Српски ДНК пројекат на FTDNA

[Петар М. Демић]

Пројекту приступио Кепчија, Јовањдан, Кепчије, Двор, I2-Y3120

BIGY: I2-FTG704

https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-FTG704/story

Према подацима из архивске грађе Прве банске крајишке регименте, Друге банске крајишке регименте и Банске хусарске регименте, Кепчије су од 1772. до 1786. године биле присутне само у селу Јаворањ (најмање 4 породичне задруге). Крсна слава Кепчија је Јовањдан.

Током 1772. године, на подручју Друге банске крајишке регименте и Крајишке компаније Хртић, поименично су пописани:
- артиљерац Кепчија Марко, рођен и живи у Јаворњу под бројем 32, православац, ожењен, стар 35 година, служи 12 година.
- артиљерац Кепчија Радован, рођен и живи у Јаворњу под бројем 33, православац, ожењен, стар 24 године, служи 4 године.
- оштростријелац Кепчија Којо, рођен и живи у Јаворњу под бројем 36, православац, ожењен, стар 28 година, служи 4 године.

У прилогу је карта на којој је црвеном бојом приказана распрострањеност Кепчија на Банији током XVIII и почетком XIX вијека, док су плавом бојом означени крајишки родови са подручја Босанске Крајине и Далмације који би могли бити племенски повезани са родом Кепчија.

[Кековац]

Војиновић, Савиндан, Пошћење, Шавник

Урадио је BigY-700 тест и припада грани I1-P109>FGC22061>FT36856>FTC99630 коју је формирао са раније тестираним Марковићем из Међа код Сребренице. Ова грана би могла потицати од Војина, сина војводе Павла Абазовића који је, како пишу Стојан Караџић и Вук Шибалић у књизи Дробњак - породице у Дробњаку и њихово поријекло, имао пет синова: Војина, Марка, Митра, Богића и Андрију. Ево шта је Марковић приликом тестирања навео и свом пореклу:

Према речима мога деде Милинка, породица је пореклом из Црне Горе, односно наводно су се из Црне Горе иселила три брата: Марко од којег потичу Марковићи (село Међе), Ђура од којег потичу Ђурићи (Црни Врх) и Тривун од којег потичу Тривуновићи (село Валтовићи). Ове породице славе Св. Саву. Сва поменута места су углавном уништена током прошлих ратова. Деди није познато када се породица доселила у Босну, тј. село Међе. У Панчево су се преселили 1960их. Према неким информацијама добијеним од даљих рођака породица води порекло од Абазовића. Од једног форумаша са Порекла сам добио следећи податак: „Могли бисте бити од Марковића из Обртића, који су од Коњокрада-Абазовића, племена Дробњака, из братства Косовчића, и сви славимо Св. Саву“.

На нивоу FTA28824 имамо Коњокраде, Јакшиће и Бојовиће из околине Соколца и Рогатице. Све ове породице по предању потичу од Абазовића из Пошћења.

[RajkoK]

Ja sam platio za Bigy za Vojinovic .

sad je ovako

I-FT36856 :

I-FT263327 : GRBOVIC - BOZIC
I-FTA28824 : KONJOKRAD - JANKOVIC
I-FTC99630 : VOJINOVIC - MARKOVIC
I-FGC22048 : BOJOVIC - JAKSIC - PAJIC - KRTINIC

[Кековац]

Пајић, Савиндан, Срнице Доње, Градачац

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061>FT36856, то јест генетичком роду Дробњака, и у оквиру њега роду Косовчића. Пребацио је резултат и на YFull и са Старовићем из Самобора код Гацка ће формирати нову грану I1-P109>FGC22061>FT36856>Y306716. Ова веза са Херцеговином и не чуди с обзиром да се у етнографској литератури може пронаћи податак да су Срби из Срница пореклом из Херцеговине. Старовић такође слави Савиндан. До сада је тестирано још неколико припадника овог рода, Слијепчевић и Давидовић из Самобора и Деспић из Сарајева. Према литератури ради се о огранку Абазовића Омакаловића, који су се иселили у Самобор, а Деспићи и Јефтановићи из Сарајева воде порекло од ових Самоборских породица. Овим резултатом је утврђено да и Пајићи из Срница Доњих воде порекло од њих.

[drajver]

Пајић, Савиндан, Срнице Доње, Градачац

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061>FT36856, то јест генетичком роду Дробњака, и у оквиру њега роду Косовчића. Пребацио је резултат и на YFull и са Старовићем из Самобора код Гацка ће формирати нову грану I1-P109>FGC22061>FT36856>Y306716. Ова веза са Херцеговином и не чуди с обзиром да се у етнографској литератури може пронаћи податак да су Срби из Срница пореклом из Херцеговине. Старовић такође слави Савиндан. До сада је тестирано још неколико припадника овог рода, Слијепчевић и Давидовић из Самобора и Деспић из Сарајева. Према литератури ради се о огранку Абазовића Омакаловића, који су се иселили у Самобор, а Деспићи и Јефтановићи из Сарајева воде порекло од ових Самоборских породица. Овим резултатом је утврђено да и Пајићи из Срница Доњих воде порекло од њих.

Значајна профилација, која је и раније могла да се наслути у оквиру FT36856 (DYS607=13), а на основу снижене вриjeдности DYS570=20, код неких и до DYS570=19, у односу на модално DYS570=21 код FT36856 гране.

[Небојша]

Пројекту приступио:

Жилић, Ђурђевдан, Кепчије, Двор, R1a-Z280>Z92>YP270 (111 маркера + SNP YP270)

Изгледа да је ова подграна у Крајини нешто заступљенија него што смо мислили. У нашем пројекту тамо нема пуно тестираних којима је предикцијом одређена ова подграна R1a, али на 23andMe их има већ неколико:

Милеуснић, Никољдан, Широка Кула, Госпић, R-YP270
Милеуснић, Никољдан, Славонски Брод, R-YP270
Тривановић, Аранђеловдан, Горњи Добретин, Двор, R-YP270
Вулић, Јовањдан, Горњи Бителић, Сињ, R-YP270
Думанић, Бајинци, Србац, R-YP270

[drajver]

Пројекту приступио:

Жилић, Ђурђевдан, Кепчије, Двор, R1a-Z280>Z92>YP270 (111 маркера + SNP YP270)

Изгледа да је ова подграна у Крајини нешто заступљенија него што смо мислили. У нашем пројекту тамо нема пуно тестираних којима је предикцијом одређена ова подграна R1a, али на 23andMe их има већ неколико:

Милеуснић, Никољдан, Широка Кула, Госпић, R-YP270
Милеуснић, Никољдан, Славонски Брод, R-YP270
Тривановић, Аранђеловдан, Горњи Добретин, Двор, R-YP270
Вулић, Јовањдан, Горњи Бителић, Сињ, R-YP270
Думанић, Бајинци, Србац, R-YP270

Жилић припада грани R-FT106108. Повезан је са Ћоровићима муслиманима са подручја Полимља,а вјероватно још ближе повезан са Србином Стојковићем из Дарде у Барањи. Занимљива су и ова SNP поклапања која наводиш. Једино што Жилићи славе Ђурђевдан. Ту су и по слави блиски Стојковићу.

Петар сигурно зна више о њиховом распореду на Банији. Претпостављам да су тамо старији јер се помињу у неким старим записима манастира Комоговине, а и нису присутни у босанском Поуњу.

[Петар М. Демић]

Жилић, Ђурђевдан, Кепчије, Двор, R1a-Z280>Z92>YP270 (111 маркера + SNP YP270)

Кепчије су раније биле заселак села Јаворањ.

Присуство Жилића потврђено је у Јаворњу током XVIII вијека и још тада су имали најмање 3 породичне задруге у селу. У попису крајишника Друге банске крајишке регименте (Крајишка компанија Хртић) из 1772. године, поименично је пописан Васиљ Жилић из Јаворња.

Према попису СР Хрватске из 1948. године, Жилићи су пописани у селу Нишевићи (прије Другог свјетског рата и данас заселак Кепчија) и имали су 14 кућа са 74 душе.

Познато ми је да их је са истом крсном славом било и у селу Јошавица код Петриње (такође потврђено присуство током XVIII вијека и такође најмање 3 породичне задруге у том периоду).

[drajver]

Кепчије су раније биле заселак села Јаворањ.

Присуство Жилића потврђено је у Јаворњу током XVIII вијека и још тада су имали најмање 3 породичне задруге у селу. У попису крајишника Друге банске крајишке регименте (Крајишка компанија Хртић) из 1772. године, поименично је пописан Васиљ Жилић из Јаворња.

Према попису СР Хрватске из 1948. године, Жилићи су пописани у селу Нишевићи (прије Другог свјетског рата и данас заселак Кепчија) и имали су 14 кућа са 74 душе.

Познато ми је да их је са истом крсном славом било и у селу Јошавица код Петриње (такође потврђено присуство током XVIII вијека и такође најмање 3 породичне задруге у том периоду).

Видим да их је и било и у Доњој Пастуши/Петриња. Претпостављам да се ради о истим Жилићима?

[Петар М. Демић]

Видим да их је и било и у Доњој Пастуши/Петриња. Претпостављам да се ради о истим Жилићима?

Није их било у Пастуши током XVIII вијека, тако да је извјесно да се неко приженио или доселио из сусједне Јошавице.

[Петар М. Демић]

Није их било у Пастуши током XVIII вијека, тако да је извјесно да се неко приженио или доселио из сусједне Јошавице.

Добио сам управо потврду да су прижењени из Јошавице и да прослављају Ђурђевдан.

[Небојша]

Стигли су резултати (Y-STR 37) за Новаковића, Горњи Храстовац, Мајур, Банија, хаплогрупа E-V13>Z5018>Y128213


Веома раширена група Јовањштака са простора Старе Херцеговине, Старог Влаха, Семберије и Крајине. У Старој Херцеговини су Новаковићима веома блиски Лисичићи из околине Пљеваља, а у Крајини су им блиски Цвијани из Босанског Грахова.

[drajver]

Пројекту приступио:

Жилић, Ђурђевдан, Кепчије, Двор, R1a-Z280>Z92>YP270 (111 маркера + SNP YP270)

Изгледа да је ова подграна у Крајини нешто заступљенија него што смо мислили. У нашем пројекту тамо нема пуно тестираних којима је предикцијом одређена ова подграна R1a, али на 23andMe их има већ неколико:

Милеуснић, Никољдан, Широка Кула, Госпић, R-YP270
Милеуснић, Никољдан, Славонски Брод, R-YP270
Тривановић, Аранђеловдан, Горњи Добретин, Двор, R-YP270
Вулић, Јовањдан, Горњи Бителић, Сињ, R-YP270
Думанић, Бајинци, Србац, R-YP270

Жилић припада грани R-FT106108. Повезан је са Ћоровићима муслиманима са подручја Полимља,а вјероватно још ближе повезан са Србином Стојковићем из Дарде у Барањи. Занимљива су и ова SNP поклапања која наводиш. Једино што Жилићи славе Ђурђевдан. Ту су и по слави блиски Стојковићу.

Петар сигурно зна више о њиховом распореду на Банији. Претпостављам да су тамо старији јер се помињу у неким старим записима манастира Комоговине, а и нису присутни у босанском Поуњу.

Кепчије су раније биле заселак села Јаворањ.

Присуство Жилића потврђено је у Јаворњу током XVIII вијека и још тада су имали најмање 3 породичне задруге у селу. У попису крајишника Друге банске крајишке регименте (Крајишка компанија Хртић) из 1772. године, поименично је пописан Васиљ Жилић из Јаворња.

Према попису СР Хрватске из 1948. године, Жилићи су пописани у селу Нишевићи (прије Другог свјетског рата и данас заселак Кепчија) и имали су 14 кућа са 74 душе.

Познато ми је да их је са истом крсном славом било и у селу Јошавица код Петриње (такође потврђено присуство током XVIII вијека и такође најмање 3 породичне задруге у том периоду).

Жилићу комплетиран BIGY700. Изгледа да су му ипак ближи муслимани Ћоровићи из Полимља него Стојковић из Дарде. Ћоровић и Жилић испод нивоа BY212473 дијеле још три заједничка SNP-a: BY66852, BY95374 и FGC80396. Старост везе Ћоровића и Жилића би се могла процијенити на око 500-600 година.

[ASimovic]

Једно лаичко питање: Која је тачно поента рађења BIGY теста? Тестиран сам током новогодишње акције и нађене су везе за моју породицу само у Старом Влаху. Један од тестираних који има подударања са истим породицама је урадио BIGY и чека резултате. Интересује ме да ли он може ишта занимљиво да сазна када добије резултат, с обзиром да је већ поређен са до сада тестиранима и да би једина занимљивост била ако-када се у неком тренутку појави неко нови тестиран на пореклу са сличностима. Такође интересује ме од које вредности би његови резултати били за мене конкретно? Хвала вам

[Драган Обреновић]

Једно лаичко питање: Која је тачно поента рађења BIGY теста? Тестиран сам током новогодишње акције и нађене су везе за моју породицу само у Старом Влаху. Један од тестираних који има подударања са истим породицама је урадио BIGY и чека резултате. Интересује ме да ли он може ишта занимљиво да сазна када добије резултат, с обзиром да је већ поређен са до сада тестиранима и да би једина занимљивост била ако-када се у неком тренутку појави неко нови тестиран на пореклу са сличностима. Такође интересује ме од које вредности би његови резултати били за мене конкретно? Хвала вам

Big Y-700 је један од два тзв. "дубинска" теста за Y-хромозом (други је WGS - Whole Genome Sequencing), који вам омогућавају да прецизно одредите позицију ваше мушке лозе на филогенетском стаблу - све до најмлађе тренутно познате (терминалне) подгране. Поред тога, добијате и списак ваших "личних" (приватних) мутација или новела, које могу постати изузетно корисне ако се у будућности тестира још неко ко дели са вама још скоријег заједничког мушког претка, јер тада те мутације могу послужити за издвајање нове, још млађе подгране. Укратко, дубински тест је најбоља могућа ствар коју можете да урадите ако сте озбиљно заинтересовани за генетичку генеалогију и желите да пређете са нивоа кровне хаплогрупе (коју откривамо STR тестовима) на конкретну, низводну, најмлађу грану којој припада ваша мушка лоза.

Када је реч о филогенетским стаблима, два највећа стабла одржавају руска фирма YFull и америчка фирма FamilyTreeDNA (FTDNA). Практична предност Big Y-700 у вашем случају је што је узорак већ у Хјустону и надоградњу на Big Y-700 можете поручити директно, без поновног слања узорка.

Што се тиче вредности резултата друге особе за вас лично - то зависи искључиво од тога да ли ви и та особа по мушкој линији припадате истој "кровној" хаплогрупи и да ли делите исту релативно скорију подграну. Ако је у питању неко са ким имате само аутозомно поклапање (рођаци "по бабине линије" да се мало нашалимо), онда његов Big Y-700 резултат за вас није релевантан, јер Big Y-700 анализира искључиво директну мушку линију (Y хромозом).

[Небојша]

Пројекту приступио: Качавенда, Никољдан, Приједор, I2-M423 (аутосомални трансфер са MyHeritage)

Милан Карановић је Качавенде сврстао у досељенике са југоистока. Доселили су најпре у "Тимар код Приједора", одакле се расељавају даље по Крајини, понајвише по Поуњу и Поткозарју.

[Небојша]

Пројекту приступио:

Кукић, Ђурђевдан, Лисице, Лучани, J2b-M205>Y22059

У склопу НГ недеље 2024 тестирани су Давидовићи из истог места, који су такође испали J2b-Y22059. Јован Ердељановић (Доње Драгачево) је изнео тезу да су Давидовићи и Кукићи можда повезани. Међутим, иако славе исте славе и обе породице припадају J2b-M205, нису хаплотипом сасвим блиски. Наиме, Кукић има више модалан хаплотип, док је Давидовић, према Y-STR вредностима, типичан припадник J2b-Y155375. Могуће да је веза изведена на основу предања о пореклу из Косатице код Нове Вароши. У сваком случају добро је што ће Кукић радити BIG Y-700, па ћемо сазнати која је дубља грана у питању.

37. Давидовић, Ђурђевдан, Лисице, Лучани, J2b-M205>Y22059


Давидовићи су од деда Давида, чији су синови били Андрија и Младен. Давид се одселио из Шиповика (или Косатице) код код Нове Вароши. Неки тврде да су Кукићи и Давидовићи једног порекла. Како су можда и Давидовићи из Косатице а пошто им је иста слава Ђурђевдан, ово тврђење може бити истинито.

Кукићи су од Петра Куке, који се доселио у време Карађорђева похода на Сјеницу из села Косатице код Нове Вароши. Зна се да је био мајстор, зидар и дрводеља, славе Ђурђевдан.

извор: https://www.poreklo.rs/2014/07/17/poreklo-prezimena-selo-lisice-lucani/

Реч је о подграни J2b-M205>Y22059>Y155375, веома раширеној у западној Србији. Давидовићу су блиски неки родови који такође славе Ђурђевдан, Чаркићи из Рогатице, Ковачевићи из Церове (Крупањ), као и Поровићи (муслимани) из Сељана код Пријепоља. Савет је свакако неки од дубинских тестова (BIGY700), а када су појединачни SNP тестови у питању, најпре би требало проверити фочанско-крички J-FT422756.

[Небојша]

Пројекту приступио:

Дамњановић, Никољдан, Дрмно, Пожаревац, J2b-M205>Y22059

Дамњановићев хаплотип је типичан за подграну J-Y155375, која се не среће пречесто источно од Мораве. Породична традиција Дамњановића говори о пореклу из Црне Горе, па због тога подграна која је типична за Затарје, Западну Србију и Далмацију има смисла.

Дрмно није обрађено у етнографској литератури (или ја нисам пронашао). О селу се може наћи следеће:

"Спада у стара насеља. Помиње се у повељи кнеза Лазара влашким манастирима Тисмени и Водици (ХIV в.). Током османлијских освајања српских земаља у ХV в. наводи се под називом Друно, а у Браничевском тефтеру (1467) као Дирмна (13 кућа). У касном средњовековном периоду помиње се и под именом Дрвно. Становништво је српско (слави Св. Јована, Св. Николу, Св. Георгија и др.; заветина Жути четвртак — први четвртак после Ускрса)."

Село Дрмно је у Кумановској бици изгубило свих 67 мобилисаних сељана који су погинули у Првој чети Прве српске армије.

[Небојша]

Јовановић, Зачеће Св. Јована Крститеља, Рисан, Котор, J2b-M241>Z638

Јовановић припада дубљој подграни J-Z38299 (тестиран преко FTDNA). У бази му је најближи Правица из околине Требиња, који слави исту славу. Њих двојица једини за сада деле вредност 15 на маркеру DYS437. Јовановиће и подаци из литературе везују за Правице. Наиме, каже се да су Јовановићи досељени из Дражин Дола (одакле су Правице) у Требињској Шуми, око 1654. године. Може се рећи да је овај резултат потврдио предање о сродству.

Јовановић и Американац Барен формирали су нову грану: J2b-L283>Z638>PH1751>Z38299>FTC69800, чији TMRCA пада у касни средњи век, или нешто касније.

[CosicZ]

Балтић припада грани I2-Y3120>Y508496>I-Y4460>B57>Y3106>Z16973>Y3118. На YFull стаблу у овој грани, која је стара око 2000 година (https://www.yfull.com/tree/I-Y3118/), за сада нема Срба нити јужних Словена, а изразито доминирају припадници источнословенских народа (Украјинци, Руси, Белоруси).

YF063011 из Бугарске од Јужних Словена, а можда је тог порекла и SRS8752454 из Турске. На https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-Y3118/frequency?view=table има тестираних из Бугарске, Словеније, Хрватске, а такође и Турске, Грчке, Саудијске Арабије, Кипра. Можда је неко од њих близак Балтићу по STR маркерима.