Аутор Тема: Srpska pravoslavna crkva u XVII stoljeću  (Прочитано 662 пута)

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Srpska pravoslavna crkva u XVII stoljeću
« послато: октобар 20, 2018, 02:09:11 пре подне »
Prije nekog vremena mi je jedan od forumaša skrenuo pažnju na jedan rad Radmile Tričković.  Radi se o prijepisu i analizi jednog osmanskog izvora iz 1641. godine.  To je jedan defter poreznih dugovanja Pećke patrijaršije. 

http://www.mediafire.com/file/kbs8e63wy1ndo76/Trickovic3.pdf

Ovaj izvor donosi dragocjene podatke ne samo o ustroju same patrijaršije, već i o visini poreza, imenima episkopa, pa čak i njenom odnosu s franjevačkom provincijom Bosnom Srebrenom koja joj je po osmanskom zakonu bila porezno podređena. 

Uz rad dolazi i karta:


Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • I-Y4460*
Одг: Srpska pravoslavna crkva u XVII stoljeću
« Одговор #1 послато: октобар 20, 2018, 12:59:40 поподне »
Prije nekog vremena mi je jedan od forumaša skrenuo pažnju na jedan rad Radmile Tričković.  Radi se o prijepisu i analizi jednog osmanskog izvora iz 1641. godine.  To je jedan defter poreznih dugovanja Pećke patrijaršije. 

http://www.mediafire.com/file/kbs8e63wy1ndo76/Trickovic3.pdf

Ovaj izvor donosi dragocjene podatke ne samo o ustroju same patrijaršije, već i o visini poreza, imenima episkopa, pa čak i njenom odnosu s franjevačkom provincijom Bosnom Srebrenom koja joj je po osmanskom zakonu bila porezno podređena. 

Uz rad dolazi i karta:



Не постоји прегледнији и егзактнији доказ гдје су живјели Срби у 17. вијеку. С обзиром да нас занима поријекло појединаца и родова, изузетно би било занимљиво на ову карту уцртати католичке цркве и џамије које су постојале у истом периоду. Знам да је то велки посао, али ако се зна да ће се крајем овог вијека десити јако велике демографске промјене, таква карта би била изузетно корисна.
 
Evropa je jedna velika porodica.

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7105
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Srpska pravoslavna crkva u XVII stoljeću
« Одговор #2 послато: октобар 20, 2018, 01:50:30 поподне »
Не постоји прегледнији и егзактнији доказ гдје су живјели Срби у 17. вијеку. С обзиром да нас занима поријекло појединаца и родова, изузетно би било занимљиво на ову карту уцртати католичке цркве и џамије које су постојале у истом периоду. Знам да је то велки посао, али ако се зна да ће се крајем овог вијека десити јако велике демографске промјене, таква карта би била изузетно корисна.

Тачније, где су живели православни.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Srpska pravoslavna crkva u XVII stoljeću
« Одговор #3 послато: октобар 21, 2018, 01:56:13 пре подне »
Zanimljivo je da se iz ovog izvora vidi da su postojale Kovinska i Solnočka mitropolija, no da su one upražnjene i pripojene Segedinskoj. 

U Kovinu je i prije dolaska osmanlija postojala srpska zajednica, a iz imena u defteru iz 1559. možemo vidjeti da u gradu Srbi čine značajnu manjinu.  Susjedna naselja Čip i Lovra koja su u XVIII stoljeću srpska su 1559. još uvijek mađarska, pa su tamošnji Srbi vjerojatno došli u Velikoj Seobi.



Što se tiče Szolnoka, tamo popis sandžaka Szolnok iz 1591. nalaze četiri sela u kojim se po imenima vidi da žive Srbi.  Sva 4 sela su se nalazila između Szolnoka i grada Mezőtúr.  Ova sela su bila potpuno okružena Mađarima i činila enklavu koja je bila stotinjak kilometara udaljena od mađarsko-srpske etničke granice na sjeveru današnje Vojvodine.  Sva četiri sela su propala i oko 1700. su samo pustare.  Nisam siguran u koje vrijeme su sela ostala pusta ni što se dogodilo s ovim Srbima.