Српски ДНК дан 2017

[Jelic]

Тодоровић, Аранђеловдан, Малинско, Шавник

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Добро се уклапа у род Озринића, мада једини има вредност 14 на 439 у овом роду. За Тодоровиће из Малинска Шибалић и Караџић кажу да су се у Малинско доселили из Липове равни код Никшића, а тамо са Чева где су се презивали Ракојевић. Такође код Шибалића и Караџића стоји погрешан податак да Тодоровићи славе Аћимовдан.

На сајту племена Озринићи Тодоровићи из Малинска се сврставају у исељене Озриниће:

"Дурутовићи (раније Удовичићи), Тодоровићи, Радојевићи, Минићи и Радовићи у Пиви и Горњем Пољу код Никшића. Раније су се звали Ракојевићи."

Како год, генетика је овде потврдила предање о пореклу.

[Atlantische]

Милетић, Никољдан, преслава Св. Агатоник, Тмава, Куршумлија.

Припада хаплогрупи G2a-L497, извесно најприсутнијем роду ове хаплогрупе на пројекту L42-YSC33.

Сви припадници рода P303>L497 A01 су му блиски, али нема пуних поклапања.

Тестирани је о свом пореклу навео следеће:

Чукундеда Витор се доселио у Тмаву (Куршумија) 1884.

У Топлица - етнички процеси и традиционална култура нађох податак да је Тмава окарактерисана као насеље ''мешаног'' порекла становништва, односно да добар део њених становника чине колонисти, па се поставља питање одакле се доселио наведени предак тестираног.

[Sergio]

Мрдак, Никољдан, Пљевља

Таман помислих да је Мрдаљ из Ервеника дошао на ред, кад оно није Мрдаљ већ Мрдак. 

[Бакс]

Нешто мало E-V13 и R1a у овој тури тестирања.
I2-PH908 дословно доминира овог пута.
А богами, није ни лош резултат за G2a.

[Милош]

Милетић, Никољдан, преслава Св. Агатоник, Тмава, Куршумлија.

Припада хаплогрупи G2a-L497, извесно најприсутнијем роду ове хаплогрупе на пројекту L42-YSC33.

Сви припадници рода P303>L497 A01 су му блиски, али нема пуних поклапања.

Тестирани је о свом пореклу навео следеће:

Чукундеда Витор се доселио у Тмаву (Куршумија) 1884.

У Топлица - етнички процеси и традиционална култура нађох податак да је Тмава окарактерисана као насеље ''мешаног'' порекла становништва, односно да добар део њених становника чине колонисти, па се поставља питање одакле се доселио наведени предак тестираног.

Moгућe дa имa вeзe ca Meтoxиjoм, тaчниje Mojcтиpoм...

[Sergio]

I2-PH908 дословно доминира овог пута.

Томе доста доприноси циљано тестирање Озринића.

[Atlantische]

Moгућe дa имa вeзe ca Meтoxиjoм, тaчниje Mojcтиpoм...

Проблем је што су сви наши L42>YSC33 на 23 маркера изузетно блиски, и сем неких специфичних вредности попут 13 на 439 (које опет код неких не морају да указују на неку ближу везу већ се десе одвојено) тешко је пронаћи неко јасније поклапање које се може разазнати на мањем броју маркера.

Ту већ долази у ''помоћ'' литература о историји миграција у једној регији, иста слава, па би верујем овом Милетићу добро дошло да се појави L42>YSC33 у нпр околини Пећи, то би верујем прилично разбистрило ствари.

[Милош]

Ту већ долази у ''помоћ'' литература о историји миграција у једној регији, иста слава, па би верујем овом Милетићу добро дошло да се појави L42>YSC33 у нпр околини Пећи, то би верујем прилично разбистрило ствари.

Зap нeмa oнaj Пeтpoвић из Бeлoг Пoљa кoд Пeћи ?

[Jelic]

Зap нeмa oнaj Пeтpoвић из Бeлoг Пoљa кoд Пeћи ?

Петровић није иста грана хаплогрупе G2a као Милетић.

[Милош]

Петровић није иста грана хаплогрупе G2a као Милетић.

Jacнo...

[Иван Вукићевић]

Вулаш, Аранђеловдан, Чево, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Најближе поклапање у роду Озринића има са Поповићем из Кочана код Никшића, имају једну разлику на 23 маркера. Занимљив резултат јер су се Вулаши означавали уз Домазетовиће као једини старинци на Чеву који су остали до данас на подручју тог племена. Међутим, као што се види, и Вулаши су Озринићи тј. од Озра пореклом, па се поставља питање да ли су Озринићи генетски најхомогеније племе на територији данашње ЦГ?

Дакле, предање Домазетовића о сродству са Вулашима је потврђено. Ако се добро сећам, једино је Ђорђе Вукотић сматрао да су Вулаши од Озринића, сви остали аутори су сматрали да су старинци.

Озринићи су свакако најхомогеније српско племе. У Црној Гори су једино хомогенији Хоти јер су протерали све старинце, а у том племену нема новијих досељеника (у Озринићима има пар кућа у Загреди).

[Jelic]

Дакле, предање Домазетовића о сродству са Вулашима је потврђено. Ако се добро сећам, једино је Ђорђе Вукотић сматрао да су Вулаши од Озринића, сви остали аутори су сматрали да су старинци.

Озринићи су свакако најхомогеније српско племе. У Црној Гори су једино хомогенији Хоти јер су протерали све старинце, а у том племену нема новијих досељеника (у Озринићима има пар кућа у Загреди).

Овде се поставља и питање откуд толико карактеристично презиме Домазетовић ако Домазетовићи јесу прави Озринићи као што генетика каже. Једино логично делује објашњење да су Озринићи јако стари као племе, да су се веома рано самим тим и разгранали и почели узимати међу собом, па отуд презиме Домазетовић.

[Небојша]

Грунчић, Срђевдан, Зрењанин

Ја сам нов на овом форуму и интересује ме порекло породице Грунчић.
Мој отац је из  Зрењанина и ја сам се тестирао 14.09.2'17.
У резултату се види да имам подударнист са Грбићем из Бихаћа на 23 маркера.
Можете ли ми објаснити која је то подударност , повезаност.
Иначе живим у Крагујевцу и мислим да сам једини у овом делу Србије са овим
презименом.
Горе поменути учитељ Грунчић је по мом сећању наш рођак.
Поздрав

Поздрав,

Уколико је поменути учитељ Ваш рођак, то би значило да са Крајином немате везе последњих 150 година, а опет генетски најближа особа долази управо из тог краја. Можда је у питању даља веза, из периода Војне границе (Банат), или чак нешто треће.

Код R1a подударање на 23 маркера некада и не открива превише, па је незахвално прогнозирати колика је блискост (без детаљније анализе), али за сада Крајишници остају Ваши најближи рођаци. Бар на основу критеријума по којима се врши груписање у СДП (Y-STR).

 

[Иван Вукићевић]

Овде се поставља и питање откуд толико карактеристично презиме Домазетовић ако Домазетовићи јесу прави Озринићи као што генетика каже. Једино логично делује објашњење да су Озринићи јако стари као племе, да су се веома рано самим тим и разгранали и почели узимати међу собом, па отуд презиме Домазетовић.

То је једино логично објашњење. Слично важи и за Куче који су се одавно разродили и то у далеко већој мери.

[marigold]

КРАЉЕВСКО ДРАГОВО, књига Мирослава Ж. Симића, обилује фотографијама, подацима и уредно одрађеним родословима свих породица из Драгова.

Влашковићи о којима сам писао славе Св. Петку и из Ибарског Колашина су досељени.

Ако неко жели конкретан податак из наведене књиге нека ми се јави на ПП, да не реметимо тему.

Хвала, већ смо гледали у тој књизи, помиње се Милутин из Црне Горе, али ништа више (презиме, одакле је дошао...). Сачекаћу резултате тестирања, па ћу видети шта даље.

[gruncic]

Хвала на одговору , Звонимир Грунчић

[Pavo]

Уколико је поменути учитељ Ваш рођак, то би значило да са Крајином немате везе последњих 150 година, а опет генетски најближа особа долази управо из тог краја. Можда је у питању даља веза, из периода Војне границе (Банат), или чак нешто треће.

Ne nađoh ih u u Bečkereku ali 1828. su u Kikindi dva domaćinstva Gruntića, Stevino i Pajino.  Paja se kao kućevlasnik u Kikindi spominje i 1796. 

[gruncic]

Поштовани ,

Сто се тиче породице Грунчић , имам мало података од оца јер је  био дете кад му је умро отац.
Остало ми је у сећању да су тетке причале да су стари били из Меленаца. Мможда има података у
књигама роћених или умрлих.
Интересантно је да у Суботици има више Грунчића који су католици. Ја сам нашао у књигама у архиву
Суботице записе од 1750.године . У књигама православних нисам пронашао ништа.
Мој син је на ФБ контактирао момка сличних година и код њих постоји предање да су се доселили са
Косова и касније прешли у католичанство .


Поздрав

[Бакс]

Поштовани ,

Сто се тиче породице Грунчић , имам мало података од оца јер је  био дете кад му је умро отац.
Остало ми је у сећању да су тетке причале да су стари били из Меленаца. Мможда има података у
књигама роћених или умрлих.
Интересантно је да у Суботици има више Грунчића који су католици. Ја сам нашао у књигама у архиву
Суботице записе од 1750.године . У књигама православних нисам пронашао ништа.
Мој син је на ФБ контактирао момка сличних година и код њих постоји предање да су се доселили са
Косова и касније прешли у католичанство .


Поздрав

Грунчићи се појављују и у Батањи. То је некада било српско село, али је остало ван Војводине и Србије, па је највећи део становништва прешао у Србију.

С пописа 1828. год:

318. Grunsits, Zsilko
322. Grunsiti, Mita
343. Grunszits, Marjan
345. Grunsziti, Mija
346. Grunsziti, Manila
802. Grunsiti, Gyuka

http://www.poreklo.rs/2015/01/17/batanja-battonya-bekes-zupanija-madjarska/

[Pavo]

Грунчићи се појављују и у Батањи. То је некада било српско село, али је остало ван Војводине и Србије, па је највећи део становништва прешао у Србију.

U Batanji su 1770. bili ovi kućedomaćini :

Jerko Grunsity
Jován Grunsity
Pavel Grunsity
Gaja Grunsity
Arsza Grunsity
Vasza Grunstiy