Српски ДНК дан 2017

[ДушанВучко]

Могло би и овде на северу. Имамо свега 30 тестираних Банаћана.

Добра идеја за неки резиме у неко скорије време, број тестираних по окрузима (мада је огроман посао, једино да свако одради свој округ   )

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5#.D0.A1.D0.BF.D0.B8.D1.81.D0.B0.D0.BA_.D1.83.D0.BF.D1.80.D0.B0.D0.B2.D0.BD.D0.B8.D1.85_.D0.BE.D0.BA.D1.80.D1.83.D0.B3.D0.B0
Број тестираних у односу на број становника округа

[Бакс]

Добра идеја за неки резиме у неко скорије време, број тестираних по окрузима (мада је огроман посао, једино да свако одради свој округ   )

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5#.D0.A1.D0.BF.D0.B8.D1.81.D0.B0.D0.BA_.D1.83.D0.BF.D1.80.D0.B0.D0.B2.D0.BD.D0.B8.D1.85_.D0.BE.D0.BA.D1.80.D1.83.D0.B3.D0.B0

Ја водим рачуна о тестиранима у Банату. Могао би свако да узме по једну регију и бележи све тестиране из ње.

Боље радити по регијама него окрузима, јер окрузи имају више политичке и бирократске границе.
Рецимо, само у Банату, пола Севернобатанског Округа се географски налази у Бачкој, а добар део Јужнобанатског је припојен Граду Београду.

[ДушанВучко]

Једино што би онда требало прецизно установити регије , мада је можда тако боље (неко из Сурчина или Добановаца би адмистративно припадао Београду)

[Гмитар]

Добра идеја за неки резиме у неко скорије време, број тестираних по окрузима (мада је огроман посао, једино да свако одради свој округ   )

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5#.D0.A1.D0.BF.D0.B8.D1.81.D0.B0.D0.BA_.D1.83.D0.BF.D1.80.D0.B0.D0.B2.D0.BD.D0.B8.D1.85_.D0.BE.D0.BA.D1.80.D1.83.D0.B3.D0.B0
Број тестираних у односу на број становника округа

Имам издвојену табелу свих јавно тестираних из јужне и источне Србије, може се лако одредити и статистика по окрузима па могу послати.

[ДушанВучко]

Окрузи се понегде не слажу са регијама, али статистички могу да покажу јасно однос броја тестираних у односу на број становника, тј. прецизно да се види који округ напр. нема тестираних (фокус на мање области)...
Напр., Борски округ, 123 848 становника (Бор, Кладово, Мајданпек, Неготин), број тестираних ...
Зајечарски округ, 118 295 становника (Град Зајечар, Бољевац, Мајданпек, Соко Бања) број тестираних...
Па би се ту прецизно утврдило на мањој територији од регије, где фали

[Никола Стојановић]

Имам издвојену табелу свих јавно тестираних из јужне и источне Србије, може се лако одредити и статистика по окрузима па могу послати.

Табела је одлична, али треба бар још једном проћи кроз исту. На трибини у Лапову смо видели да доста родова потиче са југа, а нису део табеле. Ту се поставља и питање како да се одређена особа сврстава? На оном тестирању косоваца и јужњака се испоставило да је четворица јужњака пореклом са Космета.

[ДушанВучко]

Табела је одлична, али треба бар још једном проћи кроз исту. На трибини у Лапову смо видели да доста родова потиче са југа, а нису део табеле. Ту се поставља и питање како да се одређена особа сврстава? На оном тестирању косоваца и јужњака се испоставило да је четворица јужњака пореклом са Космета.

Мени је логично да се у овој статистици наведе одакле је тестирани, ако је из Смедерева, а порекло Врање, да се води као тестирани из Смедерева (у смислу броја тестираних са неког подручја)...накнадна памет, сад сам се сетио да сам из Крагујевца, али сам навео место порекла само у табели које није део мог округа Вероватно је немогуће због тога урадити прецизну статистику по окрузима

[Гмитар]

И мени стоји Крушевац у табели али породица је са подручја Црне Траве, сигурно нисам ни једини. Или да се повуче неки временски пресек у коме ће се радити, што је велики посао јер треба проћи кроз сеобе свих родова у времену или да се уради онако како је данас насељено.

Пошто сам израђивао мапе недавно, може се закључити да су делови Војводине и борски, браничевски, зајечарски и нишавски округ баш слабо тестирани, свега 20-ак људи кад се сабере.

Такође, ако неко има предлог о подели области која је другачија, и у смислу порекла становништва, исправнија од поделе на округе, нека наведе. Знам да је Милош оредложио одличну поделу за КиМ, могу је и навести. Али са обрадом КиМ треба сачекати да се обави испитивање из 2016 након чега ће бити одлично покривено.

[НиколаВук]

Од слабо, или никако тестираних крајева у Србији, пада ми на памет сама околина Београда, нпр. стариначки родови из Жаркова, Раковице, Кнежевца, Кијева, Рушња, Железника, Великог Села, Сланаца, Бањице, Калуђерице, Вишњице, итд. Мислим да немамо ниједног тестираног старинца из тих места, а с обзиром да је у многим од ових села вардарско-моравска струја врло јака или доминантна, било би добро и за поређење са јужнијим и источнијим крајевима.

[Дробњак]

Од слабо, или никако тестираних крајева у Србији, пада ми на памет сама околина Београда, нпр. стариначки родови из Жаркова, Раковице, Кнежевца, Кијева, Рушња, Железника, Великог Села, Сланаца, Бањице, Калуђерице, Вишњице, итд. Мислим да немамо ниједног тестираног старинца из тих места, а с обзиром да је у многим од ових села вардарско-моравска струја врло јака или доминантна, било би добро и за поређење са јужнијим и источнијим крајевима.

Староседеоце од Удовица код Смедерева до Вишњице зову Бугарима. То сам чуо од старијих људи из тог краја. Што у преводу, кад се заобиђе наш локал патриотизам, значи да су пореклом са простора где се прича призренско-тимочки или евентуално косовско-ресавски дијалекат.

[Be like Bill]

Можда би требало одржати низ трибина у слабо тестираним регионима јужне и источне Србије. Мада знам да ни то није лако због организационих издатака које захтева припрема и одржавање тог подухвата.

Može i tako, ali u Beogradu živi velik broj ljudi iz tih krajeva tako da možda ne treba ići do Pirota da bi se uzeli njihovi uzorci za testiranje. Verovatno svako ima nekog komšiju ili poznanika iz tih krajeva kojeg bi mogao animirati. U Beogradu postoji zavičajno udruženje Piroćanaca, mada obično postoji jedno ili više lica koja organizuju i vode društvo a ostali se sakupljaju samo na večerima rodnog kraja

http://search.bisnode.rs/rs/482731/udruzenje-pirocanaca-u-beogradu/

Možda bi bilo dobro da im upadnemo na jednu od takvih večeri. Ljudi nakon što pojedu i popiju šire su ruke, čak i Piroćanci

<a href="https://www.youtube.com/v/4IYkOMbnYis" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/4IYkOMbnYis</a>

Isto vredi i za Vlahe iz istočne Srbije. Ja znam bar dvojicu od kojih bi mogao uzeti uzorak ali je problem plaćanje testiranja. Pa onda da sačekamo Negotinsko veče

[Никола Стојановић]

И мени стоји Крушевац у табели али породица је са подручја Црне Траве, сигурно нисам ни једини. Или да се повуче неки временски пресек у коме ће се радити, што је велики посао јер треба проћи кроз сеобе свих родова у времену или да се уради онако како је данас насељено.

Мислим да нема смисла да код тебе стоји Крушевац. А нарочито код Трајковића, код кога је Крушевац фактички само место рођења оца или деде, ако се добро сећам. Једноставно, таква статистика ништа не показује, осим стања у неким тренуцима које чак нису ни временски повезане. По мени би најреалније било да као место порекла стоји стање од пре неких 120-150 година, 1878. рецимо. Какво је мишљење осталих?

[Гмитар]

Мислим да нема смисла да код тебе стоји Крушевац. А нарочито код Трајковића, код кога је Крушевац фактички само место рођења оца или деде, ако се добро сећам. Једноставно, таква статистика ништа не показује, осим стања у неким тренуцима које чак нису ни временски повезане. По мени би најреалније било да као место порекла стоји стање од пре неких 120-150 година, 1878. рецимо. Какво је мишљење осталих?

У тренутку када сам слао своје податке нисам знао даље од да је у питању област Власине, данас знам да је у питању око Црне Траве али не и село, па због неодређеност податка администратори нису унели, што је правилна одлука по мени. Из Црне Траве су иселили око 1833., а Крушевац је прадеда напустио по завршетку првог светског рата. Ја баш и сматрам да је неко неписано правило да је статистика пројекта за период 1878 +- 30ак година.

[dko]

Да ли сам добро разумео да се крај око Београда и подно Авале некада збирно звао 'Торлак' па је то име остало за институт за вакцине који се налази на путу за Авалу?

[Nebo]

Од слабо, или никако тестираних крајева у Србији, пада ми на памет сама околина Београда, нпр. стариначки родови из Жаркова, Раковице, Кнежевца, Кијева, Рушња, Железника, Великог Села, Сланаца, Бањице, Калуђерице, Вишњице, итд. Мислим да немамо ниједног тестираног старинца из тих места, а с обзиром да је у многим од ових села вардарско-моравска струја врло јака или доминантна, било би добро и за поређење са јужнијим и источнијим крајевима.

Ово је одличан предлог.

Додајем и села из обреновачко-барајевског подручја - Вранић, Баћевац, Дражевац, Мељак, Сремчица, Моштаница, Умка, итд, с обзиром да и у њима постоји повелик круг досељеника из југоисточних крајева, а притом је област тог "прстена" села око Београда етнолошки доста добро обрађена и углавном се зна за раније порекло становништва.

Само у Жаркову постоји неколико старих родова овог порекла којих данас има приличан број у свом матичном селу - данас предграђу Београда, и верујем да не би био неки проблем наћи неког за тестирање.

[Radomir]

Да ли сам добро разумео да се крај око Београда и подно Авале некада збирно звао 'Торлак' па је то име остало за институт за вакцине који се налази на путу за Авалу?

Један врх или боље рећи брдо у Кумодражу се зове Торлак па, вероватно, по њему и институт.

[Radomir]

https://sh.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BA_(%D0%92%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86)

[НиколаВук]

Само у Жаркову постоји неколико старих родова овог порекла којих данас има приличан број у свом матичном селу - данас предграђу Београда, и верујем да не би био неки проблем наћи неког за тестирање.

Тачно, то су сада баш разгранате, па и разрођене фамилије, али и даље имају исте славе и иста презимена. Нпр. Настићи, Спасеновићи, Чедићи, Влајићи (Црни и Бели), Бањалићи, итд. Са некима од њих сам у контакту и ако буде нека акција могао би да их анимирам, додуше око плаћања су тврди као Пироћанци. 

[Nebo]

Тачно, то су сада баш разгранате, па и разрођене фамилије, али и даље имају исте славе и иста презимена. Нпр. Настићи, Спасеновићи, Чедићи, Влајићи (Црни и Бели), Бањалићи, итд.

Одабашићи.

додуше око плаћања су тврди као Пироћанци. 

Још једна потврда порекла. Крв није вода 

[симо]

Ево тог резултата ког је Невски споменуо:

Солдат, Јовањдан, Кнежица, Козарска Дубица

Припада хаплогрупи I2a1a, њеној подграни S21825>L233. Грана S21825 је "сестринска" сардинијској M26 грани I2a1a хаплогрупе, и јако је ретка у светским оквирима. Највише је има на северу и на северозападу Европе. Ово је први идентификовани припадник ове гране на читавом српском етничком простору.

Тестирани је иначе навео да су ово презиме добили због војне службе у време постојања Војне Крајине. Раније презиме не знају.

Само презиме и хаплогрупа Солдата би заиста могли да указују на инострано поријекло, међутим Солдат није једини припадник ове хаплогрупе на нашим просторима. Ту је и Хрват Радан/Радановић из Хрваца код Сиња. На ФТДНА пројекту Радан је сврстан у подгрупу I2-S21825>L1286>L1287>L233>Y4252>A10033. Иако Радан и Солдат имају значајан број разлика на маркерима и Солдата би могли сврстати у исту подграну A10033+ јер Солдат има најближе поклапање управо са тестираним из те подгране, Швеђанином Недрудом (N34862 Nedrud Peter Henrichsen, d. 1676 Ystad (M) Sweden) и Американцем 151473 Rosе GeorgeL(Analiza Howard)1849NY-IN;JamesElmer1883   Unknown Origin, свега 1 маркер разлике на 19.

Овај податак о тестираном Радану можда би могао да отвори питање о нешто старијој присутности хаплогрупе L233 на нашим просторима.

Треба рећи да је грана A10033 стара неких 1350 година. Радан је  A10033* и дијели заједничког претка са још једним Нијемцем и Швеђанином прије 1350 година. Швеђанин и Нијемац имају још заједничких СНП-ова и њихов заједнички предак је живио прије 1000 година. Засад су само ова тројица који су урадили Биг Ипсилон из ове подгране. У сваком случају ово би могло да значи да су преци Радана могли доћи на ове просторе још у раном средњем вијеку.

Географија ове подгране је: сјевер Њемачка, Данска, јужна Шведска, Енглеска. Поријекло је свакако германско, остаје само да се види која популација и када ју је могла донијети на Балкан.

Породица Радан/Радановић је насељена у Хрваце код Сиња у општем таласу сеоби из Босне на од Турака ослобођену млетачку територију 1690. године. Помињу се у бандерији Мије Муштерића. Не зна се тачно одакле је ова бандерија дошла на просторе Сиња, по неким називима претпоставља се да је са подручја Купреса, Дувна или Раме.