, док су плавом бојом означени крајишки родови са подручја Баније, Босанске Крајине, Далмације и Лике који су племенски повезани са родом Плављанића.


« Последња измена: Октобар 28, 2025, 12:28:22 поподне Петар М. Демић »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9832 послато: Октобар 28, 2025, 12:35:55 поподне »
Треба додати да истој подграни припадају Алимпијевштаци из Старог Влаха и са Косова, а блиски хаплотипови постоје још на простору Јужне Србије и у околини Херцег Новог.

Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-Y40852/

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9833 послато: Октобар 28, 2025, 03:48:53 поподне »
Пуровићи по предању потичу из Предиша у Бјелицама. Ово је први тестирани припадник овог рода са предањем о пореклу из овог племена.

Има сличности у предањима Мијановића и Пуровића.

Преци Мијановића су у Цуце дошли из Зете. Родоначелник Пуровића је био у Бјелицама, што је непосредно суседство Цуца (од Предиша одакле су Пуровићи до Круга где су били Мијановићи има 5-6 километара).

Могуће је да су били у питању сродници. Сеоба из Зете дешава се средином 17. века. Код херцеговачких Мијановића очувало се предање да им је Зета матица, јер су у Цуцама боравили кратко, тек једно покољење крајем 17. / почетком 18. века (касније се део из Ораховца вратио у Цуце), док су преци Пуровића вероватно боравили дуже на Предишу, с обзиром на податак о 1820. години, кад се Пуро сели у Голију, па је време учинило да се заборави Зета као матична област.

Сродност са грачанским родовима такође се уклапа у причу, јер Љешанска нахија у ширем смислу спада у Зету, рецимо из перспективе Катуњана.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9834 послато: Октобар 28, 2025, 03:53:55 поподне »
Једино што овде недостаје је још неки род ове генетике из Цуца или Бјелица. Ако су преци Пуровића ту боравили 150 година, морао је да остане барем неко од њима сродних. Са друге стране, није немогуће ни да су се оданде сви иселили (или се истражили), нарочито имајући у виду да су и Цуце и Бјелице били веома експанзивна и агресивна племена...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9835 послато: Новембар 02, 2025, 10:35:09 поподне »
Тестираном Шаровићу је готов BIG700 и придапа грани FTD88165 коју је формирао са Бугарином.

То би могла бити интересантна грана, балканска по присутности и старости. Грана још није издвојена на YFull стаблу. На FTDNA стаблу има чак пет припадника, има их и из Србије, Хрватске и Црне Горе. Зна ли се о коме се ради?

Ова грана којој припада Шаровић I-FTD88165 има још један млађи огранак I-FTD89851. Огранку I-FTD89851 на FTDNA стаблу припадају Србин и Хрват. Што се Србина тиче, то би требали бити огулински Зрнићи (нисам сасвим сигуран, али велика је шанса да су то они), а што се Хрвата тиче, ради се о имотском презимену са даљим поријеклом из западне Херцеговине (околина Читлука).

Читава грана I-FTD88165 би могла бити средњовјековне старости, а чини се да би Херцеговина у ширем смислу могла бити матица. Иако у оквиру те старости имамо и једног Бугарина. На нивоу I-FTD88165 присутан је још један тестирани коме нисам успио сазнати поријекло.


Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1123
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9836 послато: Новембар 03, 2025, 06:55:53 пре подне »
На https://www.yfull.com/live/tree/I-A10230*/ се појавио id:YF140530 ALB, да није и он I-FTD88165?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9837 послато: Новембар 03, 2025, 07:28:19 пре подне »
На https://www.yfull.com/live/tree/I-A10230*/ се појавио id:YF140530 ALB, да није и он I-FTD88165?

Није искључено, радио је YSeq. Једино ако му међу овима на нивоу I-A10230* нађу парњака. На FTDNA стаблу, између I-A10230 и I-FTD88165 постоји још један међуниво I-FTD94464, који није издвојен на YFull стаблу. Испод тог међунивоа се налази пољско-украјинска подграна I-FTF17795 која је паралелна I-FTD88165.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9838 послато: Новембар 10, 2025, 04:32:23 поподне »
Перић, Никољдан, Грачаница, Приштина, J2b-L283>Z638


Тестирани је навео да су према предању пореклом из околине Крагујевца, а пре тога можда из Црне Горе. Из Липљана око 1900. године прелазе у Грачаницу. У Грачаници у литератури Перићи не постоје, али су забележени у околини Липљана. Милета Букумирић (Из ономастике липљанске околине) пише следеће:

- Перић, Никољдан, мала слава Летњи Никољдан, шест кућа, доселили из Парлова код Гњилана, породични надимак Бугари
- Перић, 1 кућа, Никољдан, преслава Летњи Никољдан, доселили 1973 из Лапљег Села
- Перић, 1 кућа, не чувају предање о пореклу. Никољдан, мала слава Свети Никола летњи. Породични надимак Кол'ибарци

Неки од ових Перића су вероватно у вези са породицом тестираног. Сви испуњавају услов крсна слава/преслава и географски су јако близу. Такође, будући да око 1900 Перићи нису забележени у Грачаници треба преиспитати да ли као место порекла треба да стоји заправо Липљан, то би најпре тестирани могао да разјаснити.

У питању је генетички род: J2b-L283>Z638>Z631>Z1043. Јако блиска поклапања постоје са две српске породице са Косова и Метохије (Штимље и околина Клине). Обе породице славе Стевањдан. Осим тога, релативно блиских хаплотипова има на простору Рашке, Топлице и црногорских Брда. Условно, овај генетички род гравитира Метохији и Брдима, али са друге стране лако може бити реч о староседеоцима централног Косова. Пожељан дубински тест.

Перићи су се у Грачаницу доселили из Липљана 1919. године, тако да је место порекла тестираног промењено у Липљан.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9839 послато: Новембар 13, 2025, 12:20:36 поподне »
Травар, Јовањдан, Кијевци, Градишка, J2b-M205 > Y22059


Тестирани је навео да су, према предању, досељени из Тичева код Босанског Грахова и да су до 1922. године славили Марковдан. Слава Јовањдан је, према магловитом предању, преузета од бабе. Травари са славом Марковдан присутни су у области Унца, околини Гламоча и Мркоњић Града. Травара са славом Јовањдан било је 1882 у парохији Рекавице код Бања Луке.

Ови Травари из Унца (Роре код Гламоча) су тестирани и припадају добро профилисаном роду слављеника Св. Марка, односно хаплогрупи I2-S17250.

Овде су условно могућа два сценарија:

1. Травари из Кијевца имају савршено уклапање са Деспинићима (исто Јовањдан) из Отишића кдо Врлике. Осим исте славе, деле и низ специфичних вредности попут 385b=20, 576=19 и 643=10. Последња мутација је јако ретка и осим код Деспинића и Травара јавља се једино код Угреновића из околине Никшића. Осим њих, Траварима су потенцијално блиски и Шарци (Никољдан) из Цивљана, који географски нису далеко од Деспинића. Треба напоменути да се код Травара десила мутација на маркеру 385a (12), која до сада није забележена међу припадницима J-Y22059.

2. Травари из Кијевца заиста јесу пореклом из Унца, али су се вероватно још у старом крају призетили у изворне Траваре са славом Марковдан.


С обзиром да је предање о промени славе магловито, као и на чињеницу да постоји практично поптуно поклапање са другом породицом која слави Јовањдан, није искључено да је прва опција реалнија. Ипак, савет за даље је неки дубински тест, ради дефинитивне профилизације.