Сотонићи Дукађинци J2a-Z6065

[pebas]

Е да...иначе се братства Вукосавовићи, Стојановићи и Николићи слажу око заједничког претка Михајла Дукађинца без разлике, наравно усмено предање, а поклапа се са цитатом изнад и зато поменух.

[apatrid]

1.       Prvo pominjanje Sotonica – je bilo mnogo ranije nego u povelji Ivana Crnojevica iz 1482 godine. U Dubrovackim dokumentima iz 1313 se pominje Bogdan Tolanovic iz Sotonica (objavio M. J. Dinic). Ne samo da se Sotonici pominju gotovo 200 godina ranije, nego i ime osobe ukazuje na barem delimicni “solvenski” karakter sela.

2.       Ime Sotonici – gotovo sigurno potice od dvije Italijanske rijeci “Sotto” (Ispod) i “Noce” (Orah) – ili – Ispod Oraha – sto i ima smisla posto su Sotonici sa druge strane sela Orahova i rijeke Orasnice. Takodje ukazuje na Venecijasnki uticaj.

3.       Porijeklo porodica iz Sotonica. –  Postoji puno predanja i vjerovanja ali i pokusaja istrazivanja – narocito zato sto su Sotonici nekarakteristicni u poredjenju sa ostalim plemenima – naprimjer jedino pleme u Staroj Crnoj Gori koje nemaju pasnjake. Rade Turov Plameac (po babi iz Sotonica) je tvrdio ( “Memoari”) da su stanovnici iz Sotonica (sredinom 19th vjeka) vjerovali da su poreklom iz Raske oblasti i da su se doselili tokom Ivana Crnojevica. Takodje su vjerovali da je jedan od krasavulja iz mnastira Vranjina (17 dokumenanta – Djordje Bubalo je izdao knjigu o ovome) povezan sa porodicama iz Sotonicia. Jedno od starijih predanja iz Sotonica (i zapisano u rodoslovu Crmnica) je da imaju vezu sa Vizantijom. Risto Kovijanic (“Pomeni Crnogorskih Plemena u Kotorskim Spomenicim”) vjeruje da su porodice iz Sotonica potomci od Crnojevica. U Cetinjskoj Arhivi se drze pisma prepiske izmedju Jovana Erdeljanovica i pola Sava Vukosavovica iz Sotonica o porijeklu Sotonica - bez indikacije o porijeklu vezanu za MIhajla Dukadjinca (nepostoji istorijski dokazi o ovoj osobi) . Po svemu ovome, porijeklo vezano za Mihajla Dukadjinca je vjerovatno novijeg datuma, sto neznaci da ovo predanje nije staro i istinito – medjutim nema dokaza.

4.       Genetska povezanost Sotonickih porodica sa porodicom Ulame (po vjerovanju jedna od najstariji porodica u Crmnici) – potencijalno ukazije na mogucnost da su porodice iz Sotonici bile na prostoru Crmnice i prije Ivana Crnojevica.   

[Ивица Јовановић]

Ime Sotonici – gotovo sigurno potice od dvije Italijanske rijeci “Sotto” (Ispod) i “Noce” (Orah) – ili – Ispod Oraha – sto i ima smisla posto su Sotonici sa druge strane sela Orahova i rijeke Orasnice. Takodje ukazuje na Venecijasnki uticaj.

Soto + Nuci. Nije italijanski ali bili ste blizu.

[Драган Обреновић]

Увек сам се чудио откуд такав "демонски" назив, али сада ми је јасно о чему се ради

[Ивица Јовановић]

Није толико страшно, само су волели орахе.

[Exiled]

Није толико страшно, само су волели орахе.

Ораси су ђавоља работа,то зна свак ко их је клапио😊

[Ивица Јовановић]

Само умерено, и никако са медом.

[Exiled]

Само умерено, и никако са медом.

Клапити орахе,бар у мом крају, значи одвајати их од коре да би дошао до опне и тако их касније сушити...а ђе је себе мед,дуга прича😂

[Ивица Јовановић]

Ја прочитао клопао 

[Nebo]

1.       Prvo pominjanje Sotonica – je bilo mnogo ranije nego u povelji Ivana Crnojevica iz 1482 godine. U Dubrovackim dokumentima iz 1313 se pominje Bogdan Tolanovic iz Sotonica (objavio M. J. Dinic). Ne samo da se Sotonici pominju gotovo 200 godina ranije, nego i ime osobe ukazuje na barem delimicni “solvenski” karakter sela.

2.       Ime Sotonici – gotovo sigurno potice od dvije Italijanske rijeci “Sotto” (Ispod) i “Noce” (Orah) – ili – Ispod Oraha – sto i ima smisla posto su Sotonici sa druge strane sela Orahova i rijeke Orasnice. Takodje ukazuje na Venecijasnki uticaj.

Свакако да сам и сам ближи да прихватим верзију по којој топоним и племенски назив Сотонићи долази од млетачке кованице, него да је настао по патрониму Сотона, или по оној легенди о проклетству краљице Јелене, али ипак то треба прихватити са резервом. Ако се топоним Сотонићи помиње почетком 14. века, то значи да је он настао раније и да је требало одређено време да се он уврежи међу живљем да би као такав постојао. Да ли је у то време, дакле ради се о 13. веку, био такав значајан и дуготрајан млетачки (талијански) утицај у Црмници? Није. То је време кад у Црмници преовлађује утицај државе Немањића, па није реално очекивати било какав јак језички утицај из Венеције / Италије који би оставио траг у топонимији овог краја. Поготову што видимо да је велика већина црмничких топонима изразито словенског порекла. Досељеници из Албаније би, евентуално, могли донети језички уплив са те стране, с обзиром да су били под млетачким утицајем, али тај утицај је са краја 14. и из 15. века, тако да није могућ извор настанка овог топонима, уколико се он заиста јавља још почетком 14. века. Оно што ја знам је помен из времена Ивана Црнојевића.

[Nebo]

Постојање личног / братственог / племенског имена Сотонић уопште није немогуће. Имамо и презиме Сотоница на северу Славоније. Откуд такво презиме, требало би утврђивати. Пада ми на памет стара словенска реч "сотник" - војнички чин, стотинаш, командир чете.

[Драган Обреновић]

Па не мора нужно бити млетачка (италијанска) кованица, нису ни Дурмитору име дали Млечани Ако сам добро разумео Ивицу коме је влашки матерњи језик, тај назив би могао бити и влашка кованица?

Ивице, појасни шта си мислио са оним "Није италијански, али били сте близу". Јеси ли хтео да кажеш да и на влашком "сото нуци" значи "испод ораха"?

[Ивица Јовановић]

Soto - ispod, nuci - orah.

[НиколаВук]

Свакако да сам и сам ближи да прихватим верзију по којој топоним и племенски назив Сотонићи долази од млетачке кованице, него да је настао по патрониму Сотона, или по оној легенди о проклетству краљице Јелене, али ипак то треба прихватити са резервом. Ако се топоним Сотонићи помиње почетком 14. века, то значи да је он настао раније и да је требало одређено време да се он уврежи међу живљем да би као такав постојао. Да ли је у то време, дакле ради се о 13. веку, био такав значајан и дуготрајан млетачки (талијански) утицај у Црмници? Није. То је време кад у Црмници преовлађује утицај државе Немањића, па није реално очекивати било какав јак језички утицај из Венеције / Италије који би оставио траг у топонимији овог краја. Поготову што видимо да је велика већина црмничких топонима изразито словенског порекла. Досељеници из Албаније би, евентуално, могли донети језички уплив са те стране, с обзиром да су били под млетачким утицајем, али тај утицај је са краја 14. и из 15. века, тако да није могућ извор настанка овог топонима, уколико се он заиста јавља још почетком 14. века. Оно што ја знам је помен из времена Ивана Црнојевића.

Па не мора нужно бити млетачка (италијанска) кованица, нису ни Дурмитору име дали Млечани Ако сам добро разумео Ивицу коме је влашки матерњи језик, тај назив би могао бити и влашка кованица?

Ивице, појасни шта си мислио са оним "Није италијански, али били сте близу". Јеси ли хтео да кажеш да и на влашком "сото нуци" значи "испод ораха"?

Можда није у питању ни италијански, ни источноромански ("влашки"), већ изумрли далматоромански који се говорио у Приморју.

Soto - ispod, nuci - orah.

Зар не би требало да је sub у влашком и румунском? Soto је типично италијански.

[Ивица Јовановић]

Суб се каже код Влаха на истоку Србије, али има Влаха и у Албанији и Грчкој. Код Аромуна се каже сото, и дан-данас. И суб и сото су настали од исте речи subtus и значе исто. Што се далматског тиче, до 19. века када нестаје, код њих се такође говорило sotto. Проблем је у речи орах јер су они орах звали nugola. Због тога мислим да је много већа шанса да је реч потекла од предака Аромуна, односно ових који су живели дубље на Балкану. У млетачком италијанском се говорило sotto + noce, али Млеци нису шпартали тим крајевима у то време, већ много касније. Мада не треба искључити ни могућност неке млетачке трговачке испоставе, за коју узгред буди речено нема помена на том простору и у то доба. Бар нема у нашој библиотеци.

[НиколаВук]

Суб се каже код Влаха на истоку Србије, али има Влаха и у Албанији и Грчкој. Код Аромуна се каже сото, и дан-данас. И суб и сото су настали од исте речи subtus и значе исто. Што се далматског тиче, до 19. века када нестаје, код њих се такође говорило sotto. Проблем је у речи орах јер су они орах звали nugola. Због тога мислим да је много већа шанса да је реч потекла од предака Аромуна, односно ових који су живели дубље на Балкану. У млетачком италијанском се говорило sotto + noce, али Млеци нису шпартали тим крајевима у то време, већ много касније. Мада не треба искључити ни могућност неке млетачке трговачке испоставе, за коју узгред буди речено нема помена на том простору и у то доба. Бар нема у нашој библиотеци.

Ја у оном цинцарском речнику који имамо у дигиталној видех да користе реч sum у значењу "испод". Што се тиче ове далматороманске речи, проблем је што је далматоромански више скуп дијалеката заједничког порекла али географски удаљених него што је то био језик у правом смислу, те с тим у вези можда у дијалекту који се некад користио на Црногорском приморју није иста реч за орах као у нпр. најдокументованијем дијалекту, вељотском, који се говорио на севернојадранском острву Крк.

[Ивица Јовановић]

Pokušavam da nađem jedan jutjub video u kome sam čuo tu reč soto, trebalo bi da sam ga bukmarkovao. Koriste oni i sub i soto samo što tu postoji razlika koji mi na istoku ne pravimo. Soto je izraz koji koristi kada se govori o nečemu što je u fizičkom (ispod oraha na primer ili soto casa - ispod kuće) ili figurativnom smislu ispod, a sub se koristi za geografske ili češće hijerarhijske odnose. Dakle ako bi trebali da prevedemo soto to bi kod nas trebalo da znači i ispod ali i dole (ispod necega).

[Nebo]

Можда није у питању ни италијански, ни источноромански ("влашки"), већ изумрли далматоромански који се говорио у Приморју.

Ово је свакако реалније од млетачког.

[Exiled]

Видим да сте ушли у ситна цревца и респект за то,то значи да сигурно није значење које асоцира на сотону? Баш позитивно, ја сам увијек тај топоним сврставо међу оне "злог" призвука типа Проклетије,Јадовник...

[Ивица Јовановић]

Бигу хвала, нема никакве везе са нечастивим  У осталом на мапи има топонима у непосредној околини где се на српском јасно помињу ораси, Орахово, Ораховштица.