Можда из етнографског угла највише смисла има подела Јована Цвијића на
западномакедонски,
моравско-вардарски,
шопски и
јужномакедонски варијетет. Неке од ових области излазе из оквира данашње Северне Македоније, али се свакако може извршити унутрашња подела. Једино је за Шоплук Цвијић дао мапу области, па се зна на које се тачно крајеве мисли (области око Кратова, Криве Паланке, Штипа и Струмице).
Темељно је Цвијић описао сваки од ових типова (Шопе није штедео). Издвојићу овде цитат из његовог дела "Психичке особине Јужних Словена" и статистику области на основу доступних резултата.
Од моравско–вардарског варијетета је јасно одвојен вардарским појасом са турским становништвом. Али на северу ова два варијетета неосетно прелазе један у други, нарочито у сливу Јужне Мораве. На истоку је граница такође јасно изражена. Њу чини широк појас између Искра и Осме, који се продужава јужно од Балкана развођем Искра и Марице, и завршава се између места Вакарела и Ихтимана. Преко ове границе је област источнобалканског типа. Превлађује старо становништво; досељеници су из горњих сливова Нишаве, Тимока, Искра, Брегалнице и Струме, и има их све до Дунава у Бугарској. Срби и Бугари зову ово становништво Шоповима, што означава да су у развитку заостали, сирови људи. Међутим, они не примају ово име. Српски су писци одавно сматрали Шопове за Србе; за њих je то била чистија словенска маса од оне која је источно од Искра. Они заиста говоре дијалектом који се знатно приближава српском језику.
У новије време је детаљним испитивањима (Олаф Брок, Белић) шопског дијалекта доказано да он има све битне особине српског језика, док бугарски писци тврде да су од десет главних особина шопског језика само три српске а остале бугарске (Цонеф). Међутим је Риста Николић код ових Шопова нашао задругу, славу и друге одлике српскога фолклора.
Код Шопова је утицај старе византијске цивилизације био најслабији и зато се њихова област може обележити као област најчистије патријархалне културе у централном типу. Ипак треба изузети крајеве око Брегалнице и Струме, где се утицаји старе балканске цивилизације јаче осећају.
Код Шопова се ретко наилази на ону пословну делатност и предузимљивост других варијетета централнога типа. Често су непокретна духа, укочени и суморни. Њихова патријархална култура је сиромашнија од динарске. Куће су им здепасте, покућство оскудније него и у једној јужнословенској кући. Увек иста јела справљају на врло прост начин; њихова кујна далеко изостаје иза укусне и тако разноврсне ерске кујне.
Мушка ношња од белог сукна, са врло топлим сукненим џокама, јако пада у очи и због гломазности чини да спољно изгледају сурови.
Темељни, телесно добро развијени, Шопови се одликују великом издржљивошћу у раду и упорном истрајношћу да до циља дођу. Врло се споро умно развијају и тај се развитак код њих продужава и у познијим годинама. Ипак се сви они који су прошли кроз школу често навикавају на интелектуалну дисциплину и на методски рад. Као сви људи централног типа, и Шопови су, изузевши донекле оне y Србији, задржали доста рајинских особина, ниског рајинског морала, затворености и често простог лукавства. Изгледа да у овом варијетету има више духовно тромих но у другим варијететима. Често има карактеристичног тврдоглавства које не попушта и тешко се савлађује. Код њих се осећа нека врста стињене и сузбијене осетљивости и поноса које тешко показују, а увређени носе увреду у себи годинама као отровну жаоку. Али поред ове примитивности и скривене осетљивости код њих нема крвнв освете и у предању нема ничега што би на њу опомињало.
Ипак, и шопско становништво није једноставно. У неким се групама осећају особине сличне шумадијским; има не само духовне живости, већ и веселости и шале, као на пример у пиротоком Високу, у околини Трна, Брезника иКуле.
Доскора су држали свој стари обичај, славу. Али је утицајем бугарског свештенства и власти - који, с разлогом, сматрају овај обичај као специфично српски у крајевима који припадају Бугарској овога обичаја већином нестало. Уколико има успомена на прошлост, оне су само српске и више су сачуване у причама, ређе у песмама. Чак до Ихтимаха, када се долази из Шумадије, језик и историјске традиције потпуно подсећају на Србију; а тек се од Ихтимана наиђе на људе са којима се не само теже споразумева, него чије је цело биће друкчије, бугарско у правом смислу, почевши од спољног изгледа.
Престоница Бугарске је усред шопског варијетета. Због тога је у њеној околини извршено у знатној мери побугаривање Шопова, али их прави Бугари, они источнобалканског типа, ипак осећају као нешто друкчије од себе. Напротив, многе породице од Софије, Враца, Берковице и Видина које су се доселиле у Србију данас се убрајају у најбоље српске породице. Једини Шопови који су се уопште одликовали у јавном животу пореклом су из тих породица.
УЗОРАК = 54I2-Y3120 = 24.07(PH908, S17250, Z17855, Z16983)
E-V13 = 24.07(L241, Y37092, Z16988)
R1b-M269 = 14.81(Z2103, U106, U152)
R1a-Z282 = 7.41(YP4278, Y2902, L1029, L260)
J2b-L283 = 7.41(Z638)
J2b-M205 = 5.56(Y22059)
J1-M267 = 5.56(P58)
I1-М253 = 3.70(FGC22045)
G2а-P15 = 1.85J2a-M410 = 1.85(M67)
I2-М223 = 1.85(CTS6433)
E-М123 = 1.85(Z21466)
Поглед на планину Витошу из центра Софије
Крива Паланка - центар македонског Шоплука (Осоговски манастир)
