Аутор Тема: Спискови цркава на територији данашње Црне Горе и њихова старина  (Прочитано 2500 пута)

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 62
С обзиром да је у великој већини случајева током средњег века једно племе преузимало славу главне парохијане или сеоске цркве сматрам да би састављање спискова цркава и повазивање са њихових старином, било врло корисно у истраживању родова.

Нека ова тема буде исључиво за цркве на територији данашње Црне Горе.

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 62
Преузето са:  https://www.hercegnovi.me/rss/grad/89-crkava-hercegnovske-opstine


89 crkava hercegnovske opštine

Na području Opštine Herceg-Novi ima 89 crkvenih objetaka, i to 74 pravoslavnih i 14 rimo-katoličkih, kao i 11 ruševina. Ovi sakralni objekti nalaze se u dvanaest srpsko-pravoslavnih crkvenih opština, dva srpsko-pravoslavna manastira i tri rimokatoličke župe.


1. Sv. Nikola u Kruševicama, 18. vijek. Predanje govori o starijoj crkvi nedaleko od sadašnje. Obnovljena u 18. vijeku.
2. Sv. Petka u Mokrinama – Petijevići, 17. vijek. Po predanju je podignuta na temeljima starije crkve.
3. Sv. Varvara u Mokrinama, Gojkovići, 17 vijek. Obnovljena 1849. godine. Mokrine se prvi put spominju 1336. godine u Kotorskom arhivu.
4. Sv. Vasilije Ostroški, Mokrine, Svrčuge, 1726.
5. Sv. Đorđe Mokrine, Lazarevići, početak 18. v.
6. Sv. Gospođa, Prijevor. Po predanju veoma stara, 17. vijek. Obnovljena 1875. godine.
7. Sv. Stefan, Sutorina (Šćepanovići), 17-18. vijek.
8. Sv. Gospođa, Mojdež (Brajevići), 1701. godine.
9. Sv. Spas (ili Sv. Voznesenja Hristovog), Mojdež, 1771. godine.
10.    Sv. Jovan, Sutorina (Rajevići). Predanje govori o 12. vijeku,   obnovljena 1721. godine. Sačuvani stećci sa uklesanim figurama.
11. Sv. Nikola, Sutorina (Lučići), 17-19. vijek.
12. Sv. Neđelja, Mojdež (Potplanina), početak 16. vijeka. Obnovljena 1891. god.
13. Sv. Đorđe, Sutorina (Ćenič), 1650. g. Obnovljena 1875. godine.
14. Sv. Preobraženije, Igalo (Sutorina), 1875.
15. Sv. Ilija (Ilijina Kita), Žvinje, 1600. godina. Po predanju mnogo starija.
16. Sv. Đorđe, Sutorina, Žvinje, 17. vijek.
17.  Sv. Časnog krsta. Mokrine (Crljeno Brdo). 17. vijek.
18.  Sv. Ilija, Mokrine, 1704. godine. Predanje govori da je postojala starija crkva na Crljenom Brdu.
19.  Sv. Trojica, Ratiševina, 18. vijek. Bila je nekada u okviru manastira Podplanina, kojeg je uništila francuska ekspedicija 1806. godine.
20.  Sv. Nikola, Kameno, 1701. godine. Mjesto se prvi put pominje u kotorskim dokumentima 1335. godine.
21. Sv. Stefan, Kameno, 1702. Obnovljena 1787.
22.  Sv. Jovan. Kameno. Obnovljena 1805. g. na starijim temeljima.
23.  Sv. Toma, Trebesin, 1778. godine. Pored ostataka mnogo starije crkve Sv. Petra.
24.  Sv. Stefan, Sušćepan, obnovljena u 19. vijeku. Temelji iz 9-10 vijeka.
25.  Sv. Đorđe, Herceg-Novi, Topla. Iz 1688. godine.
26. Sv. Spas, Herceg-Novi, Topla, 1713. Obnovljena 1864. Centar Topaljske komunitadi 17013-1797.
27.  Samostan Sv. Antona, Herceg-Novi, 17-18. vijek.
28.  Sv. Leopold, Herceg-Novi, 17-18. vijek. Raniji naziv crkve Sv. Marija, odnosno Sv. Franjo.
29. Sv. Arhanđel Mihailo, Herceg Novi, 20. vijek.
30. Sv. Jeronim, Herceg-Novi. 17-19. vijek.
31. Sv. Ana, Herceg-Novi, Savina. 16. vijek, obnovljena u 20. vijeku.
32.  Sv. Sava, Herceg-Novi, Savina. 15. vijek. Na temeljima kasnoantičke arhitekture.
33. Mala crkva Uspenja Bogorodice, Herceg-Novi, Savina. 15. vijek. Na temeljima crkve iz 1030. godine.
34. Sv. Sergije i Vakh, Podi, 15. vijek. Predanje govori da je starija, 8. vijek.
35. Sv. Arhanđel Mihailo, Podi (Brajkovina), 17. vijek. Po predanju vrlo stara.
36. Sv. Nikola, Žlijebi, 17. vijek. Crkva je u obnavljanju zadržala izvorni krov od kamenih ploča.
37. Sv. Stefan, Sasovići, Kuti, 1687. godine. Ranija vrlo stara crkva, bila je van porte i sadašnjeg groblja, gdje se spominje sahranjivanje još iz stare Župe Dragačevice.
38. Sv. Roko, Meljine. 1730. godine. Meljine se prvi put spominje u dubrovačkim dokumentima 1326. godine kao luka Župe Dragačevica.
39.  Sv. Andrija, Kuti. 15. vijek. Temelji iz 11. vijeka.
40. Sv. Gospođa, Kuti. 15. vijek. Predanje govori o godini 1050., staro parohijsko groblje i da je građena u vrijeme Saracena – 9. vijek.

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 62
Наставак...

41. Sv, Trojica, Kuti. 1726. godine. Ima arheoloških indicija o starijoj crkvi.
42. Sv. Ilija, Lastva, Kuti. 18. vijek. Posjeduje stećak sa imenom familije Vukosavljević.
43. Sv. Đorđe, Kuti, Glogovik. 1690. godine. Predanje govori o starijoj crkvi, sa veoma starim grobljem i sa dvije grobnice sa predstavama solarnog diska.
44. Sv. Vasilije Ostroški, Kumbro. 19. vijek.
45. Sv. Neđelja, Kumbor. 19-17. vijek.
46. Sv. Pokrov Bogorodice, Kumbor. 17. vijek. Predanje govori o 15. vijeku.
47. Sv. Simeon, Đenovići. 16. vijek. Staro arhaično groblje.
48. Sv. Đorđe, Ubli. 17-18. vijek. Staro parohijsko groblje.
49. Sv. Gospođa, Ubli. 14-18. vijek. U blizini nekropola – stećaka.
50. Sv. Nikola, Bjelske Kruševice, Repaji. 16-18. vijek.
51. Sv. Stefan, Đenović. 1870.
52. Sv. Spiridon, Đenović. 1870-1910. godine.
53. Sv. Nikola, Đenović. 16-17.vijek.
54.    Sv. Jovan Preteča, Kalimož, Bjelske Kruševice. 17. vijek. Predanje govori o 15. vijeku. Kalimož dolazi od grčke riječi Kalimog – tabor, zbijeg, a izvor u blizini naziva se Kalinaos – lijepa voda.
55. Sv. Vrači, Bijela. 18. vijek.
56. Sv. Nikola, Baošić. Po predanju iz 16. vijeka. Obnovljena u 18. vijeku.
57. Sv. Jeremija, Bjelske Kruševice. 17. vijek.
58.  Sv. Arhanđel Mihailo, Bjelske Kruševice. 16. vijek. Obnovljena u 19. vijeku.
59. Riza Bogorodice, Bijela. Podignuta u 19. vijeku na temeljima crkve iz 12. vijeka.
60. Sv. Petra, Bijela, (Klin – na brdu). 1783. godine.
61.    Sv. Tekla, Bjelske Kruševice. 1400. godine, obnovljena u 20. vijeku.
62.    Sv. Gospođa, Bijela, 18. vijek.
63.    Sv. Petar, Bijela. Na temeljima crkve iz 9. vijeka, obnovljena u 15. i u 18. vijeku.
64. Sv. Ana, Đurići, Kamenari. 16-17. vijek.
65. Gospa od Rozarija, Kamenari. 19. vijek.
66. Sv. Neđelja, Kamenari, Jošica. 19. vijek. Na temeljima starije crkve.
67. Sv. Nikola, Kamenari. 18. vijek.
68. Sv. Ana, Kamenaru. 19. vijek.
69. Sv. Gospođa od Karmela, Luštica, Rose. 18. vijek.
70. Sv. Trojica, Luštica, Rose. 17. vijek.
71.    Sv. Pantelejmon, Luštica, Klinci. 17-18. vijek.
72. Sv. Hariton, Luštica, Klinci. 16-17. vijek.
73. Sv. Tripun, Luštica, Klinci. 16-18. vijek.
74. Sv. Sava, Luštica, Klinci. 1800. godine. Naziv mjesta su Klinci dobili po prezimenu klinčići iz 14. vijeka – Tvrtkovog doba.
75. Sv. Arhanđel Mihailo, Luštica, Klinci. 1670. godine. U njoj je sačuvan triod u kome se spominje Stefan ’’od Skadra’’, tj. Venecujanski štampar Srefan skadarnik.
76. Sv. Petka, Luštica, Mrkovi. 1600. godine.
77. Kompleks manastira Sv. Vavedenja, Luštica, Mirište, ostrvo Žanjice. 15-16. vijek.
78. Sv. Tripun, Luštica, Mrkovi. 20. vijek. Predanje govori o starijoj crkvi.
79. Sv. Lazar, Luštica, Mrkovi. 1600. godine.
80. Sv. Jovan, Luštica, Žanjice – Marovići, 19. vijek. Na temeljima kasnoantičke bazilike.
81. Sv. Neđelja, Luštica, Zabrđe, Mendegaji. 17-18. vijek.
82. Sv. Andrija, Luštica, Zabrđe, Mitrovići. 18. vijek.
83. Sv. Gospođa, Luštica, Zabrđe, Trojanovići. 1783. godina.
84. Sv. Gospođa, Luštica, Radovanovići. 1787. godina.
85. Sv. Georgije, Luštica, Radovanovići. 16-17. vijek.
86. Sv. Nikola, Luštica, Radovanovići. 15-17. vijek.
87. Sv. Petar i Pavle, Luštica, Brguli. 15-16. vijek.
88. Sv. Vartolomej, Luštica, Brguli, Mardari. 15. vijek.
89. Velika crkva Uspenja Bogorodice, Manastir Savina. 177-1799. godine, sa malom crkvom Uspenja Bogorodice, konakom i Riznicom.

Spisak i mapa crkava preuzet je iz knjige "Herceg-Novi: 22 sage o kulturnom blagu" Lazara Seferovića

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 62
Цркве и манаастири на подручју Пиве. Преузето са: https://www.parkpiva.com/listing_category/manastiri-i-crkve/

1. CRKVA SVETOG JOVANA U NEDAJNOM, Podignuta 1928. godine.
2. CRKVA SVETOG JOVANA U SELU SELJANE, (slava većine bratstava u selu Blečići, Vukosavljevići, Sekulovići). Podignuna 2001. godine.
3. CRKVA SVETOG JOVANA U PLUŽINAMA, Podignuta 1902. godine, u vrijeme čuvenog pivskog vojvode Lazara Sočice.
4. SABORNA CRKVA SVETOG PETRA I PAVLA U CRKVIČKOM POLJU, Podignuta 1881. godine.
5. SABORNA CRKVA SVETOG SAVE U ORAHU, Ovo je jedan od najstarijih hramova u Pivi. Zidana 200 godina prije Pivskog manastira.
6. PIVSKI MANASTIR USPENJE BOGORODICE U PLUŽINAMA, Podignao Savatije Sokolović 1573-1586. na mjestu starijeg hrama.
7. SABORNA CRKVA SVETOG JOVANA NA PIŠČU, Podignuta je 1884. godine.
8. CRKVA SVETOG GEORGIJA U SELU TRSA, Podignuta je 1899. godine.
9. CRKVA SVETOG JOVANA U STABNIMA, Sagrađena 1889. godine, poslije hercegovačkog ustanka i oslobođenja Pive od Turaka.
10. CRKVA SVETOG JOVANA U SMRIJEČNU, Crkvu su podigli stanovnici ovog sela 1907. godine.
11. CRKVA SVETOG JOVANA U NINKOVIĆIMA, Sagrađena je 1911. godine.
12. CRKVA SVETOG JOVANA U BORIČJU, Izgrađena 1884. godine.
13. CRKVA SVETE TROJICE U KNEŽEVIĆIMA, Smatra se da datira iz 18. vijeka.
14. CRKVA SVETOG JOVANA U BORKOVIĆIMA, Podignuta je poslije hercegovačkog ustanka (od 1875. do 1878. godine).
15. SABORNA CRKVA SVETOG NIKOLE U RUDINICAMA, Izgrađena je 1904. godine.
16. MANASTIR ZAGRAĐE, HRAM SVETOG JOVANA KRSTITELJA, Izgradio herceg Stefan Vukčić Kosača (1404-1466)
17. CRKVA SVETOG STEFANA ŠĆEPANICA U ŠĆEPAN POLJU, Zadužbina i grobni hram Sandalja Hranića (1370—1435) 
« Последња измена: јун 05, 2018, 03:12:55 поподне ogixxl »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6969
  • I1 P109 FGC22045
С обзиром да је у великој већини случајева током средњег века једно племе преузимало славу главне парохијане или сеоске цркве сматрам да би састављање спискова цркава и повазивање са њихових старином, било врло корисно у истраживању родова.

Зар није логичније да је било обрнуто, да су цркве подизане свецима које су братства славили као своје славе?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Зар није логичније да је било обрнуто, да су цркве подизане свецима које су братства славили као своје славе?

Како где. Често се дешавало да неко братство, приликом досељења у неки други крај, узме местну славу, светитеља коме је (по правилу) посвећена црква.
Таквих случајева имамо у Катунској и Љешанској нахији, као и у Приморју.

Код Брђана је другачије, јер се тамо селила већа заједница сродника, која је донела и очувала своју славу.

Али, ни једно ни друго нису правило. Варијације на тему порекла нечијег крсног имена - славе, су бројне. Како у ЦГ, тако и другде.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6969
  • I1 P109 FGC22045
У праву си, могли су и затећи цркву, и прилагодити своју славу црквеној, односно прибратити се неком домаћем братству, које је можда и подигло ту цркву.

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 62
У сваком случају постојање цркве, у одређеном временском периоду, посвећене неком светцу, може имлицирати неке закључке. Али коментари су потпуно на месту...

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6969
  • I1 P109 FGC22045
34. Sv. Sergije i Vakh, Podi, 15. vijek. Predanje govori da je starija, 8. vijek.

Има индиција да је ову цркву подигла Јелена Сандаљевица, а да су је изградили дубровачки мајстори.

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 62
Мислиш Јелена Лазаревић Балшић Хранић, Сандаљевица :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6969
  • I1 P109 FGC22045
Мислиш Јелена Лазаревић Балшић Хранић, Сандаљевица :)

Да, на њу мислим. :)

Било би занимљиво када бисмо имали целовит списак свих старијих цркава на тлу данашње Црне Горе, па упоредити податке када су саграђене и коме су посвећене, са подацима о крсним славама породица или племена на том простору.

Нажалост, не верујем да се ико осмелио да уради такву карту, или макар регистар.

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 62
Па ова тема је добар искорак у том правцу...

Неке од данашњих општина у Црној Гори су туристичке па је спискове њихових цркава могуће наћи на интернету. Ја ћу свакако копирати ако наиђем на нешто.

Мислим да постоје књиге на ову тему, Српска Православна Црква свакао има такве спискове, најлакше би било наћи те публикације дигитализовати их и направити за почетак регистар, па онда мапу...

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6969
  • I1 P109 FGC22045
Мислим да постоје књиге на ову тему, Српска Православна Црква свакао има такве спискове, најлакше би било наћи те публикације дигитализовати их и направити за почетак регистар, па онда мапу...

Не верујем да има, ако их и има негде на једном месту сабране, онда вероватно нису сређени.

Да тако нешто постоји, до сада би се већ појавила нека публикација на ту тему, у већем или мањем тиражу.

Кад се погледају епархијски шематизми виде се разни пропусти, а они су веза између парохија и патријаршије.

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 62
Још се само поставља питање које старине цркава би биле валидне за оваква истраживања.

Претпостављам да цркве грађене пре Морејских ратова (пре XVII века) свакако могу открити славе људи са тог подручја. После Морејских ратова су биле велике сеобе и мешање родова. Или можда грешим?

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1098
  • I1 P109
Најстарије цркве у Дробњаку су оне манастирске. По легенди најстарији је манастир Бијела, тј. црква Светог Георгија. По народној традицији је зидан у време кнеза Јована Владимира, почетком 11. века и зидали су га кнез Вуловић из Бијеле и бан Козлина из Тушиње.  Више пута је рушен и паљен, нарочито током 18. века и био је запустео док га није обновио калуђер из Србије, Макарије, 1830-их. Италијани су 1941. запалили манастирски конак, библиотеку и оштетили цркву. Тада је запуштен али је обновљен 1990-их. Наводно се некада звао Громобоља.
Друга по старини је црква Св. Архангела Михаила, црква манастира Подмалинско. Могуће је да је црква постојала на том месту још у раном средњем веку па је на темељима старе сазидана нова и то вероватно у време Косача. И овај манстир је више пута остајао пуст и бивао обнављан. И сама црква је реконструисана више пута. Опљачкан и је упаљен за време швапске окупације 1916. и потом од стране усташа 1943., исте године и од Немаца, а изгледа и од партизана, који су пореклом били из околних села. Обновљен је 1991. и сада је женски манастир, на чијем челу је мати Катарина. У манастиру је сахрањен Мирко Алексић.
У кањону Комарнице, на месту Жута греда, познају се развалине манастира Јеловац, тј. Поддужи, између села Дужи и Дубровско. И овај манастир је био посвећен Св. Георгију. Први извор који га помиње је србуља из цркве у дробњачком селу Превиш. Запис је из 17. века. По традицији градио га је Орлибан Косовчић, у време зидања Мораче. По другој легенди манастир је подигао (или обновио) војвода Ђурјан Косовчић по повратку из Косовске битке. Манастир је вероватно запустео почетком 18. века. У Превишу је сачуван запис да су манастир спалили и побили калуђере, 1718. године, Клименти. Од тада није обнављан.

У Дробњаку је најстарија црква у селу Пошћење и посвећена је Успењу Пресвете Богородице. Вероватно потиче из позног средњег века, можда 14. или 15. и била је саборна црква целог племена а и гробно место војвода и кнезова из братства Косовчић. Окружена је са више од 30 стећака од којих је најмлађи из 17. века. Такође је стара црква у селу Превиш, која је посвећена Св. Георгију. Њу су по традицији подигли Балотићи, вероватно негде у 16. веку, можда на месту старије цркве. Црква у Тушињи је врло стара, вероватно и она потиче из средњег века. Посвећена је Св. Георгију. Њу је по традицији зидао војвода Козлина (потомак бана Козлине) заједно са Антонијем Курепом. У цркви је сахрањен Новица Церовић.
Све остале цркве у Дробњаку су млађег постанка и углавном су посвећене Св. Георгију (цркве у Шавнику, Грабовици, Тимару, Доњој Буковици, Новаковићима, Годијељима и Дубровском). Црква у Дужима је посвећена Св. Сави, а у Комарници Св. Николи. Св. Архангелу су посвећене цркве у Милошевићима, Придворици и Петњици. Варошка црква на Жабљаку је посвећена Преображењу Господњем и подигнута је у част битке на Шаранцима. Црква у Тепцима је посвећена Св. Петки, а у селу Мокро, између Шавника и Крнова Св. Петру и Павлу.Од млађих цркава је црквица Св. Петра и Павла у селу Вирак, на Језерима, која је подигнута пре 15-ак година.
О старијим црквама углавном је писао Лубурић, а о манастирима Жарко Лековић.
« Последња измена: јун 05, 2018, 06:30:26 поподне Дробњак »
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1098
  • I1 P109
У Шаранцима има само две цркве, обе су подигнуте у 19. веку и обе су посвећене Св. Георгију. Једна се налази у Зминици, а једна у Кршу. У ускочким селима Боану, Малинском, Стругу, Сировцу и Барама, нема цркава. Најближа им је црква у Тушињи и некада су припадали парохији Тушињској. У селу Крња Јела, које припада Горњој Морачи али се налази у општини Шавник, постоји црква Св. Архиђакона Стефана, зидана пре 10-ак година.
На територији општине Мојковац има јако мало цркава. Најстарија је свакако црква Св. Георгија у манастиру Добриловина. У 19. веку су подигнуте Благовештенска црква у селу Поља и црква Св. Архангела Михаила у Штитарици. Новије су цркве у Мојковцу и селу Лепенац. Мојковачка црква је посвећена Васкрсењу Господњем, а Лепеначка Св. Прокопију. Обе су подигнуте у задњих 20-ак година. Такође, на територији општине Мојковац се налази црква Ружица, на Сињајевини. Њу су подигли Бјелопавлићи у 19. веку и посвећена је Св. Василију Острошком.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1098
  • I1 P109
У Никшићком пољу је најстарија црква она посвећена Св. Петру и Павлу која се налази испод Требјесе. Ту је вероватно била црква и у средњем веку. По Лубурићу северно од те цркве је почињала територија Дробњака, док је од саме цркве на југ била територија Никшића. У Никшићу још постоји и црква Св. Василија Острошког, подигнута крајем 19. века. Цркве у Драговој Луци и Рубежима, обе подигнуте у 19. веку, посвећене су Св. Николи. Од старијих цркава у пољу, ту је још и црква Св. Томе у Штедиму, обновљена у 19. веку, а вероватно је доста старијег постанка. Цркве у Озринићима и Броћанцу су посвећене Св. Архангелу Михаилу, који је и племенска слава родова који настањују ова два села. Овом свецу је посвећена и црква у селу Бршно. Од новијих цркава ту је црква Св. Јована у Страшевини и црква Св. Саве на Орлини. Црква у Кочанима је посвећена Св. Николи.
Што се тиче цркава северно од града Никшића имамо цркве Св. Архангела Михаила у Јасеновом Пољу и Праги. Ова два села настањују Озринићи и ово је њихова племенска слава. У Ораху се налази црква Св. Три Јерарха, а у Шипачну Вазнесења Господњег. Обе подигнуте у 19. веку. Црква у Горњем Пољу је посвећена Св. Николи, у Милочанима Св. Архангелу Михаилу, у Растовцу Св. Илији, а у Глибавцу Св. Архиђакону Стефану. Све су из 19. века. Из 19. века је и црква Св. Николе на Лукову. Поред цркава Св. Петра и Св. Томе, у овом крају је најстарија црква Св. Спаса у Драговољићима. То је једна од најстаријих цркава у континенталној Црној Гори.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4662
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
У Никшићком пољу је најстарија црква она посвећена Св. Петру и Павлу која се налази испод Требјесе. Ту је вероватно била црква и у средњем веку. По Лубурићу северно од те цркве је почињала територија Дробњака, док је од саме цркве на југ била територија Никшића. У Никшићу још постоји и црква Св. Василија Острошког, подигнута крајем 19. века. Цркве у Драговој Луци и Рубежима, обе подигнуте у 19. веку, посвећене су Св. Николи. Од старијих цркава у пољу, ту је још и црква Св. Томе у Штедиму, обновљена у 19. веку, а вероватно је доста старијег постанка. Цркве у Озринићима и Броћанцу су посвећене Св. Архангелу Михаилу, који је и племенска слава родова који настањују ова два села. Овом свецу је посвећена и црква у селу Бршно. Од новијих цркава ту је црква Св. Јована у Страшевини и црква Св. Саве на Орлини. Црква у Кочанима је посвећена Св. Николи.
Што се тиче цркава северно од града Никшића имамо цркве Св. Архангела Михаила у Јасеновом Пољу и Праги. Ова два села настањују Озринићи и ово је њихова племенска слава. У Ораху се налази црква Св. Три Јерарха, а у Шипачну Вазнесења Господњег. Обе подигнуте у 19. веку. Црква у Горњем Пољу је посвећена Св. Николи, у Милочанима Св. Архангелу Михаилу, у Растовцу Св. Илији, а у Глибавцу Св. Архиђакону Стефану. Све су из 19. века. Из 19. века је и црква Св. Николе на Лукову. Поред цркава Св. Петра и Св. Томе, у овом крају је најстарија црква Св. Спаса у Драговољићима. То је једна од најстаријих цркава у континенталној Црној Гори.

Шта је са црквом манастира Жупа Никшићка, која је посвећена Св. Луки?  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1098
  • I1 P109
Шта је са црквом манастира Жупа Никшићка, која је посвећена Св. Луки?  ;)
Ово су цркве у Никшићком пољу. Цркве у Жупи ћу касније да опишем, када стигнем. Нисам заборавио, само тренутно немам времена 😀
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1098
  • I1 P109
Не наведох горе да је у самом Никшићу некада вероватно постојао манастир. Реч је о манастиру Св. Димитрија који је једно време, у 17. веку био и седиште Оногошке епархије. У манастиру је вероватно столовао Св. Василије Острошки, који се одавде преслио у Острог. Манастир се налазио у засеоку Попи у непосредној близини тврђаве Оногошт и постојао је до почетка 18. века. По изградњи османске тврђаве Мушовићи су прогнали монахе и уселили се у конаке манастира Св. Димитрија који је постао њихов харем. О овоме је писао Шобајић. У његово време још увек су се у развалинама препознавале мермерне степенице и четири стуба. Манастир је вероватно био средњовековни.
Што се тиче Жупе Никшићке ту је најважнија и најстарија богомоља манастир Св. Луке. По једном предању манастир су подигли Никшићи по паду под османлијску власт, мада постоји предање да га је подигао сам Никша, потом Никшина мајка у време подизања Мораче и сл. Манастир је вероватно подигнут крајем 16. и почетком 17. века у време када су Никшићи били једно од најјачих и најбројнијих племена Херцеговине. Турци су га запалили и запустео је крајем 18. века а онда је обновљен када је Жупа припала Црној Гори. Обновио га је књаз Никола, за душу свом стрицу књазу Данилу. У току швапске окупације, скинута су звона, конак запаљен, а црква је служила као складиште муниције. У току Другог светског рата, манастирску библиотеку су спалили Италијани, манастир је опљачкан и служио је као мета за вежбе италијанске артиљерије. Обновљен је 1997. године. У Жупи још постоје црква Успења Пресвете Богородице у Бјелошевини и црква Св. Јована у Моракову. Обе су из 19. века. У селу Кути се гради нова црква посвећена Св. Стефану Пиперском. На планини Лукавици, покрај Никшиног киљана, пре 10 година подигнута је црква Св. Илије. На том месту су се вековима окупљали припадници околних племена. Жупљани, Пипери, Ровчани, Морачани и Загарачани су заједнички подигли ову цркву.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1098
  • I1 P109
У Ровцима постоје само четири цркве. Две су посвећене Св. Луки, у Вељем Дубоком и Међуречју. Док се црква Успења Пресвете Богородице налази у Мртвом Дубоком, а Св. Николе у Влаховићима. Све цркве су мањих димензија и новијег постанка. Мислим да је једино старија црква у Међуречју и да је из 19. века.
У Морачи је најстарија и главна црква манастир Морача. Манастирска црква је посвећена Св. Николи и подигао ју је Вукан Немањић, син Стефана Немање 1252. године. Манастир је вековима био зборна црква Мораче, Роваца и околних племена. И он је као многи наши манастири више пута оскрнљављен. У 20. веку чак више пута. Од старне аустроугарских окупатора, Италијана, Немаца и комуниста. После 1945. готово у потпуности је замро. На литургије после Другог светског рата, годинама је долазило само троје људи - Зорка Бећковић из Вељег Дубоког, Марица Мандић из Крње Јеле и Ћиро Радовић из Бара Радовића. У Морачи постоји још и манастир Прекобрђе посвећен Св. Архангелу Михаилу, подигнут у задње две деценије. Једина старија сеоска црква у Морачи је црква Св. Архангела Михаила у селу Црквине. Подигнуте су и две нове цркве, црква Св. Василија Острошког у Драговића Пољу и црква Св. Пантелејмона и Климента у Барама Радовића. Ту можда треба уврстити и цркву Св. Архиђакона Стефана у Крњој Јели, морачком селу у шавничкој општини, која је исто нова.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3368
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Спискови цркава на територији данашње Црне Горе и њихова старина
« Одговор #21 послато: јун 06, 2018, 01:27:27 пре подне »
На планини Лукавици, покрај Никшиног киљана, пре 10 година подигнута је црква Св. Илије. На том месту су се вековима окупљали припадници околних племена. Жупљани, Пипери, Ровчани, Морачани и Загарачани су заједнички подигли ову цркву.
Godine 2007. prilozima zbratimljenih plemena Župe, Rovaca, Morače, Pipera i Zagarača podignuta crkva Sv. Ilije na Lukavici pored Nikšinog kiljana. Ovu crkvu svakog Ilindana posjeti veliki broj turista iz čitavog svijeta.
Nikšin Kiljan – crkva Svetog Ilije

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3368
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Спискови цркава на територији данашње Црне Горе и њихова старина
« Одговор #22 послато: јун 06, 2018, 01:31:50 пре подне »

Што се тиче Жупе Никшићке ту је најважнија и најстарија богомоља манастир Св. Луке. По једном предању манастир су подигли Никшићи по паду под османлијску власт, мада постоји предање да га је подигао сам Никша, потом Никшина мајка у време подизања Мораче и сл. Манастир је вероватно подигнут крајем 16. и почетком 17. века у време када су Никшићи били једно од најјачих и најбројнијих племена Херцеговине. Турци су га запалили и запустео је крајем 18. века а онда је обновљен када је Жупа припала Црној Гори.
« Последња измена: јун 06, 2018, 01:33:59 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3368
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Спискови цркава на територији данашње Црне Горе и њихова старина
« Одговор #23 послато: јун 06, 2018, 01:46:50 пре подне »
Цркве и манаастири на подручју Пиве.
6. PIVSKI MANASTIR USPENJE BOGORODICE U PLUŽINAMA, Podignao Savatije Sokolović 1573-1586. na mjestu starijeg hrama.


Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3368
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Спискови цркава на територији данашње Црне Горе и њихова старина
« Одговор #24 послато: јун 06, 2018, 01:50:31 пре подне »
Цркве и манаастири на подручју Пиве.
16. MANASTIR ZAGRAĐE, HRAM SVETOG JOVANA KRSTITELJA, Izgradio herceg Stefan Vukčić Kosača (1404-1466)


Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3368
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Спискови цркава на територији данашње Црне Горе и њихова старина
« Одговор #25 послато: јун 06, 2018, 02:40:01 пре подне »
Најстарије цркве у Дробњаку су оне манастирске. По легенди најстарији је манастир Бијела, тј. црква Светог Георгија. По народној традицији је зидан у време кнеза Јована Владимира, почетком 11. века и зидали су га кнез Вуловић из Бијеле и бан Козлина из Тушиње.  Више пута је рушен и паљен, нарочито током 18. века и био је запустео док га није обновио калуђер из Србије, Макарије, 1830-их.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3368
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Спискови цркава на територији данашње Црне Горе и њихова старина
« Одговор #26 послато: јун 06, 2018, 02:46:21 пре подне »


У Дробњаку је најстарија црква у селу Пошћење и посвећена је Успењу Пресвете Богородице. Вероватно потиче из позног средњег века, можда 14. или 15. и била је саборна црква целог племена а и гробно место војвода и кнезова из братства Косовчић. Окружена је са више од 30 стећака од којих је најмлађи из 17. века.

Ван мреже Драган

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 19
  • I2a1b Динарик југ PH908
Одг: Спискови цркава на територији данашње Црне Горе и њихова старина
« Одговор #27 послато: децембар 29, 2018, 06:56:47 поподне »
Данас у Политици објављен чланак  о црквама у племену Дробњак,
 Линк:http://www.politika.rs/scc/clanak/419232/Monografija-o-istoriji-crkava-u-plemenu-Drobnjak
ШТА ЈЕ СУНЦЕ БЕЗ СВОЈИХ ЗРАКА
ТО ЈЕ ЧОВЕК БЕЗ СВОЈИХ ПРЕДАКА

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4662
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Спискови цркава на територији данашње Црне Горе и њихова старина
« Одговор #28 послато: децембар 29, 2018, 07:58:37 поподне »
Данас у Политици објављен чланак  о црквама у племену Дробњак,
 Линк:http://www.politika.rs/scc/clanak/419232/Monografija-o-istoriji-crkava-u-plemenu-Drobnjak

Занимљив је овај цитат из чланка:

"Ћоровић је монографијом обухватио настанак храмова на дробњачком тлу почевши од Цркве Светих апостола Петра и Павла у Никшићу која је из преднемањићког периода и била саборни храм племена Дробњака и Никшића, преко цркава и манастира пре турске окупације – Подмалинско, Бијела, Пошћење, Придворица, Петњица, Косорићи, Дубровско, Тушиња, па све до данас."

Која црква је у питању и да ли заиста може да се веже за преднемањићки период? Ако је одговор потврдан, то би се можда могло довести у везу са преславом Никшића-Требјешана, Петровданом, као и са подграном I2-PH908>Y52621, односно барем једним њеним делом присутним на западном Балкану; могуће је да је стара слава Никшића био управо Петровдан, што би онда ојачало тезу о старим везама предака Никшића и предака рода Јерковић-Балабан.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Спискови цркава на територији данашње Црне Горе и њихова старина
« Одговор #29 послато: децембар 29, 2018, 08:08:05 поподне »
Што се градње цркве Светих апостола Петра и Павла тиче, неку врсту разјашњења можда даје и коментар Слободана Раичевића у раду „Споменици у старој жупи Оногошт“ (Београд, 1992) о старости ове цркве:

„Без обзира на предање које подсјећа на хиљадугодишњу историју цркве Св. Апостола Петра и Павла, она по својим стилским особеностима, начину зидања и конструкцији, припада не тако давној прошлости. Пажљивом анализом црквене архитектуре јасно се могу уочити четири фазе градње. Најстарији дијелови зида препознатљиви су у доњој зони источног дијела, нешто млађи градитељски подухват разазнаје се у источној половини храм у дијелу гдје се налазе трагови зидног сликарства. Трећа етапа обнове цркве видљива је између простора са живописом и западног зида са звоником, који представља продужени наос и, најзад, четврта. уједно и најмлађа, етапа градње на цркви остваренаје приликом зидања куле-звоника. Источна половина са апсидом, тј. простор са сачуваним остацима живописа, није старија од XVII вијека, а доградња храма са западне стране занимљива је посебно по томе што су y тај дио зида уграђени махом стећци. Тако, у темељима сјеверног зида нашла су своје мјесто три стећка - сандука са украсом аркада и фризом розета. Супротно, на јужном зиду такође у темељу је један декорисан стећак. Ту до њега са источне стране уклопљена је једна равна цијела плоча без украса и друга са ћирилским натписом. По свој прилици ова доградња извршена је у првој половини XVIII вијека. Тада су проширени сви прозори на цркви и оперважени фино клесаним каменим гредама. Кампанил или кула-звоник са пирамидалним кровним завршетком саграђена је послије ослобођења Никшића од Турака у посљедњој четвртини ХIХ вијека“.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Спискови цркава на територији данашње Црне Горе и њихова старина
« Одговор #30 послато: децембар 29, 2018, 08:09:33 поподне »
Што не значи (да не разочарам Синишу) да на месту те новије цркве није била нека старија црква Светих апостола Петра и Павла, из неких ранијих времена. На шта можда указују и стећци уграђени у црквене зидове.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4662
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Спискови цркава на територији данашње Црне Горе и њихова старина
« Одговор #31 послато: децембар 29, 2018, 08:16:49 поподне »
Што не значи (да не разочарам Синишу) да на месту те новије цркве није била нека старија црква Светих апостола Петра и Павла, из неких ранијих времена. На шта можда указују и стећци уграђени у црквене зидове.

Да, тек би археолошки радови на светло дана изнели целокупну градитељску историју тог објекта, односно можда открили темеље неких пређашњих, старијих верских објеката на том простору. Није редак феномених "светих места", где се континуирано дижу цркве понекад од времена раног хришћанства па надаље; има случајева да су и те ранохришћанске цркве подизане на темељима античких паганских храмова, као својеврсни настављачи традиције "светог места" али и са циљем брисања старе и учвршћивања нове вере.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Спискови цркава на територији данашње Црне Горе и њихова старина
« Одговор #32 послато: децембар 29, 2018, 08:25:44 поподне »
Да, баш као што је црква Светих апостола Петра и Павла ("Петрова црква") у Дежеви код Новог Пазара. Подигнута је на темељима римског паганског храма подигнутог пре него је хришћанство уопште дошло у те крајеве. А затим су ту надограђивани римски, византијски и словенски хришћански храмови.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4662
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Спискови цркава на територији данашње Црне Горе и њихова старина
« Одговор #33 послато: децембар 29, 2018, 08:38:11 поподне »
Да, баш као што је црква Светих апостола Петра и Павла ("Петрова црква") у Дежеви код Новог Пазара. Подигнута је на темељима римског паганског храма подигнутог пре него је хришћанство уопште дошло у те крајеве. А затим су ту надограђивани римски, византијски и словенски хришћански храмови.

Иначе, пагански храм је подигнут на тумулу из старијег гвозденог доба (6-5. век п.н.е.) у коме је сахрањен аутаријатски или трибалски кнез са луксузним прилозима у виду црнофигуралних старогрчких ваза, бронзаних и сребрних посуда и накита, ћилибарских перли, златних појасева итд. Ако се добро сећам, кнежева гробна комора је пронађена приликом рестаурације црквене крстионице.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Спискови цркава на територији данашње Црне Горе и њихова старина
« Одговор #34 послато: децембар 29, 2018, 08:41:02 поподне »
Да, добро збориш, ту је било светилиште и пре Римљана.
Дакле, око 2500 година континуитета.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 129
Одг: Спискови цркава на територији данашње Црне Горе и њихова старина
« Одговор #35 послато: децембар 30, 2018, 12:40:09 пре подне »
Crkva Svetog Simeona Stolpnika u selu Mandići Rošci

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 129
Одг: Спискови цркава на територији данашње Црне Горе и њихова старина
« Одговор #36 послато: децембар 30, 2018, 12:43:07 пре подне »
Crkva Svetog Simeona Stolpnika u selu Slatina u Bjelopavlićima

симо

  • Гост
Одг: Спискови цркава на територији данашње Црне Горе и њихова старина
« Одговор #37 послато: децембар 30, 2018, 04:15:57 поподне »
Што не значи (да не разочарам Синишу) да на месту те новије цркве није била нека старија црква Светих апостола Петра и Павла, из неких ранијих времена. На шта можда указују и стећци уграђени у црквене зидове.

Небо, нисам разочаран  :) , прочитао сам о овој цркви и раније у раду којег наводиш.

Без обзира на старост саме грађевине и ја вјерујем да је ту морало бити неко старије култно мјесто. Та црква јесте била главна црква Никшића Требјешана. Да ли би се то могло повезати са крајишким родовима Y52621 који славе Петровдан, не знам. Очекујем резултат Балабана на оних мојих јединствених 10 СНП-ова, па ћу из тога видјети колика би могла бити оквирна старост крајишких Y52621. Уколико је и постојала веза са Никшићима, она је морала бити раносредњовјековна. То отвара питање о старости прослављања славе у Срба, мада су неки родови који славе исту славу временски већ прешли 1000 година ( примјер Аврамијевштака).

Црква св. Петра и Павла у Никшићу


Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • I2a1b PH908 narod Ozrihne i njegove braće
Потребна ми је информација о црквама посвећеним Светом Илији на подручју Зете, нарочито Доње Зете из XII, XIII и XIV века: у којим местима/ селима су се налазиле?
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Спискови цркава на територији данашње Црне Горе и њихова старина
« Одговор #39 послато: мај 13, 2019, 10:52:55 пре подне »
Потребна ми је информација о црквама посвећеним Светом Илији на подручју Зете, нарочито Доње Зете из XII, XIII и XIV века: у којим местима/ селима су се налазиле?

Најпре да дефинишемо које подручје тебе занима. Доња Зета пред крај средњег века је област између Скадарског језера и Јадранског мора, области које су биле у саставу држава Балшића и Црнојевића, а током 15. века пале под млетачку власт.

То је, отприлике подручје данашњих општина Улцињ и Бар, делови северозападне Албаније, као и јужне области Боке (Паштровићи, Грбаљ, Луштица). У једном периоду, до преузимања ове области од Млетака (на самом крају 14. века) под Доњом Зетом сматрано је и једно подручје скадарске области.

Ако те занимају побројане области, ту је сасвим сигурно било храмова посвећених Светом Илији. Погледај код Накићеновића („Бока“), јер је он, будући свештеник, доста простора у том раду посветио управо храмовима. А обрадио је читаво ово подручје, осим може Крајине и барско-улцињског приморја. А за те области података има код Јовићевића у раду „Црногорско Приморје и Крајина“. 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1098
  • I1 P109
Мапа цркава на територији општине Херцег Нови, којих има чак 88 (западног и источног обреда заједно).
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.