Српски ДНК дан 2017

[Банија]

Мацут, Лазаревдан, Церовац Вукманићки, Карловац, Кордун

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има неких разлика на маркерима, Мацут је вероватно повезан са групом породица тј. родова у Жегару, у Далмацији која слави Лазаревдан као и Мацут и која је такође I2-PH908. Вероватно у том правцу и треба истраживати даље порекло Мацута. Надам се да ће Брубноград о самим Мацутима рећи нешто више.

Према попису СР Хрватске из 1948. године, видимо да су сви Мацути са подручја Баније (Вргинмост) и Кордуна (Војнић, Карловац). Било их је преко 40 кућа, од чега највише у Пјешчаници код Вргинмоста (19 кућа) и Церовцу Тушиловићком код Карловца (12 кућа). Сви Мацути славе Лазаревдан (према црквеним подацима из 1883. године).
Најранији помен Мацута на овом подручју потиче из 1725. године, када су пописане двије куће на подручју Перјасице.

Занимљива је веза са родовима из Жегара који славе исту крсну славу. Поставља се питање имају ли са Жегаром везе и доста бројни и утицајни банијски родови Бунчића и Мраковића, као и Радановића.

[Jelic]

Према попису СР Хрватске из 1948. године, видимо да су сви Мацути са подручја Баније (Вргинмост) и Кордуна (Војнић, Карловац). Било их је преко 40 кућа, од чега највише у Пјешчаници код Вргинмоста (19 кућа) и Церовцу Тушиловићком код Карловца (12 кућа). Сви Мацути славе Лазаревдан (према црквеним подацима из 1883. године).
Најранији помен Мацута на овом подручју потиче из 1725. године, када су пописане двије куће на подручју Перјасице.

Занимљива је веза са родовима из Жегара који славе исту крсну славу. Поставља се питање имају ли са Жегаром везе и доста бројни и утицајни банијски родови Бунчића и Мраковића, као и Радановића.

Постоји у необјављеним истраживањима још један род са Кордуна који слави Лазаревдан и I2-PH908 је. Свакако да је могуће да су сви ови родови на Кордуну и Банији који славе Лазаревдан старином из Жегара.

[Jelic]

Шипетић, Аранђеловдан, Граб, Лучани

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема ближих поклапања, а од специфичнијих вредности се издвајају 23 на 390, 15 на 19 и 28 на 481. Могуће да је Шипетић повезан са неким породицама који имају 23 на 390, попут Вараклића из Пријепоља, Ковачевића из Даниловграда, Савића из Роваца итд.

Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Poreklo nije sigurno. Postoji predanje da su 4 brata došla u 18. veku iz Hercegovine i da su se prezivali Šipete. Poreklo prezimena nije poznato. Jovan Erdeljanovic (1908.) navodi da je prezime najverovatnije vlaškog porekla."

У литератури о Шипетићима стоји:

"И Шипете убрајају у ове старе породице, премда се очувао нејасан спомен о томе, да се њихов неки предак доселио у Граб са своја четири сина и затекао само 7 кућа у селу. Даље кажу, да се један део Шипета доселио доцније, само што је и то било врло давно; али би и то значило, да су се и оне старије Шипете од некуд доселиле (слава им је Арханђелов-дан)."

http://www.poreklo.rs/2013/03/03/poreklo-prezimena-selo-grab-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

[симо]

Мацут, Лазаревдан, Церовац Вукманићки, Карловац, Кордун

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има неких разлика на маркерима, Мацут је вероватно повезан са групом породица тј. родова у Жегару, у Далмацији која слави Лазаревдан као и Мацут и која је такође I2-PH908. Вероватно у том правцу и треба истраживати даље порекло Мацута. Надам се да ће Брубноград о самим Мацутима рећи нешто више.

Ово презиме присутно је у Далмацији у нешто измјењеној форми Мацат, међутим славе Никољдан и било их је у Булићу код Бенковца. Да је Мацут старији облик презимена Мацат, показује и млетачки попис из 1709. године биљежи Николу Мацута из Булића.

Без обзира на непоклапање славе,а с обзиром на специфичност презимена, није искључена веза далматинских и кордунско-банијских Мацута.

[Селаковић]

Шипетић, Аранђеловдан, Граб, Лучани

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема ближих поклапања, а од специфичнијих вредности се издвајају 23 на 390, 15 на 19 и 28 на 481.

Ја мислим да је и Шипетић из Z17855 слоја становништва у Брдима/Зети/Скадру. Надам се да ћемо сазнати једном. Занимљиво презиме... 

[НиколаВук]

Пејић, Митровдан, Власина Округлица

Припада хаплогрупи R1b BY611. Необичне вредности за ту хаплогрупу су 15 на дис 19 и 17 на дис 458, али мислим да нема сумње да припада тој подграни хаплогрупе R1b.

Преци тестираног су дуго боравили на Власини. Данас се административно Власина дели на три дела, а Пејићи припадају Округлици где су били разгранат род.

Са Власине се, према етнолошкој литератури тај род 1878. селио у јабланичка и топличка села. Конкретно се породице са славом Митровдан помињу у Слишану, у општини Лебане, а сигурно их има по читавом том крају.

Овај резултат показује колико је бесмислена тврдња појединаца да BY611 не постоји у ЈИ Србији, а да су код Помака њен једини извор могли да буду исељени Албанци у последњих 200-300 година...

[Банија]

Наранчић, Јовањдан, Бања Лука

Припада хаплогрупи J2b1-M205>Y22066, роду Крича. Несумњиво је повезан са Наранчићем из Лике исте славе, са којим има пуно поклапање на 19 упоредивих маркера. Поприлично су му блиски и Јањатовићи из Лике са такође славом Јовањдан.

Очекиван резултат с обзиром да имамо већ двојицу тестираних Наранчића из Врепца код Госпића.

Наранчићи припадају влашкој групацији Усораца која је средином XVII вијека из крбавског села Усорац (подручје између Коренице и Удбине) прешла на подручје Оточца, да би се касније раширила углавном по западној Лици, а учествовала је и у поновном насељавању подручја Коренице након изгона Турака. Учествовали су и у насељавању сјеверне Далмације крајем XVII и почетком XVIII вијека.
Што се тиче Усораца и генетике, имао већ тестиране Вујаниће, Мандиће (два огранка), Наранчиће, Павичиће и Хркаловиће. Сви они славе Јовањдан и имају исте или сличне хаплотипове. Осим њих, имамо још пар крајишких породица (Дејановићи, Драгосавци, Крљићи, Мрђеновићи, Стојановићи) које славе Јовањдан и које имају исте или сличне хаплотипове, али немају никакво предање о повезаности са њима.

Ми већ 1540. године имамо помен извјесног Јураја Усорца међу војном посадом Бихаћа, док се 1641. године међу турским заповједницима у Лици помиње харамбаша Продан Усорац. Село Усорац постојало је у Лици и након исељавања главнине Усораца на сјеверозапад, па тако у Усорцу 1685/1686. године имамо пописане 72 породице са 600 душа. Само презиме Усорац које би могло бити повезано са личким Усроцима имамо присутно у сјеверној Далмацији (пописани 1709. године) и на Кордуну (славе Никољдан). Усораца је било и на подручју Копривнице (Славонија), гдје су били чувена војводска породица која се помиње почевши од 1626. године (Павле, Степан, Видак), али је питање имају ли везе са личким Усроцима или презиме носе по Усори у сјеверној Босни.

[Jelic]

Мазалица, Јовањдан, Чађавица, Нови Град

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мазалица из Чађавице је несумњиво повезан са Мазалицом из Суваје код Босанске Крупе, упркос разлици на 3 маркера од упоредива 23. Иначе, Мазалица из Чађавице има хаплотип доста ближи модалу за разлику од Мазалице из Суваје, и то га чини јако блиским Кујавићима из Славоније који такође славе Јовањдан, као и католичкој породици Франић из Далмације. Са Кујавићем се Мазалица из Чађавице разликује на два маркера од упоредива 23, док се са Франићем разликује на једном од 18. упоредивих маркера.
 
О пореклу тестираног Мазалице сам добио следеће податке:

"Према љетопису који је тестирани доставио, а који су свештеници писали у периоду 1920.-1930. године, Мазалице су у Чађавицу дошле из Бјелајског поља прије 80.-90. година, а прије доласка у Чађавицу су боравили „на Кекића главици“ (поред села Залин, што се наводи и у Карановићевом Поуњу у Босанској Крајини). Према предању, Мазалице из Чађавице су род са Мазалицама из Суваје, са којима су се до 30-их година прошлог вијека виђали и посјећивали. Заједнички предак Мазалице из Суваје и Мазалице из Чађавице живио је, према предању, у првој половини 19. вијека."

[Jelic]

Грбовић, Савиндан, Доње Поникве, Чајниче

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Несумњиво је повезан са тестираним Грбовићем из Чајнича, са којим се разликује на једном маркеру од упоредива 23. Ова два Грбовића су несумњиво пореклом од Косовчића из Дробњака.

[Uzi]

Мазалица, Јовањдан, Чађавица, Нови Град

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мазалица из Чађавице је несумњиво повезан са Мазалицом из Суваје код Босанске Крупе, упркос разлици на 3 маркера од упоредива 23. Иначе, Мазалица из Чађавице има хаплотип доста ближи модалу за разлику од Мазалице из Суваје, и то га чини јако блиским Кујавићима из Славоније који такође славе Јовањдан, као и католичкој породици Франић из Далмације. Са Кујавићем се Мазалица из Чађавице разликује на два маркера од упоредива 23, док се са Франићем разликује на једном од 18. упоредивих маркера.
 
О пореклу тестираног Мазалице сам добио следеће податке:

"Према љетопису који је тестирани доставио, а који су свештеници писали у периоду 1920.-1930. године, Мазалице су у Чађавицу дошле из Бјелајског поља прије 80.-90. година, а прије доласка у Чађавицу су боравили „на Кекића главици“ (поред села Залин, што се наводи и у Карановићевом Поуњу у Босанској Крајини). Према предању, Мазалице из Чађавице су род са Мазалицама из Суваје, са којима су се до 30-их година прошлог вијека виђали и посјећивали. Заједнички предак Мазалице из Суваје и Мазалице из Чађавице живио је, према предању, у првој половини 19. вијека."

Честитке Sergius-у на потврђеном рођаку!

[Rimidalv]

Наранчић, Јовањдан, Бања Лука

Припада хаплогрупи J2b1-M205>Y22066, роду Крича. Несумњиво је повезан са Наранчићем из Лике исте славе, са којим има пуно поклапање на 19 упоредивих маркера. Поприлично су му блиски и Јањатовићи из Лике са такође славом Јовањдан.

Јел тестирани доставио неке податке о даљем пореклу?
Бања Лука је широк појам.

[Jelic]

Јел тестирани доставио неке податке о даљем пореклу?
Бања Лука је широк појам.

Оставио је само Бања Луку за место порекла по оцу.

[Jelic]

Михаиловић, Никољдан, Бистрица, Лазаревац

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Михаиловић има комбинацију 13-15 на 385a/b која је у роду Дробњака највише карактеристична за I1-P109 родове што муслиманске, што православне (славе Никољдан ти родови) у Пријепољу који су по предању из Куча. Ово поклапање са пријепољским родовима прати слава, а донекле и предање о пореклу које стоји у литератури за Михаиловиће.

У литератури о Михаиловићима стоји:

"Михаиловићи су од Сјенице, славе Никољдан."

http://www.poreklo.rs/2013/09/05/poreklo-prezimena-selo-bistrica-lazarevac/

[Sergius]

Честитке Sergius-у на потврђеном рођаку!

Хвала, хвала...

Изузетно важан резултат за мене, не само потврда сродства са Мазалицама из Чађавице о којем сам слушао од малена, него и сазнање да су двије врло ријетке и карактеристичне вриједности код мене DYS385a-b=15-15 и DYS392=12, настале у протеклих 200 година, и то у Суваји. Да ли је до земљишта, воде, ко ће га знати :-)

Интересантно је да је разлика између Мазалице из Чађавице и Франића из Вргорца на маркеру DYS570, гдје рођо Мазалица има 19, а Франић 18, али ја имам вриједност исту као Франић. Хоћу рећи да је претпостављени хаплотип заједничког претка нас Мазалица био идентичан овом Франићевом на 18 маркера. Додао бих да Франићи из Требиња исто славе Јовањдан, па ето једног приједлога за тестирање Херцеговаца :-)

[Pavo]

Јел тестирани доставио неке податке о даљем пореклу?
Бања Лука је широк појам.

Ili je iz Ivanjske ili iz Motika.  U svakom slučaju isti kraj sjeverno od grada. 

[Rimidalv]

Ili je iz Ivanjske ili iz Motika.  U svakom slučaju isti kraj sjeverno od grada.

Свакако сам планирао да погледам у шематизму,него ме занима да ли и тестирани зна нешто.

[Sergius]

Ili je iz Ivanjske ili iz Motika.  U svakom slučaju isti kraj sjeverno od grada.

Имам рођаке Наранчиће, Јовањдан, Босанска Крупа, али ево први пут чујем да има Наранчића у Бањалуци.

[Jelic]

Тестирани Наранчић је рано остао без оца и деде по оцу, тако да не зна из ког места су тачно досељени у Бања Луку. Дакле, по том податку, деда му је досељен у Бања Луку.

[Jelic]

Врањеш, Ђурђевдан, Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Врањеш има вредност 21 на 448, па је зато сврстан, упркос неким разликама, у исти род са Пашалићем из Челинца који такође има 21 на 448. Уз то, обојица славе Ђурђевдан, тако да је врло могуће да су повезани по мушкој линији. Остале вредности хаплотипа су им у границама модала. Нису блиски Мириловићима који такође имају 21 на 448.

[Александар Невски]

Ускоро не чека чудо од исхода до сада невиђено у србских оквирах, а и балканских. Мислим да ће ве све изненадити.