Велиш да ново становништво није затекло старо???
А како се топонимија одржала?
Добро питање. Само дадоше на њега неодговарајуће објашњење.
Исто бих ја питао и за топониме, обичаје и народна предања у другим крајевима (није то случај само у И.Колашину).Не вјерујем да су се аге понашале као кустоси или туристички водичи ... "ево драги насељеници, ово брдо овдје вам се зове Рађевац, а ово поље је Супач, овај извор Табашница..., па се ви лијепо смјестите ту..."
Или да досељеницима објасне... "ево овај зарасли пут вам се зове Јеринин друм, њега је градила та нека ваша влашка владарка, прије него што су наши дошли овдје, а ви то запамтите и пренесите својој дјеци..".
Тако да та прича о агама који су преносили знање о топографији не пије баш много воде. У неким случајевима има и тога, али не може бити генерално објашњење.
У прилог томе је и чињеница да су у опустјелим крајевима били опустјели и аге и бегови. Ту су земљу онда дијелили другим турцима па су онда они исту давали на се насели. Тако је на примјер становништво са лијеве обале Дрине добило право насељавања на десну обалу ријеке у данашњој Рађевини, Јадарском крају, па и Подгорини у западној Србији. Тако да поред пређашњих видљиви су и бројни топоними истовјетни онима које су насељеници донијели из родног краја. А ето, тај правац насељавања "запад на исток" нико нешто не помиње и не доказује кроз језичке и генетске везе иако је до скора на обје стране Дрине употребљаван исти говор.
А што се тиче приче о "границама дијалеката" као доказу правца кретања становништва и миграцијама, па ту само треба погледати да су ти вајни линвисти осмислили наводни "зетско-санџачки дијалекат".
Назвати српку Рашку неким другим именом осим њеним правим, је само по себи тешко незнање или пак чиста злоба. То се односи и на говор који се развио у тој области.
Друго, у српком језику постоје говори који се по себи разликују јер су везани за различите српке земље (области), али има само један дијалекат и на њему је заснован српски језик. Тако да научне радове од таквих зналаца, који су углавно били на југословенском задатку, увијек треба узимати са три упитника.
Из добре намјере, човјек често оде кривим путем, поготово у магли којом је обавијена наша прошлост и поријекло.