Српски ДНК дан 2017

[gillle]

Aкo будe имaлo пpocтopa зa joш кojeг пojeдинцa у oквиpу тecтиpaњa "100 Cpбa ca jугa Cpбиje и KиM" имao биx нa "лaгepу" Влaшкoвићa из Лучкe Pиjeкe, пa би ce cитуaциja pacпeтљaлa. Билo би интepecaнтнo кaд би "Гaшaни" иcпaли xeтepoгeни, cacтaвљeни oд cтapoceдeoцa и Бjeлoпaвлићa...

Велики број породица у Драгову (Левач) води порекло из Ибарског Колашина, понајвише има Влашковића. Некима је то и званично презиме, а некима секундарно.

[marigold]

Велики број породица у Драгову (Левач) води порекло из Ибарског Колашина, понајвише има Влашковића. Некима је то и званично презиме, а некима секундарно.

Да ли су неки од њих славили Митровдан? Чукундеда мог оца је из Драгова (не зна се презиме), а дошао је Црне Горе (бар како се прича). Чекамо резултате од 14.09., па ми је овај податак интересантан, Драгово има 3 засеока (Дубница, Болујци и Пуљци) и није имало много становника.

[Дробњак]

Велики број породица у Драгову (Левач) води порекло из Ибарског Колашина, понајвише има Влашковића. Некима је то и званично презиме, а некима секундарно.

Влашковићи из Драгова би требало да славе Св. Луку, а да су пореклом из Топлице.

Да ли су неки од њих славили Митровдан? Чукундеда мог оца је из Драгова (не зна се презиме), а дошао је Црне Горе (бар како се прича). Чекамо резултате од 14.09., па ми је овај податак интересантан, Драгово има 3 засеока (Дубница, Болујци и Пуљци) и није имало много становника.

Митров дан славе Мирјанићи. Они би требало да су староседеоци Драгова.

[Милош]

Влашковићи из Драгова би требало да славе Св. Луку, а да су пореклом из Топлице.

У пpaву cи. Cтojи дa cу из Пapaдe у Toплици. Cлaвe Cв. Луку, a пpecлaвљajу Cв. Пaнтeлejмoнa.

[Jelic]

Стевановић, Ђурђевдан, Загони, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Карактеристичну вредност 11 на 439 Стевановић дели са Баљем из Љубиња, ни по укупном хаплотипу нису далеко па је врло могуће да су повезани. Стевановић не делује блиско Стефановићу из истог места који додуше слави и другу славу, Никољдан.

Позивам Ацу да нешто више каже о овом тестираном Стевановићу.

[Jelic]

Мрдак, Никољдан, Пљевља

Припада хаплогрупи G2a, највероватније њеној подграни L497>L42>YSC33. Најближи хаплотип на пројекту му је Тешановић из Ђурђевца код Мионице (1 разлика на упоредива 23 маркера) и Бојанић из Трнаваца код Рудог (2 разлике на упоредива 23 маркера). Са Бојанићем дели и исту славу, а с обзиром на то да је Рудо насељавано из краја одакле је Мрдак добре су шансе да су ове две породице у даљој прошлости повезане.

Према једном предању, Мрдаци су из Куча, а према другом су старинци у Пљевљима. С обзиром на хаплогрупу, биће да је ово друго предање тачније.

[Милош]

У пpaву cи. Cтojи дa cу из Пapaдe у Toплици. Cлaвe Cв. Луку, a пpecлaвљajу Cв. Пaнтeлejмoнa.

Инaчe oвo мoжe бити oнa cтpуja из Toплицe кoja je нaceлилa Лeвaч. Taкo имaмo и тecтиpaнoг Aвpaмoвићa из Дoњe Caбaнтe, кojи cлaви Лучиндaн, a дaљим пopeклoм je из Tpeбињa у Toплици, кoje je нa пap килoмeтapa oд Пapaдe.

[gillle]

Да ли су неки од њих славили Митровдан? Чукундеда мог оца је из Драгова (не зна се презиме), а дошао је Црне Горе (бар како се прича). Чекамо резултате од 14.09., па ми је овај податак интересантан, Драгово има 3 засеока (Дубница, Болујци и Пуљци) и није имало много становника.

КРАЉЕВСКО ДРАГОВО, књига Мирослава Ж. Симића, обилује фотографијама, подацима и уредно одрађеним родословима свих породица из Драгова.

Влашковићи о којима сам писао славе Св. Петку и из Ибарског Колашина су досељени.

Ако неко жели конкретан податак из наведене књиге нека ми се јави на ПП, да не реметимо тему.

[Nebo]

Према једном предању, Мрдаци су из Куча, а према другом су старинци у Пљевљима. С обзиром на хаплогрупу, биће да је ово друго предање тачније.

Постоји и она трећа група Мрдака и Мрдаковића, који су у ствари најбројније братство овог презимена. Они су старином из Дробњака (односно из оног дела Дробњака уз Тару, где су се касније населили Шаранци) па су временом прешли Тару и населили села на десној обали - најпре у Премћане, касније и у Косаницу, Маоче, Подборову, Трновице. 1689. године, много су страдали од Турака (вероватно у склопу аустро-турског рата), а оно што је преживело, касније се населило у Пљевља и Бијело Поље. Према другим верзијама, овај покољ Мрдака догодио се 1775, према трећим око 1800. године. Неки су се тада одселили у Куче. Можда ови Мрдаци који за себе кажу да су из Куча, у ствари представљају повратну миграцију?

Сама прича о сеоби из Дробњака преко Таре, и то пре или у 17. веку, указује да су Мрдаци били старинци у области Комарнице или на Језерима, које су одатле прогнали Дробњаци или Шаранци.

Најбоље би било да нам сам тестирани напише нешто о породичном предању свог рода.
 

[Atlantische]

Мрдак, Никољдан, Пљевља

Припада хаплогрупи G2a, највероватније њеној подграни L497>L42>YSC33. Најближи хаплотип на пројекту му је Тешановић из Ђурђевца код Мионице (1 разлика на упоредива 23 маркера) и Бојанић из Трнаваца код Рудог (2 разлике на упоредива 23 маркера). Са Бојанићем дели и исту славу, а с обзиром на то да је Рудо насељавано из краја одакле је Мрдак добре су шансе да су ове две породице у даљој прошлости повезане.

Према једном предању, Мрдаци су из Куча, а према другом су старинци у Пљевљима. С обзиром на хаплогрупу, биће да је ово друго предање тачније.

Искрено сам се и надао оваквом резултату, пре свега јер ми у FTDNA поклапањима 12/12 стоји један Мрдак, који је додуше сакрио све податке па и контакт.

[aleksandar I]

Стевановић, Ђурђевдан, Загони, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Карактеристичну вредност 11 на 439 Стевановић дели са Баљем из Љубиња, ни по укупном хаплотипу нису далеко па је врло могуће да су повезани. Стевановић не делује блиско Стефановићу из истог места који додуше слави и другу славу, Никољдан.

Позивам Ацу да нешто више каже о овом тестираном Стевановићу.

Нисам превише очекивао, али ето да се повећа број тестираних из Бијељине, са акцентом на Загоне

Тестиран је Здравко Стевановић, један од водећих стручњака за воде у РС. Припада најбројнијим Стевановићима на потезу Дољи Загони - Хасе. Непосредна близина Бијељине, око 5 km. Куће им се налазе уз магистрални пут Бијељине - Тузла. Сахрањују се у Хасама. У монографији професора Ристе Матића "Загони", као један од предака им се помиње Лујо, али није ми при руци те не могу детаљније о томе.

Тестирани је навео приликом разговора, али није био сигуран, да им је даље поријекло из околине Цетиња. Породично иха називају Лајаци, односно могуће старије презиме Лајаковић. Не знају одкале, међутим, мало сам чепркао по литератури, те сам код Велимира Михајловића у "Презименику" нашао податак да је Лајк од личног имена Влајко, које се доминатно међу мушким члановима породице. Овај податак можда потврђује ову тезу. Опет на другом мјесту прочитао  да је то скраћени облик од имена Владимир. Отац тестираног је Владимир,  а дјед Станко (то име носи његов рођени брат).

Доста сам радио на овоме због приче о друговању мог дједа Јове у младим данима са извјесним Војом Лајком, међутим, овај резултат несумњиво оповргава вео о било каквом сродству.

Од ових Стевановића је бивши репрезентативац младе селекције Србије. Дакле Миладин Стевановић I2-PH908. Надам се да ће успјети!!!!

[Jelic]

Дамјановић, Аранђеловдан, Чево, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Дамјановић се на 23 маркера потпуно поклапа са Вукотићем из Праге код Никшића. Ово је и разумљиво с обзиром на то да су Дамјановићи и Вукотићи по предању најближи унутар племена Озринића. На једном маркеру се Дамјановић разликује од Тодоровића из Јасеновог Поља код Никшића. Ово исто није чудно јер Тодоровићи заједно са Ђоковићима из Јасеновог Поља потичу од Дамјановића.

[Jelic]

Вулаш, Аранђеловдан, Чево, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Најближе поклапање у роду Озринића има са Поповићем из Кочана код Никшића, имају једну разлику на 23 маркера. Занимљив резултат јер су се Вулаши означавали уз Домазетовиће као једини старинци на Чеву који су остали до данас на подручју тог племена. Међутим, као што се види, и Вулаши су Озринићи тј. од Озра пореклом, па се поставља питање да ли су Озринићи генетски најхомогеније племе на територији данашње ЦГ?

[Jelic]

Поповић, Аранђеловдан, Загреда, Даниловград

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Поприлично се добро уклапа у род Озринића, што између осталог и предање каже. Поповићи из Загреде су по предању од Озринића - Гардашевића, тако да је ово предање потврђено генетски.

[Nebo]

Занимљив резултат јер су се Вулаши означавали уз Домазетовиће као једине старинци на Чеву који су остали до данас на подручју тог племена.

Да, предање Озринића Вулаше сматра старинцима.
Ово ретко презиме постоји и на Његушима, они су огранак Пуношевића.
Било би занимљиво да се испостави да су сродни.

[Небојша]

Жмукић, Јовањдан, Кривошије, Црна Гора

Тестирани Жмукић припада роду J2a-M92>CTS2906>S8230. Стандардан цуцко-пјешивачки хаплотип.

Постоји занимљива легенда о томе како је Свети Сава једном дошао код неког Жмукића, али је овај био неправедан и негостољубив према њему, због чега је Сава проклео све Жмукиће и од тада код њих не буде никад више од три детета. У том крају их има 60-ак кућа.

Славе Јовањдан, а преслављају Малу Госпојину, по чему асоцирају на још неке породице из рода J2a-M92.

[Jelic]

Гардашевић, Аранђеловдан, Бијела, Херцег Нови

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Добро се уклапа у род Озринића, на 17 упоредивих маркера се у потпуности поклапа са Пејовићем из Љешанске нахије. Пејовићи су такође грана Озринића-Гардашевића, као и тестирани Гардашевић.

[Пеца]

Гардашевић, Аранђеловдан, Бијела, Херцег Нови

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Добро се уклапа у род Озринића, на 17 упоредивих маркера се у потпуности поклапа са Пејовићем из Љешанске нахије. Пејовићи су такође грана Озринића-Гардашевића, као и тестирани Гардашевић.

Дакле тврдња Гардашевића коју је забиљежио Андрија Лубурић, да су Авдаловићи од њих није тачна.

[Nebo]

Хаплогрупа Жмукића и година досељења са Грахова у Кривошију коју је забиљежио Накићеновић (1695) се солидно уклапају у причу о разури Башедољаца и Доњекрајаца.

Радул је писао о томе, а ја сам га цитирао:

http://www.poreklo.rs/2017/02/20/poreklo-stanovnistva-plemena-cuca/

[Небојша]

Ожеговић, Св. Тројица, Кути, Херцег Нови

Ожеговићи припадају хаплогрупи J2b2-M241, по свему судећи подграни PH1602 (TMRCA 3100 год.)

У тај крај су доселили 1687. са Чева. Многи аутори су их сврставали у Озриниће зато што се за њих, осим да су са Чева, говори и да су славили Аранђеловдан, као и да им је старије презиме било Озринић. По мушкој линији не постоји веза, што не искључује опцију да су дошли из те области.

Први њихови досељеници у Боку зову се Ћетко Рајчевић речени Ожеговић и Вуко Матков Ожеговић речени Росић.

У околини Фоче постоји бројна муслиманска породица Ожеговић, која је наводно у вези са овим Ожеговићима. Презиме је присутно у западној Херцеговини, али и код Срба из Крајине.

Та веза може бити посебно занимљива, зато што је ова подграна J2b2-M241 присутна у Крајини (Шевић, Париповић). Овој грани код нас припадају још и Ковач из Ливна, као и неки Бугари.

Крајишки Ожеговићи славе Св. Стевана (09.01)

Још је В. Скарић помињао да би крајишки Ожеговићи (само на основу имена, наравно) могли бити од ових из Црне Горе. Међутим, сада када знамо хаплогрупу, та веза није немогућа, посебно зато што многи Крајишници имају “днк парњаке” на том простору.

Мени је ово посебно интересантно, пошто су ми крајишки Ожеговићи род.

Од ових Ожеговића из Крајине је млади српски фудбалер Огњен Ожеговић