Шта рећи кад се у овој земљи пљачка националног блага доживљава као некаква планинарска авантура и то још качи по Јутубу:
https://www.youtube.com/v/2e6sSqt_JYM
Из његова угла изгледа овако:
"Што рећи, када се у овој земљи некаква планинска авантура доживљава као пљачка националнога блага."
У оној земљи у којој власт, која је прописала те законе није лицемерна по поводу археологије и нац.блага, она и скрби за то, да се пред нац. благом непроцењиве вредности постави стражар. Разумем да је покојему археоложшкому љубитељу на уму лична добит, но и власт и музеји се уплићу искључиво када је добит у питању.
"Ко прије ђевојци, његова ђевојка."
Постојао је закон у феудално доба, да сваки грумен сребра, који се одкрије на земљи, која припада властелину, има да буде властелинов.
Данас је земља, рекло би се народна ( res publica, demokratija ) а опет све у њој припада "властели".