Аутор Тема: Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065  (Прочитано 30324 пута)

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3013
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065
« Одговор #60 послато: Фебруар 26, 2025, 05:04:16 поподне »
Бигу хвала, нема никакве везе са нечастивим  :D У осталом на мапи има топонима у непосредној околини где се на српском јасно помињу ораси, Орахово, Ораховштица.


У време кад сам те крајеве обилазио било је битније пробавати вино јал' од Остојића јал' од Ђуровића јал' од Ђоновића још ако је било димљеног крапа...ех, младости 🙂

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065
« Одговор #61 послато: Фебруар 26, 2025, 06:25:17 поподне »
Не треба искључити ни ово што су људи рекли. Може бити далматски, чак и талијански. Да ли неко има фотографију записа најстаријег помена тог топонима? Помогло би.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже apatrid

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065
« Одговор #62 послато: Фебруар 27, 2025, 12:16:03 пре подне »
Istinita prica: kada su 1980-tih navijaci Crvene Zvede culi navijace Liverpula kako dobro pjevaju, olducili su da kopiraju njihovu cuvenu pjesmu. Ali umesto “You’ll never walk alone!” pjevali su “Idemo okolo!” posto je slicno zvucalo.

Neslovensko porijeklo naziva, ne samo Sotonica, nego i vecine sela u Crmnici je dobro poznato medju istoricarima. U domacim izvorima neka od Crmnickih mjesta se vec pominju u 13-tom vijeku, medjutim logicno je zakljuciti da su nazivi ovih sela postojali u istom ili slicnom (modifikovanom) obliku i prije ovog vremena. Od prvog pomena Sotonica kod italijana u 16. vijek oni koriste termin “Sotto” za ime sela - sa dva “t” - sto ukazuje da su smatrali de je znacenje “ispod”.   

Sloveni su cesto davali odredjene/specificne nazive selima, planinama i rijekama – zato se mogu naci Bistrice, Golije, itd., u vecini slovenskih zemljama.  Medjutim, nazivi velikog broja sela u Crmnici su unikatni i nepostoje u drugim regionima sa dominantnim slovenskom populacijom.

Takodje, latinski i italijaski uticaj (direktni ili indirektni) kroz Ilire, Vlahe, itd) je neosporiv. Za neka sela prevodi sa Italiajskog/Latinskog daju bolje objasnjenje nego sa slovenskog:

Par primjera da navedem: Virpazar – “Vir” i “Pagare” na latisnkom su “covjek” i “platiti” sto ima vise smisla da je Virpazar mjesto gde ljudi pazare; Selo Mijele – Italijaski “miele” je  “med” – proizvodnja meda je bila velika aktivnost u Crmnici; Selo Dupilo – Italijaski “duplo’ ili  “dvojno (duplo)” -  Eredljanovic je pisao da je da se u stara vremena pod Dupilom podrazumevala dva bliska naselja u planini – Dupilo i Papratnica. Bokovicka Skala – “Scala” znaci merdovine, stepenice – kako ta oblast i izgleda. A ima jos puno primjera. Opet, nemora biti direktno Italijasnki uticaj, moze indirektno kroz druge grupe.

Svakako, sve je ovo moze biti velika koincidencija. Ali, ako se uzme da je Crmnica na granici sa primorjem ova objasnjenja mozda i nijesu slucajna.     

Kada je Vialla de Sommieres posjetio Crnu Goru oko 1812 godine, on je zabelezio da deo sela u Crmnici imaju dvojna imena (cega nije bilo u drugim Crnogorskim nahijama). Evo tri primjera: Orahovo – Ulranina, Limljani – Graziani; Gluhi Do – Glaxjedo. 

Na kraju, stvaranje komparacije je bitan deo mnogih tradicionalnih prica i pjesama: odnos dobrog i zla, junaka i kukavice, siromah i bogat, mudrac i dvorska luda. Iz tog razloga moguci cilj price o nazivu dva sela – Gluhi Do i Sotonici (Dobri Do i Ljubicici) nije da se ukaze na prijasnja imena, nego da se pokaze "pravi" karakter stanovnika tih sela.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065
« Одговор #63 послато: Фебруар 27, 2025, 12:42:35 пре подне »
Ne znam ti ja to, ja navijam za FK Rad  ;D

Nije ispravna teza da Vir na latinskom znači čovek, niti može da se kombinuje sa Pagare da naziv mesta znači: mesto gde ljudi plaćaju. Nije ni fonetski ni gramatički tačno. Reč Vir znači muškarac a ne čovek. Pagare znači platiti ali se ne kombinuje sa vir. Kombinuje se samo Homo+pagat/pagare. Mislim da je vir od vodeni vrtlog (vir u jezeru u ovom slučaju) a pazar je trgovište (У историји Црне Горе Вирпазар је имао важну трговачку и саобраћајну улогу, wiki). Sa Talijanima treba biti obazriv jer vole da se prave pametni, te često misle da pravilno prenose reč transkripcijom na italijanski. Otud ono Gluhi Do / Glaxjedo.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065
« Одговор #64 послато: Фебруар 27, 2025, 10:02:20 поподне »
Neslovensko porijeklo naziva, ne samo Sotonica, nego i vecine sela u Crmnici

Хајде поткрепи мало ово чињеницама.
Осим Сотонића, Мачуга и Лимљана, од 20-ак црмничких насеља ја не налазим ни једно несловенско.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065
« Одговор #65 послато: Фебруар 27, 2025, 10:09:34 поподне »
Mislim da je vir od vodeni vrtlog (vir u jezeru u ovom slučaju) a pazar je trgovište (У историји Црне Горе Вирпазар је имао важну трговачку и саобраћајну улогу, wiki). Sa Talijanima treba biti obazriv jer vole da se prave pametni, te često misle da pravilno prenose reč transkripcijom na italijanski. Otud ono Gluhi Do / Glaxjedo.

Старији назив Вирпазара је управо Вир (помиње се у 13. и 14. веку као село Вир) и долази од словенске речи вир, водени вртлог. Због трговишта у овом месту, у османско време насеље је добило и овај додатак пазар (пазариште).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже apatrid

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065
« Одговор #66 послато: Март 01, 2025, 02:13:00 пре подне »
Svekako da nema neoborivog dokaza o porijeklu imena vecine sela u Crmnici – nepostoje ni dokumenti, niti arheoloska i istorijska znanja. Nikad ozbiljna analiza nije radjena.

Nase razmisljanja o znacenju imena su ideje ili hipoteze, ali ne i dokazi. Da li su Sotonici “Sotto” i “Noce” je hipoteza koja se zasniva na pdredjenoj logici, ali to nije dokaz. Isto je sa imenom Virpazara, pominjanje Vira u 13 vijeku nije dokaz da je slovensko ime, samo cinjenica da je to ime tada postojalo. 


Da bi se doslo do prihvatnjivog zakljucka o porijeklu imena, a bez mogucnosti da se ima dokaz, potrebno je primjeniti odredjene kriterijume - testirati. Na primjer za Crmnici sledeca pitanja su znacajna: 

1.       Da li je ime sela slovenska rijec

2.       Da li je ime sela neslovenska rijec a u upotrebi kod slovena

3.       Da li je ime sela karakteristicno za ostale regione sa slovenskim stanovnistvom

4.       Da li je ime sela karakteristicno za ostale regione sa ne slovenskim stanovnistvom

5.       Da li se znacenje imena sela podudara sa karakteristikama (prirodnim, geografskim) sela

6.       Da li je ime sela derivacija drugog imena   

Na primjer, kod slovena cecto je prisutno  ime sela Bukovica, ali rijetko Bukovik. Bukovik postoji gotovo iskljucivo u (planiskim) oblastima gde su se sekla drva bukva.  Bukovik u Crmnici neodgovara tom opisu. Mozda je nekad tu bila bukova suma? Mozda je naziv sela dala osoba koja je dosla iz oblasti sa sjevera koja se zvala Bukovik? Ili je Bukovik vezan za Italijansku rijec “Buco” – udubljenje – sto mozda i odgovara ovom opisu (a mozda ne?).

Jos jedna zanimljiva stvar o Crmnici je veliki broj sela sa imenom koje pocinje na “B” i koja su veoma blizu jedan drugomee – Brceli, Bukovik, Brijege, (bilo jos par sela sa “B” u defteru 1521 godine), itd. Slicno ovo postoji u Karpatima u Rumuniji (sa slicnim imenima) – Da li ovo znaci uticaj Vlaha? Sto je jos zanimljivije, u vrijeme anticke Grcke znalo se da na Balkanu postoje plemena koje nijesum mogla da izgovore odredjena slova (recimo “F”) i izgovarali su sa “B”.  Zna se da jedno od Makedonskih plemena nisu znali da kazu izgovarali “Filip” Makedonski nego su izgovarali “Bilip” Makedonski.

Moje razmisljanje, bez velike analize je:

NE-Slovenaka Imena – Sotonici, Limljani, Brceli, Dupilo, Macuge, Miele

MOZDA NE -Slovenska Imena – Vir, Popratnice, Utrg, Ovtocic, Godinje, Gluhi Do

DA-Slovenska Imena – Seoce, Boljevici, Tomici, Trnovo, Orahovo, Krusevica, Podgor, Komarno

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065
« Одговор #67 послато: Март 01, 2025, 10:05:09 пре подне »
Limljani može biti i slovenski (sa Lima), a Miele znači jagnje. Macuge može biti i od batina, štap (močuga). Ne razumem baš najbolje kuda ide ovo, šta želite da dokažete?
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже apatrid

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065
« Одговор #68 послато: Март 01, 2025, 03:27:30 поподне »
Svakako, moguce je.

Poenta nase diskusije je da se tradicionalne price nemogu uzeti kao absolutna istina, nego kao refleksija kuture i razumevanje istorije u vremenu kada su price nastale. Svakako, to neznaci da tradicionalne price nisu istinite.   

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065
« Одговор #69 послато: Март 03, 2025, 04:47:39 поподне »
Limljani može biti i slovenski (sa Lima)

Сам топоним Лим није словенски, тако да вероватно није ни Лимљани. Не знам да ли ова два топонима имају неку међусобну везу, али бих предност дао латинском или неком другом пореклу ових топонима, а не словенском.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065
« Одговор #70 послато: Март 03, 2025, 04:58:06 поподне »
Isto je sa imenom Virpazara, pominjanje Vira u 13 vijeku nije dokaz da je slovensko ime, samo cinjenica da je to ime tada postojalo. 

Почетна теза била је да неки топоними у Црмници вуку корене из италијанског језика. Чињеница да се топоним Вир помиње у 13. веку вероватно обара могућност да је то италијански језички утицај. Што не оповргава могућност да је из неког старобалканског пресловенског језика. С обзиром на чињенице да се ово насеље налази на језеру, као и да је овде био јак словенски утицај у средњем веку (најпре вероватно због старијег становништва Црмнице за које не сумњам да је било словенско, а тако и због утицаја државе Немањића), мислим да је излишно тражити објашњење топонима у неком другом језику, нарочито у речима као што су "човек" или "мушкарац".

Овде бих да те цитирам:

Da li se znacenje imena sela podudara sa karakteristikama (prirodnim, geografskim) sela

Вир(пазар)у се име одлично уклапа у природне карактеристике.

Оваква кратка реч сигурно се може наћи у разним језицима са различитим значењима. Коме је циљ да докаже да топоним није словенски, може да се ухвати за било које значење и гура ту тезу. Не би било први пут... Питање је колико су таква тумачења смислена.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065
« Одговор #71 послато: Март 03, 2025, 05:05:42 поподне »
Da bi se doslo do prihvatnjivog zakljucka o porijeklu imena, a bez mogucnosti da se ima dokaz, potrebno je primjeniti odredjene kriterijume - testirati. Na primjer za Crmnici sledeca pitanja su znacajna: 

1.       Da li je ime sela slovenska rijec

2.       Da li je ime sela neslovenska rijec a u upotrebi kod slovena

3.       Da li je ime sela karakteristicno za ostale regione sa slovenskim stanovnistvom

4.       Da li je ime sela karakteristicno za ostale regione sa ne slovenskim stanovnistvom

5.       Da li se znacenje imena sela podudara sa karakteristikama (prirodnim, geografskim) sela

6.       Da li je ime sela derivacija drugog imena   

Избор критеријума ти није лош.

Што се тиче овог под 2), није овде поента доказивања да ли је словенска реч у основи словенске етимологије или је позајмљеница, овде је поента доказати ко је насељу дао назив и са каквим значењем. Рецимо нпр, реч "кнез" није словенске етимологије, већ је позајмљена из германских језика. Али, на Балкан су је донели Словени и у контексту овог разматрања о топонимији, она се мора третирати као словенска. Тако да неки топоним настао од ове речи - Кнежевац, апсолутно јесте словенски.

Што се тиче теза под 3) и 4) ту треба бити опрезан и не доносити уопштене закључке. Јер становништво је променљиво, а топонимија дуготрајнија. Нпр, у источној Србији налазимо влашко становништво у области где преовлађује словенска топонимија. Или, да се приближимо Црмници, када се загребе по топонимији доброг дела северне Албаније, испод изобличених данашњих топонима наћи ћемо словенски корен. А Словена тамо данас више нема.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065
« Одговор #72 послато: Март 03, 2025, 05:14:08 поподне »
Na primjer, kod slovena cecto je prisutno  ime sela Bukovica, ali rijetko Bukovik. Bukovik postoji gotovo iskljucivo u (planiskim) oblastima gde su se sekla drva bukva.  Bukovik u Crmnici neodgovara tom opisu. Mozda je nekad tu bila bukova suma? Mozda je naziv sela dala osoba koja je dosla iz oblasti sa sjevera koja se zvala Bukovik? Ili je Bukovik vezan za Italijansku rijec “Buco” – udubljenje – sto mozda i odgovara ovom opisu (a mozda ne?).

А можда и за енглеску реч "book"  ???  Шалим се, наравно.

Топоним Буковик и те како постоји и другде на нашем језичком подручју. Нпр:

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BA_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8)

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BA_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8)

Мислим да нема сумње да је словенски назив. Добро закључујеш да је "можда некад ту била букова шума". Знамо да је због прекомерне сече шуме и, утолико, ерозије тла, Катунска нахија из корена променила изглед. Некада (у средњем веку) шумовита област се великим делом претворила у голи камењар. Није немогуће да је у Црмници тада постојала букова шума које више нема. Са друге стране, постоји и реч "бук" - место где из стене избија вода (по њима се и западни део Маљена назива - Букови), па можда не треба искључити ни ово порекло топонима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065
« Одговор #73 послато: Март 03, 2025, 05:18:40 поподне »
Jos jedna zanimljiva stvar o Crmnici je veliki broj sela sa imenom koje pocinje na “B” i koja su veoma blizu jedan drugomee – Brceli, Bukovik, Brijege, (bilo jos par sela sa “B” u defteru 1521 godine), itd. Slicno ovo postoji u Karpatima u Rumuniji (sa slicnim imenima) – Da li ovo znaci uticaj Vlaha? Sto je jos zanimljivije, u vrijeme anticke Grcke znalo se da na Balkanu postoje plemena koje nijesum mogla da izgovore odredjena slova (recimo “F”) i izgovarali su sa “B”.  Zna se da jedno od Makedonskih plemena nisu znali da kazu izgovarali “Filip” Makedonski nego su izgovarali “Bilip” Makedonski.

Ово ти је натегнуто да не може даље... Концентрација три села чији називи почињу на "Б" и повезивање с Карпатима. Оваквих случајева има небројено. При чему су два од три та топонима засигурно словенског порекла. А можда су их донели Словени из Карпата  ???
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065
« Одговор #74 послато: Март 03, 2025, 05:21:08 поподне »
Свакако би било занимљиво анализирати неке топониме који нису недвосмислено словенског или несловенског порекла.
Ту бих издвојио:

Овточићи, Браћени, Брчели, Дупило, Мачуге, као и Сотонићи од којих је све почело.
За остале немам двојбе.
Нарочито за Глухи До - чист влахо-романски топоним  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3013
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065
« Одговор #75 послато: Март 03, 2025, 05:22:46 поподне »
А можда и за енглеску реч "book"  ???  Шалим се, наравно.

Топоним Буковик и те како постоји и другде на нашем језичком подручју. Нпр:

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BA_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8)

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BA_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8)

Мислим да нема сумње да је словенски назив. Добро закључујеш да је "можда некад ту била букова шума". Знамо да је због прекомерне сече шуме и, утолико, ерозије тла, Катунска нахија из корена променила изглед. Некада (у средњем веку) шумовита област се великим делом претворила у голи камењар. Није немогуће да је у Црмници тада постојала букова шума које више нема. Са друге стране, постоји и реч "бук" - место где из стене избија вода (по њима се и западни део Маљена назива - Букови), па можда не треба искључити ни ово порекло топонима.
Ово ће вам вероватно бити изненађење, на данском се буква пише Bøg а изговора се kao боук,с тим што ово оу је заиста нешто између о и у. Ми то тешко изговарамо. Е сад да ли је етимологија словенска или нордијска нек процене лингвинсти.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065
« Одговор #76 послато: Март 03, 2025, 08:19:58 поподне »
Ово ће вам вероватно бити изненађење, на данском се буква пише Bøg а изговора се kao боук,с тим што ово оу је заиста нешто између о и у. Ми то тешко изговарамо. Е сад да ли је етимологија словенска или нордијска нек процене лингвинсти.

Немам двојбе да је топоним данског порекла. 1/1. Познато је да су дански гусари више пута робили Црмницу, тако да је по буковини од које су прављени њихови дракари без даљег настао и топоним Буковик. Не би ме зачудило да археолози нађу и остатке њихових бродова негде у Вељем Блату. Код Вирпазара  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3013
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065
« Одговор #77 послато: Март 03, 2025, 09:34:27 поподне »
Немам двојбе да је топоним данског порекла. 1/1. Познато је да су дански гусари више пута робили Црмницу, тако да је по буковини од које су прављени њихови дракари без даљег настао и топоним Буковик. Не би ме зачудило да археолози нађу и остатке њихових бродова негде у Вељем Блату. Код Вирпазара  ;)
Спрдњи никад краја😊 Викиншко словенске везе су много дубље од онога што се овде перцепира а то је да је то спало на једно слово тј.Новљане Дробњаке, но како то није тема нећу је даље ни форсирати. И нисам ништа тврдио само сам потенциро на заједнички корен поменутог дрвета,ох изроди се и двосмисленост корени,дрво,гране...

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9197
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065
« Одговор #78 послато: Март 04, 2025, 08:47:59 пре подне »
Ово ће вам вероватно бити изненађење, на данском се буква пише Bøg а изговора се kao боук,с тим што ово оу је заиста нешто између о и у. Ми то тешко изговарамо. Е сад да ли је етимологија словенска или нордијска нек процене лингвинсти.

Око речи за букву у прасловенском је, између осталог, својевремено поведена читава "препирка" међу лингвистима у вези са њеним пореклом и импликацијама за простор на коме се развио прасловенски. Реч "буква" је позајмљена у прасловенски из протогерманског, и то по свему судећи из његове западне варијанте. Око тога се потом повела расправа у вези са природним ареалом букве и претпостављеним недостатком домаће (пра)словенске речи за букву, што би даље значило да словенску прадомовину треба тражити негде ван тог ареала. Искрено, мислим да има и знатно једноставнијих објашњења за појаву ове позајмице код Словена од тога да њихови преци нису живели у ареалу где природно расте буква.  :) Али да не затрпавам даље тему о Сотонићима.

https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/buk%D1%8A

https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/buky
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3013
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065
« Одговор #79 послато: Март 04, 2025, 10:31:58 пре подне »
Око речи за букву у прасловенском је, између осталог, својевремено поведена читава "препирка" међу лингвистима у вези са њеним пореклом и импликацијама за простор на коме се развио прасловенски. Реч "буква" је позајмљена у прасловенски из протогерманског, и то по свему судећи из његове западне варијанте. Око тога се потом повела расправа у вези са природним ареалом букве и претпостављеним недостатком домаће (пра)словенске речи за букву, што би даље значило да словенску прадомовину треба тражити негде ван тог ареала. Искрено, мислим да има и знатно једноставнијих објашњења за појаву ове позајмице код Словена од тога да њихови преци нису живели у ареалу где природно расте буква.  :) Али да не затрпавам даље тему о Сотонићима.

https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/buk%D1%8A

https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/buky
Хвала на појашњењу.