Српски ДНК дан 2017

[Jelic]

Кочић, Игњатијевдан, Стричићи, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Малешеваца. Овај резултат, као и неколицина резултата из необјављених истраживања, дефинитивно потврђују да су Малешевци као род доминантно и вероватно "изворно" I2-PH908. Кочићи се, као део Малешеваца, у Херцеговини спомињу још у 15. веку, и по свему судећи Кочићи из Стричића су потомци тих Кочића. Кочић је близак свима из рода Малешеваца, а посебно Алексићу из Никшића.

[filipi]

Јокић, Ђурђевдан, Каменица, Маглај

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има хаплотип близак модалу. На пројекту му је најближи Ђурић из Двора на Уни, имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Ђурић слави такође Ђурђевдан тако да је некаква веза у даљој прошлости могућа.

Ово тестирани наводи о свом пореклу:

"На Озрен су из Црне Горе дошла три брата, Михаило, Благоје и Јоко Стефановић и од Јоке су настали Јокићи."

Ovo je drugi Ozrenac testirani,prvi je Sjever a drugi Jug.Mislim da ce ba Ozrenu CTS10228 biti preko 80 %

[Jelic]

Mislim da ce ba Ozrenu CTS10228 biti preko 80 %

Да то није мало превише Филипи?

[Небојша]

Ovo je drugi Ozrenac testirani,prvi je Sjever a drugi Jug.Mislim da ce ba Ozrenu CTS10228 biti preko 80 %

Ау, ово постаје све занимљивије. Свако верује да је "његова" хг у крају који он воли, или из ког потиче, преко 50%. Ја мислим да ће хаплогрупа J у Лици бити преко 30%, више него у Турској и Грчкој заједно.

[Лепеничанин]

Шестић, Ђурђиц, Милосавци, Лакташи (Бања Лука)

Припада хаплогрупи R1b.

Има врло необичан хаплотип, са вредношћу 12 на маркеру 393 и комбинацијом 13-15 на маркеру 385, Милан ће га ускоро поставити у табелу. Могао би припадати различитим "источним" гранама R1b, па чак и оној најисточнијој М73. Готово је сигурно да не припада тзв. "западним" гранама, а за опредељење конкретне гране опет је неопходно тестирати СНП.

Тестирани верује да су његови преци у Лијевче Поље дошли из Херцеговине. Релативна блискост са муслиманом Тасом отвара неку такву могућност, али са дугим искуством у вези са хаплогрупом једино могу тестираном да препоручим да уради панел код Y seq.

[Небојша]

За очекивати је, да је Ј2а појачано присутан на југу Србије, због утицаја грчких миграција. Поздрав Ј2а брате

Мислим да хаплогрупа J2a-M410 код нас заслужује детаљнију анализу. Не због саме заступљености, већ због велике разноврсности хаплотипова/подграна. То отвара могућност више различитих миграционих путева.

[Jelic]

Живановић, Мратиндан, Бели Поток, Књажевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има ретку вредност 12 на 393 за динарик, остатак хаплотипа је близак модалу. Можда није искључена повезаност Живановића са Суботићем из Врбе код Гацка који има сличан хаплотип и такође вредност 12 на 393. Можда није искључена ни Живановићева повезаност са другим родовима у пројекту који славе Мратиндан.

Иначе тестирани наводи да су старинци у Белом Потоку.

[filipi]

Да то није мало превише Филипи?

Pa kada su preci danasnjih Ozrenaca stigli na Ozren sredinom i pocetkom 19 vijeka to nije bio veliki broj ljudi.Sve su to rodovi iz Hercegovine i sjevera Crne Gore,Piva itd.Kasnije su i za njima dolazili njihovi rodjaci uglavnom.Jedino ce se pojaviti mozda neki N1 od Baje Pivnjana

[Wolf Sagash]

Pa kada su preci danasnjih Ozrenaca stigli na Ozren sredinom i pocetkom 19 vijeka to nije bio veliki broj ljudi.Sve su to rodovi iz Hercegovine i sjevera Crne Gore,Piva itd.Kasnije su i za njima dolazili njihovi rodjaci uglavnom.Jedino ce se pojaviti mozda neki N1 od Baje Pivnjana

Мислим да је та сеоба Херцеговаца на Озрен била нешто раније од 19. вијека. У 19 вијеку Херцеговцо углавном насељавају градове по Босни. Неки мањи талас исељавања се збио између два свјетска рата а чинили су га углавном повратници из Америке.

[Amicus]

Pa kada su preci danasnjih Ozrenaca stigli na Ozren sredinom i pocetkom 19 vijeka to nije bio veliki broj ljudi.Sve su to rodovi iz Hercegovine i sjevera Crne Gore,Piva itd.Kasnije su i za njima dolazili njihovi rodjaci uglavnom.Jedino ce se pojaviti mozda neki N1 od Baje Pivnjana

На Озрену би требало бити и старинаца, и мишљења сам да би се тамо могла очекивати нека разноврснија статистика од оне преко Спрече и Босне, и тако мислећи не видим начина да I2a добаци фантастичних 80%.

[Jelic]

И последњи хаплотип од мене за данас.

Миливојевић, Ђурђиц, Јарменовци, Топола

Припада хаплогрупи I2-PH908. На 17 упоредивих маркера има једну разлику са Ковачевићем из Грахова код Никшића. С обзиром на то да славе сличну славу није немогуће да су Миливојевићи исељеници од овог граховског братства. Не стоји му далеко ни Савић из Дрешнице код Блаца (даљим пореклом са Копаоника) који слави Ђурђевдан као и Ковачевић. Преслава Миливојевића је Ђурђевдан, слава коју славе Ковачевић и Савић.

Миливојевићи би требало да су огранак Ивановића из Јарменоваца за које се у тексту на порталу каже да су старинци у овом месту. Међутим, тестирани наводи да су у Јарменовце досељени по предању из околине Сјенице што би можда објаснило блискост са Ковачевићима из Грахова.

[filipi]

Мислим да је та сеоба Херцеговаца на Озрен била нешто раније од 19. вијека. У 19 вијеку Херцеговцо углавном насељавају градове по Босни. Неки мањи талас исељавања се збио између два свјетска рата а чинили су га углавном повратници из Америке.

Da,prve tragove naseljavanja iz Hercegovine i CG imamo i u 18 vijeku. I najbolje očuvana predanja o porijeklu ne sežu dublje od 18. vijeka.

[Одисеј]

На Озрену би требало бити и старинаца, и мишљења сам да би се тамо могла очекивати нека разноврснија статистика од оне преко Спрече и Босне, и тако мислећи не видим начина да I2a добаци фантастичних 80%.

Ево и мало лингвистичких аргумената. Срби на Озрену традиционално су били говорници средњобосанског дијалекта, који је стариначки. Касније херцеговачке струје утичу на физиономију говора, па се он све више креће у новоштокавском и херцеговачком смјеру, али и даље остају бројни трагови. Значи да на Озрену ипак постоји непрекинути континуитет присуства Срба, тј. православаца. Само не вјерујем да се генетска слика тих старинаца битно разликује од оне типичне за источнохерцеговачке Србе. Очекивао бих да је И2а међу стариначким породицама исто преко 40%.

[filipi]

На Озрену би требало бити и старинаца, и мишљења сам да би се тамо могла очекивати нека разноврснија статистика од оне преко Спрече и Босне, и тако мислећи не видим начина да I2a добаци фантастичних 80%.

Trebalo je biti da ih kuga i ratovi u 17 vijeku nisu pomeli.Vec sad znamo i neke rodove u okolini Doboja i u Doboju da su Dinariik na osnovu hercegovackog projekta.Ja sam odmah otkrio tri roda.

[filipi]

Ево и мало лингвистичких аргумената. Срби на Озрену традиционално су били говорници средњобосанског дијалекта, који је стариначки. Касније херцеговачке струје утичу на физиономију говора, па се он све више креће у новоштокавском и херцеговачком смјеру, али и даље остају бројни трагови. Значи да на Озрену ипак постоји непрекинути континуитет присуства Срба, тј. православаца. Само не вјерујем да се генетска слика тих старинаца битно разликује од оне типичне за источнохерцеговачке Србе. Очекивао бих да је И2а међу стариначким породицама исто преко 40%.

Tokom 17. vijeka, a poslije pomenutih ratova, nije bilo većih ratnih stradanja, ali su epidemije kuge zatirale mnoga ognjišta. Bosnu je kuga u 18. vijeku pohodila nekoliko puta. Narodno predanje govori da su Srpska Rječica i Trbuk prije kuge bila muslimanska naselja, a da su muslimani iz Donje Paklenice odselili u selo Šije, preko Bosne. Tada je, vjerovatno, stradalo i srpsko stanovništvo na Ozrenu, neki su odselili, a neki izumrli, ali ipak nije došlo do narušavanja etničke strukture, jer su i novonaseljeni bili pravoslavci iz Stare Hercegovine. Među ozrenskim Srbima uopšte nema starosjedilaca, rijetki su rodovi, koji o sebi i misle da su stranci, a njihove tvrdnje su nejasne. I najbolje očuvana predanja o porijeklu ne sežu dublje od 18. vijeka.

[Jelic]

Ево и мало лингвистичких аргумената. Срби на Озрену традиционално су били говорници средњобосанског дијалекта, који је стариначки. Касније херцеговачке струје утичу на физиономију говора, па се он све више креће у новоштокавском и херцеговачком смјеру, али и даље остају бројни трагови. Значи да на Озрену ипак постоји непрекинути континуитет присуства Срба, тј. православаца. Само не вјерујем да се генетска слика тих старинаца битно разликује од оне типичне за источнохерцеговачке Србе. Очекивао бих да је И2а међу стариначким породицама исто преко 40%.

Питање је да ли се и ту ради о "правим" старинцима тј. о становништву које ту има континуитет од средњег века или о старијим досељеницима из Херцеговине. Биће пре да је ово друго.

[Nebo]

Шестић, Ђурђиц, Милосавци, Лакташи (Бања Лука)

Припада хаплогрупи R1b.

Тестирани верује да су његови преци у Лијевче Поље дошли из Херцеговине. Релативна блискост са муслиманом Тасом отвара неку такву могућност, али са дугим искуством у вези са хаплогрупом једино могу тестираном да препоручим да уради панел код Y seq.

Ретко презиме. А гађа се и слава:

У Подгорици: „Новаковићи“ – Вилићи, Никићи, Поповићи, Стијовићи и Шестићи (Ђурђиц) су истог порекла као Поповићи из Момишића.

У Момишићима: Поповићи (Ђурђиц) – они су истог порекла као и Мугоше, по предању потичу од два рођена брата; раније презиме било им је Новаковић; истог порекла су и Новаковићи у Подгорици.

О Мугошама смо писали подоста.

Сећам се једног интервјуа где је Милош Шестић поменуо како су његови Шестићи старином из Зете...

[Небојша]

Сад сам погледао тестиране из Босанске Крајине, у најширем смислу те речи (117 тестираних, са маркерима). Иако се I2a значајно поправила, опет је негде на 29-30%, док је I2-PH908 испод 20%.

Изгледа да се I2a најчешће јавља у источним крајевима око Бања Луке и западно око Дрвара, мада је реално има свуда. Ово је занимљиво с обзиром на проценат у другим крајевима БиХ, али је негде и нормално због природе миграција.

Како стоје ствари, Западна Босна може бити област са најмање I2a код Срба у БиХ. Разлог за то може бити висок проценат R1a, али и разгранатост појединих хаплогрупа. Да не доносим преурањене закључке, сачекајмо крај овог истраживања (где опет има више тестираних источно).

Занимљиво да је и R1b у Крајини негде око 6%, што је на нивоу херцеговачког просека. Углавном је присутна кроз подгране R1b-U152 и R1b-L23>BY611. Веома се ретко јавља код Срба из Посавине, Подриња, околине Сарајева, итд.

[Atlantische]

Живановић, Никољдан, Остружница, Чукарица, Београд

Припада хаплогрупи G2a-U1, највероватније њеној грани L1264. Нема блиских поклапања на пројекту.
Снип којем Живановић највероватније припада је стар 7800 година, са најскоријим заједничким претком свих припадника ове гране од пре 4100 година.

Хаплогрупа G2a-U1 је у Европи присутна кроз две основне гране, од којих је једна L1264, која се проналази од Балтика до централне Азије, и за њу је извесно да се ширила са Индоевропљанима.

Тестирани је о пореклу навео следеће:

По запису из књига, Живановићи су живели у Дечу код Земуна., вероватно између I и II српског устанка јер непоседујемо прецизне записе. У попису становништва из 1867. за Београдску нахију, Посавски срез (Остружница), под редним бројем 104, помиње се мој предак Новак Живановић. Ја сам пето колено. *По речима потомака старијих породица из Остружнице помиње се прича да су Живановићи потомци Петра Новаковића – Чардаклије, дипломате из Првог српског устанка, неки кажу и фамилије Младена Миловановића (његовог брата), али за то немамо никакв ваљан документ. По породичној причи помиње се старо презиме Новаковић или Стевановић (без доказа), а истражујући порекло, дошао сам до податка да у Дечу и данас постоје породице које носе презиме Живановић. Старији становници Остружнице помињу да су Живановићи једна од старијих породица у Остружници јер се њихова огњишта (куће) налазе прекопута Остружничке цркве (посвећена Преносу моштију Светог Николаја Мирликијског), која се сматра за центар Остружнице.

[Црна Гуја]

Грунчић, Срђевдан, Зрењанин

Припада хаплогрупи R1a-Z280, карпатско-далматинској грани Y2613. Најближи су му тестирани из рода А, а са Грбићем из Рачића код Бихаћа и Богдановићем из Јелићке код Приједора, са којима дели исту славу, има потпуно поклапање (са првим на 23 а са другим на 17 маркера). Нема информација о старијем пореклу, али на основу овог резултата прилично је сигурно да му се у релативно скоријој прошлости неко од предака доселио са простора Босанске Крајине.