Претпостављајући везу I1-A11380 са Гепидима, тражио сам на мрежи да ли има неке озбиљније литературе која се бавила Гепидима, и не нађох, бар не на мени разумљивим језицима. Постоје студије на њемачком
Walter Pohl: Die Gepiden und die Gentes an der mittleren Donau nach dem Zerfall des Attilareiches
Constantin C. Diculescu: Forschungen zur Geschichte der Gepiden in Dazien
Главни извори за историју Гепида су:
De Bellis Прокопије Кесаријски
Getica Jordanes
Historia Langobardorum Павла Ђакона
Гепиди се у историјским изворима јављају још у 3. вијеку, али су ти помени крајње шкрти. Помиње се и неко насељавање заробљених Гепида на Балкану у другој половини 3. вијека за вријеме императора Проба. Затим о њима извори шуте кроз читав 4. вијек. Генерално, о Гепидима кључне податке сазнајемо из пера њима ненаклољених "непријатељских" писаца, попут Јорданеса и Павла Ђакона.
Играли су једну од кључних улога у сламању хунске моћи у Панонији. Затим су дужи период господарили источном Панонијом (од Дунава до Карпата). За историју Србије су значајни јер су у том периоду владали читавом територијом данашње Војводине, доњег Поморавља, Шумадије.
Некако су трагично завршили своју историјску причу. Сукоб са Лангобардима је био прилично жесток, а владарске породице Лангобарда и Гепида, као да су биле захваћене неким лудилом међусобне мржње са елементима крвне освете. Лангобардски вођа Албоин након побједе над Гепидима, тјера гепидску принцезу Розамунду (коју узима за жену) да пије из пехара направљеног од лобање њеног оца Кунимунда. На крају ће Розамунда доћи главе Албоину. Овај драмски моменат био је инспиративан за умјетнике у прошлости (сликари Рубенс, Дела Векија). 1960-тих година у италијанско-америчкој копродукцији снимљен је и играни филм Rosmunda e Alboino или Sword of the Conqueror са Џеком Палансом у улози Албоина. По обичају, Ромеји су приказани као главни сплеткароши.
https://www.youtube.com/v/Vvlo3jkpRJoЗанимљиво је да у изворима нису забиљежени сукоби Гепида са Словенима, али се помиње њихова сарадња. Наиме, Гепиди су пуштали Словене преко своје територије када су исти кретали у пљачкашке походе против Ромеја. Нису то радили бесплатно, већ су прелаз преко Дунава наплаћивали по глави.