Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Селаковић]

Јелић, Ћириловдан, Црвско, Сјеница

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>Y230195>Y230196>A16413>BY37213>A20030>BY66632>BY67303, роду Љешњана Војинића.

Очекиван резултат с обзиром на славу и место порекла. Јелић има делецију на DYS19, о којој смо раније говорили у контексту овог рода, а то је одлика и хаплотипова Биочана из Брњице код Сјенице, Јелића из Глиснице код Пљеваља и Јелића из Коврена код Бијелог Поља.

[Иван Вукићевић]

Јаковљевић, Никољдан, Дајићи, Ивањица, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Једина вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа овог рода је DYS570=20.

Љубомир Марковић и Светислава Марковић у књизи „Становништво моравичког Старог Влаха“ наводе да Јаковљевићи живе у засеоку Горњи Дајићи, одакле су се раширили на заселак Средња Река. Не наводе ништа о њиховом пореклу :
-Јаковљевићи, 8 к. (Никољдан), у последње време су се одселили y Ивањицу (З), Чачак (7) и Београд (2).

На основу досадашњих резултата и крсних слава нетестираних породица из Дајића, може се закључити да Васојевићи чине већину становиштва у овом селу:
https://www.poreklo.rs/2018/05/05/poreklo-prezimena-selo-dajici-ivanjica/?script=cir

[Црна Гуја]

Стегић, Срђевдан, Друговићи, Лакташи

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>YP6098>BY149000. Најближа поклапања очекивано има са припадницима рода Б, који сви такође славе Срђевдан, а једина вредност која одудара од модалне за овај род је снижена DYS456=16. Од Грбића из Рачића код Бихаћа, Љиљка из Горњег Жировца код Двора и Грунчића из Зрењанина разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Богдановића из Јелићке код Приједора на 2 од 23.

Тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом из околине Шибеника, одакле су стигли у Крајину бежећи од унијаћења. У Тисну на острву Муртер јесу забележени неки Стегићи, али не можемо знати да ли су заиста у вези са крајишким Стегићима. Припадност грани BY149000 би више ишла у прилог староседелачкој опцији на подручју Крајине, односно присутности на овом подручју још од најранијих турских освајања Србије, Босне и Херцеговине.

[Милош]

Мршић, Јовањдан, Госпић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неких посебних карактеристичних вредности. Могу се издвојити не тако ретке вредности, али које одступају од модала, као 439=12, 458=18, 570=19. Нема потпуних поклапања, али има поклапања 22/23 са Одовићем из Заграда код Никшића, као и са појединцима са три разлике на упоредива 23 маркера, где бих издвојио Ждралића из околине Чапљине. Међутим на овом нивоу сазнања, тешко је рећи да ли заиста постоји веза Мршића са свима њима.

Тестирани је навео да су пореклом из Шипова у Крајини. и да им је ранија слава према предању била Ђурђевдан.

[Exiled]

Мршић, Јовањдан, Госпић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неких посебних карактеристичних вредности. Могу се издвојити не тако ретке вредности, али које одступају од модала, као 439=12, 458=18, 570=19. Нема потпуних поклапања, али има поклапања 22/23 са Одовићем из Заграда код Никшића, као и са појединцима са три разлике на упоредива 23 маркера, где бих издвојио Ждралића из околине Чапљине. Међутим на овом нивоу сазнања, тешко је рећи да ли заиста постоји веза Мршића са свима њима.

Тестирани је навео да су пореклом из Шипова у Крајини. и да им је ранија слава према предању била Ђурђевдан.

Занимљив🙂

[Rimidalv]

Мршић, Јовањдан, Госпић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неких посебних карактеристичних вредности. Могу се издвојити не тако ретке вредности, али које одступају од модала, као 439=12, 458=18, 570=19. Нема потпуних поклапања, али има поклапања 22/23 са Одовићем из Заграда код Никшића, као и са појединцима са три разлике на упоредива 23 маркера, где бих издвојио Ждралића из околине Чапљине. Међутим на овом нивоу сазнања, тешко је рећи да ли заиста постоји веза Мршића са свима њима.

Тестирани је навео да су пореклом из Шипова у Крајини. и да им је ранија слава према предању била Ђурђевдан.

Јел Мршић или Мркшић?
Може ли се сазнати тачно место порекло у околини Госпића?

[НиколаВук]

Јел Мршић или Мркшић?
Може ли се сазнати тачно место порекло у околини Госпића?

Тестирани се презива Мршић, а као место порекла у упитнику је навео само Госпић, са напоменом да су пре 1900. године дошли из Шипова.

[Лука]

Рекао бих да је овај податак о пореклу из Шипова заправо повезивање са Мршићима из Јања који славе Григоријевдан. Тако да се вероватно може одбацити као веродостојан.

[Тимар]

Стегић, Срђевдан, Друговићи, Лакташи

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>YP6098>BY149000. Најближа поклапања очекивано има са припадницима рода Б, који сви такође славе Срђевдан, а једина вредност која одудара од модалне за овај род је снижена DYS456=16. Од Грбића из Рачића код Бихаћа, Љиљка из Горњег Жировца код Двора и Грунчића из Зрењанина разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Богдановића из Јелићке код Приједора на 2 од 23.

Тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом из околине Шибеника, одакле су стигли у Крајину бежећи од унијаћења. У Тисну на острву Муртер јесу забележени неки Стегићи, али не можемо знати да ли су заиста у вези са крајишким Стегићима. Припадност грани BY149000 би више ишла у прилог староседелачкој опцији на подручју Крајине, односно присутности на овом подручју још од најранијих турских освајања Србије, Босне и Херцеговине.

Велико хвала породици Стегић на тестирању и Црном Гуји на ваљаном и стручном образложењу.
 

[Лука]

Митровић, Никољдан, Дајићи, Ивањица

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946. Нема ни једно потпуно поклапање са осталим припадницима ове гране на нашем пројекту, пре свега због повишене вредности 16 на DYS19 коју једини на пројекту од припадника ове гране поседује. Од најближих поклапња се углавном разликује на једном или два маркера од 23 или 17 упоредивих маркера.

Митровићи из Дајића су по предању пореклом из Васојевића, што је ако је судити по овом резултату нетачно.

[Exiled]

Мршић, Јовањдан, Госпић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неких посебних карактеристичних вредности. Могу се издвојити не тако ретке вредности, али које одступају од модала, као 439=12, 458=18, 570=19. Нема потпуних поклапања, али има поклапања 22/23 са Одовићем из Заграда код Никшића, као и са појединцима са три разлике на упоредива 23 маркера, где бих издвојио Ждралића из околине Чапљине. Међутим на овом нивоу сазнања, тешко је рећи да ли заиста постоји веза Мршића са свима њима.

Тестирани је навео да су пореклом из Шипова у Крајини. и да им је ранија слава према предању била Ђурђевдан.

Погледах Мршића мало ближе па ми сад још занимљивији🙂Ако неко има контакт од човека молио бих да ми га проследи....

[Лука]

Милошевић, Лазаревдан, Броћанац, Слуњ

Припада хаплогрупи R1b-U152, њеној подграни Z193, роду А4 у табели нашег пројекта. Припада роду чија је матица на подручју Херцеговине, и чији припадници такође славе Лазаревдан. Од једног тестираног припадника овог рода из околине Гацка се разликује на само 1 маркеру, маркеру 458 на коме Милошевић има ниску вредност 16.

Милошевићи би требало да су у Броћанцу струја досељена у другој половини 17. века или прве половине 18.

[Небојша]

Николић, Лучиндан, Луњевица, Горњи Милановац, J2b-M205>Y22059

Тестирани је навео предање о пореклу из северне Црне Горе, или Херцеговине, као и о могућем старијем презимену Ћиловић. Подаци из литературе:

-Николићи, славе Лучиндан. Они су старином Ћиловићи из Црне Горе. Побегли су одатле због Турака. Била су браћа Ћиле и Никола. Ћиле је умро без потомства.
https://www.poreklo.rs/2015/01/14/poreklo-prezimena-selo-lunjevica-gornji-milanovac/

Николићев хаплотип поседује неколико вредности које се ретко јављају унутар J-Y22059 (390=22, 385=15-21), али нема сумње да припада овој хаплогрупи, тачније подграни J-Y22063. Интересантно да се исте мутације јављају код Дедејића са Жабљака (390=22, 385=15-20), па предање о пореклу са севера Црне Горе звучи доста реално. Осим Дедејића, због специфичне вредности на 385, Николићу су блиски (-2) Радојчићи (Јовањдан) са Баније, као и Бароши (Никољдан) из околине Босанског Грахова. Дедејићи и Радојчићи су потврђени J-Y22063.

У Црној Гори постоји неколико породица које славе Лучиндан, а припадају J-Y22059. Реч је о Божовићима из Милочана крај Никшића и Петровићима из Шкаљара. Божовић такође улази у круг генетички блиских породица, док Петровић поседује нешто специфичнији хаплотип, па се не може ништа конкретније рећи. Није искључено да преци тестираног не носе ову славу из Црне Горе, већ је она могуће промењена негде на путу до Луњевице, у Старом Влаху, Шумадији.

[Селаковић]

Милетић, Аранђеловдан, Грејач, Алексинац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани је написао да је презиме Милетић узето у периоду између 1800. и 1850, док је пре тога по усменом предању било Стефановић.

Хаплотип Милетића је прилично јединствен због комбинације вредности DYS19 = 17 и DYS533 = 11. Нажалост, не могу рећи да му је ико нарочито близак. С друге стране, вредност DYS533 = 11 могла би да упућује да припада подграни Z17855>Y230195>Y230196>FT20796. Родова са овом вредношћу има у Поморављу, али и другде, на Косову, у Херцеговини, Далмацији...

[Лука]

Следећа два резултата ће бити објављена заједно:

Ћеранић, Савиндан, Дужи, Шавник

Вилотијевић, Савиндан, Дужи, Шавник

Припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045, највероватније подграни FT36856. Хаплотип Вилотијевића је уобичајен за грану FGC22045, док се Ћеранићев хаплотип одликује вредностима 18 на 576 и 12 на 643.

И Ћеранићи и Вилотијевићи припадају братственичкој групи Косовчића из Дробњака, тако да је генетика потврдила њихову везу.

[Лука]

Јовановић, Лучиндан, Ливеровићи, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни Y52621>FT190799 односно роду Никшића. Уобичајен хаплотип за род Никшића, изузев нешто ниже вредности 17 на 570.

Јовановићи из Ливеровића су по предању потомци Оливера Крајимировог, чукунунука Никшиног.

[Лука]

Давидовић, Лазаревдан, Шести Габар, Књажевац

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y16437. Потпуно поклапање на 23 упоредива маркера има са Виденовићем који је такође из Шестог Габра, а како деле и исту славу нема сумње да су ближе повезани. Од осталих припадника ове гране на нашем пројекту Давидовића и Виденовића одваја пре свега вредност 20 на 635 (сви остали имају вредност 21 на поменутом маркеру).

Тестирани наводи да су старинци у Шестом Габру.

[Лука]

Спајић, Лучиндан, Пљеско, Рогатица

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани FT190799 односно роду Никшића. Има неколико атипичних вредности за род Никшића, попут 23 на 390, 10 на 391, 14-16 на 385 и 17 на 570, тако да би било пожељно да се припадност роду Никшића провери СНП тестом на FT190799.

Тестирани наводи да је раније порекло ових Спајића из околине Прибоја или Пљеваља. И заиста, Танасије Пејатовић у тим крајевима бележи Спахиће са Лучинданом као крсном славом.

[Селаковић]

Стоичков, Никољдан, Извор, Босилеград

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Старо презиме гласило им је Драев. Према предању, доселили су се из Немањице у Овче пољу.

Иако је хаплотип највећим делом модалан, комбинација вредности DYS549 = 12 и DYS533 = 12 није баш уобичајена, и нисам сигуран да му је ико са Пројекта близак.

Препоручујем тестираном да уради СНП-панел уколико има могућности и интересовања, као наредни корак ка откривању евентуалних даљих сродника.

[Селаковић]

Жигровић, католик, Свети Иван Зелина

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани наводи да им је раније презиме било Сегровић.

У хаплотипу се једино истиче прилично ретка вредност DYS458 = 16, а треба споменути и релативно честе, али ипак немодалне, DYS19 = 15 и DYS389 II-I = 19.

Жигровићу је са Пројекта најближи врачевштак Мишчевић из Лике, подударају се на 21 од 23 упоредива маркера.