Слажем се ја у потпуности, али руски (макар совјетски) археолози су упорно истицали Балтијску компоненту међу Источним Словенима као доминантну, чак доминантнију од Словенске, из не знам којег разлога. Такођер су пласиране разне претпоставке на рачун поријекла имена Кривича, Дреговича, Вјатича. Неки тврде да је нјихова етимологија славенска, док неки веле да је балтијска.
Напримјер за Дреговиче су специјалисти увјерени да имају балтијско поријекло имена:
https://ru.wikipedia.org/wiki/Дреговичи
"In the opinion of specialists, the name probably has the Balti root "dreguva" (swamp, white belly "Drygva" - quagmire) and Slavic "Ichi" [7] .
Trubachev believed that the Balkan Slavic dregovits are associated with the East Slavic Dregovichi"
За Кривиче веле да је могуће и Словенско и Балтијско поријекло имена.
"The name "krivichi" by different historians is explained in different ways. According to one of the versions, the name comes from the name of the progenitor of the Slavic Krivichs Kriv (Κριβιτσηνοι in the composition of the Byzantine emperor of the 10th century Constantine Porphyrogenitus ), on others - on behalf of the high priest of the Balts of Krywe-Krivite , from the word "blood" (close in blood), "curve "(About a man, a hilly terrain)"
Што се тиче Дреговића, то није њихов назив на словјенском језику, но како су записани у грчком - дрегувити. А у словенском љетопису стоји Дьрьговичи (читај као Дрговићи).
У Википедији пише:
По мнению специалистов, название, вероятно, имеет балтский корень «дрегува» (болото, ср. белор. «дрыгва» — трясина) и славянское «ичи».
Извор: Гісторыя Беларусі (у кантэксце сусветных цывілізацый). Вучэбн. дапаможнік / В. І. Галубовіч, З. В. Шыбека, Д. М. Чаркасаў і інш.; Пад рэд. В. І. Галубовіча і Ю. М. Бохана. — Мн.: Экаперспектыва, 2005. — С. 42.
Ти "специјалисти" немају појма. Прво правило: -ић није указник патронима, но је окрајак који умањава основу (петал - петлић, дечак - дечачић, цвет - цветић).
Оно што указује на патроним је окрајак (суффикс) припадности -
ов,
ев за мужски род,
ин за женски. (Драг, Драгов; Мира - Мирин)
У словенским језицима -ов, -ин је обавезно присутно у патронимима, а -ић имају неки, а неки немају.
Када су у Срба укинули патрониме, сви су морали одједном постављати питање "Чији си ти мали?". Е то питање је било важно Словенима и то је сврха патронима.
Дакле Дрговићи су род који потиче од Дрга или Дргов род. Корен дрг- је обћи словенски корен и у србском језику он се налази у речи дрхтати, дркати и сродно тргати, тркати итд. и има слично значење као трести, вибрирати, нагло померати. Реч дрхтати је потекла од дргтати. Неки кажу и дрктати.
Споредно трабуњање:
Особеност гласа г је да се изговара као х у оваквим тежкоизговорљивим положењима.
Узми реч лагко. Она се у србском каже лахко (будући да Срби гутају г, сада ла'ко, као и што лагахан кажу лага'ан>лаган или Драгихња > Драги'ња)Углавном Дрговићи су очигледни род Дрга, а Дрг је словенски корен и сасвим вјеродостојно име.
Када су племена називана по околишу, било рекама, пољима, горама, блатима вазда им се качио окрајак "-јани", те би од балтске ријечи дрегва било племе Дрежвани, што није случај.
Тако да је етимологија од балтске ријечи дрегува не само невјеродостојна, него нема али баши никакву основу постојања и гради се на непознању псеудоспецијалиста.
Дрговићи су један дријевњи словјенски род, које је веома лахко могло потећи од ондашњега подраздјела Словена или великих племена Срба или Хрвата, јер се Дрговићи споминају и на границама Рима и у Руси. Веројатно су Авари узрок сеоба тих племена што на југ, што на сјевер. Исти је случај и с племено Сјевер, које се спомиње и на Балкану и у Руси.
Споредно:
Има указатеља, да су и Хрвати могли бити једно од србских племена или како тачно пише "земаља".
O počátcě jazyka českého
V srbském jazyku jest země,
jiež Charváti jest jmě.
V tej zemi bieše lech,
jemuž jmě bieše Čech
Овако изгледа су Хрвати били једна земља у којој су живјели многа племена. Једно од њих су Леси (потиче од lęd /lend/, упореди с герм. Land, које је значило необрађено поље, за разлику од поља, које је обрађено. Данас се зове "ледина". Тако да Леси и јесу Пољани или Пољаци. И Чеси су просто народ које је у нову земљу повео Чех из рода Пољана, који су живјели у земљи која се називала Хрвати у којој је живио народ који се назива Срби. Могуће је да су Хрвати били једна страна земља коју су Срби запосјели у сеобама и временом се назвали Хрватима. Зар није исти случај са Бошњацима, Црногорцима, Херцеговцима, Бугарима, Македонцима. Народна маса, којега год потијекла, на крају се назове по земљи у којој живи. Исти је случај и са разним влашким родовима који су сада Срби.
Procopius:
In fact, the Sclaveni and the Antae actually had a single name in the remote past; for they were both called Spori in olden times.
Мени се чини, да Зонара не поставља знак једнакости међу Србима и Хрватима залуд, говорећи "народ Срба који се још Хрватима зову".
Када би неко рекао "Народ Срба, који неки и Херцеговцима зову" или "Народ Срба који неки и Далматинцима зову", зар би то била противоријечност у себи?
Циљам на то, да је Хрват оригинално појам поднебља, а Србин народа. Могуће је да се цијело поднебље Карпата називало на словенском Хрвати. Тако се и каже "у србском народу је земља којој име је Хрвати. У тој земљи бјеше Лех, којему име бјеше Чех". Дакле, неки Срби су могли бити Хрвати, и то би били само они који су са Карпата. Генетика сближава данашње Србе, Хрвате и житеље Прикарпаћа. То би ишло у корист свему, да су балкански Срби Хрвати и Хрвати Срби. Ово рјешава спор о том јесу ли Бошњаци и Херцеговци Хрвати. Јесу. А јесу ли Срби? Јесу.
Можда овај дио ваља поставити као своју тему, ал' је написах овдје у тренутку течења мисли.