Мићић, Јовањдан, Сухо Поље, Бијељина, I2-M423
Мићићу је отац рођен у околини Зворника (Горњи Локањ). Тамо не налазим Мићиће, док их у Сухом Пољу има на попису БиХ из 1991. године, а помиње их тамо и Радмила Кајмаковић у свом раду о Семберији. Тестирани иначе каже да су исти род са онима из Сухог Поља, одакле му је мајка родом (Благојевићи).
Трипковић, Петровдан, Рача, Прибој, E-V13
Интересантан резултат због тога што већ имамо приличан број родова E-V13 који славе Петровдан. Тестирани каже да су, према предању, досељени "од Сјенице".
Мићић, Јовањдан, Невесиње, I2-S17250
О херцеговачким Мићићима:
МИЋИЋ (п), у Чваљини (Попово) и у Љубињу. У Љубиње су дошли из Црне Горе „с Турцима“, када су освајали Херцеговину“ негде око 1450. године“ и настанили се на Вардушу, а затим у Љубиње. Има и мишљења да су доселили за вријеме Црнојевића: „Њихов предак који је доселио на Вардушу звао се Мића Црнојевић. По њему су Мићићи добили презиме. Славе Ђурђеван. У Чваљини се један огранак Пенда зове Мићићи.
Зуровац, Јовањдан, Равни, Мостар, I2-S17250
Резултат занимљив из разлога што већ имамо тестиране херцеговачке Зуровце, али они припадају E-V13. О Зуровцима:
ЗУРОВАЦ (п), у Клепцима и Грабовини (Чапљина). Некада су живјели у Рабини (Невесиње) и Крушевици код Љубиња. У Грабовини су старином из Крушевице. Живјели су неко вријеме у Дретељу и Старој Габели, одакле су прешли у Грабовину. У Клепце је предак Зуроваца дошао из Грабовине и „удао се за Јањића кћер“, Славе Јовањдан. М. Вего сматра да су Зуровци своје презиме добили од Влаха Зуровића. Више породица Зуроваца настањено је у Мостару.