I2-CTS10228>YP196>S17250>Y4882

[нцп]

Шта ту има да буде тужно? То што је нечији предак сахрањен са аварским мачем или медаљоном не значи нужно да је себе сматрао Аваром. Што би рекао  Флорин Курта, иако ми данас класификујемо генетске налазе као Panonia Avar Slavic - ми не знамо како се ту људи идентификовали, на којем језику су говорили, и о чему су мислили. Керамика, накит и мачеви у овим гробовима не говоре ништа о томе. Осим да су ови људи припадали одређеном типу материјалне културе. Па, шта је било на пијачним тезгама  - то је било и у гробовима.

А што се тиче тих такозваних  "ратничких елита": увек се сетим филма "Седам величанствених" (опет Холивуд, опет филм,  али шта да радим кад  волЕм то) (односно "Седам самураја" Акира Куросаве).

 Укратко, сељаци живе по селима, својим животима, гаје кукуруз, узгајају стоку, раде од ујутру до увече, пеку прасиће, пију за празнике, у неком моменту појави се  група  бандита, учтиво именованих као "ратничка дружина", "револвераши" (или неки слични еуфимизам), који, као осведочени нерадници, морају да живе о нечијем   трошку (кога другог него о трошку сељака пошто су они у то време били једини који су правили "додату вредност", како се то у економској теорији  данас зове), у замену за "услуге заштите".  То тако траје неко време, док сељацима не прекипи,  онда сељаци позову другу групу бандита (ови додуше имају нешто части и поноса) да се расправе са овим првима: сељаци то опет плаћају, нема проблема, већ смо закључили да они праве "вишак вредности", за разлику од свих других (од аристократије - која само иде у ратне походе, и то да отму земљу, или покупе харач  од других феудалаца), од попова  (који ленчаре и воде дубокоумне расправе о томе колико анђела може да стане на врх игле... или слично).

Ови други дођу, пококају се овим првима, ослабе и једни и други, сељаци се дигну на оружје, побију гамад, и тако - опет. Кроз векове.

На крају филма, преживели вођа ове друге "ратничке дружине" (који, додуше,  има осећање  части, већ смо рекли) окреће се, гледа на сељаке како опет сеју кукуруз уз песму (без обзира на  погинуле) и каже: "Опет смо изгубили. Победа припада њима. Не нама."

 Нема ничег тужног у томе, напротив, то је тријумф жилавости, биологије и духа над бандитима. Кроз векове.

Тужно, између осталог, што не можемо да дођемо до скелетних остатака наших старијих предака по мушких линији на другачији начин.

А, шта је коме тужно је ствар субјективног доживљаја.

[ДушанВучко]

Аваризовани Словени 

После Хунгаризовани Словени.

А  када  су и како (којим процесима) припадници И2 хаплогрупе постали Словени -  о томе ће се још много у науци "думати" и писати.

У покушају преживљавања  слабији се приклања јачем и врши мимикрију.


Све помало тужно. Да не нађоше те Аварске гробове не би нам нашли кости "ђедова" у овом делу Европе.

Ја нешто мислим да су ти "аварски" гробови класификовани тако само због временског и територијалног критеријума (са територије које су у том моменту контролисали Авари (али да нису Словени који су живели ту себе сматрали Аварима)). Касније јесу се утопили у Мађаре, који су остали у Панонији (не треба мешати научне називе везано за истраживања, са тадашњим идентитетом под "чизмом дођоша" са истока)

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6417.msg204055#msg204055

[ДушанВучко]

Што каже Небо Сав, опрема у гробу са аварске територије и периода не значи припадност том етносу (иако је научно класификован као "авар"). Ја могу држати пиштољ марке "збројовка Брно", али то не значи да сам Чех (Као што ни свако ко има ЦеЗе је Србин, само зато што га поседује, или да некога идентификују патике "најке"). Да су Авари потрајали у Панонији, можда би и Словени постали "Авари", али нису. Али добар део Словена из Паноније су постали Мађари касније, јер су ови остали ту и успоставили власт (па зато и имамо надполовичну словенску генетику код данашњих Мађара)

[нцп]

Што каже Небо Сав, опрема у гробу са аварске територије и периода не значи припадност том етносу (иако је научно класификован као "авар"). Ја могу држати пиштољ марке "збројовка Брно", али то не значи да сам Чех (Као што ни свако ко има ЦеЗе је Србин, само зато што га поседује, или да некога идентификују патике "најке"). Да су Авари потрајали у Панонији, можда би и Словени постали "Авари", али нису. Али добар део Словена из Паноније су постали Мађари касније, јер су ови остали ту и успоставили власт (па зато и имамо надполовичну словенску генетику код данашњих Мађара)

Ма, добро. Ипак има оно Closest cluster: Slavic_South.

У сваком случају, добро је да су уопште нађени ти ДНК узорци.

[Filipi1]

Jos jedan testirani Kolenovici, Gusinje.

https://www.yfull.com/tree/I-FTD21598/

[Filipi1]

Ne znam da li smo nekad pisali ovoj grani  I2-Y4882-FTC45751 čija je TMRCA  650 godina gdje imamo Bosnjaka i Hrvate sa juga Hrvatske (Dubrovnik) te Bugare iz Pazardzika.
https://www.yfull.com/tree/I-FTC45751/

"U Pazardžiku je za vreme Turaka bilo Srba, koji su u te krajeve ranije došli, trgujući pre svega. Srpske i bugarske teritorije je "ujedinio" još srpski car Dušan, stvorivši veliko tržište. Dubrovački trgovci su to najbolje koristili, stvarajući trgovačke punktove duž trgovačkih puteva, po istočnim i južnim krajevima carstva, o čemu postoje dokumenta. Ni pod Turcima se nije mnogo situacija promenila, samo je postalo teže za čoveka, pojedinca Hrišćanina. To je bila jedinstvena turska carevina, u kojoj su se narodi mešali, kako pišu strani putopisci. Po jednoj molbi upućenoj odatle, srpskom Popečiteljstvu prosvete, 26. marta 1853. godine, vidi se da je u tom delu - korpusu bugarskog naroda, bilo velike potrebe za beogradskim "Srbskim novinama". Molba koju je podneo učitelj Hadži Najden Jovanović, odnosila se konkretno na Pazardžik, Pešter, Koprivšticu, Dupnicu i Sliven. Tu se sreće u knjigama, zaista mnogo ljudi sa srpskom verzijom imena i prezimena.[5] Traženo je u molbi da se srpski list redovno šalje (preko cele Bugarske) u te krajeve - o trošku srpske države - jer je tu imao svoju, srpsku čitalačku publiku.[6]

Jednu istorijsku srpsku knjigu nabavio je 1827. godine "Poštenorodni" Lambre Mihajlović trgovac i žitelj beogradski, rođen u Pazardžiku.[7] Iste godine drugi srpski naslov kupio je u Pešti, Jovan Steriju Grujo iz Pazarčika.[8] U Beogradu je Sterijinu "Nevinost" 1827. godine dobio Georgije Ajgir trgovački kalfa rodom iz Pazardžika.

Poučnu knjigu o ocu, pribavio je u Beogradu, 1832. godine Stojan Asi-Grozdović iz Pasardžika.[9] Basne koje je napisalo nekoliko autora, počev od Ezopa, objavljene u knjizi 1833. godine kupili su i Srbi iz Pazardžika. Bili su to trgovci i žitari sada Beograđani, ali rodom iz tog grada na jugu: Lambre Mihajlović i Stojan Hadži Grozdić."

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D1%9F%D0%B8%D0%BA