Аутор Тема: Балто-Словенска језичка заједница, подела  (Прочитано 7982 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4705
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #80 послато: септембар 14, 2018, 09:16:28 пре подне »
Обавезно би требао прочитати кроз ова 2-3 дана. Но сам наслов ми се чини нејасан? Шта је прабалтијски језик, ако уствари реконструкција западног и источног Балтијског води ка прото-Балто-Славенском. При томе ми се прабалтијски термин чини као непотребан? Или се овдје конкретно мисли на праиточно-балтијски, тј. једини данашнји преживјели Балтијски језик.

Аутор је мислио на прото-источнобалтски, као што се види по овој реченици у закључку чланка:

"сопоставление реконструированных списков базисной лексики праиндоевропейского, праславянского и правосточнобалтийского языков показывает наличие 14 общих балто-славянских инноваций в 100-словном списке."

Примјетио сам да се при одређивању евентуалног Балто-Словенског јединства (у археологији), као кључно питање поставља то да ли су Источни Словени аутохтони на подручју Источне Европе (тј. територија данашњих источних Словена) или су ту стигли експанзијом. Јер као тобоже, ако се десила експанзија према истоку, и ако су Дреговичи, Вјатичи и Кривичи у оригиналу били већ формирана балтијска племена (која су евентуалном каснијом експанзијом славенизирана), онда по некима као није било балто-словенског јединства већ балтијског. То сам запазио на неким порталима. Зашто је то толико битно (експанзија) и је ли уопште битно, при класификацији Балта и Словена?

Ово је криво тумачење. Ова племена се не могу посматрати просто као асимилована источнобалтска племена, већ искључиво као словенска која су при свом самосталном ширењу из заједничке прасловенске области током раног средњег века асимиловала део источнобалтске популације. По том погрешном гледишту би могли нпр. Чехе да прогласимо просто асимилованим Германима и Келтима (јер су то популације које су простор Чешке настањивале пре доласка Словена) или Србе асимилованим старобалканским становништвом, а сада знамо (између осталог и на основу генетских истраживања) да то није тачно, односно да је то непотпуна тврдња.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #81 послато: септембар 14, 2018, 03:49:53 поподне »
Слажем се ја у потпуности, али руски (макар совјетски) археолози су упорно истицали Балтијску компоненту међу Источним Словенима као доминантну, чак доминантнију од Словенске, из не знам којег разлога. Такођер су пласиране разне претпоставке на рачун поријекла имена Кривича, Дреговича, Вјатича. Неки тврде да је нјихова етимологија славенска, док неки веле да је балтијска.

Напримјер за Дреговиче су специјалисти увјерени да имају балтијско поријекло имена:

https://ru.wikipedia.org/wiki/Дреговичи

"In the opinion of specialists, the name probably has the Balti root "dreguva" (swamp, white belly "Drygva" - quagmire) and Slavic "Ichi" [7] .

Trubachev believed that the Balkan Slavic dregovits are associated with the East Slavic Dregovichi
"



За Кривиче веле да је могуће и Словенско и Балтијско поријекло имена.

"The name "krivichi" by different historians is explained in different ways. According to one of the versions, the name comes from the name of the progenitor of the Slavic Krivichs Kriv (Κριβιτσηνοι in the composition of the Byzantine emperor of the 10th century Constantine Porphyrogenitus ), on others - on behalf of the high priest of the Balts of Krywe-Krivite , from the word "blood" (close in blood), "curve "(About a man, a hilly terrain)"

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #82 послато: септембар 17, 2018, 10:55:37 поподне »
Да ли је праславенско "небо" архаичније од верзије модерних (али и западних) балтијских језика.

На праиндоевропском, ова ријеч би звучала "*nébʰos", и словенско "небо" звучи као врло слично томе. Летонски је "дебесис" и литвански је "дангус". За пруски нисам сигуран (да ли уопште постоји посвједочена верзија ове ријечи?), а што се тиче ових модерних живућих балтијских верзија, чини ми се да је у Славенском преживјела архаичнија верзија?

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 549
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #83 послато: септембар 18, 2018, 03:12:14 пре подне »
Да ли је праславенско "небо" архаичније од верзије модерних (али и западних) балтијских језика.

На праиндоевропском, ова ријеч би звучала "*nébʰos", и словенско "небо" звучи као врло слично томе. Летонски је "дебесис" и литвански је "дангус". За пруски нисам сигуран (да ли уопште постоји посвједочена верзија ове ријечи?), а што се тиче ових модерних живућих балтијских верзија, чини ми се да је у Славенском преживјела архаичнија верзија?

Прасловенски би звучало nom. nēbå, gen. nēbese; прапрасловенски nēbas, nēbäse. Првобитно је значило облак. Пореди с лат. nebula - magla; nem. Nebel - magla, nord. nifl-heim - zemlja tme i magle, gde obitavaju divovi; санкскрит nábhas - magla, para, oblak, nebo; авест. nabah - nebo; grk. νεφέλη (nefeli) - oblak;
Тако да debesis je измењено можда под утицајем dangus.
Реч облак је об-влак и настала митологизацијом, веројатно представом о одећи неба. Пореди облачити.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 549
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #84 послато: септембар 18, 2018, 03:22:30 пре подне »
Dangus je прасловенски dånga > duga. Словенска употреба је старија јер у лат. dandzis - венац, извој.

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #85 послато: септембар 18, 2018, 11:36:57 пре подне »
Прасловенски би звучало nom. nēbå, gen. nēbese; прапрасловенски nēbas, nēbäse. Првобитно је значило облак. Пореди с лат. nebula - magla; nem. Nebel - magla, nord. nifl-heim - zemlja tme i magle, gde obitavaju divovi; санкскрит nábhas - magla, para, oblak, nebo; авест. nabah - nebo; grk. νεφέλη (nefeli) - oblak;
Тако да debesis je измењено можда под утицајем dangus.
Реч облак је об-влак и настала митологизацијом, веројатно представом о одећи неба. Пореди облачити.

Да, може ли се рећи онда да је у балтијским језицима та ријеч иновативнија, тј. да је у прасловенском преживјела мање иновативна ријеч (више архаичнија) него у балтијским језицима (конкретно у овом случају). Јер ко што и сам велиш, подударања су са латинским, њемачким, нордијским, санскритом и грчким, али не и балтијским?

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 549
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #86 послато: септембар 18, 2018, 06:55:37 поподне »
Да, може ли се рећи онда да је у балтијским језицима та ријеч иновативнија, тј. да је у прасловенском преживјела мање иновативна ријеч (више архаичнија) него у балтијским језицима (конкретно у овом случају). Јер ко што и сам велиш, подударања су са латинским, њемачким, нордијским, санскритом и грчким, али не и балтијским?

Поклапају се небес- и дебес- сасвим. То што је у балтијским језицима та реч претрпјела измјену не значи да то није искона иста ријеч.
Исто тако у јоште једној ријечи види се промјена н>д на почетном положају, но она је присутна и у источно балтском и у прасловенском. То је ријеч девет.
праслов. devęt (<deventi), лит. devini, гдје други језици имају корен nev-, те је искона прабалтословенска ријеч гласила neven/nevin.
lat. novem, germ. neun, gr. ἐννεάς (еннеас), sank. navatis, avest.navaiti.
Но прусски није учествовао у овој промјени "nevints". То је једна индиција за то да привидна близкост прусскога и прасловенскога не проистиче из њихове ближе сродности са прасловенским, но што је случај с источнобалтским језицима, но се оно што прусски и прасловенски деле, а што у источнобалтијском недостаје, проистиче тек из затирања тога у источнобалтскијском, а сахрањења истога у западнобалтијском и прасловјенском. С друге стране, постоје случаји, као и овај, у којима су си прасловенски и источнобалтијски ближи, јер су извршили исту промјену, но у којој прусски није учествовао. То све говори за то, да су источнобалтски, западнобалтски и прасловенски већ оддавна-давна стајали сваки за себе, но ипак бок до бока друг с другом и разне промјене преживјели заједно или одвојено.



Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #87 послато: септембар 18, 2018, 08:51:44 поподне »
Поклапају се небес- и дебес- сасвим. То што је у балтијским језицима та реч претрпјела измјену не значи да то није искона иста ријеч.
Исто тако у јоште једној ријечи види се промјена н>д на почетном положају, но она је присутна и у источно балтском и у прасловенском. То је ријеч девет.
праслов. devęt (<deventi), лит. devini, гдје други језици имају корен nev-, те је искона прабалтословенска ријеч гласила neven/nevin.
lat. novem, germ. neun, gr. ἐννεάς (еннеас), sank. navatis, avest.navaiti.
Но прусски није учествовао у овој промјени "nevints". То је једна индиција за то да привидна близкост прусскога и прасловенскога не проистиче из њихове ближе сродности са прасловенским, но што је случај с источнобалтским језицима, но се оно што прусски и прасловенски деле, а што у источнобалтијском недостаје, проистиче тек из затирања тога у источнобалтскијском, а сахрањења истога у западнобалтијском и прасловјенском. С друге стране, постоје случаји, као и овај, у којима су си прасловенски и источнобалтијски ближи, јер су извршили исту промјену, но у којој прусски није учествовао. То све говори за то, да су источнобалтски, западнобалтски и прасловенски већ оддавна-давна стајали сваки за себе, но ипак бок до бока друг с другом и разне промјене преживјели заједно или одвојено.

Не мислим ја да то није оригинално иста ријеч, већ да је у прасловенском преживјела верзија сличнија прото-верзији (прабалто-славенској), док је у балтијским језицима "н" прешло у "д", није ли?

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 549
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #88 послато: септембар 18, 2018, 09:07:39 поподне »
Слажем се ја у потпуности, али руски (макар совјетски) археолози су упорно истицали Балтијску компоненту међу Источним Словенима као доминантну, чак доминантнију од Словенске, из не знам којег разлога. Такођер су пласиране разне претпоставке на рачун поријекла имена Кривича, Дреговича, Вјатича. Неки тврде да је нјихова етимологија славенска, док неки веле да је балтијска.

Напримјер за Дреговиче су специјалисти увјерени да имају балтијско поријекло имена:

https://ru.wikipedia.org/wiki/Дреговичи

"In the opinion of specialists, the name probably has the Balti root "dreguva" (swamp, white belly "Drygva" - quagmire) and Slavic "Ichi" [7] .

Trubachev believed that the Balkan Slavic dregovits are associated with the East Slavic Dregovichi
"



За Кривиче веле да је могуће и Словенско и Балтијско поријекло имена.

"The name "krivichi" by different historians is explained in different ways. According to one of the versions, the name comes from the name of the progenitor of the Slavic Krivichs Kriv (Κριβιτσηνοι in the composition of the Byzantine emperor of the 10th century Constantine Porphyrogenitus ), on others - on behalf of the high priest of the Balts of Krywe-Krivite , from the word "blood" (close in blood), "curve "(About a man, a hilly terrain)"

Што се тиче Дреговића, то није њихов назив на словјенском језику, но како су записани у грчком - дрегувити. А у словенском љетопису стоји Дьрьговичи (читај као Дрговићи).
У Википедији пише:
По мнению специалистов, название, вероятно, имеет балтский корень «дрегува» (болото, ср. белор. «дрыгва» — трясина) и славянское «ичи».
Извор: Гісторыя Беларусі (у кантэксце сусветных цывілізацый). Вучэбн. дапаможнік / В. І. Галубовіч, З. В. Шыбека, Д. М. Чаркасаў і інш.; Пад рэд. В. І. Галубовіча і Ю. М. Бохана. — Мн.: Экаперспектыва, 2005. — С. 42.

Ти "специјалисти" немају појма. Прво правило: -ић није указник патронима, но је окрајак који умањава основу (петал - петлић, дечак - дечачић, цвет - цветић).
Оно што указује на патроним је окрајак (суффикс) припадности - ов, ев за мужски род, ин за женски. (Драг, Драгов; Мира - Мирин)
У словенским језицима -ов, -ин је обавезно присутно у патронимима, а -ић имају неки, а неки немају.
Када су у Срба укинули патрониме, сви су морали одједном постављати питање "Чији си ти мали?". Е то питање је било важно Словенима и то је сврха патронима.
Дакле Дрговићи су род који потиче од Дрга или Дргов род. Корен дрг- је обћи словенски корен и у србском језику он се налази у речи дрхтати, дркати и сродно тргати, тркати итд. и има слично значење као трести, вибрирати, нагло померати. Реч дрхтати је потекла од дргтати. Неки кажу и дрктати.

Споредно трабуњање:
Особеност гласа г је да се изговара као х у оваквим тежкоизговорљивим положењима.
Узми реч лагко. Она се у србском каже лахко (будући да Срби гутају г, сада ла'ко, као и што лагахан кажу лага'ан>лаган или Драгихња > Драги'ња)


Углавном Дрговићи су очигледни род Дрга, а Дрг је словенски корен и сасвим вјеродостојно име.
Када су племена називана по околишу, било рекама, пољима, горама, блатима вазда им се качио окрајак "-јани", те би од балтске ријечи дрегва било племе Дрежвани, што није случај.
Тако да је етимологија од балтске ријечи дрегува не само невјеродостојна, него нема али баши никакву основу постојања и гради се на непознању псеудоспецијалиста.
Дрговићи су један дријевњи словјенски род, које је веома лахко могло потећи од ондашњега подраздјела Словена или великих племена Срба или Хрвата, јер се Дрговићи споминају и на границама Рима и у Руси. Веројатно су Авари узрок сеоба тих племена што на југ, што на сјевер. Исти је случај и с племено Сјевер, које се спомиње и на Балкану и у Руси.

Споредно:
Има указатеља, да су и Хрвати могли бити једно од србских племена или како тачно пише "земаља".

O počátcě jazyka českého
V srbském jazyku jest země,
jiež Charváti jest jmě.
V tej zemi bieše lech,
jemuž jmě bieše Čech

Овако изгледа су Хрвати били једна земља у којој су живјели многа племена. Једно од њих су Леси (потиче од lęd /lend/, упореди с герм. Land, које је значило необрађено поље, за разлику од поља, које је обрађено. Данас се зове "ледина". Тако да Леси и јесу Пољани или Пољаци. И Чеси су просто народ које је у нову земљу повео Чех из рода Пољана, који су живјели у земљи која се називала Хрвати у којој је живио народ који се назива Срби. Могуће је да су Хрвати били једна страна земља коју су Срби запосјели у сеобама и временом се назвали Хрватима. Зар није исти случај са Бошњацима, Црногорцима, Херцеговцима, Бугарима, Македонцима. Народна маса, којега год потијекла, на крају се назове по земљи у којој живи. Исти је случај и са разним влашким родовима који су сада Срби.
Procopius:
In fact, the Sclaveni and the Antae actually had a single name in the remote past; for they were both called Spori in olden times.

Мени се чини, да Зонара не поставља знак једнакости међу Србима и Хрватима залуд, говорећи "народ Срба који се још Хрватима зову".
Када би неко рекао "Народ Срба, који неки и Херцеговцима зову" или "Народ Срба који неки и Далматинцима зову", зар би то била противоријечност у себи?
Циљам на то, да је Хрват оригинално појам поднебља, а Србин народа. Могуће је да се цијело поднебље Карпата називало на словенском Хрвати. Тако се и каже "у србском народу је земља којој име је Хрвати. У тој земљи бјеше Лех, којему име бјеше Чех". Дакле, неки Срби су могли бити Хрвати, и то би били само они који су са Карпата. Генетика сближава данашње Србе, Хрвате и житеље Прикарпаћа. То би ишло у корист свему, да су балкански Срби Хрвати и Хрвати Срби. Ово рјешава спор о том јесу ли Бошњаци и Херцеговци Хрвати. Јесу. А јесу ли Срби? Јесу.
Можда овај дио ваља поставити као своју тему, ал' је написах овдје у тренутку течења мисли.


« Последња измена: септембар 18, 2018, 09:14:07 поподне сунце »

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #89 послато: септембар 18, 2018, 11:31:32 поподне »
Што се тиче Дреговића, то није њихов назив на словјенском језику, но како су записани у грчком - дрегувити. А у словенском љетопису стоји Дьрьговичи (читај као Дрговићи).
У Википедији пише:
По мнению специалистов, название, вероятно, имеет балтский корень «дрегува» (болото, ср. белор. «дрыгва» — трясина) и славянское «ичи».
Извор: Гісторыя Беларусі (у кантэксце сусветных цывілізацый). Вучэбн. дапаможнік / В. І. Галубовіч, З. В. Шыбека, Д. М. Чаркасаў і інш.; Пад рэд. В. І. Галубовіча і Ю. М. Бохана. — Мн.: Экаперспектыва, 2005. — С. 42.

Ти "специјалисти" немају појма. Прво правило: -ић није указник патронима, но је окрајак који умањава основу (петал - петлић, дечак - дечачић, цвет - цветић).
Оно што указује на патроним је окрајак (суффикс) припадности - ов, ев за мужски род, ин за женски. (Драг, Драгов; Мира - Мирин)
У словенским језицима -ов, -ин је обавезно присутно у патронимима, а -ић имају неки, а неки немају.
Када су у Срба укинули патрониме, сви су морали одједном постављати питање "Чији си ти мали?". Е то питање је било важно Словенима и то је сврха патронима.
Дакле Дрговићи су род који потиче од Дрга или Дргов род. Корен дрг- је обћи словенски корен и у србском језику он се налази у речи дрхтати, дркати и сродно тргати, тркати итд. и има слично значење као трести, вибрирати, нагло померати. Реч дрхтати је потекла од дргтати. Неки кажу и дрктати.

Споредно трабуњање:
Особеност гласа г је да се изговара као х у оваквим тежкоизговорљивим положењима.
Узми реч лагко. Она се у србском каже лахко (будући да Срби гутају г, сада ла'ко, као и што лагахан кажу лага'ан>лаган или Драгихња > Драги'ња)


Углавном Дрговићи су очигледни род Дрга, а Дрг је словенски корен и сасвим вјеродостојно име.
Када су племена називана по околишу, било рекама, пољима, горама, блатима вазда им се качио окрајак "-јани", те би од балтске ријечи дрегва било племе Дрежвани, што није случај.
Тако да је етимологија од балтске ријечи дрегува не само невјеродостојна, него нема али баши никакву основу постојања и гради се на непознању псеудоспецијалиста.
Дрговићи су један дријевњи словјенски род, које је веома лахко могло потећи од ондашњега подраздјела Словена или великих племена Срба или Хрвата, јер се Дрговићи споминају и на границама Рима и у Руси. Веројатно су Авари узрок сеоба тих племена што на југ, што на сјевер. Исти је случај и с племено Сјевер, које се спомиње и на Балкану и у Руси.

Споредно:
Има указатеља, да су и Хрвати могли бити једно од србских племена или како тачно пише "земаља".

O počátcě jazyka českého
V srbském jazyku jest země,
jiež Charváti jest jmě.
V tej zemi bieše lech,
jemuž jmě bieše Čech

Овако изгледа су Хрвати били једна земља у којој су живјели многа племена. Једно од њих су Леси (потиче од lęd /lend/, упореди с герм. Land, које је значило необрађено поље, за разлику од поља, које је обрађено. Данас се зове "ледина". Тако да Леси и јесу Пољани или Пољаци. И Чеси су просто народ које је у нову земљу повео Чех из рода Пољана, који су живјели у земљи која се називала Хрвати у којој је живио народ који се назива Срби. Могуће је да су Хрвати били једна страна земља коју су Срби запосјели у сеобама и временом се назвали Хрватима. Зар није исти случај са Бошњацима, Црногорцима, Херцеговцима, Бугарима, Македонцима. Народна маса, којега год потијекла, на крају се назове по земљи у којој живи. Исти је случај и са разним влашким родовима који су сада Срби.
Procopius:
In fact, the Sclaveni and the Antae actually had a single name in the remote past; for they were both called Spori in olden times.

Мени се чини, да Зонара не поставља знак једнакости међу Србима и Хрватима залуд, говорећи "народ Срба који се још Хрватима зову".
Када би неко рекао "Народ Срба, који неки и Херцеговцима зову" или "Народ Срба који неки и Далматинцима зову", зар би то била противоријечност у себи?
Циљам на то, да је Хрват оригинално појам поднебља, а Србин народа. Могуће је да се цијело поднебље Карпата називало на словенском Хрвати. Тако се и каже "у србском народу је земља којој име је Хрвати. У тој земљи бјеше Лех, којему име бјеше Чех". Дакле, неки Срби су могли бити Хрвати, и то би били само они који су са Карпата. Генетика сближава данашње Србе, Хрвате и житеље Прикарпаћа. То би ишло у корист свему, да су балкански Срби Хрвати и Хрвати Срби. Ово рјешава спор о том јесу ли Бошњаци и Херцеговци Хрвати. Јесу. А јесу ли Срби? Јесу.
Можда овај дио ваља поставити као своју тему, ал' је написах овдје у тренутку течења мисли.

Ако је тачно то што казеш, искрено ме чуди, да, иако је ријеч о википедији, такве информације се пласирају као провјерене. То што прочитах на руској википедији, стекох такав дојам да, као да нико не сумнја да је то истина. Колико сам схватио, већина ових Балто-Славенских спорова (у питанју поријекла имена племена, ријека, планина, па и самих лингивистичких група), већину ових проблема су ријешавали Топоров, Трубачев, Седов, Зализнјак... итд. Топоров је рецимо претпоставио да је Словенски проситекао из Западног Балтског, што ће се касније по Кортланду испоставити нетачним. Седов је најранију археолошку културу Словена везивао са, опет, Западним Балтима. Трубачев је, вјерујем, претпоставио ово са Дреговиче као наводно балтијског коријена.
Данас нјихове теорије нису оборене, али ни потврђене колико видим. А да ли су заиста преувеличавали "балтијство" у раних Словена, не бих знао.

Што се тиче Срба и Хрвата, ваља дубље преиспитати и конекцију са Сарматима (ако је она постојала у оба етнонима), јер ни сами етноними нису зацијело ријешени још, па послије би се могле извући неке претпоставке, јер само о претпоставкама можемо и говорити у том периоду.


Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #90 послато: септембар 19, 2018, 12:40:47 пре подне »
Ево и овдје, на руској википедији приказана је ова слика са балтијским хидронимима и археологијом. Она овдје покрива и простор прасловена. Припјат, Полезија и околица.

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B5_%D1%8F%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D0%B8#/media/File:Rasselenie_baltov.png

Мени је заиста нејасно одакле Балтијска хидронимија на подручју Припјата и Полезије.

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #91 послато: септембар 24, 2018, 10:24:39 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/e8IK-mDQjag" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/e8IK-mDQjag</a>

Interesantno, ovdje podjela Baltijskih jezika je izgleda totalno netačna. Zaista, proto-Slavenski se oddijelio oko 1500. god. pr.n.e po  mnogim lingvistima.

Ono što je interesantno je da se oko 500. godine pr.n.e predpostavlja podjela Baltijskih jezika na istočni i zapadni. Zar nije moderno stajalište da su se istočnobaltijski i zapadnobaltijski oddijelili od proto-jezika istovremeno kad i slavenski dijalekt?

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #92 послато: октобар 14, 2018, 11:19:57 поподне »
Je li riječ "plakati" jedina karakteristična za Slovenske jezike? Riječ dolazi iz proto-indo-evropskog, i koliko sam uspio utvrditi, nema podudaranja ni sa jednim drugim indo-evropskim jezikom?

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1095
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #93 послато: октобар 14, 2018, 11:43:41 поподне »
Je li riječ "plakati" jedina karakteristična za Slovenske jezike? Riječ dolazi iz proto-indo-evropskog, i koliko sam uspio utvrditi, nema podudaranja ni sa jednim drugim indo-evropskim jezikom?

дечје цмиздрење на немачком: bläken /plärren  (блекен /плер(е)н)
« Последња измена: октобар 14, 2018, 11:52:17 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #94 послато: октобар 15, 2018, 12:00:43 пре подне »
дечје цмиздрење на немачком: bläken /plärren  (блекен /плер(е)н)

Ovde ne navode nikakva ekzaktna podudaranja: https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/plakati

Ako i njemacko bläken jeste od iste rijeci, postoji li mogucnost da je i dospjela u slavenski iz germanskog, ili je to neizvodljivo, po rekonstrukciji?!

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1095
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #95 послато: октобар 15, 2018, 12:11:23 пре подне »
Ovde ne navode nikakva ekzaktna podudaranja: https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/plakati

Ako i njemacko bläken jeste od iste rijeci, postoji li mogucnost da je i dospjela u slavenski iz germanskog, ili je to neizvodljivo, po rekonstrukciji?!

Нисам језикослов. Питам се, да није можда обрнуто, јер на горњошлеско-немачком дијалекту користе - pläken.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 549
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #96 послато: октобар 15, 2018, 02:04:17 пре подне »
Нисам језикослов. Питам се, да није можда обрнуто, јер на горњошлеско-немачком дијалекту користе - pläken.
Predpostavka ti je na mjestu, jer pläken je zaista jedna od mnogih reči koje su unemčene iz slovenskoga. Nijedna reč u nemačkom ne bi trebala počinati na pl- jer se je indoevropsko p- preobrazilo u f-, ili kasnije u pf-. Tako slovenskomu Perun odgovara Fergyn, plakati - fluchen, a pl- se pojavlja samo u stranim rečima kao Platz < fr. place, it. piaza (> srb pijaca) < lat. platea < gr. πλατεία (οδός) (prostrana ulica); πλατύς - ravan, prostran, plosnat, kojemu odgovara nem. flach; prvobitna slo. pozajmica iz latinskoga je ploča.

Je li riječ "plakati" jedina karakteristična za Slovenske jezike? Riječ dolazi iz proto-indo-evropskog, i koliko sam uspio utvrditi, nema podudaranja ni sa jednim drugim indo-evropskim jezikom?

Fluchen < ger. flokan, pragerm. plokan - proklinati; lit. plàkti «udarati, biti», plõkis «udar»; gr. πλήξω (plexo) [udar], ltn. plangere - jaukati bijući se o grudi;
Prvobitno značenje reči plakati u slovenskom, bilo je žaliti na grobu za umrlima; slovenske žene obredno su "plakale", što se i do skora moglo vidjeti po našim selima, glasnim jaukom, grebući sebi lice noktima, čupajući kose i udarajući sebi o prsa. Dakle plakati, plakti, fluchen, plangere, plekso.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3473
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #97 послато: октобар 15, 2018, 02:21:23 пре подне »
Има и град у источној Немачкој Плауен
Plauen (German pronunciation: [ˈplaʊ̯ən]) is a town in the Free State of Saxony, east-central Germany. It is the capital town of the district Vogtlandkreis. The town is situated near the border of Bavaria and the Czech Republic.
Plauen was founded by Polabian Slavs in the 12th century as "Plawe" and was passed to the Kingdom of Bohemia in 1327.
Plauen (historický slovenský názov Plavno)
https://sk.wikipedia.org/wiki/Plauen_(mesto)

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #98 послато: октобар 15, 2018, 12:06:09 поподне »
Fluchen < ger. flokan, pragerm. plokan - proklinati; lit. plàkti «udarati, biti», plõkis «udar»; gr. πλήξω (plexo) [udar], ltn. plangere - jaukati bijući se o grudi;
Prvobitno značenje reči plakati u slovenskom, bilo je žaliti na grobu za umrlima; slovenske žene obredno su "plakale", što se i do skora moglo vidjeti po našim selima, glasnim jaukom, grebući sebi lice noktima, čupajući kose i udarajući sebi o prsa. Dakle plakati, plakti, fluchen, plangere, plekso.

Na praindoevropskom je ta riječ imala značenje "oplakivati", kao i na praslovenskom?

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #99 послато: октобар 15, 2018, 01:16:55 поподне »
Također riječ "vera" se nalazi od satemskih jezika jedino u slavenskim,  dok iz grupe kentum postoji keltsko "wiroz", germansko "weraz" i latinski "weruz".