Управо то је паушална оцена, без иједног аргумента и навођења примера зашто је лоша и необјективна.
Па ви сте само у одговору поставили књигу. Ништа из те књиге нисте цитирали, навели, користили као свој аргумент у корист онога што тврдите. Ви сте ставили књигу и ја сам дао мишљење о књизи. Да сте ви били конкретни, и ја бих био конкретан. Али пошто о овој теми слабо шта знате, што се види из ваших одговора, једини логичан закључак је да вам је та, изузетно слаба, књига, једини извор знања о Македонији. На вашу жалост. Ево укратко ћу и навести, пошто сте тражили, разлоге за лоше мишљење о књизи:
- Трифуноски наводи појам "праве Македоније", мислећи на онај део којим је владао цар Филип Други, што је потпуни нонсенс. Територија Македоније се ширила и сужавала у зависности од историјских прилика, али Трифуноски то не зна...
- Симић је класичан пропагандиста, човек који се ставио у службу суседног народа. Наводити њега као сведока за било шта је противно здравм разуму у сваком смислу. Замислите када бисмо Мила Ђукановића користили као извор за историју српског народа. Резултат би био исти.
- Трифуноски манипулише са појмом Стара Србија. До 1878 Македонија никада није фигурирала као Стара Србија у самој Србији. Након Берлинског конгреса она мења своју доктрину у том погледу.
- Одређена предања о Косовској бици која су постојала код Македонаца, истина врло магловита и нејасна, чест помешана са неким другим предањима, он наводи као некакав доказ српског карактера Македоније. Такв аргумент је смешан. То је исто као када би Мађари рекли да Срби имају мађарски етнички карактер, јер у неким српским песмама појацљује и велича Јанош Хуњади.
- Трифуноски шпекулише и са личним именом "Србин", које се спорадично у Македонији појављује у одређеним местима, наводећи га као мал'те не, круцијални доказ наводног српства Македонаца. Истовремено, човек прећуткује да су у Македонији, у истом периоду и истим областима, постојала лична имена Б'лгарин, Бугарин, Влах, Грк, Гркинка, Куман, Калојан итд...Иако се ради о највероватније надимцима, овај "вајни" научник овакав један паушални приступ и квазиаргумент уздиже на пиједестал круцијалног доказа...смешно. Да не наводим све спорне моменте овог памфлетића..
Не, ви сте навели да у Македонији у 19. веку уопште није постојала српска национална свест. Сад сте ипак признали да је постојала, дакле напредујемо. А што се тиче опаске о искључиво лукративном карактеру српског националног изјашњавања на простору Македоније у 19. веку, препоручујем вам да прочитате причу "Злате од Слатине". Мада слутим да ћете и то прогласити "српском националистичком измишљотином". Можете је и одслушати:
https://www.youtube.com/v/QImyu5X-b5g
Заиста је забавно гледати како се трудите да ми припишете нешто што ја нисам рекао. Нисам ја тврдио да српска национална свест у Македонији није постојала, већ највећи српски научници, као што су Верковић, Цвијић и Новаковић. То што ви наводите као доказ да јесте постојала (а што се коси са тврдњама ових научних великана који су у то свакако имали бољи увид од вас), није ништа друго до обично спољно пропагандно деловање и разни финансијски стимунланси. Значи, као аутентична македонска појава, српство није постојало. (Да напоменем да не говорим о областима Скопске Црне Горе, Куманова и Тетовских села, где су одувек живели и живе Срби)