Аутор Тема: Менталитет у локалним оквирима  (Прочитано 6970 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4499
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића, Гојаковића
Менталитет у локалним оквирима
« послато: јун 06, 2018, 11:22:40 поподне »
Постоје разлике у менталитету појединих области, а овде можемо да дискутујемо о карактеристикама на локалном нивоу, у оквиру једног града, по насељима...На то ме је навело размишљање како у једном граду од 200 000 становника, Крагујевцу, постоји разлика код становника различитих насеља, која је уочљива некоме ко је одавде...Одрастао сам у насељу Бубањ,  радничко насеље, није мало, а специфично је што има репутацију "незгодног краја" где су клинци од малена били приморани да се боре за неки "статус", да не буду "меки"...Опет, то је и део ширег центра града, па има и урбани карактер и житељи свакако спадају у "чаршијанце"...Репутацију која је слична, има и насеље "стара радничка Колонија" , са старим баракама, али удаљена од центра, па то би био можда крагујевачки "Бронкс" :) (препуно анегдота, где су локални момци умели да чекају на граници насеља , код Колонске капије, оне који долазе са стране и приморавали их да купе циглу, као улаз у насеље, уз обавезу да ту циглу врате при повратку) ...Са друге стране реке Лепенице је насеље Бресница, на које становници урбаног дела града имају реакцију  ::) ...Оно је на брду, смисао за хумор лош, за неке стандарде оних из центра, углавном досељеници из разних крајева који се нису прилагодили граду, него само преселили дух својих места на обод града, готово не примајући уопште "чаршијски" дух...Вероватно свако, из кога год града да је, има неку причу о свом насељу, и о другим насељима, и колико одрастање у овом или оном делу града обликује нас као људе и "микроменталитету" насеља  :)
Бубањ, крај где сам одрастао, део зида до гробља и моја зграда са десне стране :) :

Kragujevac - Bubanj

Стара радничка колонија некада

Менталитет насеља зависи од становника, места одакле су се населили, образовне структуре и саме позиције насеља у односу на центар града, претпостављам :)


« Последња измена: јун 06, 2018, 11:28:13 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Бранислав Илијин Радојичин

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 30
Одг: Менталитет у локалним оквирима
« Одговор #1 послато: јун 07, 2018, 12:10:21 пре подне »
Ово је баш интересантно! Претпостављам да свако иоле веће место има неке поделе на ове и оне.

Ево пример Панчева. Насеље у ком сам ја пореклом се зове Маргита. Староседелачки, лалински крај, нема колониста после Другог рата нити после 1990. година.

Маргићани као Лале и Милитари још у доба Војне границе, касније и у Краљевини и све до данас важе за опасне момке. Али не бих то рекао у неком шмекерском смислу као дасе, већ као преки људи који не подносе ауторитет. Сви старији људи и данас носе бритве или ''брисе'' како се каже ту. То им дође као неки свакодневни алат по дворишту и за јело као нож и малтене за све. Па и да се пробурази стомак некоме. У Краљевини се десио догађај да су жандарма обесили за дрво, за ноге наглавачке да виси и да је умро од тога. То сам нашао док сам гледао старе новине из тог периода.

Током Другог светског рата је немачка војна управа на врата 7-8 кафана у Маргити поставила таблу на којој је писало Für deutsche Soldaten ist verboten (Немачким војницима је улаз забрањен). Догађало се да војници Вермахта дођу у кафану, Маргићани то не могу да отрпе и избоду их. Било ту репресалија и одмазда, али се то и даље наставило. И на крају је војска морала да забрани својим војницима да одлазе на та места. Иако рецимо домаћи Немци којих је тада било 9000 у Панчеву (тек нешто мање од Срба) су могли слободно да одлазе тамо.

Иначе по јужном Банату лалинска села важе за ратоборна, а колонистичка за мирољубива. И дан данас буквално млади не смеју да излазе викендом по другим селима, уколико не познају некога тамо, ко може да гарантује за њих. Не каже се џабе код нас - Ко од ножа није болов'о, нек' иде у Долово.
Шарен кожув с концима,
'Ди ћеш, царе, с момцима?
Водићу и' до Пијаве,
нек' изгубе главе, шалај!

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1123
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Менталитет у локалним оквирима
« Одговор #2 послато: јун 07, 2018, 12:35:04 пре подне »
Ово је баш интересантно! Претпостављам да свако иоле веће место има неке поделе на ове и оне.

Ево пример Панчева. Насеље у ком сам ја пореклом се зове Маргита. Староседелачки, лалински крај, нема колониста после Другог рата нити после 1990. година.

Маргићани као Лале и Милитари још у доба Војне границе, касније и у Краљевини и све до данас важе за опасне момке. Али не бих то рекао у неком шмекерском смислу као дасе, већ као преки људи који не подносе ауторитет. Сви старији људи и данас носе бритве или ''брисе'' како се каже ту. То им дође као неки свакодневни алат по дворишту и за јело као нож и малтене за све. Па и да се пробурази стомак некоме. У Краљевини се десио догађај да су жандарма обесили за дрво, за ноге наглавачке да виси и да је умро од тога. То сам нашао док сам гледао старе новине из тог периода.

Током Другог светског рата је немачка војна управа на врата 7-8 кафана у Маргити поставила таблу на којој је писало Für deutsche Soldaten ist verboten (Немачким војницима је улаз забрањен). Догађало се да војници Вермахта дођу у кафану, Маргићани то не могу да отрпе и избоду их. Било ту репресалија и одмазда, али се то и даље наставило. И на крају је војска морала да забрани својим војницима да одлазе на та места. Иако рецимо домаћи Немци којих је тада било 9000 у Панчеву (тек нешто мање од Срба) су могли слободно да одлазе тамо.

Иначе по јужном Банату лалинска села важе за ратоборна, а колонистичка за мирољубива. И дан данас буквално млади не смеју да излазе викендом по другим селима, уколико не познају некога тамо, ко може да гарантује за њих. Не каже се џабе код нас - Ко од ножа није болов'о, нек' иде у Долово.
Поносни Маргићанину ,поздрав од Шанчанина.  :D
Рука и нож нема кантара(кад удари)-записао Јован Ердељановић као стару црепајачку изреку која осликава менталитет и старих али и нових Црепајаца :D
У суштини лепо си написао све..осим.ауторитета мислим да је основа свега заправо поштовање.Ако уђеш.у неко место и причу са мештанином а они осете или погрешно закључе да немаш поштовања према њима обрао си бостан.У супротном био би угошћен и испраћен као да си не знам шта,јер колико је народ код нас срдит,пргав и поносан такође је и поприлично домаћински настројен и великодушан ако.им.се допаднеш као човек. :)
« Последња измена: јун 07, 2018, 12:37:25 пре подне Делија »
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4499
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића, Гојаковића
Одг: Менталитет у локалним оквирима
« Одговор #3 послато: јун 07, 2018, 12:35:18 пре подне »
Занимљиво је ово о Маргити :) То је прича вероватно свих насеља која су стара, а менталитет се своди на: "ја сам одавде, не намећем и никоме не "набијам на нос" што сам одавде, али немој овде да ми паметујеш ко си и шта си и да "држиш слово" (што показује и реакција на војнике тада најмоћније машнерије...нек они освајају где хоће, али у нашој кафани у Маргити, нису главни :) )...Није то неки "мачизам" зарад показивања и доказивања, јер они знају ко су и шта су и немеју потребу никоме то да доказују...Слично је са Бубњем у Крагујевцу, у Београду вероватно неки делови града као Чубура, Дорћол и још неки, то знају они из Београда...Тај дух изнутра, који се не намеће, сам видео код другара из војске, Дорћолац, чији деда је направио зграду у том делу града пре рата (тек касније ми је то рекао, спонтано), док неки из других делова Београда су наглашавали : "ја сам из блокова" са упадљивим акцентом :) (нек се не љуте они који су одатле :) )
« Последња измена: јун 07, 2018, 12:41:56 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1137
  • I1 P109
Одг: Менталитет у локалним оквирима
« Одговор #4 послато: јун 07, 2018, 12:41:46 пре подне »
Овако кад размислим, код мене у Јагодини нема тих неких нарочитих подела. Једино по пореклу. Град је био мали и завршетак Другог светског рата је дочекао са 5-6000 становника. Староседеоце вароши су чинили углавном трговци и занатлије који су се доселили после устанака из околине Призрена, Пећи, Ниша и других значајнијих урбаних центара на југу нашег етничког простора. Временом су се они издигли у виши средњи и виши слој, док су нижи слој чинили сељаци из околних села који су долазили у град у потрази за послом. После 1945. структура становништва се доста променила. Тих старих породица је готово нестало, многи су страдали као "сарадници окупатора", отишли за Америку и Аустралију, а доста њих се одселилио за Београд и њихови потомци данас тамо живе. Данас највећу групу староседелаца чине градски Цигани који су ту од 18. века и нису се нигде селили. Још увек доста њих живи у истим уџерицама као и пре 100 година у центру града.
За неких 30-ак година после 1945. град је са рецимо неких 6000 становника дошао на цифру од неких 30-ак хиљада. И да, као и у многим нашим градовима људи из једног краја су се насељавали у иста насеља. Па се тако у насељу Колонија прво насељавају Левчани, потом Црногорци, углавном Васојевићи, онда Метохијци, који данас чине већину становника тог насеља јер су се континуирано досељавали до 1999. Временом се становништво измешало али карактеристично је да су нпр. насеље Табане углавном населили људи пореклом из села на обронку Црног Врха надомак Јагодине, као и део насеља Стрелиште. За Стрелиште кажу да има највише лудака  :)
Некада је град имао бројне мањине. Године 1931. скоро 20% варошког становништва чинили су они који пореклом нису били Срби - Словаци, Мађари, Чеси, Немци, Италијани, Словенци, Хрвати и др. Углавном су долазили крајем 19. и почетком 20. века да раде у индустрији пива и прехрамбеној индустрији. Део на ободу града где су они становали, звао се Жабар-мала. Жабар-мала је била својеврсни картон сити оног времена. Срушена је крајем 1930-их јер се налазила на земљи у поседу пиваре и била нелегално подигнута. Карактеристично је да њихова презимена и дан-данас постоје али се они углавном осећају Србима.
Између два рата, средином 1920-их на ободу града, на путу према Крагујевцу, код циглане, настало је Црногорско насеље. То је било радничко насеље, проблематичне репутације, сиромашно и блатњаво. Данас је на 10 минута од центра града а тада је било тешка периферија. Ту су се населили Црногорци из Никшића и околине, из Пјешиваца, Црмнице. Потом Херцеговци, Далматинци, Личани и људи из околине Новог Пазара и Рашке. За ово насеље је карактеристично да су из њега изашла три народна хероја, на десетине партизанских бораца, пар лекара, наставника, пар судија и адвоката, чак и један универзитетски професор. Крајем 1940-их почело је да се уређује и расељава, држава је одузела плацеве и поделила их пиварским радницима а добар део плацева су купили Левчани.
Свако је донео нешто своје али смо се сви измешали. Разлике се наравно виде али углавном се данас своде на то "да ли си од преко Мораве или ниси" или "да ли са Косова или ниси".
« Последња измена: јун 07, 2018, 12:47:58 пре подне Дробњак »
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4499
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића, Гојаковића
Одг: Менталитет у локалним оквирима
« Одговор #5 послато: јун 07, 2018, 12:58:31 пре подне »
У поменутој Бресници, као и Теферичу у Крагујевцу, преовлађује новопридошло становништво са Санџака и са Косова, које се населило шездесетих и седамдесетих година...Сама насеља су у кућама, подсећају ме на Калуђерицу на улазу у Београд. Оно што није својствено чаршијском духу (самохвалисање, наметање на нос свог успеха, и завидљивост на туђе добро), то је тамо суштина...Нек не замере они који су пореклом из тих крајева, али у Бресници и Теферичу не може чини ми се , да се сретне човек који је спреман да се шали на свој рачун :) И онда они упадају у очи када су у неком друштву људи из центра, и када се хвале нечим или збијају шале на туђ рачун ( мало уздизања себе (ја сам урадио то и то, успео сам то и то), мало шале на рачун другог, али у смислу да се унизи, а не са укусом ) ...Што се образовне структуре тиче, занимљиво је да ту доста јако стоји приградско насеље Аеродром, иначе највеће насеље у граду, углавном је у зградама, поред поменутог центра, као и насеље Ердоглија, где становници посебно то истичу и највећи су елитисти у граду :)
Аеродром , Крагујевац

Erdoglija, Kragujevac

Бресница, Крагујевац
« Последња измена: јун 07, 2018, 01:06:32 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже goca 11

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 449
Одг: Менталитет у локалним оквирима
« Одговор #6 послато: јун 07, 2018, 08:06:08 пре подне »
Потомак сам једне од "старих" породица у Јагодини, која је била у немилости од послератне власти.Некада,сам као дете живела у Јагодини,али пошто су и потомци били у немилости  одселили смо се, а ја сам и даље одлазила на распусте код  деде и бабе.
Негде 80 тих година прошлог века почео је прилив становништва Срба са Косова,људи који се менталитетом разликују од "домаћег" становништва.
Повремено одем у Јагодину (временом је и једна улица добила име по мом деди) и мој лични утисак је да се "домаћи"просто склањају ...
Време се рачуна од 80 тих па на даље...     

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1137
  • I1 P109
Одг: Менталитет у локалним оквирима
« Одговор #7 послато: јун 07, 2018, 11:03:06 пре подне »
Потомак сам једне од "старих" породица у Јагодини, која је била у немилости од послератне власти.Некада,сам као дете живела у Јагодини,али пошто су и потомци били у немилости  одселили смо се, а ја сам и даље одлазила на распусте код  деде и бабе.
Негде 80 тих година прошлог века почео је прилив становништва Срба са Косова,људи који се менталитетом разликују од "домаћег" становништва.
Повремено одем у Јагодину (временом је и једна улица добила име по мом деди) и мој лични утисак је да се "домаћи"просто склањају ...
Време се рачуна од 80 тих па на даље...   
Ето, Гоцо, типична прича. Већина потомака богатијих и чувенијих градских породица, није могла да нађе своје место у послератној Јагодини и нашла је своју срећу другде.
Прилив становништва са Косова, нарочито из Косовског Поморавља, почео је још 1969. Тада су почели да купују плацеве у приградским селима Мајур и Ракитово. Они који су доле живели на селу, бирали су села. Они који су живели у граду бирали су Ниш, Београд, Смедерево, Крагујевац...
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Ivan

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 24
  • J2a1 Z387 (L-70)
Одг: Менталитет у локалним оквирима
« Одговор #8 послато: јун 07, 2018, 11:33:28 пре подне »
Ово је баш интересантно! Претпостављам да свако иоле веће место има неке поделе на ове и оне.

Ево пример Панчева. Насеље у ком сам ја пореклом се зове Маргита. Староседелачки, лалински крај, нема колониста после Другог рата нити после 1990. година.

Маргићани као Лале и Милитари још у доба Војне границе, касније и у Краљевини и све до данас важе за опасне момке. Али не бих то рекао у неком шмекерском смислу као дасе, већ као преки људи који не подносе ауторитет. Сви старији људи и данас носе бритве или ''брисе'' како се каже ту. То им дође као неки свакодневни алат по дворишту и за јело као нож и малтене за све. Па и да се пробурази стомак некоме. У Краљевини се десио догађај да су жандарма обесили за дрво, за ноге наглавачке да виси и да је умро од тога. То сам нашао док сам гледао старе новине из тог периода.

Током Другог светског рата је немачка војна управа на врата 7-8 кафана у Маргити поставила таблу на којој је писало Für deutsche Soldaten ist verboten (Немачким војницима је улаз забрањен). Догађало се да војници Вермахта дођу у кафану, Маргићани то не могу да отрпе и избоду их. Било ту репресалија и одмазда, али се то и даље наставило. И на крају је војска морала да забрани својим војницима да одлазе на та места. Иако рецимо домаћи Немци којих је тада било 9000 у Панчеву (тек нешто мање од Срба) су могли слободно да одлазе тамо.

Иначе по јужном Банату лалинска села важе за ратоборна, а колонистичка за мирољубива. И дан данас буквално млади не смеју да излазе викендом по другим селима, уколико не познају некога тамо, ко може да гарантује за њих. Не каже се џабе код нас - Ко од ножа није болов'о, нек' иде у Долово.
Маргићани чувај те се, има нас и Теслаша са Тесле на форуму...хе..хе.. 8).шала мала,али истинита....Маргита и Тесла,два нај старија насеља у Панчеву,ривалство траје веома дуго,скоро век ....поздрав за Маргићанина

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4294
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Менталитет у локалним оквирима
« Одговор #9 послато: јун 07, 2018, 12:25:59 поподне »
Ах ти дивљи "дошљаци" покварише питомо аутохтоно, тисућлећно, становништво... Причати о менталитету, а не упасти у клопку стереотипа, предрасуда, генерализације, илузије супериорности и др., је неизводљиво... Тако да се све своди на појединца и његово субјктивно мишљење, као и храњење сопствене сујете.

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2955
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Менталитет у локалним оквирима
« Одговор #10 послато: јун 07, 2018, 01:08:22 поподне »
Добро Милош каже. Неће ова тема изаћи на добро, чим је кренуло пребројавање и подела на "дођоше" и "староседелачку елиту".
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4499
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића, Гојаковића
Одг: Менталитет у локалним оквирима
« Одговор #11 послато: јун 07, 2018, 01:22:41 поподне »
Добро Милош каже. Неће ова тема изаћи на добро, чим је кренуло пребројавање подела на "дођоше" и "староседелачку елиту".
Нек се угаси ако треба ...али и сам сам "дођош" , моји нису рођени у Крагујевцу. Овде је нека друга ствар у питању, а то је степен прилагођавања новој средини...Код насеља где доминира становништво из једне области (Косово, Врање, Санџак) , то прилагођавање је мање услед груписања и држања заједно. Код становништва које је мигрирало у Крагујевац, али из саме Шумадије, није било планског насељавања одређеног дела града, па се то становништво одмах утопило у град...Већина великих градова има вероватно натполовичну већину оних који нису ту дуже од две генерације, сам Крагујевац је због Заставе доживео нагло повећање становништа, али из удаљенијих крајева су се груписали , куповали парцеле у приградским насељима, док они из Шумадије су више ишли у станове. Ако је Крагујевац после другог светског рата имао око 30 000 становника, а данас 200 000, јасно је да су већина "дођоши", али чим пређем Лепеницу и кренем ка Бресници, улазим у други универзум, тако је и то не мислим само ја, него цео град :) Ако има неког "обележавања" од стране већине, ка некоме, за то је по мени одговорна и друга страна, која се не труди да се прилагоди...Исто мислим и о Србима у дијаспори који се држе само својих
« Последња измена: јун 07, 2018, 01:30:51 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4294
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Менталитет у локалним оквирима
« Одговор #12 послато: јун 07, 2018, 01:37:23 поподне »
али чим пређем Лепеницу и кренем ка Бресници, улазим у други универзум, тако је и то не мислим само ја, него цео град :) Ако има неког "обележавања" од стране већине, ка некоме, за то је по мени одговорна и друга страна, која се не труди да се прилагоди...

Управо стереотипи и генерализација са "обе" стране, и подела на ми  и они, доводе до "груписања", те је јаз још већи... А средине нема, већ се мора негде сврстати, јер тако "мисли цео град". То је карактеристика свих градова, где је најлакше за своје неуспехе окривити оне "друге", јер нису "први"... И онда се та прича шири.
« Последња измена: јун 07, 2018, 01:44:30 поподне Милош »

Ван мреже goca 11

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 449
Одг: Менталитет у локалним оквирима
« Одговор #13 послато: јун 07, 2018, 01:47:04 поподне »
Добро Милош каже. Неће ова тема изаћи на добро, чим је кренуло пребројавање и подела на "дођоше" и "староседелачку елиту".
Поштовани, толико дуго сте на форуму, имате искуства и активан сте члан,и у неким сте одборима, па би било лепо да умирите,својим коментарима а не да уносите немир. 8)

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1898
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Менталитет у локалним оквирима
« Одговор #14 послато: јун 07, 2018, 01:47:55 поподне »
Историја нашег народа, вероватно од самог почетка, пуна је "дођоша" и "старинаца". Дођоше је често мука натерала на сеобу, држе се заједно, грабе, јачају... Старинци су на домаћем терену, па су по природи ствари подозриви према придошлицама који им кваре поредак, а некад и много више од поретка.

Ове две групе су по природи ствари сукобљене, барем у почетку. Зато не треба примати превише к срцу те предрасуде, јер сви смо напаћени у овом 20. и 21. веку.
« Последња измена: јун 07, 2018, 01:52:24 поподне Селаковић »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1123
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Менталитет у локалним оквирима
« Одговор #15 послато: јун 07, 2018, 02:11:44 поподне »
Слажем се да такве подее.нису добродошле,иначе.по свему подељеном српском.народу..мислим да де све може једноставније посматрати,макар у овој теми јер када је у овој теми поменута подела.на дођоше и староседеоце мислим да је тежња била да се наглси да неко живи у том крају(у овом случају маргити)а неко живи у другом и када дође на.маегиту свакако се води као неко.са стране.Моји су у Банату од Сеобе Срба па сам.опет дођош.и.странац када из Панчева дођем.у неко од села јужног Баната.Тако да мислим да ова тема не би требала да се схвати као одмеравање снага и поређење између колониста након Првог и Другог Светског рата и становништва које је ту од раније.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7858
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Менталитет у локалним оквирима
« Одговор #16 послато: јун 07, 2018, 02:34:12 поподне »
Људи нису савршена бића, такве појаве су природне.

Наравно, ако се бавимо тиме, предмет бављења нам треба бити нека одређена популација, у коју се ми лично не требамо мешати.

Ван мреже goca 11

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 449
Одг: Менталитет у локалним оквирима
« Одговор #17 послато: јун 07, 2018, 02:42:13 поподне »
Ах ти дивљи "дошљаци" покварише питомо аутохтоно, тисућлећно, становништво... Причати о менталитету, а не упасти у клопку стереотипа, предрасуда, генерализације, илузије супериорности и др., је неизводљиво... Тако да се све своди на појединца и његово субјктивно мишљење, као и храњење сопствене сујете.
Тема је менталитет у локалним оквирима.
Износе се чињенице у овим коментарима, али нико до Вас није поменуо ружну реч, већ сте то Ви написали назвавши дошљаке дивљим, при том сте наводнике ставили на дошљаке.
Сви смо ми дошли однекуд ,свима је тешко било у новој средини, јер се староседеоци (који су исто однекуд дошли) осећају угрожено...али немојте користите такве изразе, можемо да преносимо своје утиске и искуства и без њих..
Можда баш неко од дошљака има бољи ДНК од нас старих... ;)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5373
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Менталитет у локалним оквирима
« Одговор #18 послато: јун 07, 2018, 05:18:29 поподне »
Слична ситуација са "староседеоцима" и "дођошима" је и у насељу Жаркову где ја живим. Оно се сада рачуна као део Београда, али је било самостално село све до 1960-тих отприлике, имало је и своју општину све до 1958. ако се добро сећам (укидање жарковачке општине и спајање са "омрзнутом" општином Чукарица, која се 1912. оделила од општине Жарково, жарковачки староседеоци никада нису прежалили). У Жаркову постоји двадесетак, можда и више породица које важе за "староседелачке", у смислу да су им преци дошли у Жарково током 18. и 19. века, са разних страна (исток и југ Србије, БЈРМ, запад и југозапад Србије, Лика, Далмација, Срем, итд.), остали су дошли или почетком 20. века (мањи број, углавном они који су се запослили у београдском Водоводу који је тих година отворен на Белим Водама, чак се и њихови потомци данас рачунају као "староседеоци" у неку руку) или од 50-тих и 60-тих година 20. века па надаље (велики број људи се доселио због близине Београда и Кошутњака и постепене урбанизације Жаркова, међу њима и мој деда, такође је Жарково примило велики број избеглица из РСК и БиХ и интерно расељених лица са КиМ током 90-тих и 2000-тих), па сада "дошљаци" својом бројчаношћу далеко надмашују староседеоце.

Жарковачки староседеоци су иначе "на гласу" као преки људи и "тврди" на новац, стално спремни да се тужакају или да вам замерају на месту које сте изабрали да се паркирате (чак и када нисте стали на капију), али су и врло сналажљиви и пословни.  ;D Велики број њих су били богати сељаци и имали су велико богатство у земљи, које су им комунистичке власти, а нарочито тадашња општинска чукаричка власт, добрим делом одузели или откупили по багателној цени и ту потом изградили стамбене јединице за "дошљаке" (отуд та озлојеђеност и према једнима и према другима  :) ), међутим доста њих су и сами рушили своје старе породичне сеоске куће и градили стамбене зграде где су потом продавали станове и богатили се (тај процес је и даље у току), па прича никако није црно-бела. Због таквог архитектонског хаоса, у Жаркову можете видети једну поред друге стари кућерак изграђен почетком 20. века и "ултра-модерну" пословну зграду у стаклу.  :) Такође је позната и анегдота о настанку насеља Церак Виногради, која говори о сналажљивости и лукавости старих Жарковчана - 70-тих је направљен план о изградњи данашњег насеља Церак Виногради и одређена је локација; власници земље на којој је требало да се насеље изгради су о томе сазнали "пре рока" од својих "извора", па су по пустим пољанама и пашњацима (чија је откупна цена била ниска) засадили винограде (чија је откупна цена била знатно већа).  :)

Углавном, иако више није "тешка периферија", Жарково и Жарковчани су и даље на гласу као "сељаци", највише од "урбаних" становника суседног Бановог Брда (где су се некада налазиле њиве и воћњаци старих Жарковчана).  ;) Онима који још увек нису попримили жарковачки дух то смета, док се "прави" Жарковци тиме поносе, јер је Жарково било најбогатије, најдомаћинскије и село најближе граду Београду.  8)

<a href="https://www.youtube.com/v/BYDzi7HvVWU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/BYDzi7HvVWU</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/OlghbzxowJE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/OlghbzxowJE</a>
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4499
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића, Гојаковића
Одг: Менталитет у локалним оквирима
« Одговор #19 послато: јун 07, 2018, 05:31:32 поподне »
У Жаркову постоји двадесетак, можда и више породица које важе за "староседелачке", у смислу да су им преци дошли у Жарково током 18. и 19. века, са разних страна (исток и југ Србије, БЈРМ, запад и југозапад Србије, Лика, Далмација, Срем, итд.),

Жарковачки староседеоци су иначе "на гласу" као преки људи и "тврди" на новац, стално спремни да се тужакају или да вам замерају на месту које сте изабрали да се паркирате (чак и када нисте стали на капију), али су и врло сналажљиви и пословни.  ;D
Oво "тврди" на новац и пословни ми вуче на југоисток Србије, и на стереотипе о Пироћанцима , могуће да је та особина староседелаца заоставштина из тих крајева? :)
« Последња измена: јун 07, 2018, 05:36:30 поподне ДушанВучко »