Подстакнут прѣдметом разговора "
Документрци о Београду"
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1704.msg34418#msg34418 и спомињањем београдскога говора, хоћу написати койе слово о йезику рођенога београђанина митрополита београдскога и карловачкога Мойсия Петровића (1677-1730). Мислим да би читатељемъ било занимљиво поређење йезика тадашњега и садашњих Београђана.
На његово "дѣло" налѣтех копайући по књигах на мрежи прошле године. Рѣч "дѣло" йе под знацима навода, йер се оно никако не може назвати књижевним дѣлом. Штавише, оно нѣйе писано за широко читалаштво, ако йе уопште писано и за кога. то су ништа друго него књиговођствене бѣлѣшке, гдѣ се записуйу црквени расходи и приходи, из раздобља 1711-1720.
Зашто су бѣлѣшке занимљиве? Зато што су из врѣмена непосрѣдно прѣ доласка првих руских учитеља и оснивања руских школа на нашем йезичком подручйи (1726 године), и самим тим непосрѣдно прѣ него што (словенско-)руски йезик суштински постайе званичан йезик наше цркве, и самим тим основни йезик наше тадашње књижевности и йезик виших кругова Срба у йужной Угарской.
Гледайући личне бѣлѣшке митрополита Мойсия упада у очи да нема никаква утицая рускога йезика (не више него што има утицая кинескога), с нешто мало утицая србско-словенскога. Што се тиче
аориста, његова учестаност йе у бѣлѣшках далеко већа од учестаности перфекта,
85.44% наспрам 14.56%, од 893 примѣра. И то мало перфеката што има, у огромной већини су у трећем лицу, што значи да се прѣтежно ради о догађайих недоживљених самим записивачем, што йе народноме србском йезику, као што већ знамо, основно мѣрило за разграничење употрѣба аориста и перфекта.
Митрополит Мойсийе йе био рођени београђанин, мада йе дѣо живота проживѣо и у крайевих йужнийе од Београда (Пљевља, Сарайево, Пећ), али и сѣвернийе (садашња Войводина, Сент Андрея, Темишвар...).
Ево неколиких примѣра:
"
Дадосмо Хасан-баши 45 гроша и 70 аспри."
"
И метнух у ћесу за харч 5 гроша."
"
И дадо(х) Димитрийу что у Темишвар отнесе 100 дуката френгия."
"
Црковни асприх бели дадосмо да промене 310 гроша."
"
От белиградски димница примисмо: от протопопе Павла за 36 кућ..."
"
Село Вишњица кућ 116, оста залога 60 и лански 6, Остависмо у попа Цвейе."
"
Исплатисмо кир Димитрийу Михайловичу што йе трошио на топидерской воденици от ланске године досад, 113 фор и 28 новаца свега."
"
Село Бановци. Писаше благословени кметови опште свему селу за благослов 20 гроша, оста 4 гроша."
"Паки когда пођох у Срем дадох попа Моисеови асприх 43 гроша."
"
Село Азања. Принесе Стеван 120 ока пшенице. Дадох 30 аспри."
"
За трошак матери остави(х) пол фор. кад у Гроцку пођох."
Занимљиво йе да у митрополита Мойсия нема нийеднога примѣра имперфекта, али има доста примѣра несвршенога аориста ("писа", "они писаше", "идосмо").
Иако йе у митрополита перфекат у првом лицу врло рѣдак, навешћу неколике примѣре гдѣ га йе ипак користио.
"
И дали смо на ваљевского владику 10 гроша..."
"
От его смо узели у заям поради бурунтийе."
"
Када смо у Воиловицу ишли..."
Навешћу йош йедну особеност йезика митрополита Мойсия, а не тиче се прошлих глаголских врѣмена. А то йе непостояње появе
макања, односно вуковскога двойинскога наставка "
-ма" у тройих множинских падежих (осим у йедном случайу). Укупно овдѣ имамо 99 примѣра употрѣбе трийу множинских падежа, койе каснийе Вук Караџић замѣни двойинским обликом падежа. Датељни падеж множине се у мушком роду увѣк завршава на "-ом", ево неколиких од више десетина примѣра.
"
Исплати(х) хакъ момком пожаревачким 26 ф. За опанке им дадо(х) 1ф, Величку дадо(х) 5 марияша."
"
До 16-га дна месеца септембрия что им платисмо 54 наднице: майстором Николи, Радосаву, Арсенийу, Стефану, за све 27 фор. Паки до тога дана троици аргатом, Глухаку и осталим 28 надница 8 фор."
"
Паки четворици мушкатиром 24 марияша сваком по шест надница..."
Али, у женском роду с наставком "-а" датељни падеж увек има наставак -"ами" (што йе наставак творитељнога падежа), а не очекивани наставак "-ам". Само у овом случайу се датељни и творитељни падеж множине изйедначуйу.
"
Платисмо суалаџиями Николи, Антонийу, Вуку, свакому по 30 надница... "
Мѣстни падеж множине изгледа овако: "
по свечари(х)", "
о поклада(х)", "
на коли(х)", "
на Угриновци(х)". Овдѣ се види да се глас "х" губи, али да мѣстни падеж не поприма вуковски двойински наставак "-ма".
Родитељни падеж множине поред наставака "-а" ("пет ягањаца") и "-и", понекада има и стари наставак "-ов" ("20 форинтов", ) стари празан наставак, ("20 крайцар, девет кућ"), али и наставак "-х" ("асприх"), преузет од мѣстнога падежа.
Творитељни падеж чува старе словенске и србске наставке: "са братиами", "с каиши", "с калайџиами", "с куйунџийами", "с ковачи", "с грнчари", "са синови своими", "с ягањци", "са своим синови", "са своми синовци", "са унуци", "са благоловеним кметови", "са осталим приятељи".
Наставак "-ма" се явља само два пута, и оба пута йе то "овце с ягањцима", што вѣроватно значи да се ту ради о двойинском значењу, йер овце рѣтко када доносе на свѣт више од два ягњета.
(наставља се)