Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Минић, Аранђеловдан, Бања, Аранђеловац, J2b-M241>PH1602

Минићи (Шећевићи, Радивојевићи) 16 к. Слава: св. Аранђел. Досељени из Црне Горе за време Карађорђа. Од старине кумују Ђеровићима у Бечевици (Гружа).
https://www.poreklo.rs/2013/07/28/poreklo-prezimena-selo-banja-aran%C4%91elovac/

Минић нема потпуних поклапања у ДНК пројекту, па је сврстан у општи род J-PH1602. Предање о пореклу из Црне Горе вероватно јесте тачно, али тамо је овај кластер J2b-M241 доста скромно заступљен. Ова подграна је знантно раширенија у Централној и Јужној Србији. У Црној Гори је за сада има у околини Херцег Новог (Ожеговићи) и код неких муслиманских породица из Брда.

С обзиром на поједине вредности (481=24), Минићу би могли бити блиски Крајишници са славом Лучиндан. Интересантан је и податак да су Минићи раније, према предању, славили управо Св. Луку. Помињали смо већ да би матица Крајишника J-PH1602 могла бити негде на простору Централне, или Јужне Србије. Евентуално Црне Горе.

[Nebojsa1968]

Gore na sjeveru je Maras, s obzirom da je taj etnos prošao kroz ugarsku dobilo se ovo Maraš. Maraši su I1 haplogrupa.

Da li Marasi iz Bijelog Polja pripadaju I1 haplogrupi?

[гаша]

Велики поздрав Небојша1968, Мараши из Бијелог Поља би требало да припадају грани I1-M277. Још нико није тестиран,али закључак изводим из мог резулатата. Наиме, ја сам даљим пореклом из Источног Мојстира са Мокре Горе код Тутина. Старо презиме нам је Марашевић и славимо Михољдан. Требало би да смо још старијим пореклом из села Пријелоге код Бијелог Поља од Мараша који су се почетком 18 века одселили за Ибарски Колашин. Мислим да још увек у селу Острељ,близу Пријелога има Мараша који славе Михољдан. Ускоро бих желео да одем доле и покушам наћи кандидата за тестирање које би потврдило моје закључке. Свака помоћ би ми добро дошла.Уколико знаш нешто више о Марашима из Бијелог Поља или их лично познајеш,можеш ме контактирати у приватној поруци.

[Drvoseča]

Pozdrav svima, ako sam promašio temu, molim vas uputite me na pravu.

Poveden nekim raspravama sa ocem i starim porodičnim dilemama, uradio sam DNK-Y analizu u DNK laboratoriji radi boljeg upoznavanja porekla.

Dakle, porodica je Maksimović, iz fočanskog kraja, tj Ustikoline, gde su došli (krajem?) XIX veka sa Tjentišta. Slava je Nikoljdan. POreklo je iz današnje Crne Gore odakle su bežali zbog krvne osvete, postoji priča/predanje da su došli iz Bjelica, ali to uzeti sa velikom dozom rezerve. Raznorazne teorije postoje u familiji o tačnom plemenu/lokaciji u CG/Staroj Hercegovini odakle su došli naši preci, zasnovanih na nagađanjima i ničem više, pa bih voleo da ih malo razmrsim ovim. Ja o haplogrupama i temi znam vrlo, vrlo malo, pa bih bio veoma zahvalan ako neko može da mi objasni rezultate detaljnije, ako je moguće, i da me uputi na najpribližnije rezultate mojima, ako ih ima.

Rezultati su:

DYS576 17
DYS389I 12
DYS448 20
DYS389II 28
DYS19 14
DYS391 10
DYS481 25
DYS549 12
DYS533 11
DYS438 10
DYS437 16
DYS570 20
DYS635 22
DYS390 23
DYS439 11
DYS392 11
DYS643 11
DYS393 13
DYS458 15
DYS385a 13
DYS385b 14
DYS456 14
YGATAH4 12

Poređenjem dobijenog haplotipa sa Y haplotipovima iz baze https://yhrd.org/ nije
utvrđeno potpuno poklapanje ni sa jednim Y haplotipom.

Na osnovu dobijenog Y haplotipa kompjuterskom simulacijom na sajtu
http://www.nevgen.org/ utvrđeno je da se radi o haplogrupi I1.

Na nevgen.org sam uneo rezultate, 77% je procenat da je unsupported subclade, a 17,5% da je grupa I1 P109>Y3662> S14887> Y11203. Ostalo su sve zanemarljivi procenti. I1 P109 su Drobnjaci/Novljani, to sam video, ali da li se moj rezultat poklapa sa tim?

Hvala puno na pomoći

[Лука]

Pozdrav svima, ako sam promašio temu, molim vas uputite me na pravu.

Poveden nekim raspravama sa ocem i starim porodičnim dilemama, uradio sam DNK-Y analizu u DNK laboratoriji radi boljeg upoznavanja porekla.

Dakle, porodica je Maksimović, iz fočanskog kraja, tj Ustikoline, gde su došli (krajem?) XIX veka sa Tjentišta. Slava je Nikoljdan. POreklo je iz današnje Crne Gore odakle su bežali zbog krvne osvete, postoji priča/predanje da su došli iz Bjelica, ali to uzeti sa velikom dozom rezerve. Raznorazne teorije postoje u familiji o tačnom plemenu/lokaciji u CG/Staroj Hercegovini odakle su došli naši preci, zasnovanih na nagađanjima i ničem više, pa bih voleo da ih malo razmrsim ovim. Ja o haplogrupama i temi znam vrlo, vrlo malo, pa bih bio veoma zahvalan ako neko može da mi objasni rezultate detaljnije, ako je moguće, i da me uputi na najpribližnije rezultate mojima, ako ih ima.

Rezultati su:

DYS576 17
DYS389I 12
DYS448 20
DYS389II 28
DYS19 14
DYS391 10
DYS481 25
DYS549 12
DYS533 11
DYS438 10
DYS437 16
DYS570 20
DYS635 22
DYS390 23
DYS439 11
DYS392 11
DYS643 11
DYS393 13
DYS458 15
DYS385a 13
DYS385b 14
DYS456 14
YGATAH4 12

Poređenjem dobijenog haplotipa sa Y haplotipovima iz baze https://yhrd.org/ nije
utvrđeno potpuno poklapanje ni sa jednim Y haplotipom.

Na osnovu dobijenog Y haplotipa kompjuterskom simulacijom na sajtu
http://www.nevgen.org/ utvrđeno je da se radi o haplogrupi I1.

Na nevgen.org sam uneo rezultate, 77% je procenat da je unsupported subclade, a 17,5% da je grupa I1 P109>Y3662> S14887> Y11203. Ostalo su sve zanemarljivi procenti. I1 P109 su Drobnjaci/Novljani, to sam video, ali da li se moj rezultat poklapa sa tim?

Hvala puno na pomoći

Припадате подграни FGC22045 којој припадају братства односно породице из Дробњака. У вашем хаплотипу нема неких значајнијих одступања од модалног хаплотипа за FGC22045, па је самим тим на овом броју маркера тешко одредити ко вам је од тестираних најближи.

[Лука]

Пејушковић, Никољдан, Вилац, Подгорица

Припада хаплогрупи R1b-BY611>Z2705>Y104972, роду који је у табели пројекта означен као род Букумира. Нема ни једно потпуно поклапање унутар овог рода.

Ердељановић за Пејушковиће наводи да су друкчијег порекла у односу на већину становништва Братоножића и да су "прибијени уз Братове потомке". Рекло би се да је овај Ердељановићев навод потврђен резултатом тестираног.

[Drvoseča]

Припадате подграни FGC22045 којој припадају братства односно породице из Дробњака. У вашем хаплотипу нема неких значајнијих одступања од модалног хаплотипа за FGC22045, па је самим тим на овом броју маркера тешко одредити ко вам је од тестираних најближи.

Luka, hvala puno na pomoći i na odgovoru.

Pretpostavljam da je test od 111 markera optimalan za to? Možda u nekoj budućnosti odradim i to. Za sada ću da se zanimam istraživanjem kad imam vremena, mada s obzirom da su bežali zbog krvi, ni prezime ni slava ne moraju ništa da govore.

Čisto da bih zadovoljio znatiželju - pošto sam video na sajtu ovde da postoji mogućnost da su drobnjački Mandići (video sam da su testirani i isto imaju I1 P109) i bjelički Mileševići srodnička bratstva, da li postoji način da saznam da li su neki bjelički Mileševići radili analizu haplogrupe? Priča o poreklu iz Bjelica mojih je stara, a verodostojnost je upitna (očigledno, s obzirom na moj rezultat), i moji članovi familije koji su se bavili istraživanjem su odustali od te priče, ali u meni radi znatiželja i hteo bih da raščistim tu priču iz svakog ugla i da umirim tu znatiželju. 

Hvala još jednom, i izvinjavam se na broju pitanja

[Narednik Dzemo]

Хвала за вијест о А1328-. Веома необичан резултат за наш простор, но Чорак је презвиште које налази и сређе Словака. На мађарском чорак значи "крадица", тако да би коријени Чорака морали бити везани за Панонију.

Чорак је турска реч за јалову земљу какво је Крбавско поље. С обзиром да се презиме Чорак појављује ту први пут, вероватно су то биле породице које су живеле на Крбавском пољу за време турске окупације па затим прелазиле на аустријску и млетачку територију да би се вратиле у Лику и Крбавско поље 1689 нако ослобођења Лике од Турака.

Чорака има у попису Лике 1712 године и то и православних и католичких али си насељавани у српска села.

[Иван Вукићевић]

Бошњаковић, Томиндан, Колимер, Тузла, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује вредности маркера DYS390=23, DYS481=21, DYS549=13 и DYS635=23, које одступају од модалног хаплотипа гране V13, али се не могу назвати карактеристчним. Најближе поклапање (22/23) има са хаплотипом једног тестираног из околине Охрида, чији резултат још није објављен. Блиско поклапање (21/23) има и са Прерадовим из Парага код Бачке Паланке.

Тестирани је навео да је Бошњаковићима старије презиме Стевић, као и да су дошли из Херцеговине током 19. века.

[Црна Гуја]

Стратимировић, Стевањдан, Нови Сад

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278, роду Б1. Овај род чине искључиво тестирани са подручја Херцеговине, и тестирани који су документовани исељеници из Херцеговине (Јокановићи у Ужицу и Стратимировићи у више места у Војводини). Сви припадници овог рода славе Стевањдан, и поседују следеће карактеристичне вредности по којима се разликују од осталих припадника ове гране: Y-GATA-H4=12, DYS549=12 и DYS570>DYS576. Поред ових карактеристика, тестирани Стратимировић поседује још две специфичне вредности, снижену DYS391=10 и повишену DYS635=24. С обзиром да су скоро сви припадници овог рода тестирани у оквиру пројекта истраживања порекла херцеговачких Срба, једини резултат који је јавно доступан је Јокановића из Ужица, од ког се тестирани Стратимировић разликује на 2 од 19 упоредивих маркера. Овај тест је потврдио породично предање и наводе из литературе о пореклу Стратимировића из Херцеговине.

"После неуспелог потхвата који је за време руско-аустријско-турског рата 1737—39. г. требао да помогне акцију аустријске војске, и пропасти плана о ослобођењу Херцеговине од Турака, морали су се Стратимировићи склонити из Херцеговине. Прво им је према ранијем обећању дат на уживање Сириг, а 1745. г. пустара и селиште Кулпин. Исте године добила су браћа Стратимировић, Богић, Иван, Тома и Никола племићку диплому, y кojoj je као најзаслужнији Богић имао првенство."

[drajver]

Дабесковић, Петковдан, Грабовица, Кладово

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује неколико вредности које се ређе јављају код припадника ове гране (снижене Y-GATA-H4=10 и DYS635=22, и повишену DYS456=18), па нема претерано блиских поклапања у табели пројекта. Најближи му је Драмићанин из Вучка код Ивањице (Стевањдан), од кога се разликује на 3 од 23 маркера, а на 4 од 23 разликује се од Здравковића из Батота код Бруса (Стевањдан), Радовића из Бунчића код Фоче (Никољдан), Благојевића из Буковца код Плужина (Ђурђевдан) и још два нејавна резултата из околине Калиновика и Требиња. Тестирани је у упитнику навео да се предак Крста Дабеско доселио из данашње Румуније, а у Румунију су се доселили са простора Македоније.

Дабесковићу су на FTDNA проширени маркери до 111. У суштини остаје ово што је већ написао Гуја. На 111 маркера најближи му је Здравковић из Батота,  9 маркера разлике на 111, не мора да значи ближу везу. Дабесковић има прилично добро уклапање за грану YP417, очекују се резултати BIGY700 теста, па ћемо видјети.

[Лука]

Мићовић, Срђевдан, Горобиље, Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мићовић припада истом роду ком припадају Њего из Осијека код Илиџе и један необјављени појединац из Бистрице код Нове Вароши. Поред вредности 18 на 448 са обојицом Мићовић дели и исту крсну славу, па самим не би требало бити сумње да сви припадају истом генетичком роду.

Старо презиме ових Мићовића је Чолаковић, а родоначелници фамилије су браћа Обрад и Ристо, који су презиме понели по свом оцу. Није јасно јесу ли у сродству по мушкој линији са другим фамилијама у Горобиљу које такође славе Срђевдан.

[Лука]

Шарац, Тукуља, Пешта

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издвајају повишене 16 на 456 и 21 на 570.

Шарци из Тукуље би требало да су српског порекла.

[ДушанВучко]

Шарац, Тукуља, Пешта

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издвајају повишене 16 на 456 и 21 на 570.

Шарци из Тукуље би требало да су српског порекла.

Тукуља се налази на острву Чепел код Будимпеште:
Од осталих насеља на Чепелском острву налазе се Српски Ковин, Тукуља, Сигетсентмиклош и Сигетхалом.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D0%BB_(%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE)
По Јакову Игњатовићу књижевнику Тукуља спада у ред најстаријих српских места на простору Мађарске. Основано је у доба Стефана Немање и Арпадоваца.[1] Срби су у насељу масовније присутни од Велике сеобе, али убрзо је већина покатоличена.
Претпоставља се (по Алекси Ивићу) да из Тукуље (по њој су прозвани Поповићи са "Текелије") потиче стара српска војничко-племићка породица Поповић-Текелија.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%BA%D1%83%D1%99%D0%B0
Срби су још од средњег века присутни на Чепелу, где се и налази најстарији српски манастир у Мађарској, из 12. века, у Српском Ковину (основала га је краљица Јелена, ћерка жупана Уроша првог, жена Беле другог)...Било је миграција у више периода:
Након што су Турци 1439. године опсели и први пут освојили утврђено Смедерево, у два наврата су прешли Дунав, опустошили и опљачкали Ковин и сва околна насеља. Они који су избегли на време кренули су у дубину Угарске и доспели до острва Чепела на Дунаву.
Од тог доба до данас, на Чепелу постоји Горњи или Српски Ковин, са црквом посвећеном успењу Богородице и са капелама Св. Јована Претече и Св. Врачева Кузмана и Дамјана (прва на југоисточној, друга на југозападној страни).
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD

[Amicus]

Шарац, Тукуља, Пешта

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издвајају повишене 16 на 456 и 21 на 570.

Шарци из Тукуље би требало да су српског порекла.

Сад видим да није написано у пријави, али препоручилац овог кандидата написао је у имејл преписци да су се ови Шарци некада презивали Шарчевић. Томе у прилог послао је фотографију вероватно најстаријег познатог претка Шараца из Тукуље који је ту уписан као Antonij Sarcsevics.



Занимљиво је да Милан Дујмов у двема својим књигама (Историја Срба у Адоњу и Листа свештеника српске православне епархије будимске) помиње свештеника Павла Михаиловића, који је био прво парох у Адоњу (1776-1793), а затим и у Српском Ковину (1793-1827). Он за ову личност тврди да је истоветна са Палом Шарецом који је 1776. године упутио писмо Жупанији у којем је тражио да се његови парохија заштите.  У једном другом извору из 1806. године свештеник Павле Михаиловић потписао се у матичној књизи умрлих ковинске парохије као Павел Михаиловић alias Павел Шарчевић.

Дујмов наводи и да је рођен у Стоном Београду, те да је умро 21. октобра 1827. године у Српском Ковину.

У прилогу шаљем и два исечка из наведених књига где се више мање понављају наведене информације.


Милан Дујмов, Историја Срба у Адоњу, Адоњ, 2013, стр. 186



Милан Дујмов, Листа свештеника Српске православне епархије будимске, Будимпешта, 2013, стр. 205-206

Надам се да ће се јавити и препоручилац овог кандидата и да ћемо заједно успети нешто више да повежемо.

[Romanijski]

 Село Боговићи-Пале живе Шарци, а у гробљу доста старих споменика на коим се јасно може прочитати Шарчевић. Шарци кажу да то нису њихови да су ту од времена прије њиховог доласка.
 Покушаћу да набавим неколико фотографија због година на њима... Можда неком буде корисно...

[Romanijski]

Шарци имају предање да су од Милојевића негдје око Колашина.

[ЛукаОБ]

Мићовић припада истом роду ком припадају Њего из Осијека код Илиџе и један необјављени појединац из Бистрице код Нове Вароши.

Шта би са Пејовићима из Веленића, јесу ли исти род са овим набројанима?

[Лука]

Шта би са Пејовићима из Веленића, јесу ли исти род са овим набројанима?

Пејовићи из Веленића највероватније не припадају поменутом роду.

[ДушанВучко]

Сад видим да није написано у пријави, али препоручилац овог кандидата написао је у имејл преписци да су се ови Шарци некада презивали Шарчевић. Томе у прилог послао је фотографију вероватно најстаријег познатог претка Шараца из Тукуље који је ту уписан као Antonij Sarcsevics.

Занимљиво је да Милан Дујмов у двема својим књигама (Историја Срба у Адоњу и Листа свештеника српске православне епархије будимске) помиње свештеника Павла Михаиловића, који је био прво парох у Адоњу (1776-1793), а затим и у Српском Ковину (1793-1827). Он за ову личност тврди да је истоветна са Палом Шарецом који је 1776. године упутио писмо Жупанији у којем је тражио да се његови парохија заштите.  У једном другом извору из 1806. године свештеник Павле Михаиловић потписао се у матичној књизи умрлих ковинске парохије као Павел Михаиловић alias Павел Шарчевић.

Овде је неко занимљиво временско преплитање "Шарац" и Шарчевић"... У преписци се наводи да воде порекло од Шарчевића, а Пал Шарец из 1776. се касније наводи као Павле Шарчевић (1806)...Па опет "повратак" у Шарац...
Мени личи да су можда део сеобе под Чарнојевићима, и да су можда негде од "Шаре" (Шар планина ?)...Они можда незнају да ли су са подручја Косова, али сам упознао у Будимпешти пре десетак година Мађара из Чобанца, северно од Будимпеште, који наводи да је по мајци Србин, и да су дошли са Чарнојевићем, и да су из Косова пореклом (зна српски)