Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Карајовић, Митровдан, Гледић/Краљево, I2-Y3120>Z17855>A16413

Припада роду у којем је већ 10 тестираних, сви са славом Митровдан, а чија је матица изгледа на простору јужне Рашке или Ибарског Колашина. Једно предање везује Карајовиће управо за Ибарски Колашин. Код највећег броја хаплотипова овог рода као карактеристичне уочавају се вредности DYS570>=20, DYS481=27 и DYS635=22, од којих се резултат Карајовића разликује једино на маркеру DYS481, на коме посседује још нижу вредност 26. Ово је иначе други тестирани Карајовић који слави исту славу и припада истом роду. Први тестирани је из села Чукојевац/Краљево. Хаплотипови оба Карајовића поседују и карактеристичну вредност DYS439=14, која је очигледно њихова приватна карактеристика, а разликују се на само једном маркеру (DYS481=27/26) од 23 упоредива.

О роду којем припада Карајовић писано је више овде: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6000.msg156818#msg156818

Карајовићу је блиска и једна породица из околине Сјенице (необјављено истраживање, иста слава). Према предању, та породица је пореклом из села Калица, Беране, па би ту могла бити старина овог рода.

[Иван Вукићевић]

Шарановић, Петковдан, Поткула (заселак Поткрај), Даниловград, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS576=18 и DYS481=23.

Петар Шобајић наводи следеће о Шарановићима:
Шарановићи су из Слатине сишли y Међице кад Кадићи у Боан. У Слатини их има 6 кућа, у Мећицама 10. Од 1878. год. су прешле неколике куће и основале село Подкрај, ту их има 10 кућа. Иза тога су предизали у Косови Луг, 14 кућа. Броје пасове: Блажо–Крсто–Токо—Ника—Радован–Ристо–Лазар–Луле–Радоња—Вук–Јанко—Милеко—Гојак–Лапо–Калиман–Петрушина–Митар–Бијели Павле. Њихове је пасове забележио арх. Дучић (Гласник У. Д., 43.). Деле се на ужа браства Пуреновиће, Чејовиће, Омеровиће (један се њихов турчио), Ристовићи, Димитровићи и Крстовићи. Пре 50 година одселило је 6 кућа у Међулужје у Србији.

Гранање до Шарановића: Бјелопавлићи > Петрушиновићи > Гојаковићи > Милековићи > Шарановићи

[Иван Вукићевић]

Мрдаљ (ужа грана Шпаори), Ђурђевдан, Ервеник, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894
Мрдаљ, Ђурђевдан, Томингај, Грачац, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894
Мрдаљ, Ђурђевдан, Томингај, Грачац, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894
Мрдаљ, Ђурђевдан, Сурдук, Стара Пазова, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894

Сва четворица припадају роду Мрдаља. Раније су тестирани Мрдаљи из Ервеника и Смилчића код Бенковца.

Мрдаљима бих препоручио да неко од њих уради дубљи тест (BigY или WGS), што ће им омогућити да у будућности открију колико су удаљени од Васојевића. Нема потребе за даљим тестирањем на 23 или 25 маркера.

[Слобо]

А пошто их има доста заинтересованих, могли би сви заједно да уплате велики тест за једног члана и сазнају дубљу грану као и њену старост.

[Зрно]

А пошто их има доста заинтересованих, могли би сви заједно да уплате велики тест за једног члана и сазнају дубљу грану као и њену старост.

Нема их доста заинтересованих, него један човек вуче све, као у већини случајева.

[Зрно]

А и чека се велики тест једног Мрдаља. Одлично што су се поклопили сви из Далмације, Лике, па чак и Срема где су одавно доселили. Једино још има смисла тестирати на 25 маркера Мрдаља који слави Аранђеловдан. Сви остали славе Ђурђевдан.

[filipi]

Шарановић, Петковдан, Поткула (заселак Поткрај), Даниловград, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS576=18 и DYS481=23.

Петар Шобајић наводи следеће о Шарановићима:
Шарановићи су из Слатине сишли y Међице кад Кадићи у Боан. У Слатини их има 6 кућа, у Мећицама 10. Од 1878. год. су прешле неколике куће и основале село Подкрај, ту их има 10 кућа. Иза тога су предизали у Косови Луг, 14 кућа. Броје пасове: Блажо–Крсто–Токо—Ника—Радован–Ристо–Лазар–Луле–Радоња—Вук–Јанко—Милеко—Гојак–Лапо–Калиман–Петрушина–Митар–Бијели Павле. Њихове је пасове забележио арх. Дучић (Гласник У. Д., 43.). Деле се на ужа браства Пуреновиће, Чејовиће, Омеровиће (један се њихов турчио), Ристовићи, Димитровићи и Крстовићи. Пре 50 година одселило је 6 кућа у Међулужје у Србији.

Гранање до Шарановића: Бјелопавлићи > Петрушиновићи > Гојаковићи > Милековићи > Шарановићи

Prezime Šaranović, iako izvorno iz Crne Gore, još sedamdesetih godina prošlog veka moglo se čuti na beogradskom asfaltu. Pričalo se o dva brata, Branislavu i Slobodanu, jednom studentu i jednom mladom biznismenu. Dok je Slobodan u to vreme završavao medicinski fakultet na kom je diplomirao kao jedan od najboljih studenata u Jugoslaviji, njegov mlađi brat Brana polako je ulazio u biznis sa kockom.
https://www.blic.rs/vesti/hronika/uspon-i-pad-kriminalne-porodice-saranovic-od-najboljeg-studenta-medicine-do-kraljeva/y29094k

[Небојша]

Никчевић, Зачеће Св. Јована Крститеља, Стубица, Никшић, J2a-M92>SK1356


Реч је о генетичком роду Пјешиваца J-BY102150, што предање тестираног потврђује (Пјешивци, Потолићи). Потпуно уклапање у овај род и генетичка блискост са осталим Никчевићима из Стубице и Страшевине, као и са Перовићима из Стубице. Цитирам објаву недавно тестираног Никчевића из другог места:

Никчевић, Зачеће Св. Јована Крститеља, Страшевина, Никшић, J2a-M92>SK1356


Тестирани припада генетичком роду Пјешиваца, односно подграни J-BY102150. Поседује практично модални хаплотип за ову групу, изузев вредности 21 на маркеру 635 коју дели управо са раније тестираним Никчевићем из матице (Стубица). Више о Никчевићима из Пјешиваца:

"Главно становништво у пределу Стубици чини браство Никчевићи (с ужим презименима: Јокчевићи, Живковићи, Лакчевићи, Јеремићи и Радовићи) које броји 70 кућа. За њим долазе по величини Стриковићи или Вучићевићи, који се деле на „Стриковиће” у ужем смислу (15 кућа) и Перовиће (15 кућа). Осим тога има 2 куће Шакоруњића и 1 Ивановића." (https://www.poreklo.rs/2013/06/25/pleme-pjesivci/)

[Зрно]

Марић (Аранђеловдан), Коритник/Ивањица

Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и по свему судећи роду Пипера FT49714, јер је њима најближи по маркерима, има славу типичну за њих, а у подручју из кога потиче има доста Пипера, што је и генетички потврђено. Марић има изузетно ретку, повишену вредност DYS439=14. По маркерима му је најближи Стојановић из Стијене Пиперске код Подгорице (1 разлике на упоредивих 23). Занимљиво да је тестираном територијално најближи такође Марић, али са славом Петковдан, из суседног Бинића. Разликују се на 2 маркера.

Тестирани је навео да је из засеока Ратари у Коритнику, али по литератури тамо су наведена само три презимена - без Марића и без славе Аранђеловдан.

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

[Nebo]

Шта је са резултатом Перовића из Бара у Морачи? Има ли какве анализе, коментара?

[Драган Обреновић]

Перовић, Аранђеловдан, Јасиковица/Раичевина/Колашин, R1b-U152 > R-Y175368 (Морачани - Богићевци)

Тестирани је навео предање о пореклу из околине манастира Морача код Колашина.

Хаплотип тестираног се одлично уклапа у хаплотипове бројних тестираних Богићеваца, који су му редом и најближа поклапања у табели Српског ДНК пројекта:

• Радовић, Аранђеловдан, Баре/Колашин (дистанца 2/23)
• Поповић, Аранђеловдан, Дријенак/Колашин (2/23)
• Станић, Аранђеловдан, Оклаце/Зубин Поток (2/23)
• Вукићевић, Аранђеловдан, Опланићи/Краљево (2/23)
• Радовић, Аранђеловдан, Баре/Колашин (3/23)
• Мировић, Аранђеловдан, Мигаловица/Доње Липово/Колашин (3/23)
• Лакићевић, Аранђеловдан, Мушовића Ријека/Колашин (3/23)
• Љепосавић, Аранђеловдан, Дулипоље/Андријевица (3/23)
• Војводић, Аранђеловдан, Драговића Поље/Колашин (3/23)
• Жуњанин, Аренађеловдан, Камењача/Трстеник (3/23)
• итд.

За род Богићеваца, дубинским тестовима је утврђена најмлађа заједничка подграна хаплогрупе R1b:

R-U152 > R-Z36 > R-CTS5531 > R-CTS9981 > R-Z37 > R-Y91536 > R-Y94538 > R-Y175368

Перовић може урадити велики тест (Big Y, WGS) ако има жељу да генетички профилише млађу (специфичнију) подграну којој припада, унутар ширег рода Богићеваца.

[Иван Вукићевић]

Милановић, Митровдан, Заблаће, Чачак, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS481=24 и снижену вредност маркера DYS635=21. Поменуте две вредности маркера одступају од модалног хаплотипа овог рода.

Тестирани је навео да Милановићи потичу од Комадинића, и то највероватније од њихове гране из Лисе у Драгачеву. Комадинићи такође славе Митровдан и припадају роду Куча, тако да је поменуто предање потврђено.

[Nebo]

Перовић, Аранђеловдан, Баре/Колашин, R1b-U152 > R-Y175368 (Морачани - Богићевци)

Хвала, Драгане. Да дојавим човеку.

[Иван Вукићевић]

Перовић, Аранђеловдан, Баре/Колашин, R1b-U152 > R-Y175368 (Морачани - Богићевци)

Тестирани је у упитнику у пољу за место порекла навео "Доња Морача - Манастир Морача - Колашин". Који је извор за податак да је из Бара?
Према црногорском попису дација за Доњоморачку капетанију, Перовића је било једино у Јасиковици, која је данас заселак насеља Раичевина.

[Иван Вукићевић]

Рајић, Ђурђиц, Страгари, Крагујевац, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Потпуна поклапања хаплотипова има са следећим тестиранима:
- Комадинић, Митровдан, Соколићи/Чачак
- Миловановић, Митровдан, Рамаћа/Крагујевац
- Адемовић, муслиман, Митрова/Тутин
С обзиром на поклапања са братствима која славе Митровдан, тестирани највероватније потиче од Старокуча.

Ако је до сада постојала дилема око тога која је изворна хаплогрупа Рајића, сада је та дилема још већа. Ово је трећи тестирани Рајић и трећи генетички род који је установљен код наводних потомака Танаска Рајића.

Рајић, Ђурђиц, Страгари, Крагујевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити веома ретка вредност 10-28 на маркеру 389I/II, као и 576=19 и 481=32. Нема ближих поклапања на пројекту. Чини ми се да му је најближи један Херцеговац из Берковића, по предању даљим пореклом из Дабра, који слави Ђурђевдан. Имају две разлике, али троструке, на маркеру 389I/II, на упоредива 23 маркера.

За Рајиће се у литератури каже:

"Рајићи 15 к. Слава св. Ђурђиц. Стара породица. Њихов предак Атанаско Рајић помиње се као сведок у једној тапији из 1798. г. (Финансије I. ст. 784.). Рајићи не знају порекло, али има Рајића у Гледићу (Гружа) и они веле да се њихов чукундеда доселио из Пипера у Велење (Новопазарски Санџак) па одатле они дошли у Гледић а ови Рајићи у Страгаре (Гружа, ст. 205). Само не славе исту славу; Рајићи у Гледићу славе св. Аранђела. По подацима које ми је дао г. Ускоковић, има Рајића у Бањици (трнавски, чачански) где су дошли из Гуче (драгачевски) у почетку 18. века. И у Гучи има Рајића а ту су дошли из Косатице код Нове Вароши. Ови славе св. Ђурђиц и они причају да су од њих одсељени Рајићи у Страгарима. Међутим наши Рајићи ништа не знају о овим својим рођацима"

https://www.poreklo.rs/2013/08/16/poreklo-prezimena-varos-stragari-kragujevac/

55. Рајић, Ђурђиц, Страгари, Крагујевац, E-V22

Нема ближих поклапања хаплотипова на пројекту, па самим тим нема ни генетичке сроднике међу  до сада тестираним Србима. Грана E-V22 је веома ретка код нас - ово је тек 12. тестирани припадник ове гране на пројекту.

На три маркера се разликује од хаплотипа Ракића (Ђурђиц, Шетоње/Петровац на Млави), али је на једном од тих маркера разлика за чак три вредности. Ракић на основу хаплотипа вероватно припада млађој грани E-V22>CTS567>Y2498>L1250, па постоји могућност да истој грани припада и Рајић. Двојица тестираних деле повишену вредност маркера DYS549=14.

Тестирани је навео да Рајићи према предању потичу од Радосава, који се у Страгаре доселио почетком 18. века.

Боривоје Дробњаковић у свом раду о Јасеници наводи следеће:
Рајићи 15 к. Слава св. Ђурђиц. Стара породица. Њихов предак Атанаско Рајић помиње се као сведок у једној тапији из 1798. г. (Финансије I. ст. 784.). Рајићи не знају порекло, али има Рајића у Гледићу (Гружа) и они веле да се њихов чукундеда доселио из Пипера у Велење (Новопазарски Санџак) па одатле они дошли у Гледић а ови Рајићи у Страгаре (Гружа, ст. 205). Само не славе исту славу; Рајићи у Гледићу славе св. Аранђела. По подацима које ми је дао г. Ускоковић, има Рајића у Бањици (трнавски, чачански) где су дошли из Гуче (драгачевски) у почетку 18. века. И у Гучи има Рајића а ту су дошли из Косатице код Нове Вароши. Ови славе св. Ђурђиц и они причају да су од њих одсељени Рајићи у Страгарима. Међутим наши Рајићи ништа не знају о овим својим рођацима.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

[Драган Обреновић]

Тестирани је у упитнику у пољу за место порекла навео "Доња Морача - Манастир Морача - Колашин". Који је извор за податак да је из Бара?
Према црногорском попису дација за Доњоморачку капетанију, Перовића је било једино у Јасиковици, која је данас заселак насеља Раичевина.

Разлог је то што тестирани није у упитнику навео ближу одредницу (село) а нисам могао ставити као место порекла "Манастир Морача".

Из Небовог питања, схватио сам да познаје човека и да зна да је из села Баре, па зато ставих Баре/Колашин, јер се то и уклапа у одредницу "Доња Морача - Манастир Морача - Колашин".

Признајем, нисам експерт за црногорска села и микро-регије, али видех да се Баре понегде и воде као "Баре са Јасиковицом".

Молба за Неба, или још боље тестираног Перовића, ако прати форум, да појасни прецизније које му је место старијег порекла (где су му живели преци око 1900. године)? Ако не зна, онда да ставимо у табели Српског ДНК пројекта овај податак који је Иван нашао у литератури - да су Перовићи пореклом из Јасиковице?

[Иван Вукићевић]

Куч, Никољдан, Ивање, Бијело Поље, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS390=25.

Према црногорском попису из 1913. године, у Ивању је било 3 куће Куча.
Милисав Лутовац из непознатог разлога не помиње Куче у Ивању у свом раду из 1966. године.

Тестирани је једино навео да његова породица према предању потиче из Куча, што је очигледно и само на основу презимена. Припадност неком од предањских родова (Старокучи, Дрекаловићи итд) може се утврдити једино дубљим тестом (WGS или BigY).

[Бакс]

тако да је поменуто предање потврђено.

Сад кад би неко имао мнооого слободног времена, па да иде од почетка ове теме, као и тема о днк акцијама, па да израчуна код ког процента тестираних је породично предање потврђено, а код ког је оповргнуто. То би била једна занимљива студија.

[Црна Гуја]

Југовић, Никољдан, Мокро, Пале

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>YP237>FGC13681>YP951>YP6186. Поседује две врло специфичне вредности, DYS385=11-15 и врло високу DYS635=25. Обе ове вредности дели са Цицовићем из Врхпраче код Пала, који такође слави Никољдан. Иако се разликују на 3 од 23 маркера, нема сумње да припадају истом генетичком роду. С обзиром да ова грана код Срба није довољно дубински профилисана, препорука Југовићу је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, а једини помен Југовића нашао сам у Шематизму православне митрополије Дабробосанске из 1883. године, у парохијама Пале и Мокро. Занимљиво је да се у том шематизму, у парохији Пале, Југовићи и Цицовићи помињу скоро једни за другим, па је могуће да је тада још увек била очувана свест о сродству ових фамилија.

Пале – Парохија са 9 села цркве нема. Има кућа 278. Душа 2554. Родило се 1883. мушких 65, женских 54. Умрло мушких 36, женских 24. Вјенчано 21.

Св. Николу: Симић, Јасика, Ћирић, Краишник, Петровић, Југовић, Ерић, Цицовић, Живковић, Лазић, Ђокић, Благојевић, Гачанин, Симић, Ковачевић, Грчић, Бабић, Ћоровић, Драшковић, Вуковић, Бојаџић, Аћимовић.

[Nebo]

Из Небовог питања, схватио сам да познаје човека и да зна да је из села Баре, па зато ставих Баре/Колашин, јер се то и уклапа у одредницу "Доња Морача - Манастир Морача - Колашин".

Управо тако, познајем човека, и он сам ми је рекао да су његови Перовићи из Бара. Тамо постоје три рода: Радовићи, Перовићи и Лакићевићи. Сваки род село зове по себи (Баре Перовића, итд), али је село свакако најпознатије као Баре Радовића, по Радовићима, наравно, због владике Амфилохија. Тестирани зна да му је предак Перо, по којем носе презиме, из Бара, а то је, ако сам добро упамтио, шести пас од њега. Тестирани је човек од 60 и кусур година. Па, ето, срачунајте...

Манастир Морача није насељено место у географском смислу, а Баре су село које се налази непосредно поред Манастира. А што се табеле тиче, нека онај ко је назочан за то пише шта сматра да треба.