Српски ДНК дан 2017

[Драган]

Поздрав, ја са Драган Миливојевић ово ми је прва порука на форуму. Јуче сам добио резултат  ДНК анализе коју сам урадио поводом Српског ДНК дана.Пошто још нисам довољно савладао термине и ознаке у генетичкој генеалогији, замолио бих неког од искуснијих форумаша да ми појасни резултат анализе који сам добио.biološkog uzorka su dati u sledećoj tabeli:
Lokus
Dragan Milivojević
17.2291.1
DYS576 18,      DYS389I 13,
DYS448  19, DYS389II 31
DYS19 17, DYS391 11, DYS481 29, DYS549 11
DYS533 12, DYS438 10, DYS43715, DYS57018 DYS635 23, DYS390 24
DYS439 13, DYS392 11
DYS643 10, DYS393 13 DYS458 17, DYS385a 14 DYS385b 15
DYS456
15
YGATAH4
11
*obojena polja označavaju minimalan Y haplotip
Poređenjem dobijenog haplotipa sa Y haplotipovima iz baze https://yhrd.org/ nije utvrđeno potpuno poklapanje ni sa jednim Y haplotipom.
Na osnovu dobijenog Y haplotipa kompjuterskom simulacijom na sajtu http://www.nevgen.org/ utvrđeno je da se radi o haplogrupi I2a1b3
  Хвала унапред на помоћи.

[filipi]

Поздрав, ја са Драган Миливојевић ово ми је прва порука на форуму. Јуче сам добио резултат  ДНК анализе коју сам урадио поводом Српског ДНК дана.Пошто још нисам довољно савладао термине и ознаке у генетичкој генеалогији, замолио бих неког од искуснијих форумаша да ми појасни резултат анализе који сам добио.biološkog uzorka su dati u sledećoj tabeli:
Lokus
Dragan Milivojević
17.2291.1
DYS576 18,      DYS389I 13,
DYS448  19, DYS389II 31
DYS19 17, DYS391 11, DYS481 29, DYS549 11
DYS533 12, DYS438 10, DYS43715, DYS57018 DYS635 23, DYS390 24
DYS439 13, DYS392 11
DYS643 10, DYS393 13 DYS458 17, DYS385a 14 DYS385b 15
DYS456
15
YGATAH4
11
*obojena polja označavaju minimalan Y haplotip
Poređenjem dobijenog haplotipa sa Y haplotipovima iz baze https://yhrd.org/ nije utvrđeno potpuno poklapanje ni sa jednim Y haplotipom.
Na osnovu dobijenog Y haplotipa kompjuterskom simulacijom na sajtu http://www.nevgen.org/ utvrđeno je da se radi o haplogrupi I2a1b3
  Хвала унапред на помоћи.

Radi se o haplogrupi I-CTS10228 (YP196)-PH908.Zajednicki predak zivio prije oko 1850 godina.Ovo je najdominantnija grana kod srpskog naroda.I-CTS10228 je tipicni slovenski marker,preko 80 % nosilaca zivi u istocnoj Evropi u slovenskim zemljama.
ovde mozes vidjet testirane kod nas,na Srpskom DNK projektu.

http://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=I2%20DS

[filipi]

@Dragan Milivojevic
Na Srpskom DNK projektu na onoj tabeli gore imas poklapanja sa    Милошевић Никољдан   Чучуге/Уб/СРБ.

[Црна Гуја]

Тодић, Никољдан, Милићи

Припада хаплогрупи Е-V13. Једино релативно блиско поклапање има са Кузмановићем из Осипаонице код Смедерева (Општи род А, 2 разлике на 17 маркера), с тим што је на маркеру DYS456 разлика 2. Нема детаљнијих података о даљем пореклу, осим да су презиме добили по извесном Тоду, који се доселио у подручје данашњих Милића половином 19. века.

[Лепеничанин]

@Dragan Milivojevic
Na Srpskom DNK projektu na onoj tabeli gore imas poklapanja sa    Милошевић Никољдан   Чучуге/Уб/СРБ.

Поздрав Драгане!

Ваш резултат није вам дао коначан одговор на питања о пореклу, али прилично је битан за наш народ у целини.

http://www.poreklo.rs/2013/02/28/poreklo-prezimena-selo-%C4%8Du%C4%8Duge-ub/

Значи, Милошевићи су у Чучугама још у 18. веку, а ваши преци су у Јарменовцима најстарији...тако да је ваш заједнички хаплотип засигурно хаплотип веома заступљен у тадашњем становништву Србије.

[Црна Гуја]

Секулић, Пантелијевдан, раније Никољдан, Беране

Припада хаплогрупи E-V13. У упитнику се наводи да су по предању од Куча-Дрекаловића, међутим значајне разлике на више маркера (391, 458, 576, 570, 481, 533, 635, 643) показују да је прилично удаљен од хаплотипа Куча. Поготово је уочљива разлика на маркеру 570, где Секулић има јако високу вредност 23, у поређењу са Кучком 18/19. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту.

[симо]

Oбopeнo пpeдaњe o Kучимa, aли и вeзa Зaгpaђaнa ca Koмaтoвићимa...

Да, и ја сам мислио да ће бити нека друга хаплогрупа.

[Црна Гуја]

Петровић, Јовањдан, Радановци, Косјерић

Припада хаплогрупи Е-V13, роду Z5018>S2972 A. Најближа поклапања има са Илићем из Лесковца (потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера), Лучићем из Прибоја (1/23) и Лисичићем из Крушева код Пљеваља (2/19). По доступној литератури Петровићи потичу из Дробњака, а родоначелник је Обрад Комаранин који се у 17. веку доселио у Радановце из Комарнице у данашњој Црној Гори (Стара Херцеговина), по њему је заселак добио име Обрадовићи.

[Црна Гуја]

Дабић, Михољдан, Кленак, Шабац

Припада хаплогрупи Е-V13. Има прилично необичан хаплотип, без претерано блиских поклапања на Пројекту, мада би могао бити нешто даљи род Бјелопавлићима у оквиру гране Z16988. Од необичнијих вредности издвајају се нешто нижа вредност DYS391=9 и нешто виша DYS549=14. По породичном предању даљим пореклом су из Херцеговине.

[Zmijanjac]

Поздрав, ја сам тај новотестирани Кочић! Радујем се дискусијама на овом форуму у будућности!

[Sharelock]

Поздрав, ја сам тај новотестирани Кочић! Радујем се дискусијама на овом форуму у будућности!

Сада, када си сазнао да ти је презиме настало 30-их година XIV века, разлог више за радост!

[Sergius]

Поздрав, ја сам тај новотестирани Кочић! Радујем се дискусијама на овом форуму у будућности!

Добродошао!

Захваљујући твом тесту, сад ћемо имати навалу кандидата из Прњавора, Челинца, Котор Вароша, Теслића, Дервенте, јер су у околину манастира Липље и Ступље Малешевци мигрирали прије 500 година, и у тим општинама та слава је прилично честа.

Јуче се баш обрадовао један од тестираних начелника ових општина који слави Игњатијевдан.

[Небојша]

Грунчић, Срђевдан, Зрењанин

Припада хаплогрупи R1a-Z280, карпатско-далматинској грани Y2613. Најближи су му тестирани из рода А, а са Грбићем из Рачића код Бихаћа и Богдановићем из Јелићке код Приједора, са којима дели исту славу, има потпуно поклапање (са првим на 23 а са другим на 17 маркера). Нема информација о старијем пореклу, али на основу овог резултата прилично је сигурно да му се у релативно скоријој прошлости неко од предака доселио са простора Босанске Крајине.

Било би добро проверити са тестираним да ли има неке везе са Крајином. Уколико не памте скорији долазак, веза може датирати из неког старијег периода.

Најстарији помен презимена је у Мађарској, у месту Батања код Сегедина 1737, а на истом месту спомињу се и 1922, 1924, 1928. године. Један члан ове породице спомиње се 1928. у Вршцу, у Војводини.

Вероватно да су из Батање дошли у Кикинду. Тамо се 1796. спомиње Паво Грунчић.

У Великом Бечкереку рођен је 1875. учитељ Душан Грунчић, а као емигрант у Немачку и Енглеску јавља се свештеник Милан Грунчић.

У Српском презименику Грунчићи се воде у Петровом Селу код Кладова 1885. године, који кажу да су дошли из Црне Горе. Ово може бити занимљив податак, с обзиром да се и тамо јавља презиме колико сам успео видети. Можда би упућенији могли помоћи, али изгледа да се везује за исељенике из Бјелопавлића.

Презиме Грунчић се јавља и међу бачким Буњевцима.

[Eror]

Било би добро проверити са тестираним да ли има неке везе са Крајином. Уколико не памте скорији долазак, веза може датирати из неког старијег периода.

Најстарији помен презимена је у Мађарској, у месту Батања код Сегедина 1737, а на истом месту спомињу се и 1922, 1924, 1928. године. Један члан ове породице спомиње се 1928. у Вршцу, у Војводини.

Вероватно да су из Батање дошли у Кикинду. Тамо се 1796. спомиње Паво Грунчић.

У Великом Бечкереку рођен је 1875. учитељ Душан Грунчић, а као емигрант у Немачку и Енглеску јавља се свештеник Милан Грунчић.

У Српском презименику Грунчићи се воде у Петровом Селу код Кладова 1885. године, који кажу да су дошли из Црне Горе. Ово може бити занимљив податак, с обзиром да се и тамо јавља презиме колико сам успео видети. Можда би упућенији могли помоћи, али изгледа да се везује за исељенике из Бјелопавлића.

Презиме Грунчић се јавља и међу бачким Буњевцима.

Када сам радио у Мајданпеку, упознам колегу који је исто рођен и школовао се у Руми, Грбић, пореклом из Босанске Крајине са славом Срђевдан. Рекох му да знам да и Грбићи из Лике славе исту славу. Он каже да се и сам бавим мало истраживањем порекла и колико се сећам, помињао је Скадар и околину, да је дошао до закључка да је у том крају постојао култ Св. Срђа, да је било више цркава које су му биле посвећене... Можда занимљив траг с обзиром и на ово што је Небојша навео.

[Zor]

Не знам још своју подграну и не могу да веома поуздано предвидим која је, али вјероватно E-FGC11457, могуће Z17107 или можда Y3183.

 FGC11457 и Y3183 су имали неке хаплотипове најсличнијим Ракоњцима али нисмо Z5018 (јесмо V13+) што значи да нисмо сигурно у вези с Кучима, е сад Z17107 је једна од "резервних" варијанти код моје тезе о поријеклу, по одређеним вриједностима би се могло рећи да би требала бити ова грана, али је јако тешко гарантовати код V13. Ова грана има своју балканску браншу присутну у Далмацији и код Албанаца која је Z17107->Z38456 , као и код Грка из Смирне и Фокеје који нису нешто блиски албанским и далматским (као што јесу грчки R1b BY611 одатле) па се не ради вјероватно о Арванитима. Z38456 грана има јако високе вриједности на dys458. И постоји источна варијанта Z17107 коју имају два Руса (један потврђен и један сигурно у вези с њим), Украјинац и Мађар који су Z17107+ али Z38456- , они имају стандардне вриједности на dys458, као и ја. Па ако будем Z17107 биће занимљиво видјети коме сам ближи. Односно је ли Z38456 + или -. Наравно може бити нека сасвим трећа грана.

[gruncic]

Грунчић, Срђевдан, Зрењанин

Ја сам нов на овом форуму и интересује ме порекло породице Грунчић.
Мој отац је из  Зрењанина и ја сам се тестирао 14.09.2'17.
У резултату се види да имам подударнист са Грбићем из Бихаћа на 23 маркера.
Можете ли ми објаснити која је то подударност , повезаност.
Иначе живим у Крагујевцу и мислим да сам једини у овом делу Србије са овим
презименом.
Горе поменути учитељ Грунчић је по мом сећању наш рођак.
Поздрав

[симо]

У Српском презименику Грунчићи се воде у Петровом Селу код Кладова 1885. године, који кажу да су дошли из Црне Горе. Ово може бити занимљив податак, с обзиром да се и тамо јавља презиме колико сам успео видети. Можда би упућенији могли помоћи, али изгледа да се везује за исељенике из Бјелопавлића.

Овај податак би могао бити интересантан. У Бјелопавлићима постоји лужанско братсво Петричевића које је славило Срђевдан. Шобајић позивајући се на Јовићевића наводи да су од Петричевића из Цеклина. Оно што је интересантно јесте да Јовићевић наводи да су из Цеклина, од крви побјегла 5 браће, један је отишао у Бјелопавлиће, а чак четири су отишла у Лику. Не знам колико је ово предање тачно,али кад си споменуо Бјелопавлиће сјетио сам се да би би било добро да се спомене.

[Милош]

Овај податак би могао бити интересантан. У Бјелопавлићима постоји лужанско братсво Петричевића које је славило Срђевдан. Шобајић позивајући се на Јовићевића наводи да су од Петричевића из Цеклина. Оно што је интересантно јесте да Јовићевић наводи да су из Цеклина, од крви побјегла 5 браће, један је отишао у Бјелопавлиће, а чак четири су отишла у Лику. Не знам колико је ово предање тачно,али кад си споменуо Бјелопавлиће сјетио сам се да би би било добро да се спомене.

Пocтojи и Влaшкoвић из Гaja кoд Koвинa, кojи би тpeбao дa je пo пpeдaњу oд Бjeлoпaвлићa (иaкo oн тo нe знa). Пpипaдa кapпaтcкo-дaлмaтинcкoм клacтepу, aли нe знaм дa ли cу иcтe пoдгpaнe ca Гpунчићeм...

[симо]

Пocтojи и Влaшкoвић из Гaja кoд Koвинa, кojи би тpeбao дa je пo пpeдaњу oд Бjeлoпaвлићa (иaкo oн тo нe знa). Пpипaдa кapпaтcкo-дaлмaтинcкoм клacтepу, aли нe знaм дa ли cу иcтe пoдгpaнe ca Гpунчићeм...

Да, њега се нисам сјетио. И ови Петричевићи у Бјелопавлићима сада славе Петковдан, али су славили Срђевдан.

[Милош]

Да, њега се нисам сјетио. И ови Петричевићи у Бјелопавлићима сада славе Петковдан, али су славили Срђевдан.

Aкo будe имaлo пpocтopa зa joш кojeг пojeдинцa у oквиpу тecтиpaњa "100 Cpбa ca jугa Cpбиje и KиM" имao биx нa "лaгepу" Влaшкoвићa из Лучкe Pиjeкe, пa би ce cитуaциja pacпeтљaлa. Билo би интepecaнтнo кaд би "Гaшaни" иcпaли xeтepoгeни, cacтaвљeни oд cтapoceдeoцa и Бjeлoпaвлићa...