Што се градње цркве Светих апостола Петра и Павла тиче, неку врсту разјашњења можда даје и коментар Слободана Раичевића у раду „Споменици у старој жупи Оногошт“ (Београд, 1992) о старости ове цркве:
„Без обзира на предање које подсјећа на хиљадугодишњу историју цркве Св. Апостола Петра и Павла, она по својим стилским особеностима, начину зидања и конструкцији, припада не тако давној прошлости. Пажљивом анализом црквене архитектуре јасно се могу уочити четири фазе градње. Најстарији дијелови зида препознатљиви су у доњој зони источног дијела, нешто млађи градитељски подухват разазнаје се у источној половини храм у дијелу гдје се налазе трагови зидног сликарства. Трећа етапа обнове цркве видљива је између простора са живописом и западног зида са звоником, који представља продужени наос и, најзад, четврта. уједно и најмлађа, етапа градње на цркви остваренаје приликом зидања куле-звоника. Источна половина са апсидом, тј. простор са сачуваним остацима живописа, није старија од XVII вијека, а доградња храма са западне стране занимљива је посебно по томе што су y тај дио зида уграђени махом стећци. Тако, у темељима сјеверног зида нашла су своје мјесто три стећка - сандука са украсом аркада и фризом розета. Супротно, на јужном зиду такође у темељу је један декорисан стећак. Ту до њега са источне стране уклопљена је једна равна цијела плоча без украса и друга са ћирилским натписом. По свој прилици ова доградња извршена је у првој половини XVIII вијека. Тада су проширени сви прозори на цркви и оперважени фино клесаним каменим гредама. Кампанил или кула-звоник са пирамидалним кровним завршетком саграђена је послије ослобођења Никшића од Турака у посљедњој четвртини ХIХ вијека“.