Што се тиче самих Гвојића из Селишта, њих је 1948. године било 3 куће. Потврђени су у селу 1807. године, када су имали најмање једну задругу и када је пописан Стеван Гвојић. Гвојићи су на Банији потврђени још половином XVIII вијека, а пописани су у низу банијских села у крајишким списковима из 1772. године.
Према подацима из 1883. године, Гвојићи са подручја Горњокарловачке епархије славили су Марковдан, Никољдан и Лазареву суботу. Осим на подручју Глине, Гвојића је на Банији било и на подручју Вргинмоста (главнина рода) и Петриње, а били су присутни и на подручју Кордуна и Славоније.
Поздрав свима,
Дакле, што се на документима које имам а потврђују у два случаја, разлике у Гвојић и Гвоић презименима нема, углавном зависи од писмености локалних службеника. Друга и врло битна ствар, разлике у хаплогрупама постоје у случајевима где су мајке децу пријавиле под своје девојачко презиме Гвојић или ти Гвоић али деца су пронела славу својих очева. То је случај доказан на више примера.
Породице са којима сам контактирала знају и имам податке о томе која им је мушка линија.
Неки Гвоићи или ти Гвојићи су потомци по мушкој линији Опачића и Влатковића који славе Аранђеловдан из М. Трепче/Славско Поље. <1905
Што се тиче Гвоића из Лике, Подлапача општина, они су потомци Балаћ и Вукмировића а носе презиме по мајкама које су Гвојић/Гвоић <1883 (Слава?)
Постоје и Опачићи који такође по мајкама носе презиме Гвојић/Гвоић
Велики поздрав и свако добро свима.
