Велики поздрав од поменутог Симића!
Поздрав и Вама. Не кршите никаква правила Форума и увијек је веома корисно када се тестирани јави, тим прије ако показује ниво заинтересованости који видим код Вас.
Да кренемо редом - то што вас је мало, како кажете, условљено је са доста фактора, међу којима свакако треба узети у обзир и то што је највећи број презимена у Босни и Херцеговини устаљен тек на почетку аустро-угарске власти, углавном у периоду након првог пописа становништва 1879, а свакако до краја 1880их, када је довршена и успостава земљишних књига. То значи да код већине (наравно, не код свих) исто презиме носи тек неких 5-6 генерација, па када се на то додају ратна страдања и стално расељавање, долазимо до овога што рекосте. Релативно касно устаљивање презимена је довело и до тога да постоји много међусобно несродних презимењака, а занемаривање овога, односно упорна потрага за данапњим презименом и по неколико стотина година уназад је једна од честих грешака код наших истраживача породичне прошлости.
Када је у питању Симић из околине Лукавца, на жалост не располажемо његовим маркерима, па је немогуће дати неки релевантан коментар, осим да, на основу овога чиме распилажемо, не видим основ за тврдњу о блискости ваших резултата.
Упркос великом броју немодалних вриједности маркери који су кључни за PH 908 сврставају Вас у ту грану.
Тема црквених књига у Босни и Херцеговини је веома комплексна. Већина цркава је почев од 1880их, или 1890их водила домовне протоколе (практично пописи чланова сваког домаћинства у парохији, за неки период) и матице крштених, вјенчаних и умрлих. Најчешћа прича са којом ћете се на терену суочити јесте да су књиге уништене у Другом свјетском рату, рјеђе у Одбрамбено-отаџбинском рату. Међутим, искуство показује да је већина књига преживјела Други свјетски рат, да је у периоду 1946/48. одузета од СПЦ и преточена у "државне/грађанске" матичне књиге. Почетком 2000тих су књиге углавном враћане цркви, али има случајева да се то и није десило, да се десило дјелимично, или да су враћане погрешно. Потребна је огромна упорност, али резултати дођу са њом.
С обзиром на то да вежете поријекло за Тешањ, а да тешањска црква датира из 1850их, можда да се прво ту распитате да ли постоји нешто од књига. Што се Маглаја тиче, контактирао сам свештеника прије пар година и нешто књига постоји, мада је дио, наводно, оштећен у поплави 2014. године.
Све бројеве мобилних телефона свештеника Митрополије зворничко-тузланске имате на стварно одлично уређеном сајту, али за било коју врсту помоћи пишите ми било на Форуму, било преко пп/мејла.