(наставак прошле поруке)
Прокопије:
„У мање-више исто вријеме [549-550] склавенска војска (...) се диже, и након што пређе Дунав без наилажења на отпор, а затим са истом лакоћом и ријеку Хеврос [Марицу], подијели се у два дијела. (...) Заповједници римских гарнизона у Илирији и Тракији борише се против оба та дијела, и иако су већ били одвојени једни од других, Ромеји претрпјеше – супротно очекивањима њиховим – пораз, и неки од њих падоше мртви, а неки нађоше спас у бијегу. (...) Након што сви гарнизони претрпјеше такве поразе од те двије војске варварске, један од непријатељских одреда ступи у борбу са трупама Азбадовим. Он бијаше члан личне гарде Цара Јустинијана (...) и водио је бројан и снажан одред коњице, који боравише дуго времена у једној тракијској утврди. Али, и они бијаху приморани од стране Склавена на повлачење, и већина њих бјеше побијена у срамотном бијегу, док самог Азбада заробише и оставише у животу, али га Склавени недуго затим жива одраше и бацише у ватру. Након тога опустошише Склавени све сусједне тракијске и илирске земље без икаквог отпора, и обије војске њихове заробише многе утврде. (...) А они од њих што побиједише Азбада, касније опустошише све до обале, и заробише у нападу приморски град Топерус (...) и побише 25.000 људи, све опљачкаше, и поробише сву дјецу и жене. (...)“
Папа Гргур Први у писму италијанском Егзарху из 599.:
„...дубоко ме погађа и узнемирује пријетећи нам народ Словена. Узнемирује ме то што су већ почели продирати у полуострво италско кроз Истру...“
Јован Ефески:
„У трећој години од смрти Цара Јустина, током владавине побједоносног Тиберија, проклети народ Словена се диже, и прошавши кроз цијелу Грчку, кроз земље Тесалије и Тракије, зароби многе градове и утврде, опустоши, запали, и опљачка, заузе земљу и насели се са лакоћом, без страха, као да је њихова. (...) и пљачкаху земљу, палећи и робећи, све до Великих Зидина [Цариграда], и тако заробише многе хиљаде грла стоке, и свакојаке друге робе. (...) До данас, то јест, до године 584., и даље настављају живјети на миру у земљама Ромеја, без страха и обзира, пљачкајући, убијајући и палећи, богатећи се и отимајући злато и сребро, заробљавајући коње и много оружја; и научише се борити боље од Ромеја.“
Менандар:
„Око четврте године владавине Цара Тиберија Константина, око сто хиљада Словена провали у Тракију, и опустоши њу и многе друге области. Јер Грчка бијаше пустошена од стране Словена, и незгода могаше избити свугдје, и јер Тиберије на располагању не имаде довољно снага, он посла изасланство аварскоме кагану.(...)“
Јорданис:
„Тај народ, као што споменусмо на почетку нашег набрајања нација, иако је једнога рода, сада има три имена, то јест, Венеди, Анти, и Склавени. (...) и сада воде ратове уздуж и попријеко, кажњавајући нас за наше гријехе.“
Абрахам бен Јакоб (сефардски Јевреј, путописац из 10. вијека):
„Словенске се земље протежу од Медитерана до сјеверног океана. (...) Уопштено говорећи, Словени су ратоборни и насилни, и да им није унутрашње неслоге, нико им не би био ни приближан по снази.“
коју су у једном моменту активно почеле мобилисати војничке елите које су долазиле са истока. Управо захваљујући њима је и уследила велика словенска експанзија према западу и Југу, а њен главни разлог је била- пљачка. Данашњи Мађари махом нису потомци Хуна већ Словена и делом Германа.
Као што из горенаведеног видимо, Словени су ратовали уздуж и попријеко и насељавали се и прије доласка тих фамозних "војничких елита са истока". Вриједи прочитати како су се доњодунавски Словени понијели према Аварима, који су били у савезништву са Византијом, током њиховог похода 578-9 (ово је управо на форуму било постављано):
"Овај покрет Авара против Словена није настао само услед цезаровог посланства и жеље Бајанове да Ромејима узврати љубав за све чиме му је цезар у највећој мери исказао пријатељство, него су му били врло мрски (Словени) и због личног непријатељства. Послао је наиме аварски вођа самом Даурентију (Δαυρεντίον) и онима који су на челу народа, позивајући их да се покоре Аварима и да ће бити уписани за плаћање данка. Дауритије (Δαυρίτας) и вође са њим рекоше:
'Ко је, дакле, тај од људи и који се греје на сунчевој светлости који ће покорити нашу снагу? Навикли смо, наиме, да владамо туђим, а не други нашим. У то смо сигурни док буде ратова и мачева.'Пошто су се Словени овако обесно понашали, нису се друкчије владали ни Авари у своме самохвалисању. Затим из тога поникоше погрде и увреде, пошто су варвари уске и надувене памети, и међусобно се посвађаше. И Словени, не могавши да обуздају срџбу, убише посланике који онамо дођоше, како је Бајан другим путем дознао. Због тога је Бајан одавно подизао оптужбе против Словена и имајући према њима потајну мржњу, а иначе љутит што нису постали њему подложни, а шта више и што је од њих претрпео непоправљиво, и истовремено желећи да учини услугу цезару, а у исто време мислећи да ће наћи богату земљу,
јер одавна ромејска земља од Словена беше пустошена а њихова земља никада од кога другог од свих народа."
То је сликовит начин који објашњава твоју логику. Другим речима, када неко на основу чињенице да је једно од 100 јаја мућак изводи закључак да су сва остала јаја мућак.
И опет ти кажем, остави се таквих поређења, овдје им није мјесто.