Српски ДНК пројекат на FTDNA

[Radul]

Хвала

[Лука]

Пројекту су приступили Бојовић, слава Савиндан, место Надићи код Сокоца, хаплогрупа I1-P109>FGC22045>FT36856 и Цекић, непознатог места порекла и славе, хаплогрупа I2-Y3120. 37 маркера Бојовића и 111 Цекића је убачено у табелу.

[Панић]

Пројекту су приступили Бојовић, слава Савиндан, место Надићи код Сокоца, хаплогрупа I1-P109>FGC22045>FT36856

Мој покојни дјед је, говорећи о породичној историји говорио да су били браћа Божо (од ког су Божићи у Каљини) и Бојо, и још је рекао да је он (или његови потомци) у Видрићима.
Е сад, има ли неке везе тај Бојо из Видрића и ови Бојовићи, не знам, али све је то Соколац, а и ови су ашћаре Косовчићи. Дјед је умро пре него што сам се ја родио, тако да нисам имао прилику да постављам потпитања, само сам слушао запис с касете на којој је он то испричао.

Он ту помиње још браће у разним селима по којима су се називала презимена, па су од Паје Пајићи, од Марка Марковићи, од Јанка Јанковићи итд. Можда и нису то све браћа, него просто родоначелници тих подграна.

[Небојша]

Пројекту приступио Вујновић, Јовањдан?, Витуњ, Огулин, I2-Z17855>PH3414

111 маркера + BIGY

Свакако је реч о генетичком роду Мириовића, а I2 админима остављам даље груписање.

[Лука]

Пројекту приступио Вујновић, Јовањдан?, Витуњ, Огулин, I2-Z17855>PH3414

111 маркера + BIGY

Свакако је реч о генетичком роду Мириовића, а I2 админима остављам даље груписање.

Вероватно да постоји ближа веза са тестираним Мамулом из Хамбаришта. Слава Вујновића из Витуња јесте Јовањдан. Резултат Вујновића највероватније потврђује то да род Мамула из Горског Котара изворно припада I2-Z17855>PH3414 хаплогрупи.

[Небојша]

Пројекту приступио Цакић, Илиндан, Лесковац, I2-PH908 (убачен у ДНК пројекат)

[Небојша]

Пројекту приступио Цакић, Илиндан, Лесковац, I2-PH908 (убачен у ДНК пројекат)

Цакићу је иначе на FTNDA, на 67 маркера, најближи Јаношевић из Љубовије (7 разлика).

[Небојша]

Пројекту приступио Ралић, пореклом са Кордуна, хаплогрупа R1a-M458>A11460.

Најстарији познати предак Мане Ралић, Мочила/Раковица. Тестирани се вероватно уклапа у добро познти и генетички профилисани род Бурсаћа-Зељковића, који у Крајини слави Ђурђевдан. Ралићи са Кордуна славе Никољдан и Ђурђевдан.

[Ojler]

Вујновић, Јовањдан, Витуњ/Огулин – припада роду Мириловића, грани I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629*

Крсна слава Вујновића, Јовањдан, је слава рода Мириловића, а време њиховог првог помињања у Горском Котару, које пада у 16. век, уклапа се у период исељавања влаха Мириловића у Далматинску Загору (први помени 1525. године у трогирском залеђу), одакле су се Вујновићи могли даље селити ка Лици и Горском Котару.
Аутор Видак Вујновић у својој књизи „Вој(и)новићи и Вуј(и)новићи - од средњег века до данас“ из 1985. године о Вујиновићима у Горском Котару бележи следеће:

Вујновићи су, по предању, пореклом из Херцеговине, а у Горски Котар су се доселили 1578. Међутим, њихово присуство у овом региону регистровано је нешто раније: по попису граничара од 7. јула 1556. у Черномељу се, поред 85 Срба, помиње Жумберчанин "Иван Вујновић, тачније Војновић Иван". Гомирје је било ускочко место и у њему их је, како изгледа, било највише: на пописном списку из 1657. налазе се имена Марко и Вукосав Вујновићи, Срби из Гомирја, који су служили као граничари у Модрушу. Приликом разграничења купљеног имања (Гомирја) између манастира и породица, спомињу се 1768. породице Вујновић, или Војновић Лазо и Јован. Судећи по тим најстаријим подацима, казивањима Бранка Вујновића из Трнове Пољане и неким надимцима породица, може се претпоставити да су се многи Вујновићи из Гомирја раселили, раније или касније, у Делнице, Витуњ, Мркопански Тук, Вујновиће и др., а неки се вратили у Лику - Дивосело.
Потомци тих првих досељеника сусрећу се данас по целој бившој Југославији, а највише их је непосредно после II св. рата било y Горском Котару. По попису становништва из 1948. y њему је y око 30 насеља са 100 дом. било преко 400 душа, највише: y Витуњу 142, Вујновићима 53, Туку Војном 44, Трновој Пољани 25, Љубошини 22, Сењском 23, Туку 18, Гомирју 14 итд.
Војновићи се јављају и као Вујновићи. По попису граничара из 1644, поред њих око 200, спомиње се Јурај и Раосав (Радослав) Војновићи из Гомирја који су служили y Модрушу; као потписници једне атестације из 1728. спомињу се, поред осталих, Филип, Јерман и старац Никола Војновићи. Како доцније, па и после II св. рата, у Гомирју, Врбовском, Срп. Моравицама и многим другим насељима Гор. Котара нису регистровани Војновићи него Вујновићи, то се намеће и претпоставка да су наведени Војновићи били Вујновићи. То се потврђује и чињеницом да су после рата у cелу Царевићи (код Делница) регистроване само две куће Војновића.
Војиновића је непосредно после II св. рата било четири куће у Карловцу, а Вујновића једна кућа у Папуче (Огулин).

Тестирани Вујновић је радио анализу код YFull којом је утврђено да припада грани I2-Y58629, карактеристичној за херцеговачке Мириловиће (Капори, Михићи). Како се тренутно чини, Вујновић није поделио ни једну од постојећих подграна рода Мириловића на YFull стаблу. Могуће је да ће YFull додатно унапредити стабло, али ако стање остане као што је тренутно, Вујновићи вероватно нису огранак неког од родова храшњанских Мириловића, већ ће пре бити да се ради о исељеницима из Билећких Рудина.

Потпуно подударање на скромних 12 маркера Вујновић има са Мирилом из Жегара код Обровца (Далмација), а на већем броју маркера издваја се резултат Глумца из Лике (подударање на 62 од 67 маркера). Чињеница да највећа блискост постоји управо са западним огранцима рода Мириловића указује да се вероватно ради о припадницима исте миграционе струје из 16. века.

[Лука]

Вујновић, Јовањдан, Витуњ/Огулин – припада роду Мириловића, грани I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629*

Крсна слава Вујновића, Јовањдан, је слава рода Мириловића, а време њиховог првог помињања у Горском Котару, које пада у 16. век, уклапа се у период исељавања влаха Мириловића у Далматинску Загору (први помени 1525. године у трогирском залеђу), одакле су се Вујновићи могли даље селити ка Лици и Горском Котару.
Аутор Видак Вујновић у својој књизи „Вој(и)новићи и Вуј(и)новићи - од средњег века до данас“ из 1985. године о Вујиновићима у Горском Котару бележи следеће:
Тестирани Вујновић је радио анализу код YFull којом је утврђено да припада грани I2-Y58629, карактеристичној за херцеговачке Мириловиће (Капори, Михићи). Како се тренутно чини, Вујновић није поделио ни једну од постојећих подграна рода Мириловића на YFull стаблу. Могуће је да ће YFull додатно унапредити стабло, али ако стање остане као што је тренутно, Вујновићи вероватно нису огранак неког од родова храшњанских Мириловића, већ ће пре бити да се ради о исељеницима из Билећких Рудина.

Потпуно подударање на скромних 12 маркера Вујновић има са Мирилом из Жегара код Обровца (Далмација), а на већем броју маркера издваја се резултат Глумца из Лике (подударање на 62 од 67 маркера). Чињеница да највећа блискост постоји управо са западним огранцима рода Мириловића указује да се вероватно ради о припадницима исте миграционе струје из 16. века.

Вујновићи из Дивосела код Госпића славе Свете Враче и нису повезани са Вујновићима из Горског Котара.

Као што рекох у свом претходном посту који је везан за резултат Вујновића из Витуња, Вујновићи су највероватније ближе повезани са Мамулама. Занимљиво је да има индиција да и Пешути Јовањштаци са подручја Плашког припадају генетичком роду Мириловића, а сам Плашки није далеко од Огулина и Врбовског односно од Вујновића и Мамула.

[Небојша]

Пројекту приступио Андрић J2b-M241>CTS6190, 111 маркера. Од раније у пројекту, тако да су само допуњени маркери.

[Небојша]

Пројекту приступио: Короман, Ђурђевдан, Подграб, Пале, R1b-Z2705 (111 маркера)

Koromani su iz Podgraba, tačnije it zaselga Grab na istoku Podgraba. Jedna su od najbrojnijih paljanskih porodica, a žive na Koranu, Palama, Nikolićima, ali im je praognjište ovdje na Grabu. Dr Jevto Didijer ne napisao: “Koromani su starinom Šimići iz Ružića u Bekiji, odakle im je došao djed Ljubuški.” Možda njihove korijene treba tražiti na drugoj strani, na Glasincu. U selu Pavičevićima živi danas porodica Šiljak, koja se doselila iz Pljevalja. Dobili su tako prezime jer su đeljali šiljke čekajući djevojku koja se već udala. Kada su došli do nevjeste aga je zahtjevao da spava sa njom. To Šiljak nije mogao dozvoliti, pa ga ubije i pobjegne. Vremenom su promjenili prezime, vjerovatno po kuraj-šipražje – otuda Kuroman… Prvi koji se tako prezivao je Đorđe Koroman u prvoj polovini 19. vjeka. Slave Đurđevdan
https://www.poreklo.rs/2012/02/22/koroman/

[Небојша]

Пројекту приступио: Короман, Ђурђевдан, Подграб, Пале, R1b-Z2705 (111 маркера)

Koromani su iz Podgraba, tačnije it zaselga Grab na istoku Podgraba. Jedna su od najbrojnijih paljanskih porodica, a žive na Koranu, Palama, Nikolićima, ali im je praognjište ovdje na Grabu. Dr Jevto Didijer ne napisao: “Koromani su starinom Šimići iz Ružića u Bekiji, odakle im je došao djed Ljubuški.” Možda njihove korijene treba tražiti na drugoj strani, na Glasincu. U selu Pavičevićima živi danas porodica Šiljak, koja se doselila iz Pljevalja. Dobili su tako prezime jer su đeljali šiljke čekajući djevojku koja se već udala. Kada su došli do nevjeste aga je zahtjevao da spava sa njom. To Šiljak nije mogao dozvoliti, pa ga ubije i pobjegne. Vremenom su promjenili prezime, vjerovatno po kuraj-šipražje – otuda Kuroman… Prvi koji se tako prezivao je Đorđe Koroman u prvoj polovini 19. vjeka. Slave Đurđevdan
https://www.poreklo.rs/2012/02/22/koroman/

Вероватно најпознатији живи Короман је бивши фудбалер Црвене Звезде и репрезентације Србије и Црне Горе, Огњен Короман (Пале). Много нам је радости доносио у време док је играо у Звезди, а био је додуше за копље бољи играч од целе тадашње гарнитуре. Посебно се памти његов гол против Бајерна на Маракани, 2007. године.

<a href="https://www.youtube.com/v/OX9nkNOMNh4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/OX9nkNOMNh4</a>

[Небојша]

Пројекту приступио Јовановски(?), Македонија, R1b-Z2103>Y126039

најстарији познати предак, Јован Трајковић, рођен 1896. год.

[vasil]

Пројекту приступио Јовановски(?), Македонија, R1b-Z2103>Y126039

најстарији познати предак, Јован Трајковић, рођен 1896. год.

Този е на клон с Помак от Црънча който е още по-близо до един от Турското изследване сигурно пак с такъв произход.
https://www.yfull.com/live/tree/R-FTA68431/
https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/R;name=R-FTA68431

[Зрно]

Пројекту приступио Јовановски(?), Македонија, R1b-Z2103>Y126039

најстарији познати предак, Јован Трајковић, рођен 1896. год.

Вероватно овај што се недавно појавио и на Yfull.

https://www.yfull.com/tree/R-Y126039/

[Зрно]

Короман (Ђурђевдан), Подграб, Пале

Тестирањем на ФТДНА установљена је припадност хаплогрупи R1b-Z2705, односно низводнијој грани BY38894, које нема на Yfull стаблу (не узимају у разматрање ту мутацију). Остаје на нивоу BY38894 (са звездицом) јер не припада нити једној од млађих грана које су одавно дефинисане.

Поређењем на 23 маркера са великим бројем наших тестираних припадника Z2705, не може се много закључити, јер су разлике мале. Једина ретка вредност коју поседује је DYS391=12, али њу имају и неки који су Y32147, а он та грана није. Вредност 12 има Стјепановић из Горског котара, а вероватно и Буњевац из истог краја (23andme), који исто славе Ђурђевдан, само што Короман и Стјепановић имају 9 разлике на 35 упоредивих маркера. Постоји могућност везе са Игленџом из околине Врлике (Јовањдан), јер имају само 1 разлике од 23 (на DYS391), а за Игленџу се наводи да се доселио из Босне пре 300 године. Ту су још као опција Гаргента из Цетине код Врлике  и Крчмар из околине Гламоча, пошто обојица славе Ђурђевдан, а разлика је 2 маркера од 23 са њим. Вероватно би неко од ових побројаних формирао грану са Короманом када би урадио дубински тест.

Короман има значење - препечени хлеб, па је презиме вероватно настало као надимак. У књизи "Рогатица" се Коромани из Подграба наводе као староседеоци.

[НикПав]

ФТДНА је избацио своју верзију процене старости подграна:

https://discover.familytreedna.com/

Систем је другачији од YFULL, мора за сваку подграну да се направи упит.

У случају E-BY20805, процене су за по пар стотина година млађе од процена на YFULL (за Дедеића и мене ТМRCA 400 година, на YFULL 700).

[Небојша]

J2b-M205>Y22066 (J-Y22059) практично исто као и J-Y22059 на Yfull (око 1000 година)

[drajver]

Што се тиче моје гране, FTDNA и YFull су сагласни, I-BY77359 око 1100 година.




У оквиру ове апликације, наиђем и на сљедеће. Мора да је бизнис FTDNA кренуо низбрдо, чим су одлучили да убаце овакве ствари.