Припремих, поређења ради, статистике употрѣбе глаголских врѣмена за описивање прошлих радњи у свѣдочанствах становников села Велике у Црной Гори (општина Плав), везано за нацистичко-балистички злочин од 28. йула 1944.
Свѣдочанства су из двѣйу књига. О првой већ писах прѣ 46 дана, то йе комунистичка "
Ватре са Комова - народ андрийевичкога края", из 1978 године. Друга йе новия, "
Велика - велика по вйековной патњи", Бранка М. Пауновића из 2015 године.
Статистике су дане пойединачно, по свѣдоцих.
За разлику од прве књиге, у другой се могу наћи облици народнога йезика овога края "
шћер", али и облици "
љуђи" и "
чоек". Нађох чак и примѣр у Србийи забрањене личне замѣнице "
не" ("
Узе не за руку..."), има и обликов првога лица йеднине аориста без гласа "Х" (
дадо му,
Я побйего (каза жена свѣдок)), али велика већина њих има Х на крайу, што йе поуздано поправка сачинитеља књиге. Све у свем, записан говор Величана йе управо онакав како говори моя сусѣдка (ако се изузме глас Х, койи она рѣдко користи), рођена 1956 у сусѣдном Шекулару, коя бѣше удата у Велику, укључуйући и састав прошлих глаголских врѣмена, у чийем говору йе аорист убѣдљиво найчешће прошло глаголско врѣме са свршенима глаголима. Већина свѣдока у овой књизи су људи рођени 30-тих година 20-га века, то йест колѣно каснийе од свѣдоков из прве књиге. И наравно, сва обрађена свѣдочанства су знатним дѣлом писана у првом лицу. Аорист има наймању учестаност у свѣдока В. Йокића, по чем знатно одудара од осталих. Мислим да йе разлог томе што йе он найвећи дѣо живота провео у Котору, напустивши Велику као дѣте. Гдѣ йе у градской и у радной срѣдини његов йезик прѣтрпѣо велики утицай "високога", ненароднога йезика нашега двойезичя, у койем не постойи ништа осим перфекта.
Као што видимо, у скупини свршених глагола, аорист йе овдѣ чешћи од тзв. "перфекта" (410 наспрам 393). Перфекти свршених глагола се користе за недоживљене радње (свѣдоци често наводе и оно што су чули од других, а што нѣсу лично доживѣли, а ту аориста нема), али и за опис стања у неком тренутку, без обзира йе ли доживљено или не (исти случай бѣше у Топољанина Петра Йокића из 1852).
Рецимо у: "
Након два дана долази Божо, ама го ка`од мајке. Плаче. Изнемогао.". Овдѣ крњи облик перфекта "
изнемогао" не описйе радњу него виђено
стање. Наравно, я и такве убраях у статистику.
Йедном ћу покушати направити статистику посебно по доживљених и по недоживљених дѣловах свѣдочанстава.
Но, вратимо се прѣдмету разговора, а то йе прогон аориста из свѣдочанстава Величана из комунистичке књиге из 1978. Овдѣ се очито ради о намѣрном избацивању аориста (али и ССНа и СННа, односно "историйскога презента"), како би се изяве са народнога, "нискога" йезика наше диглосийе (двойезичя) прѣвеле на удбашки, "високи" йезик (у койем аорист постойи само на папиру). Йер ме нико не може убѣдити, ни наш Сунце, ни УДБа, ни Ция, ни Бия да йе поколѣње родитеља аорист користило мање од поколѣња дѣце. И то 30 пута мање. Неко би се можда нашао питати, а зашто йе онда остављено укупно 11 аориста, зашто и они нѣсу избачени? Я то не знам, може бити због наше уобичайене површности у обављању државне службе, а можда и због гриже савѣсти, односно жеље бар мало заобићи нечийе наређење? У сваком случайу, занимљиво питање.
Напомињем да сѣћања многих бораца (не свих) наведена у књизи у некой мѣри садрже аорист (као, у осталом и многе друге сличне мемоарске књиге), до душе у знатно мањем постотку него што су изяве Величана из друге књиге. Због тога ми йе и чудно, зашто би неко из свѣдочанстава Величана избацивао аорист, ако су узимана само за потрѣбе књиге?
Йош нешто, у йедном од свѣдочанстава из комунистичке књиге се помиње 1968. година. То значи да йе тай, а можда и други, записан 70-тих година. Остайе неясно ко йе одговоран за чишћење аориста. По њиховом садржайу, извѣштаченом, уштогљеном, неприродном, лишеном свих осѣћања, намеће ми се утисак да изяве потичу од неке од државних или партийских установа, рецимо од УДБе, некакве државне комисийе за ратне злочине, или слично. Мада ми нѣйе ясно зашто би се то узимало тек 70-их година, ако нѣйе само за књигу.
Йедина изява коя по свем одудара од осталих йе издвойена на крайу, изява З. Попадић, коя изгледа као да потиче из другога извора. У њой жена говори и о свойих осѣћањих (што йе у другой књизи редовно), а садржи и "историйски презент" (и то СНН), койега у осталих изявах нема ни за лѣк. Иако йе у другой књизи врло чест.
Сва свѣдочанства се могу наћи на "велика.ме".