Аутор Тема: Светски ДНК дан 2018  (Прочитано 53077 пута)

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 336
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #480 послато: мај 26, 2018, 11:59:41 поподне »
Свилокос, Ђурђевдан, Лаћарак, Сремска Митровица

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а најближи су му Станић из Моровића (Шид) и Јањатовића из Сомбора, са којима са се разликује на једном од 23 упоредива маркера.

Свилокоса је било на Банији, тако да тестирани вероватно води порекло одатле.

Ако неко зна нешто више о лаћарачким Свилокосима нека напише.

То би било то од I1 за Светски ДНК дан.
« Последња измена: мај 27, 2018, 12:03:56 пре подне Clavdivs »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #481 послато: мај 27, 2018, 12:09:02 пре подне »
Свилокос, Ђурђевдан, Лаћарак, Сремска Митровица

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а најближи су му Станић из Моровића (Шид) и Јањатовића из Сомбора, са којима са се разликује на једном од 23 упоредива маркера.

Свилокоса је било на Банији, тако да тестирани вероватно води порекло одатле.

Ако неко зна нешто више о лаћарачким Свилокосима нека напише.

1819. je na kućnom broju 41 u Laćarku vojnik Petrovaradinske pukovnije "Luka Swillokoss."

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9298
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #482 послато: мај 27, 2018, 02:02:51 поподне »
Голо, Ђурђевдан, Баћевићи, Мостар, Херцеговина, хаплогрупа J2a-M92>S8230


Породица Голо се не помиње код Дедијера/Милићевића. На попису БиХ из 1991. презиме Голо се јавља само код Срба из околине Горажда и Чапљине.

Слава Ђурђевдан није толико заступљенима међу тестиранима који припадају овој подграни J2a-M92. Углавном славе Св. Јована. По хаплотипу, Голе одударају од модала само у неким детаљима (390, 458, 549). Слична мутација десила се и код Шантића из Пријепоља (предање Мостар). Можда ту постоји нека веза, мада имамо тестиране једне Шантиће из Мостара и нису J2a-M92.

Ова подграна J2a је у Херцеговини заступљена са око 4%.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #483 послато: мај 27, 2018, 02:38:52 поподне »
Живановић, Никољдан, Купиново, Пећинци

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Од специфичнијих вредности, једино се издваја нешто нижа 23 на 390. Најближи хаплотип са којим Живановић има поклапање је Вараклић Седобра код Пријепоља, 3 разлике на 17 упоредивих маркера. С обзиром да Вараклић такође слави Никољдан као и Живановић и да такође има вредност 23 на 390, можда би нека везе и могла постојати, мада је мали број маркера у питању.

О овој фамилији тј. њеном пореклу нисам успео наћи ништа, па ако неко нешто зна, нека напише.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #484 послато: мај 27, 2018, 02:41:03 поподне »
Голо, Ђурђевдан, Баћевићи, Мостар, Херцеговина, хаплогрупа J2a-M92>S8230


Породица Голо се не помиње код Дедијера/Милићевића. На попису БиХ из 1991. презиме Голо се јавља само код Срба из околине Горажда и Чапљине.

Слава Ђурђевдан није толико заступљенима међу тестиранима који припадају овој подграни J2a-M92. Углавном славе Св. Јована. По хаплотипу, Голе одударају од модала само у неким детаљима (390, 458, 549). Слична мутација десила се и код Шантића из Пријепоља (предање Мостар). Можда ту постоји нека веза, мада имамо тестиране једне Шантиће из Мостара и нису J2a-M92.

Ова подграна J2a је у Херцеговини заступљена са око 4%.

Крсну славу у роду дели са Јаблићем из Александровца, мада је питање колико су заиста блиски.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 934
  • J2a-Z38463>SK1357+ Башино Село, Цетиње
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #485 послато: мај 27, 2018, 02:55:27 поподне »
Голо, Ђурђевдан, Баћевићи, Мостар, Херцеговина, хаплогрупа J2a-M92>S8230


Породица Голо се не помиње код Дедијера/Милићевића. На попису БиХ из 1991. презиме Голо се јавља само код Срба из околине Горажда и Чапљине.

Слава Ђурђевдан није толико заступљенима међу тестиранима који припадају овој подграни J2a-M92. Углавном славе Св. Јована. По хаплотипу, Голе одударају од модала само у неким детаљима (390, 458, 549). Слична мутација десила се и код Шантића из Пријепоља (предање Мостар). Можда ту постоји нека веза, мада имамо тестиране једне Шантиће из Мостара и нису J2a-M92.

Ова подграна J2a је у Херцеговини заступљена са око 4%.

Чешљај и чешљај литературу и не нађох ништа, осим да ово презиме постоји у Подгорици. Ваљало би да нам се јави Голо, да напише нешто више о својој породици.

Крсну славу у роду дели са Јаблићем из Александровца, мада је питање колико су заиста блиски.

Колико ми је познато Јабилићи су поријеклом из Призрена?, па тако да је то мало вјероватно.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #486 послато: мај 27, 2018, 02:56:10 поподне »
Колико ми је познато Јабилићи су из Призрена?, па тако да је то мало вјероватно.

По предању, и то предање не мора бити тачно. Ионако га његов резултат "вуче" више на западне крајеве, него на Призрен.
« Последња измена: мај 27, 2018, 03:02:07 поподне Лука »

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 934
  • J2a-Z38463>SK1357+ Башино Село, Цетиње
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #487 послато: мај 27, 2018, 03:26:10 поподне »
По предању, и то предање не мора бити тачно. Ионако га његов резултат "вуче" више на западне крајеве, него на Призрен.

Немамо покривен Призрен ни околину са резлтатима, па се не може демантовати предање, а са друге стране имамо у Македонији буразере.  ;)

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #488 послато: мај 27, 2018, 03:27:20 поподне »
а са друге стране имамо у Македонији буразере.  ;)

Ако се Јаблић добро поклапа са тим "буразерима", онда би и могао бити из крајева јужније старином тј. даљим пореклом. ;)


Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #489 послато: мај 27, 2018, 04:22:25 поподне »
Бусарчевић, Свети Агатоник, Кнић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има скоро модални хаплотип, па има пуно блиских поклапања, али ни једно потпуно.

О овој фамилији је у литератури забележно:

-Бусарци су досељени за време Карађорђа из Корита. Фамилија су са Чампаревићима у овом месту и Милосављевићима у Грабовцу. Славе Св. Агатија.

https://www.poreklo.rs/2015/02/20/poreklo-prezimena-naselje-knic/

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1317
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #490 послато: мај 27, 2018, 04:30:39 поподне »
Голо, Ђурђевдан, Баћевићи, Мостар, Херцеговина, хаплогрупа J2a-M92>S8230


Породица Голо се не помиње код Дедијера/Милићевића. На попису БиХ из 1991. презиме Голо се јавља само код Срба из околине Горажда и Чапљине.

Слава Ђурђевдан није толико заступљенима међу тестиранима који припадају овој подграни J2a-M92. Углавном славе Св. Јована. По хаплотипу, Голе одударају од модала само у неким детаљима (390, 458, 549). Слична мутација десила се и код Шантића из Пријепоља (предање Мостар). Можда ту постоји нека веза, мада имамо тестиране једне Шантиће из Мостара и нису J2a-M92.

Ова подграна J2a је у Херцеговини заступљена са око 4%.

Голо се спомиње као једно од изумрлих презимена у Вођенима крај Љубиња. Вођени су иначе станиште Угарака у другој половини 15-тог вијека.
« Последња измена: мај 27, 2018, 04:33:34 поподне Црна Гуја »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #491 послато: мај 27, 2018, 04:38:38 поподне »
Симеуновић, Аранђеловдан, Матијевац, Владимирци

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду 437=13 GATA H4=8. Добро се уклапа у поменути род, мада нема ни једно потпуно поклапање унутар истог.

У литератури је о Симеуновићима забележено:

Тодоровићи (3 к., Аранђеловдан). Из села Плужац, од Подгорине, за време Турака се доселили Младен, Тодор и Симеун.

Младеновићи ( 8 к.) од Младена. 7 к. у Шевића мали, а 1 к. у мали Котлини.

Симеуновићи (7 к.) од Симеуна, у Шевића мали. Све три фамилије једног порекла.

https://www.poreklo.rs/2013/02/16/poreklo-prezimena-selo-matijevac-vladimirci/

У месту Плужац код Осечине, одакле су браћа Младен, Тодор и Симеун дошли у Матијевац, постоје две старије фамилије које славе Аранђеловдан, па остаје нејасно од које су од те две фамилије браћа били и да ли су уопште били од тих фамилија:

-Поповићи и Андрићи (Којићи): У доба аустријске окупације доселила се породица Поповића, као свештеничка породица из Коцељеве у Посаво-Тамнави и њима су род две куће Андрића, зване Којића. Поповића има 5 кућа и славе, као и Андрићи-Којићи, Аранђеловдан.

-Павићи, Бранковићи, Јовановићи, Крсмановићи и Сокићи: Сва Доња Мала, позната под два општа презимена Павићи и Бранковићи, досељени су уз Кочину Крајину из рађевског села Ликодре; њих је 18 кућа и славе Аранђеловдан.

https://www.poreklo.rs/2013/07/28/poreklo-prezimena-selo-plu%C5%BEac-ose%C4%8Dina/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1632
  • Z3660>Y34637-
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #492 послато: мај 27, 2018, 04:49:17 поподне »
Бојковић, Аранђеловдан, Београд

Припада хаплогрупи Е-V13, највероватније грани Z5017, мада не може се са сигурношћу рећи на овом броју маркера. Нема ближих поклапања па је сврстан у општи род А. Од карактеристичних вредности истичу се комбинација DYS389=13-29 и повишена вредност DYS481=24. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1632
  • Z3660>Y34637-
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #493 послато: мај 27, 2018, 05:03:45 поподне »
Тошић, Јовањдан, Крајишници, Лозница

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>L241. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Г, од Грубића из Мартинаца код Сремске Митровице разликује се на само 1 од 23 маркера, и могли би заиста бити врло блиски, иако се слава не поклапа. Прилично блиски су му још и Ћуп из Босанског Петровца (2/23) и Панић из Кремана код Ужица (3/23).

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1632
  • Z3660>Y34637-
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #494 послато: мај 27, 2018, 05:12:35 поподне »
Ђорђевић, Никољдан, Грабовац, Обреновац

Припада хаплогрупи R1a-M458, општем роду А, најбројнијем код Срба. Има практично модални хаплотип за овај род, па има доста блиских поклапања. Једино потпуно поклапање има са Николићем из Ваљева, а како славе и исту славу и географски су прилично блиски, врло је вероватно да су ближе повезани у неком релативно скоријем периоду.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 769
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #495 послато: мај 27, 2018, 05:19:24 поподне »
Бусарчевић, Свети Агатоник, Кнић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има скоро модални хаплотип, па има пуно блиских поклапања, али ни једно потпуно.

О овој фамилији је у литератури забележно:

-Бусарци су досељени за време Карађорђа из Корита. Фамилија су са Чампаревићима у овом месту и Милосављевићима у Грабовцу. Славе Св. Агатија.

https://www.poreklo.rs/2015/02/20/poreklo-prezimena-naselje-knic/
Слава Св. Агатоник је иста као код Дучића из Фатнице, још кад додамо да су Чампаре (можда су Чампаревићи од њих) живјели гдје и Дуке, ето могуће везе.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9298
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #496 послато: мај 27, 2018, 05:23:58 поподне »
Ђорђевић, Никољдан, Грабовац, Обреновац

Припада хаплогрупи R1a-M458, општем роду А, најбројнијем код Срба. Има практично модални хаплотип за овај род, па има доста блиских поклапања. Једино потпуно поклапање има са Николићем из Ваљева, а како славе и исту славу и географски су прилично блиски, врло је вероватно да су ближе повезани у неком релативно скоријем периоду.

Интесантно да се за ове Ђорђевиће (Св. Никола) из Грабовца каже да су бугарског порекла. Мада ово бугарски може бити и у регионалном смислу. Они нису једина породица у селу која има предање о пореклу из Бугарске.

О Бугарима из Грабовца се каже следеће:

"Прави Бугари су најновији досељеници, насељени у Обреновцу, Грабовцу и Звечкој и баве се баштованским пословима. Још се упорно држе, не славе, али набавком имања и сталним насељавањем и бављењем земљорадњом мењају се, примају славу, одело и мењају говор."

Конкретно за Ђорђевиће се каже да су дошли после 1827. године из Бугарске, као баштовани.

(Антропогеографија ваљевске Тамнаве)
https://www.poreklo.rs/2013/03/05/poreklo-prezimena-selo-grabovac-obrenovac/


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1632
  • Z3660>Y34637-
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #497 послато: мај 27, 2018, 05:27:48 поподне »
Бардак, Стевањдан, Збориште, Брод

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902>Y3226. Најближе поклапање има са Петковићем из Каоца код Србца (4/23; род К). Петковић такође слави Стевањдан, а ни географски нису превише удаљени, па врло вероватно припадају истом роду. Петковић је SNP тестиран, и припада низводној грани Y3226>Y18555.


Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #498 послато: мај 27, 2018, 05:28:33 поподне »
Бардак, Стевањдан, Збориште, Брод

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902>Y3226. Најближе поклапање има са Петковићем из Каоца код Србца (4/23; род К). Петковић такође слави Стевањдан, а ни географски нису превише удаљени, па врло вероватно припадају истом роду. Петковић је SNP тестиран, и припада низводној грани Y3226>Y18555.

Ово је већ други генетски профилисани род на простору између Босне и Врбаса који слави Стевањдан.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9298
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #499 послато: мај 27, 2018, 05:47:36 поподне »
Бардак, Стевањдан, Збориште, Брод

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902>Y3226. Најближе поклапање има са Петковићем из Каоца код Србца (4/23; род К). Петковић такође слави Стевањдан, а ни географски нису превише удаљени, па врло вероватно припадају истом роду. Петковић је SNP тестиран, и припада низводној грани Y3226>Y18555.

Петковић му ни географски није далеко, притом је ту иста слава. И на 23andMe постоји један Бардак R1a.