Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Nebo]

Хут, Стевањдан, Плетерница/Славонска Пожега, R1b-L51 (вероватно R1b-P312)

Тестирани наводи да су његови преци дошли на простор Балкана из Холандије, током Наполеонових освајања

Презиме Хут (Hoet) заиста постоји на подручју Холандије и Белгије, реч hoet на холандском значи капа, шешир.

[Иван Вукићевић]

Љубојевић, Јовањдан, Збојштица, Ужице, E-V13>Z1057

Припада роду Комарица, чија је матица у селу Матаруге код Пљеваља, а крсна слава Јовањдан. Хаплотип тестираног је практично модалан за овај род, а од хаплотипа Комарице из Бучја код Прибоја разликује се на једном маркеру.

Тестирани је навео да Љубојевићи по предању потичу из Брда или Херцеговине.

Род Комарица је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Селаковић]

Љубојевић, Јовањдан, Збојштица, Ужице, E-V13>Z1057

Припада роду Комарица, чија је матица у селу Матаруге код Пљеваља, а крсна слава Јовањдан. Хаплотип тестираног је практично модалан за овај род, а од хаплотипа Комарице из Бучја код Прибоја разликује се на једном маркеру.

Тестирани је навео да Љубојевићи по предању потичу из Брда или Херцеговине.

Род Комарица је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Љубојевићи су у Збојштицу дошли почетком 1840-их. Данило Станојевић забележио је два предања - по једном су из Рутоша, по другом из црногорских Б(б)рда.

[Кековац]

Бојовић, Ђурђевдан, Доња Трепча/Чачак, I1-P109>FGC22045>FGC22061

Припада генетичком роду Дробњака, а од карактеристичних вредности маркера поседује вредност DYS576=19, која је прилично ретка за овај генетички род. Има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са Тодорићем, Ђурђевдан, из Равни код Ужица и са Дробњаком, Ђурђиц, из Штитара код Берана. Тодорић припада роду Радибратовића који се проширио према Горњем Милановцу и Чачку, па су Бојовић вероватно њихов огранак. Више информација о том роду на следећој форумској теми.

О Бојовићима из Доње Трепче сам пронашао следеће у књизи О љубићским селима, 1903, Радомир Илић:

Бојовићи су се доселили из Старе Србије, славе Св. Ђурђа.

Судећи према резултату теста порекло из Старе Србије је доведено у питање.

Пронашао сам и податак о два Бојовића из Доње Трепче, учесника Другог српског устанка 1815. у књизи Мрчајевци и околина Владимира Тошића: Петар Бојовић, стар 22 г. и Бојо Бојовић, стар 50 г.

[Неродимац]

Димкић, Никољдан, Косовска Митровица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестираном се још у време Краљевине СХС предак доселио у Београд, и има магловито предање о евентуалном даљем пореклу из Призрена.
 
Мало тражих по интернету и литератури, и разговарах са Милошем који познаје добро тај крај – изгледа да има више Димкића у К. Митровици и околини, барем оних који славе Алимпијевдан и изгледа Митровдан. Наш тестирани се, чини се, не уклапа у то; можда би најпре могао бити цинцарског порекла ако је тачно да породица потиче из Призрена.
 
У хаплотипу уочавамо ређе вредности DYS385 = 14-16 и DYS643 = 11, али пре свега изузетно ретку вредност DYS438 = 11. Не бих могао да тврдим да му је ико са пројекта близак. Занимљив резултат, препоручујем дубље тестирање уколико има интересовања и могућности.

Да ли је овај тестирани у упитнику оставио податке о именима предака, ако јесте да ли може да се добију ти подаци или ако може да се добије контакт од тестираног за даље испотивање порекла?

[Иван Вукићевић]

Лупуловић, Никољдан, Јарковац, Сечањ, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног је доста неуобичајен и нема блиских поклапања на пројекту. Поседује повишене вредности маркера DYS19=14, DYS385=18-20 и DYS576=19 и снижене вредности маркера DYS439=11, DYS389i=12, DYS389ii=29 и DYS456=15. Млађу грану је могуће утврдити једино са дубљим тестом (WGS или BigY).

Тестирани је навео да су се преци Лупуловића доселили у Банат из Витомирице код Пећи крајем 17. века. Све до почетка 20. века презивали су се Витомиров, када су преузели презиме Лупулов (девојачко презиме бабе по оцу од тестираног).

Јован Ердељановић наводи следеће у свом раду Срби у Банату:

У Шематизму Српске православне епархије вршачке за годину 1898. пише:
Ово је место по предању још у првој половини XVIII века насељено из Сефкерина, односно из Торонтал–Сечања, где данас нема ниједне српске душе.
...
Родови познатог порекла (према подацима из домовника из прве половине XIX века):
...
– Витомирови (5, Св. Никола), из Сефкерина

Срета Пецињачки наводи следеће о становништву Сефкерина у свом раду Панчевачки дистрикт 1717-1773:

Године 1717. у селу забележено је 27 кућа, а 1727, опет, 26, колико је највероватније било и кућних домаћина. Ho, неколико лета доцније, 1733, регистровано их је још мање, и то поименце. У ствари, том приликом су забележени само кућни домаћини као парохијани. То беху: Марко Војинов, Живан Максин, Михаило Кендеров, Витомир, Живко Конић, Јоцко, Живота, Ранко Панић, Недељко, Павле, Стеја, Михаило Радојев, Јован Атанац(ков), Марко Ђуканов, Живојин, Веседин, Јован, Ђурица, Марко Ђуричин, Ђурађ, Никола Капитан, Илија, Живан Црни и Лека, свега 24 пописана домаћина или парохијана, док их је стварно можда било и нешто више.

Поменути Витомир, који се помиње 1733. године у Сефкерину, могући је родоначелник Витомирових из Јарковца.

Од Лупуловића из Јарковца је викарни Епископ новобрдски Иларион Лупуловић.

[Ivan_Jovanovic]

Лупуловић, Никољдан, Јарковац, Сечањ, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног је доста неуобичајен и нема блиских поклапања на пројекту. Поседује повишене вредности маркера DYS19=14, DYS385=18-20 и DYS576=19 и снижене вредности маркера DYS439=11, DYS389i=12, DYS389ii=29 и DYS456=15. Млађу грану је могуће утврдити једино са дубљим тестом (WGS или BigY).

Тестирани је навео да су се преци Лупуловића доселили у Банат из Витомирице код Пећи крајем 17. века. Све до почетка 20. века презивали су се Витомиров, када су преузели презиме Лупулов (девојачко презиме бабе по оцу од тестираног).

Јован Ердељановић наводи следеће у свом раду Срби у Банату:

У Шематизму Српске православне епархије вршачке за годину 1898. пише:
Ово је место по предању још у првој половини XVIII века насељено из Сефкерина, односно из Торонтал–Сечања, где данас нема ниједне српске душе.
...
Родови познатог порекла (према подацима из домовника из прве половине XIX века):
...
– Витомирови (5, Св. Никола), из Сефкерина

Срета Пецињачки наводи следеће о становништву Сефкерина у свом раду Панчевачки дистрикт 1717-1773:

Године 1717. у селу забележено је 27 кућа, а 1727, опет, 26, колико је највероватније било и кућних домаћина. Ho, неколико лета доцније, 1733, регистровано их је још мање, и то поименце. У ствари, том приликом су забележени само кућни домаћини као парохијани. То беху: Марко Војинов, Живан Максин, Михаило Кендеров, Витомир, Живко Конић, Јоцко, Живота, Ранко Панић, Недељко, Павле, Стеја, Михаило Радојев, Јован Атанац(ков), Марко Ђуканов, Живојин, Веседин, Јован, Ђурица, Марко Ђуричин, Ђурађ, Никола Капитан, Илија, Живан Црни и Лека, свега 24 пописана домаћина или парохијана, док их је стварно можда било и нешто више.

Поменути Витомир, који се помиње 1733. године у Сефкерину, могући је родоначелник Витомирових из Јарковца.

Од Лупуловића из Јарковца је викарни Епископ новобрдски Иларион Лупуловић.

Махом случајева сам баш сад нешто копао "Срби из Баната", па да се надовежем на ово што је Иван рекао.
У истом одељку се наводи да су Сефкеринци (досељеници - пола села) приликом доласка хтели да се населе "нуз воду" и да су нашли пет бунара и населили се близу њих. Потом, у наставку где су Топономи, наводи се "Пет флура" (делови земље), и у Трећој флури је Витомиров бунар (по данашњој фамилији Витомирови. Којима стоји напомена да су из Сефкерина међу родовима којима се зна порекло.
Уједно, међу родовима којима се не зна порекло наводе се Лупулови - Курјачки (3, Велика Госпојина) и Трифунови - Лупулови (2, Велика Госпојина) - што је могуће била слава бабе по оцу коју тестирани наводи.
Уједно, пошто је Ердељановић у Јарковцу ово забележио 1924-е, рекао бих да презимена Витомиров и Лупулов паралелно постоје, тј. да нису сви Витомирови преузели презиме Лупулов. А уједно, наводе се и Драгишићи - Витомирови (9, Св. Никола), Драгишић ушао у кућу Витомирових, из Сефкерина.

Мени је мало необично што се Лупуловићи наводе међу родовима чије порекло није утврђено, обзиром на годину истраживања (1924.) јер би се можда очекивало да знају своје порекло од Витомирових, према наводу тестираног су се тако презивали до почетка 20. века.

[Uzi]

Козарац, Лучиндан, Брекиња, Козарска Дубица

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494. Од модалног хаплотипа се разликује на повишеној вредности DYS456=15.

Тестирани је оставио податак да је његовој породици старо презиме Трубарац (пре 2.св.рата). По предању Трубарци потичу из околине Дрвара из села Трубар, и да им је тамо било презиме Опачић.

Сличан запис о пореклу Трубараца даје и Миливој Родић у свом раду 'Кнежица у Кнешпољу':
ТРУБАРАЦ, по самом имену јасно је да су се доселили из села Трубара и Тишковца (Унац). Славе Лучиндан.

Према шематизму из 1882. године Трубарци са славом Св. Лука су се налазили у следећим парохијама: Брекиња, Влашковци, Божићи, Демировац и Драксенић.

Козарац се на 23 упоредива маркера од тестираног Опачића (Лучиндан) из Плавна код Книна разликује на два маркера, па би то донекле и потврдило њихово предање о пореклу од Опачића.

Интересантно је да код Поповића из Петровића (Бањани) постоји предање да су Опачићи из Книна настали од њих. Са тестираним Поповићем се Козарац и Опачић разликују на 2 маркера, али је једна од промена на маркеру код Поповића двострука.

Предлог за даље тестирање је директан тест на грану FGC28435. Ако се потврди припадност грани FGC28435 онда би следећи корак био директан тест на грану FT286752, којој припадају и Поповићи из Петровића.

[CosicZ]

Срета Пецињачки наводи следеће о становништву Сефкерина у свом раду Панчевачки дистрикт 1717-1773:

Године 1717. у селу забележено је 27 кућа, а 1727, опет, 26, колико је највероватније било и кућних домаћина. Ho, неколико лета доцније, 1733, регистровано их је још мање, и то поименце. У ствари, том приликом су забележени само кућни домаћини као парохијани. То беху: Марко Војинов, Живан Максин, Михаило Кендеров, Витомир, Живко Конић, Јоцко, Живота, Ранко Панић, Недељко, Павле, Стеја, Михаило Радојев, Јован Атанац(ков), Марко Ђуканов, Живојин, Веседин, Јован, Ђурица, Марко Ђуричин, Ђурађ, Никола Капитан, Илија, Живан Црни и Лека, свега 24 пописана домаћина или парохијана, док их је стварно можда било и нешто више.

Поменути Витомир, који се помиње 1733. године у Сефкерину, могући је родоначелник Витомирових из Јарковца.

Ако ово ја правилно тумачим, поменути Витомир се презива Конић. Да ли се зна још нешто о њима?

[Јовица Кртинић]

Ако ово ја правилно тумачим, поменути Витомир се презива Конић. Да ли се зна још нешто о њима?

Не, Конић је Живко. На овом списку, осим Витомира, само са именом су пописани и Јоцко, Живота, Недељко, Павле, Стеја, Живојин, Веседин, Јован, Ђурица, Ђурађ, Илија, Живан Црни и Лека.

[Црна Гуја]

Поповић, Београд

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од карактеристичних/ређих вредности издвајају се DYS385=12-14, DYS389=14-30 и DYS533=11. Нема блиских поклапања на 23 маркера, док се на мањем броју маркера као једино потенцијално блиско поклапање издваја Опанчина из Аљиновића код Пријепоља (Никољдан). Разликују се на само 1 од 17 упоредивих маркера, међутим разликују се управо на DYS389, а Опанчини није тестиран маркер DYS533, па ово поклапање вероватно није од већег значаја. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је рано изгубио контакт са очевом страном фамилије па не зна коју су славу славили, а у упитнику је навео само да су према предању даљим пореклом из Неготинске крајине.

[Црна Гуја]

Лекић, Аранђеловдан, Комарно, Бар

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP418>FTB20451>FTB3834>MF602446>Y310326. Припада роду Б2 који чине тестирани са подручја Црмнице са славом Аранђеловдан, и од већине припадника овог рода разликује се на 2-4 од 23 маркера. Од претходно тестираног Лекића из Буковика код Бара разликује се на 3 од 23 маркера. Од модалног хаплотипа овог рода Лекић се разликује само повишеном вредношћу DYS393=14. С обзиром да је један припадник овог рода већ урадио BigY-700 (Вујовић из Чуковића код Цетиња), препорука Лекићу је да уради неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би овај род био у потпуности генетички профилисан.

Лекићи су по предању староседеоци у Комарну, а генетички тестови су потврдили писање Андрије Јовићевића, по коме су Лекићи и Вујовићи од два рођена брата:

Када су се Гушани иселили, онда војвода Мирчета Вујовић купи Старе Чуковиће, пресели се испод Вреника с Љуботиња и насели се овдје. Тада је било мало Вујовића, свега 3-4 дома. Његова два братучеда Марко и Драго затражише од Мирчете, да им дадне дио од имања, али их он одбије и они се одселе на Трново код Лекића, који их приме код себе и дадну им земље, колико им је потребно било. Лекићи су од Вујова брата Ђура, зато су их и примили код себе.

Андрија П. Јовићевић, Ријечка нахија у Црној Гори

[Exiled]

Лекић, Аранђеловдан, Комарно, Бар

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP418>FTB20451>FTB3834>MF602446>Y310326. Припада роду Б2 који чине тестирани са подручја Црмнице са славом Аранђеловдан, и од већине припадника овог рода разликује се на 2-4 од 23 маркера. Од претходно тестираног Лекића из Буковика код Бара разликује се на 3 од 23 маркера. Од модалног хаплотипа овог рода Лекић се разликује само повишеном вредношћу DYS393=14. С обзиром да је један припадник овог рода већ урадио BigY-700 (Вујовић из Чуковића код Цетиња), препорука Лекићу је да уради неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би овај род био у потпуности генетички профилисан. Лекићи по предању потичу управо од Вујовића:

https://www.poreklo.rs/2016/02/06/bratstva-plemena-ljubotinj/

Беху ли овде и Ђуровићи из Дупила?

[Црна Гуја]

Беху ли овде и Ђуровићи из Дупила?

Беху, 3/23 са новотестираним Лекићем.

[Небојша]

Кладник, Невље, Камник, Крањска, Словенија, J2a-L26>PF5177


Тестирани је навео да су у Невље досељени из подалпског насеља Луче, у другој половини 19. века. Нема посебно блиских породица у Српском днк пројекту. Слично је и у иностраним базама. Савет за даље је неки дубински тест, свакако. У породици постоји неко магловито предање о пореклу из Црне Горе (пре 500 година), али с обзиром на генетику и локацију, може се рећи да је оно на нивоу легенде.

[Небојша]

Милић, Никољдан, Брестово, Деспотовац, J2b-M205>Y22059


Милић је оставио предање о старијим презименима Јовановић, пре тога Гајић. Реч је о роду Додића, који је обрађен у етнографској литератури.

Додићи (25 к., Св. Никола), дошли су из Ломнице за време боја на Миливи, а у Ломницу су дошли са „Малог Косова" пре сто година. ( Станоје Мијатовић – Ресава)

Реч је о практично модалном хаплотипу J2b-Y22059, изузев вредности 22 на маркеру 635, стога је тешко закључити ко је заиста близак Милићу. Ако пратимо ову промену на 635, то би могли бити Ристићи из Гргуровца код Лебана (Никољдан) и Јевтићи из околине Куршумлије. Ова места јесу близу Малог Косова, па су поклапања утолико занимљивија. Савет је неки дубински тест. Било би добро профилисати ову групу из Јужне Србије и Поморавља.

[Иван Вукићевић]

Лекић, Аранђеловдан, Комарно, Бар

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP418>FTB20451>FTB3834>MF602446>Y310326. Припада роду Б2 који чине тестирани са подручја Црмнице са славом Аранђеловдан, и од већине припадника овог рода разликује се на 2-4 од 23 маркера. Од претходно тестираног Лекића из Буковика код Бара разликује се на 3 од 23 маркера. Од модалног хаплотипа овог рода Лекић се разликује само повишеном вредношћу DYS393=14. С обзиром да је један припадник овог рода већ урадио BigY-700 (Вујовић из Чуковића код Цетиња), препорука Лекићу је да уради неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би овај род био у потпуности генетички профилисан.

Лекићи су по предању староседеоци у Комарну, а генетички тестови су потврдили писање Андрије Јовићевића, по коме су Лекићи и Вујовићи од два рођена брата:

Андрија П. Јовићевић, Ријечка нахија у Црној Гори

Лекићи из Комарна и Буковика су два засебна братства и нису ближе повезани, иако припадају истом генетичком роду и славе исту славу. Први су род са Вујовићима, као што је горе наведено, док су други ближи род са Боканима, Калетићима и Рајковићима из Буковика, а даљи род са братствима из Глухог Дола.

Овај резултат је битан јер је разрешио дилему око изворне хаплогрупе Вујовића из Љуботиња и Црмнице. Не само што имамо тројицу Вујовића који су R1a, а само једног који је R1b, већ је и за најближе сроднике Вујовића (а то су Лекићи из Комарна) сада утврђено да су R1a.

[Кековац]

Марић, Аранђеловдан, Косаничка Рача/Куршумлија, I1-P109>FGC22045>FGC22061

Припада генетичком роду Дробњака, а од модалног хаплотипа резултат одступа на позицијама DYS389II=29, DYS570=22 и DYS635=21. Нема потпуно поклапање ни ким из базе СДКП, али има неколико блиских резултата који се разликују на само једном маркеру од упоредива 23 маркера. Међу њима бих издвојио Филимоновића, из места Раст код Новог Пазара, од чијег резултата има одступање само на маркеру DYS635. Филимоновићев резултат је објављен раније ове године:

Филимоновић, Ђурђевдан, Раст/Нови Пазар

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује једну карактеристичну вриједност маркера DYS389-II=29. По основу ове вриједности нема неких несумњиво блиских хаплотипова. Најближи хаплотип који такође посједује DYS389-II=29 је Арсенијевић из Баљковца, Крагујевац (2/23) који такође слави Ђурђевдан. За детаљнију профилацију унутар дробњачког рода неопходан је дубински тест.

Филимоновић су огранак голијске породице Белчевић. По предању које је оставио тестирани, двојица браће Петар и Белац доселили су из Херцеговине на ивањичку страну Голије. Претпостављам у селу Брусник гдје је Белчевића највише било. По преласку у село Раст са новопазарске стране Голије, промијенили су презиме у Филимоновић. 

У етнографској литератури о Белчевићима је записано сљедеће:

"Паресије— Белчевић, Вукомановић 1 к., Ђурђевдан, од Белчевића у подгорском Мухову, били у подгорском Расту, овамо дошли 1880; по Р. М. Илићу један су род с Чорбићима, вероватно Дробњаци; Чорбићи и Белчевићи у Ибру су променили славу"
"Раст- По предању населили су га досељеници крајем 18. века: Белчевићи, Филиповићи 7 к., Ђурђевдан, из старовлашког Брусника."
"Мухово- Белчевићи, Филимоновићи 2 к., Нешовић 1 K., Ђурђевдан, из Расна код Сјенице; одељаци су y Павлици на Ибру."

Из ових података се види да је предање о поријеклу из Дробњака свакако тачно.

Тестирани је у упитнику навео да се његова породица доселила 1881. године у Рачу из села  Коритник на Голији, тачније из засеока Ратари. На исти податак сам наишао у књизи Ономастика слива реке Косанице Голуба Јашовића где је још наведено да су се први у Топлицу доселили браћа Периша и Станко 1880. године.

[Црна Гуја]

Бајковић, Зачеће Св. Јована Крститеља, Грађани, Цетиње

Припада хаплогрупи R1a, док се млађа грана не може утврдити на овом броју маркера. Поседује неколико ретких вредности: повишену DYS390=26, DYS385=11-15, јако високу DYS458=18, и снижену DYS533=11. Блиско поклапање има само са двојицом тестираних из наше базе: од Радовановића из Прибоја код Лопара (Јовањдан) разликује се на само 1 од 23 маркера (Радовановић поседује модалну вредност DYS385=11-14), а од Кнежевића из Грађана који такође слави Зачеће Св. Јована Крститеља на 2 од 23, и то на бржемутирајућим маркерима DYS458 и DYS456. Због уникатног хаплотипа припадност млађој грани може се утврдити једино помоћу дубинског теста, тако да је препорука даље тестирање путем WGS или BigY-700 теста.

Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Доње Заљути код Цетиња, што се поклапа са наводом из литературе да су Бајковићи у Грађанима потомство тројице браће Бајковића-Перовића из Цуца, добеглих због убиства негде крајем 17. или почетком 18. столећа. Међутим Бајковићи не припадају истој хаплогрупи као Цуце, на основу чега произилази да предање није тачно. Такође, Кнежевићи из Грађана, који без икакве сумње припадају истом генетичком роду као и Бајковићи, су по предању од великог братства Липоваца:

„Липовци“ (Ивањ-дан) су највеће братство у Грађанима и истоименом насељу. Деле се на родове: Кнежевићи, Поповићи, Петровићи, Вуковићи и Милановићи. Кнежевићи су презиме понели по кнезу Илији Љешевићу с краја 15. столећа, који се помиње у једном документу Ђурђа Црнојевића из 1494. године, као и у дефтеру из 1521. године."

https://www.poreklo.rs/2016/02/11/bratstva-plemena-gradjani/

Могуће је да је заједнички предак Бајковића и Кнежевића живео пре више стотина година, па се током времена изгубила свест о сродству. Да би се што прецизније утврдило када је тачно дошло до раздвајања ове две линије било би потребно да и Бајковић и Кнежевић ураде дубински тест.

[Exiled]

Бајковић, Зачеће Св. Јована Крститеља, Грађани, Цетиње

Припада хаплогрупи R1a, док се млађа грана не може утврдити на овом броју маркера. Поседује неколико ретких вредности: повишену DYS390=26, DYS385=11-15, јако високу DYS458=18, и снижену DYS533=11. Блиско поклапање има само са двојицом тестираних из наше базе: од Радовановића из Прибоја код Лопара (Јовањдан) разликује се на само 1 од 23 маркера (Радовановић поседује модалну вредност DYS385=11-14), а од Кнежевића из Грађана који такође слави Зачеће Св. Јована Крститеља на 2 од 23, и то на бржемутирајућим маркерима DYS458 и DYS456. Због уникатног хаплотипа припадност млађој грани може се утврдити једино помоћу дубинског теста, тако да је препорука даље тестирање путем WGS или BigY-700 теста.

Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Доње Заљути код Цетиња, што се поклапа са наводом из литературе да су Бајковићи у Грађанима потомство тројице браће Бајковића-Перовића из Цуца, добеглих због убиства негде крајем 17. или почетком 18. столећа. Међутим Бајковићи не припадају истој хаплогрупи као Цуце, на основу чега произилази да предање није тачно. Такође, Кнежевићи из Грађана, који без икакве сумње припадају истом генетичком роду као и Бајковићи, су по предању од великог братства Липоваца:

https://www.poreklo.rs/2016/02/11/bratstva-plemena-gradjani/

Могуће је да је заједнички предак Бајковића и Кнежевића живео пре више стотина година, па се током времена изгубила свест о сродству. Да би се што прецизније утврдило када је тачно дошло до раздвајања ове две линије било би потребно да и Бајковић и Кнежевић ураде дубински тест.

Ово је трећа хаплогрупа код Бајковића,постаје све занимљивије.