Аутор Тема: Влашко право на Балкану и у Европи  (Прочитано 8548 пута)

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #40 послато: октобар 20, 2018, 07:51:42 поподне »
Класична влашка шема, коју ће преузети Турци, а то је: самоуправа,слободно кориштење земље, ослобођење од пореза у замјену за војне услуге, директан уговор са владаром или великим обласним господаром, развиће се управо у западним српским областима, Херцеговини прије свега. Зашто су у Херцеговини, али у Далмацији (под угарском круном) влашка права еволуирала у овом облику? То може бити тема за расправу.

Mislim da se tu radi o nekom logičnom razvoju stvari.  Takva vrsta stočarskog života i putovanje između zimskih i ljetnih staništa daje neke prirodne predispozicije drugim stvarima.  Kiridžijstvo se vrlo rano spominje kao vezano za vlaške katune u zaleđu Dubrovnika i Kotora.  Kad već putuješ po planinama i dobro ih poznaješ, u nekom trenutku se čini prirodnim da ćeš početi prenositi i robu.  Ili da ćeš se početi nuditi kao zaštita trgovcima.  Ili kao što vidimo iz izvora, da ćeš početi možda i pljačkati i napadati te trgovce.  Ali i da će ti nakon kiridžijstva pasti na pamet da ti sam trguješ tom robom.  Arumunjske varošice po južnom Balkanu kao Kruševo ili Moskopolje su se razvile iz visokih stočarskih sela. 

Pokretljivost i velika količina slobodnog vremena u poredbi sa zemljoradnicima donosi razne mogućnosti.  I tebi i vlastodršcima. 

симо

  • Гост
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #41 послато: октобар 20, 2018, 08:17:18 поподне »
Mislim da se tu radi o nekom logičnom razvoju stvari.  Takva vrsta stočarskog života i putovanje između zimskih i ljetnih staništa daje neke prirodne predispozicije drugim stvarima.  Kiridžijstvo se vrlo rano spominje kao vezano za vlaške katune u zaleđu Dubrovnika i Kotora.  Kad već putuješ po planinama i dobro ih poznaješ, u nekom trenutku se čini prirodnim da ćeš početi prenositi i robu.  Ili da ćeš se početi nuditi kao zaštita trgovcima.  Ili kao što vidimo iz izvora, da ćeš početi možda i pljačkati i napadati te trgovce.  Ali i da će ti nakon kiridžijstva pasti na pamet da ti sam trguješ tom robom.  Arumunjske varošice po južnom Balkanu kao Kruševo ili Moskopolje su se razvile iz visokih stočarskih sela. 

Pokretljivost i velika količina slobodnog vremena u poredbi sa zemljoradnicima donosi razne mogućnosti.  I tebi i vlastodršcima.

Ту треба имати у виду да се коријени војне и транспортне службе влаха јављају већ у хрисовуљама великих манастирских властелинстава Рашке, Косова и Метохије. У хрисовуљама се спомиње обавеза влаха да из приморских градова довозе со за манастире. Логично је да је караванску трговину треба на неки начин осигурати и заиста се међу власима, већ на Косову и Метохији издваја посебна група тзв. војника. Они су имали и функције заштите манастирске имовине, чувања посједа.

Како влашка насеља на Косову и Метохији почињу да се претварају у сједилачка у 14. вијеку, тако расте број спомена влаха у Херцеговини и Далмацији. Да ли се у овом случају ради о помјерању влашког становништва ка западним српским границама, шта је проузроковало сеобу, лабавост феудалне власти Немањића у Херцеговини, или обрнуто ојачавање западне српске границе лојалним елементом према западним невјерницима?   Први спомени влаха у дубровачким изворима су с почетка 14. вијека, слично је и са далматинским власима. При томе, ови херцеговачко-далматински власи су већим дијелом кириџије и војници, а секундарно сточари. Такође, њихови сениори више нису игумани великих манастира већ краљеви и велики локални господари. Као што си споменуо , бављење трговином је логичан слијед учешћа у транспорту робе Приморје-Залеђе.

Прије него што пређем на херцеговачко-далматинске влахе ипак бих хтио да детаљније обрадим "манастирске" влахе Рашке, Косова и Метохије и Македоније. Јер се управо код њих јављају зачеци оних правно-статусних облика које касније имамо савим развијене међу власима Херцеговине.

симо

  • Гост
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #42 послато: октобар 25, 2018, 03:47:25 поподне »
Покушао сам на основу убикација које су радили Пешикан, Лома, Томовићка, Ивановић, Филиповић урадити карту присуства "манастирских влаха" на подручју Косова и Метохије од 12-14. вијека.



Оно што је занимљиво да је већина ових влашких катуна замрла до 15. вијека. Кад су Турци освојили Деспотовину и правили прве пописе, влаха на подручју Косова и Метохије није било, постојала су само насеља која су носила њихова имена. Остаје питање да ли су се косовско-метохијски власи седентаризовали или су одселили (у Херцеговину нпр.). Могуће да се десило и једно и друго. У неким српским пописима јављају се влашки катуни са називима "влашко село", што говори да је процес седентаризације био у току. С друге стране нека херцеговачка братства и племена имају предања о поријеклу са подручја Метохије, Бањске, Вучитрна, а то су све подручја гдје је у 13. и 14. вијеку влашка популација бројна.

Имена некадашњих влашких катуна и данас налазимо сачувана у називима села Косова и Метохије.


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2129
  • Васојевић
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #43 послато: октобар 25, 2018, 04:59:10 поподне »
Заиста одлична карта, нисам до сада видео је неко картографски обрадио катуне на овом подручју.

Занимљив је овај катун Смудирози који је поприлично далеко од манастира Бањска. Место где си га обележио је сам извор реке Кутске реке која затим целим својим током иде кроз Васојевиће. На том месту се налази село Сеферце (Сеферај на албанском) са засеоцима Смутирога и Бишнат. Претпостављам да је неко од аутора које си споменуо због тога закључио да се ту налазио катун Смутирози, али мислим да је то велико питање с обзиром на удаљеност од самог манастира и на то о каквој забити се ради (чак и за то подручје). Сеферце постоји и у Косовском Поморављу, тако да се не бих изненадио ако би се испоставило да је постојало на Косову још једно село Смутирога (или Смутирози) одакле су касније избегли пред Турцима на најсеверније подручје које ће касније припасти Климентима.

симо

  • Гост
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #44 послато: октобар 25, 2018, 05:28:28 поподне »
Заиста одлична карта, нисам до сада видео је неко картографски обрадио катуне на овом подручју.

Занимљив је овај катун Смудирози који је поприлично далеко од манастира Бањска. Место где си га обележио је сам извор реке Кутске реке која затим целим својим током иде кроз Васојевиће. На том месту се налази село Сеферце (Сеферај на албанском) са засеоцима Смутирога и Бишнат. Претпостављам да је неко од аутора које си споменуо због тога закључио да се ту налазио катун Смутирози, али мислим да је то велико питање с обзиром на удаљеност од самог манастира и на то о каквој забити се ради (чак и за то подручје). Сеферце постоји и у Косовском Поморављу, тако да се не бих изненадио ако би се испоставило да је постојало на Косову још једно село Смутирога (или Смутирози) одакле су касније избегли пред Турцима на најсеверније подручје које ће касније припасти Климентима.

Иване, могуће је да си праву, и мени је локација Смудирога изгледала прилично удаљена од осталих катуна, међутим и Пешикан и Филиповић и неки други прилично су изричити да се ради о поменутој локацији, па сам је онда ипак ставио. Не слажу се око неких убикација, рецимо Пешикан је за катун Војсиловаца, претпостављао да је негдје у Комовима, Ивановић да се налазио у сливу Рашке. Оставио сам га неубицираног.

Такође катун Урсуловаца многи аутори су смјештали у истоимено насеље код Сјенице (Урсуле). Изгледало је логично. Једино је Томовићка ове влахе смјестила код Клине, гдје се у истој повељи помиње као међник влашке земље топоним Урсулов дол. На карти сам прихватио њено мишљење које ми је било логичније.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #45 послато: октобар 25, 2018, 05:39:28 поподне »
Kad se gledaju samo katuni, onda bi izgledalo da su Smudirozi jako daleko od ostalih posjeda manastira Banjska, ali treba gledati i sela.  U svetostefanskoj hrisovulji Banjskoj pripadaju sela Gusino i Kruševo.  Gusino je naravno današnje Gusinje koje je od zaseoka Smutiroga udaljeno manje od 5km.  U prilog tome ide i činjenica da se u hrisovulji taj katun opisuje nakon što se opisuju međe planina oko Plava, a zadnje međe prije Smudiroga koje su opisane su one Črnih Gora koje dijele Plav od Budimlje.  Upravo u tom pravcu je i zaseok Smutiroga. 

A manastir je posjedovao zemlje i dalje od Vrmoše, u Zeti.  Današnja sela Helmica i Dinoša se izričito opisuju s granicama a izgleda da se spomen sela Selce koje graniči s metohom odnosi na Selce u Klimentima.

https://i.imgur.com/dFwxwBi.jpg

S druge strane, zanimljivo je da sama Vrmoša, iako u blizini ovih spomenutih naselja i katuna, nije pripadala Banjskoj već Dečanima.

симо

  • Гост
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #46 послато: октобар 25, 2018, 05:58:52 поподне »
Kad se gledaju samo katuni, onda bi izgledalo da su Smudirozi jako daleko od ostalih posjeda manastira Banjska, ali treba gledati i sela.  U svetostefanskoj hrisovulji Banjskoj pripadaju sela Gusino i Kruševo.  Gusino je naravno današnje Gusinje koje je od zaseoka Smutiroga udaljeno manje od 5km.  U prilog tome ide i činjenica da se u hrisovulji taj katun opisuje nakon što se opisuju međe planina oko Plava, a zadnje međe prije Smudiroga koje su opisane su one Črnih Gora koje dijele Plav od Budimlje.  Upravo u tom pravcu je i zaseok Smutiroga. 

Мислим да сличну аргументацију има и Пешикан, и свакако има смисла.

симо

  • Гост
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #47 послато: октобар 25, 2018, 06:05:47 поподне »
Занимљива је и група арбанашких катуна манастира св. Арханђела, који чине једну прилично компактну цјелину сјеверно до Призрена. Мислио сам у почетку да би они могли бити дио зоне албанске антропонимије на потезу Ђаковица-Призрен, међутим они се налазе сјеверније од те зоне и по свему судећи словенизовали су се и седентаризовали доста рано, могуће још крајем 14. вијека. Везаност за манастир св. Арханђела свакако их је везала уз православну цркву и утопила у околно српско становништво.

Пешикан је за ове арбанашке катуне записао:

"Из призренског тефтера од 1591. године Пуљаха је објавио попис шест насеобина које продужавају светоарханђелске арбанаске катуне. То су малене насеобине, са укупно испод 60 обвезника (не рачунајући муслимане). По именима се може рећи да ове насеобине нису очувале арбанаски карактер (в. прилог 55)."

На овом примјеру видимо један од начина како је и нека арбанашка популација могла да постане дио српског етноса. Као што је било и обрнутих процеса.

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Аскурђел
  • ******
  • Поруке: 3056
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #48 послато: октобар 25, 2018, 06:17:04 поподне »
Топоними Вардиште и Сушица постоје и данас на простору где су обитавали власи Вардиштани и власи Сушичани.

Kамене рабъ и госодинъ

симо

  • Гост
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #49 послато: октобар 25, 2018, 06:27:06 поподне »
Топоними Вардиште и Сушица постоје и данас на простору где су обитавали власи Вардиштани и власи Сушичани.


И нису они једини, ту су и : Гунцати, Кострце, Блаце, Синаје, Драгољево, Ратиш, Пагаруша...

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #50 послато: октобар 25, 2018, 06:40:03 поподне »
Занимљива је и група арбанашких катуна манастира св. Арханђела, који чине једну прилично компактну цјелину сјеверно до Призрена. Мислио сам у почетку да би они могли бити дио зоне албанске антропонимије на потезу Ђаковица-Призрен, међутим они се налазе сјеверније од те зоне и по свему судећи словенизовали су се и седентаризовали доста рано, могуће још крајем 14. вијека. Везаност за манастир св. Арханђела свакако их је везала уз православну цркву и утопила у околно српско становништво.

Пешикан је за ове арбанашке катуне записао:

"Из призренског тефтера од 1591. године Пуљаха је објавио попис шест насеобина које продужавају светоарханђелске арбанаске катуне. То су малене насеобине, са укупно испод 60 обвезника (не рачунајући муслимане). По именима се може рећи да ове насеобине нису очувале арбанаски карактер (в. прилог 55)."

На овом примјеру видимо један од начина како је и нека арбанашка популација могла да постане дио српског етноса. Као што је било и обрнутих процеса.

Ja sam baš gledao te katune nakon što si stavio kartu, tj. sela koja su od njih nastala. 

Nisam siguran da se tu radilo o posrbljavanju tih Albanaca.  Ima nekih zanimljivih podataka iz tog deftera iz 1571.  Naravno, valja uzeti u obzir razmak od 200 godina između hrisovulja i deftera, kao i što na našu žalost hrisovulje ne donose imena stanovnika u tim katunima Arbanasa.

U Špinadiji imamo nekoliko muslimana, ali i osoba za koje izričito piše da su "preselci."  Jedan musliman drži baštinu koja se zove Leka Đin.  Imena nemuslimana se slažu s onovremenim srpskim imenoslovom bez albanskih oblika.  U selu Mađirce imamo samo srpska imena, s tim da kod osobe koja se zove Benko vjerojatno treba čitati Petko.  U selu Novake imamo tri baštine koje se zovu Hasan Bosna.  Ovo je očito bio timarnik iz Bosne.  U selu je samo pet kuća.  Ime jednog domaćina je pročitano kao Gika a ime oca drugog je pročitano kao Pal.  Druga imena su srpska.  U selu Caparce je imenoslov isključivo srpski ali opet imamo jednog preselca. 

Novake je i početkom XX stoljeća srpsko selo.  Milenko Filipović kaže da je u selu postojala crkva Sveti Vrači i da su Novačani svake druge godine na Veliki Četvrtak išli na mjesto gdje se nalazila.  Filipović kaže da je selo čifčijsko i da nema starijih rodova jer ljudi u selu uglavnom pamte iz kojeg sela u okolini su im došli preci.  Čini se da onda ne bi bilo kontinuiteta između stanovništva Novaka 1571. i 1912.  Meni izgleda da bi moglo biti i da nema kontinuiteta između arbanaških katuna i sela 1571.  Jedino ne ide u prilog što su ostala imena katuna u selima i ta baština Leka Đin.  Pogotovu jer se baštine obično zovu po vlasniku kojeg je zatekao prvi osmanski popis nekog kraja. 

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Аскурђел
  • ******
  • Поруке: 3056
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #51 послато: октобар 25, 2018, 07:13:11 поподне »
Када већ говоримо о влашком праву, да ли је познато шта је тачно оно подразумевало када је у питању кретање влашких катуна? Често се помиње да су имали већу слободу кретања, те да су и из тог разлога себри радо прелазили у влашки сталеж. Но шта је та слобода тачно подразумевала? Да ли су на пример ови манастирски власи могли да напусте манастирске поседе и населе се на територију неког другог обласног господара који би им то дозволио?
Kамене рабъ и госодинъ

симо

  • Гост
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #52 послато: октобар 25, 2018, 07:33:39 поподне »
Када већ говоримо о влашком праву, да ли је познато шта је тачно оно подразумевало када је у питању кретање влашких катуна? Често се помиње да су имали већу слободу кретања, те да су и из тог разлога себри радо прелазили у влашки сталеж. Но шта је та слобода тачно подразумевала? Да ли су на пример ови манастирски власи могли да напусте манастирске поседе и населе се на територију неког другог обласног господара који би им то дозволио?

Ово је веома интересантно питање и колико сам успио да схватим власи су били под влашћу ( да не кажем у власништву) највишег владара, у српском случају великог жупана и касније краља. Владар је тај који их додјељује манастирима. У првом помену влаха из Немањине Хиландарске повеље 1198. године(Ђурђево и Радово судство у околини Глоговца) ,каже се: "да манастирски људи не беже под великог жупана, нити обрнуто; ако се то догоди, да се враћају одакле су дошли." Томовићка ову одредбу повезује управо са власима.

Међутим овдје треба имати у виду да се ради о власима који већ имају стална насеља. Мислим да је иста ситуација и са херцеговачким власима, они увијек имају свог сениора, био то владар сам или виши обласни господар. Било је промјене сениора, али мислим да то није било повезано са кретањима самих влаха већ са политичким промјенама сениора.

Њихов однос са феудалним господарем у неким случајевима се чини слободнијим, типа уговорног ( нпр. Цетински власи), а некад зависнији као у случају Немањиних влаха. Мислим да је и статус влаха временом постајао све независнији како су и економски јачали и да већ у Херцеговини њихови сениори изгледају зависнији од њих него они од својих сениора, поготово пред сам пад под Турке.

Не треба изгубити из вида да су власи добрим дијелом и зачетак српског грађанства и касније буржоазије. Од влашког кириџије до трговца није био далек пут.

симо

  • Гост
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #53 послато: октобар 25, 2018, 07:43:10 поподне »
Ja sam baš gledao te katune nakon što si stavio kartu, tj. sela koja su od njih nastala. 

Nisam siguran da se tu radilo o posrbljavanju tih Albanaca.  Ima nekih zanimljivih podataka iz tog deftera iz 1571.  Naravno, valja uzeti u obzir razmak od 200 godina između hrisovulja i deftera, kao i što na našu žalost hrisovulje ne donose imena stanovnika u tim katunima Arbanasa.

U Špinadiji imamo nekoliko muslimana, ali i osoba za koje izričito piše da su "preselci."  Jedan musliman drži baštinu koja se zove Leka Đin.  Imena nemuslimana se slažu s onovremenim srpskim imenoslovom bez albanskih oblika.  U selu Mađirce imamo samo srpska imena, s tim da kod osobe koja se zove Benko vjerojatno treba čitati Petko.  U selu Novake imamo tri baštine koje se zovu Hasan Bosna.  Ovo je očito bio timarnik iz Bosne.  U selu je samo pet kuća.  Ime jednog domaćina je pročitano kao Gika a ime oca drugog je pročitano kao Pal.  Druga imena su srpska.  U selu Caparce je imenoslov isključivo srpski ali opet imamo jednog preselca. 

Novake je i početkom XX stoljeća srpsko selo.  Milenko Filipović kaže da je u selu postojala crkva Sveti Vrači i da su Novačani svake druge godine na Veliki Četvrtak išli na mjesto gdje se nalazila.  Filipović kaže da je selo čifčijsko i da nema starijih rodova jer ljudi u selu uglavnom pamte iz kojeg sela u okolini su im došli preci.  Čini se da onda ne bi bilo kontinuiteta između stanovništva Novaka 1571. i 1912.  Meni izgleda da bi moglo biti i da nema kontinuiteta između arbanaških katuna i sela 1571.  Jedino ne ide u prilog što su ostala imena katuna u selima i ta baština Leka Đin.  Pogotovu jer se baštine obično zovu po vlasniku kojeg je zatekao prvi osmanski popis nekog kraja.

Свакако да континуитет не можемо потвдити, можемо само претпостављати да га је било или није било. Колико ми је познато за подручје око Призрена нема поименичних турских пописа из 15. вијека, а управо би они били најкориснији.

Постоји рецимо попис села Бугари (некадашњи Бугарски катун манастира Бањске) сјеверно од Косовске Митровице (сада Србовац) из 1455, које је било тимарско село са десетак кућа.

Можда би се још нека села успјела идентификовати у пописима области Бранковића из 1455. године.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1081
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #54 послато: октобар 25, 2018, 08:01:12 поподне »
Иване, могуће је да си праву, и мени је локација Смудирога изгледала прилично удаљена од осталих катуна, међутим и Пешикан и Филиповић и неки други прилично су изричити да се ради о поменутој локацији, па сам је онда ипак ставио. Не слажу се око неких убикација, рецимо Пешикан је за катун Војсиловаца, претпостављао да је негдје у Комовима, Ивановић да се налазио у сливу Рашке. Оставио сам га неубицираног.

Такође катун Урсуловаца многи аутори су смјештали у истоимено насеље код Сјенице (Урсуле). Изгледало је логично. Једино је Томовићка ове влахе смјестила код Клине, гдје се у истој повељи помиње као међник влашке земље топоним Урсулов дол. На карти сам прихватио њено мишљење које ми је било логичније.

На простору Горњих Села код Берана и данас постоје катуни: Урсуловац, Бубуловац,  чији називи су изведени од влашких имена.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4354
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #55 послато: октобар 25, 2018, 08:16:32 поподне »

Постоји рецимо попис села Бугари (некадашњи Бугарски катун манастира Бањске) сјеверно од Косовске Митровице (сада Србовац) из 1455, које је било тимарско село са десетак кућа.


Србовац је до 1945. имао званичан назив Бугарићи. Иначе и остала села у непосредној близини Бањске, посебно на десној обали Ибра, због конфигурације терена и каснијих катуна, вероватно су била влашка, иако као таква нису пописана, можда већ прошла процес седентаризације: Кривотуља (Жаже), Бољетин, Влахиња. Претрстављам да се Бугарски катун налазио источније, ка унутрашњости брда, а не на данашњем месту села Србовац, који се наставља на Бано Поље, данашњи Грабовац, који је жупа. Мада сама реч Бугари вероватно представља назив за баштоване.
« Последња измена: октобар 25, 2018, 08:56:35 поподне Милош »

симо

  • Гост
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #56 послато: октобар 25, 2018, 08:18:43 поподне »
И катун влаха манастира Бањске Барељеваца, данашње насеље Бариљево сјеверозападно од Приштине, у попису Вукове области 1455. године је тимарско село. Нема начина да утврдимо да ли су пописани Бариљевчани из 1455. године потомци влаха Барељеваца из 1316. године, који су из влашког статуса прешли у земљораднички, или су у том периоду, оригинални власи Барељевци одселили,а на њихово мјесто дошли нови становници који су задржали старо име села.



Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Аскурђел
  • ******
  • Поруке: 3056
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #57 послато: октобар 25, 2018, 11:04:03 поподне »
Ово је веома интересантно питање и колико сам успио да схватим власи су били под влашћу ( да не кажем у власништву) највишег владара, у српском случају великог жупана и касније краља. Владар је тај који их додјељује манастирима. У првом помену влаха из Немањине Хиландарске повеље 1198. године(Ђурђево и Радово судство у околини Глоговца) ,каже се: "да манастирски људи не беже под великог жупана, нити обрнуто; ако се то догоди, да се враћају одакле су дошли." Томовићка ову одредбу повезује управо са власима.

Међутим овдје треба имати у виду да се ради о власима који већ имају стална насеља. Мислим да је иста ситуација и са херцеговачким власима, они увијек имају свог сениора, био то владар сам или виши обласни господар. Било је промјене сениора, али мислим да то није било повезано са кретањима самих влаха већ са политичким промјенама сениора.

Њихов однос са феудалним господарем у неким случајевима се чини слободнијим, типа уговорног ( нпр. Цетински власи), а некад зависнији као у случају Немањиних влаха. Мислим да је и статус влаха временом постајао све независнији како су и економски јачали и да већ у Херцеговини њихови сениори изгледају зависнији од њих него они од својих сениора, поготово пред сам пад под Турке.

Не треба изгубити из вида да су власи добрим дијелом и зачетак српског грађанства и касније буржоазије. Од влашког кириџије до трговца није био далек пут.

Оно што ме збуњује је чињеница да трансхумантно сточарство којим су се власи бавили тешко може да подносе ограничавање кретања на једну ужу област. Више пута смо овде писали о томе како су власи прелазили и стотине километара да би стигли од својих зимовника до летњих испаша. Знамо да су херцеговачки власи ишли до Јахорине на пример. Ако су ови манастирски власи били ограничени на простор радијуса од десетак километара како се чини, а да при том нису могли напуштати своју или манастирску територију, онда су морали живети и узгајати стоку на неки други начин.
Kамене рабъ и госодинъ

симо

  • Гост
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #58 послато: октобар 26, 2018, 06:52:48 пре подне »
Оно што ме збуњује је чињеница да трансхумантно сточарство којим су се власи бавили тешко може да подносе ограничавање кретања на једну ужу област. Више пута смо овде писали о томе како су власи прелазили и стотине километара да би стигли од својих зимовника до летњих испаша. Знамо да су херцеговачки власи ишли до Јахорине на пример. Ако су ови манастирски власи били ограничени на простор радијуса од десетак километара како се чини, а да при том нису могли напуштати своју или манастирску територију, онда су морали живети и узгајати стоку на неки други начин.

У томе је ствар што се ни ови манастирски власи, а ни херцеговачки власи нису бавили сточарством тог типа. Власи Косова и Метохије су живјели у насељима у подножју планина, и издизали су се на планине на кратким релацијама. Осим тога, неки од њих су били задужени за поједину врсту стоке, Лепчиновци нпр. за свиње и за њих се претпоставља да су живјели негдје у околини манастира Дечана гдје је било храстових шума, дакле нема ријечи о трансхумантном сточарству. Већ на Косову и Метохији, у оквиру влаха издвајају се два слоја: ћелатори (транспорт и шпедиција) и војници ( послови обезбјеђења). Ова два занимања,а мање сточарство ће постати доминантни код влаха у динарском појасу  што ће временом довести до оне категорије: слободан сељак и војник.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #59 послато: октобар 26, 2018, 07:33:14 пре подне »
I Pešikan a koliko se sjećam i povjesničari prije njega primjećuju da u Dečanskoj hrisovulji vlaški katuni imaju jasno određene međe dok ih arbanaški katun nema.  To se obično uzima kao razlika u nadmorskoj visini, tj. da je arbanaški katun u visokim planinama dok vlaški nisu.  Da je to stvarno slučaj s vlaškim katunima se može vidjeti i kod onih gdje se međe mogu ubicirati.  Kod katuna Lješa Tuza možemo nagađati da je razlog zašto nema međe što je dosta više u planinama.  Ako je to slučaj, to bi onda uvjetovalo različite vidove privrede kod jednih i kod drugih. 

Postojanje međa uopće pokazuje da se ne radi o transhumantnim stočarima i mislim da ukazuje na početak sedentarizacije.