Српски ДНК дан 2017

[Грк]

Škrbe su iz Dola kod Stoca, tj. Berkovića. I danas Škrba ima u Dolu i ti iz Sarajeva su iz ovog kraja, a predanje kaže da su od Miloradovića.

[Ojler]

Petar Šobajić vezuje Škrbe iz Dola za Mihiće, što bi ih svrstalo u bratstvo Mirilovića. Rezultati testiranja za Škrbe ne govore u prilog tome. Testirani Škrba koji se pominjao na forumu je bio I2a Dinarik jug.

[Nebo]

Шта би са овим?

[Sergius]

Шта би са овим?

Сутра ваљда креће.

[Јовица Кртинић]

Сутра ваљда креће.

Да, сутра или, најкасније, у четвртак.

[Лепеничанин]

Мајски, Ђурђевдан, Сивац, Бачка.

Припада хаплогрупи R1b. Поклапа се са већ тестираним Мајским.

Издваја се нарочито необичном вредношћу 14 на маркеру 392. Није јасно којој би грани требало да припада. Сврстан је под грану U-106, али би у овом случају, по мени, било неопходно тестирати СНП, било панел или гађањем појединачног СНП-а.

[Sergius]

Уопа! Је ли то кренуло?

[Jelic]

Радовић, Ђурђевдан, Крњача, Прибој

Припада хаплогрупи I2-PH908. Са Радовићем из Крајчиновића код Прибоја се поклапа на свим маркерима, тако да нема сумње да су ове две породице повезане тј. исти род. Оба Радовића имају хаплотип близак модалу, осим вредности 26 на 481 која је ниска за динарик. Није искључена повезаност ова два Радовића са другим породицама у близини које такође славе Ђурђевдан, попут Глушчевића из Пријепоља итд.

[Jelic]

Јовановић, Лучиндан, Бабине Горње, Хан Пијесак

Припада хаплогрупи I2-PH908, по својој прилици роду Никшића. Одлично се уклапа у род Никшића, једина вредност која се издваја је 32 на 389ii коју у овом роду поседује само Јовановић. У овом случају се може рећи да је генетика потврдила предање о пореклу. Ево шта је тестирани навео о свом даљем пореклу:

"Према предању поријеклом смо од Никшића, односно са обронака планине Голије. Одатле само дошли у Бијеле воде код Сокоца Р. Српска, (па су нас тада звали Бјеловодац), а одатле на село Горње Бабине (ово село помиње се још у сумарном попису Санџака Босна из 1468-69). Два брата су остала на Г. Бабинама, а њихов отац са још три сина населио су у селу Кнежина код Сокоца. Према некој мојој рачуници населили су се на Горње Бабине око 1830. Постоји још тезе да смо однекуд од Пријепоља."

[Radul]

Јовановић, Лучиндан, Бабине Горње, Хан Пијесак

Припада хаплогрупи I2-PH908, по својој прилици роду Никшића. Одлично се уклапа у род Никшића, једина вредност која се издваја је 32 на 389ii коју у овом роду поседује само Јовановић. У овом случају се може рећи да је генетика потврдила предање о пореклу. Ево шта је тестирани навео о свом даљем пореклу:

"Према предању поријеклом смо од Никшића, односно са обронака планине Голије. Одатле само дошли у Бијеле воде код Сокоца Р. Српска, (па су нас тада звали Бјеловодац), а одатле на село Горње Бабине (ово село помиње се још у сумарном попису Санџака Босна из 1468-69). Два брата су остала на Г. Бабинама, а њихов отац са још три сина населио су у селу Кнежина код Сокоца. Према некој мојој рачуници населили су се на Горње Бабине око 1830. Постоји још тезе да смо однекуд од Пријепоља."

Честитам буразеру . Додао бих да сте на Бабине дошли око 1850е. 

[Jelic]

Стојадиновић, Ђурђевдан, Пасјак, Крушевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има две нешто специфичније вредности, попут 12 на 389i и 16 на 458. Остале вредности су близу модала па је тешко рећи који му је хаплотип заиста близак. Ово је тестирани навео о даљем пореклу:

"Предање о старијем пореклу, евентуално ранијем презимену и сл: По предању Стојадиновићи су даљим пореклом из Црне Горе. Први подаци о прецима Стојадиновића налазимо у попису становништва из 1834.године за село Пасјак где су уписана три брата Јаћимовића - Стојан, Јован и Мијајло. Од Стојана данас воде порекло по његовој ћерки Слови фамилија Петронијевић. Од Јована порекло воде породице Јовановић, Симић и Костић. Од Мијајла који је имао два сина, Гвоздена и Стојадина, порекло воде породице Гвозденовић и Стојадиновић. Презиме Стојадиновић се користи од око 1860.године када Стојадинова деца га користе. Кумство старо око 200 година са фамилијом Ракић из села Текија код Крушевца."

[Jelic]

Симић, Томиндан, Треботин, Крушевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има хаплотип близак модалу, на 17 маркера се потпуно поклапа са Живковићем из Драгијевице код Осечина, а на 23 маркера има само једну разлику са Познановићем из Двора на Уни. С обзиром да му географски ова два хаплотипа и нису толико блиска тешко је успоставити неку везу. Остали PH908 родови на пројекту који славе Томиндан ми не делују блиско Симићу. Ово је о пореклу тестирани навео у упитнику:

"Po predanju poreklom smo iz obliznjeg sela Cerove. Nema podataka da je prezime menjano. Krsna slava koja se smatra da od vajkada nije menjana je cesta u tom selu, ali to se ne moze reci za prezime jer ga ne nosi po mom saznanju, mozda gresim, ni jedno domacinstvo. "Poticemo od Luke Simica koji se u vreme Miloseve Srbije doselio sa sinom Marinkom iz Cerove." To je zapisao profesor Miljojko Simic on je iz moje familije i sacinio je rodoslov koji pocinje pomenutim Lukom. U turskim defterime je Luka popisan bez prezimena, a njegov sin Marinko je upisan kao "kmet Marinko Lukin" sa bratom Blagoem i slugom Zivkom. Deca Marinkova su se upisivala kao Marinkovici da bi kasnije njihiva deca uzela (ili vratila) prezime Simic. Blagoje se u rodoslovu ne pominje mada je imao potomstvo koje se ne moze pratiti jer je jedna crkvena knjiga koja je i najbitnija za moje poreklo izgubljena."

[Jelic]

Слијепчевић, Стевањдан, Герзово, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2-PH908, сад већ и више него добро профилисаном роду крајишких стевањштака. Причало се већ о томе да би матица овог рода могла бити у околини Герзова, и овај резултат је то потврдио. Једина вредност која је специфична за Слијепчевића у овом роду је 14 на 439, по осталим вредностима се сасвим добро уклапа у овај род. Није искључена повезаност ове групе родова у Крајини са родовима из Красаве код Крупња који такође славе Стевањдан.

[Небојша]

Слијепчевић, Стевањдан, Герзово, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2-PH908, сад већ и више него добро профилисаном роду крајишких стевањштака. Причало се већ о томе да би матица овог рода могла бити у околини Герзова, и овај резултат је то потврдио. Једина вредност која је специфична за Слијепчевића у овом роду је 14 на 439, по осталим вредностима се сасвим добро уклапа у овај род. Није искључена повезаност ове групе родова у Крајини са родовима из Красаве код Крупња који такође славе Стевањдан.

Након последњих резултата, очекиван епилог. Потврђена веза дела Стефањштака I2-PH908 са Герзовом.

[Jelic]

Јокић, Ђурђевдан, Каменица, Маглај

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има хаплотип близак модалу. На пројекту му је најближи Ђурић из Двора на Уни, имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Ђурић слави такође Ђурђевдан тако да је некаква веза у даљој прошлости могућа.

Ово тестирани наводи о свом пореклу:

"На Озрен су из Црне Горе дошла три брата, Михаило, Благоје и Јоко Стефановић и од Јоке су настали Јокићи."

[симо]

Слијепчевић, Стевањдан, Герзово, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2-PH908, сад већ и више него добро профилисаном роду крајишких стевањштака. Причало се већ о томе да би матица овог рода могла бити у околини Герзова, и овај резултат је то потврдио. Једина вредност која је специфична за Слијепчевића у овом роду је 14 на 439, по осталим вредностима се сасвим добро уклапа у овај род. Није искључена повезаност ове групе родова у Крајини са родовима из Красаве код Крупња који такође славе Стевањдан.

Не само Герзово, већ и Саница (тамо је постојао стариначки род Млађена који је славио св. Стефана).

На основу пописа из 1550. године кретање и насељавање овог рода у Крајини би се могло повезати са Малкоч-бегом, босанским и херцеговачким санџакбегом, јер су припадници овог рода настањени углавном на његовим посједима и у Герзову и у Саници. За саничке Млађене је остало записано да су били дербенџије, чувари кланца.

У дербенџијској служби су били и крајишки "Васојевићи" (Часне вериге) код Мркоњић града. Чини се да је ова служба омогућавала нешто дужи опстанак хришћанским породицама, чак иако су се налазиле на прометним мјестима.

[Небојша]

Јовановић, Никољдан, Доња Топоница, Ниш

Припада хаплогрупи J2a, по свему судећи подграна Z7700. TRMCA ове гране је око 9000 година, а у оквиру ње, према Yfull-у, постоји више давно одвојених подграна. Најзаступљенија је на Блиском истоку, али је присутна и у Европи. Јавља се пре свега на западу, тј. северозападу Европе.

У великој бази YHRD свега једно поклапање (и то не потпуно) на Кипру.

Нисам пронашао више о овим Јовановићима у монографијама, ако неко има више података, нека напише.

[Jelic]

Симић, Никољдан, Ариље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан са Кљајићем из Братача из Невесиња који такође слави Никољдан. Имају две заједничке карактеристичне вредности попут 14 на 393 и 25 на 390. И по укупном хаплотип су блиски. Није искључено да овом роду припадају и друге породице које славе Никољдан и имају 14 на 393 (Гојаковић из Пријепоља и Марић и Миросаваца код Лопара, са Гојаковићем Симић дели и комбинацију 15-15 на 385a/b). Ту су и две породице које славе Аранђеловдан (Лукићи из Сочанице код Дервенте Аврамовићи из Драгинца код Лознице), као и двојица Јањатовића из Лике.

Тестирани је у упитнику навео само то да им је најстарији предак по мушкој линији дошао на мираз (не зна се одакле) и да им је по мушкој линији сродна породица Јовановић у Ариљу.

[Radul]

Јовановић, Никољдан, Доња Топоница, Ниш

Припада хаплогрупи J2a, по свему судећи подграна Z7700. TRMCA ове гране је око 9000 година, а у оквиру ње, према Yfull-у, постоји више давно одвојених подграна. Најзаступљенија је на Блиском истоку, али је присутна и у Европи. Јавља се пре свега на западу, тј. северозападу Европе.

У великој бази YHRD свега једно поклапање (и то не потпуно) на Кипру.

Нисам пронашао више о овим Јовановићима у монографијама, ако неко има више података, нека напише.

За очекивати је, да је Ј2а појачано присутан на југу Србије, због утицаја грчких миграција. Поздрав Ј2а брате

[Небојша]

Субјективни осећај (који се не мења последњих неколико истраживања) - I2a-Dinaric разбија! I2-PH908 посебно, очекивано.