Нажалост, проблем и јесу створили научници применом на хаплогрупе математичког модела који подразумева више-мање сталан раст популације и споре, насумичне сеобе. Он је добар за многе биљке и животиње, често и за људе, али не увек. Резултат тог модела су високи проценти хаплогрупе у околини места њеног настанка и њихово опадање са удаљавањем од тог места. Уместо да траже доказе исправности тог модела, само су пресликали данашњи распоред хаплогрупа на прошлост.
Тако су и Балкан прогласили за место настанка хаплогрупе I, на опште одушевљење локалних носилаца. Није искључено да су случајно и били у праву. Ако је настала у Европи, могла је настати на било ком месту где није било глечера. Ако је настала на Блиском Истоку, вероватно је у Европу дошла преко Балкана. До сада археогенетика није дала коначни одговор на ово питање. Најстарији налази говоре у прилог европском месту настанка.
На основу до сада познатих резултата, док не буду археогенетски испитана налазишта од палеолита до средњег века из целе Европе, и распореда хаплогрупа данашњег становништва могу се само с одређеном вероватноћом одредити места настанка I2, I2-L621, I2-CTS10228, I2-Y3120 или I2-PH908. Важно је установити брзину раста или опадања популација и карактер сеоба; да ли је реч о полаганом, хаотичном ширењу или масовном организованом премештању знатног дела популације. Такође, установити утицај доласка новијег становништва на старије. Оно што изгледа као ширење једне хаплогрупе може бити у ствари њено повлачење или замена другом хаплогрупом. Увек треба узети у обзир и однос броја испитаних из неке популације и њену бројност.
Број данашњих носилаца неке хаплогрупе можда изгледа значајан, али мора се узети у обзир њена старост. Данас постоје милиони припадника I2-Y3120, углавном међу Словенима, али сви потичу од једног човека који је живео пре 2100 година. Углавном на западу Европе, има много мање оних који су I2-L621, а негативни су на Y3120. Ако се вратимо у прошлост 2100 или чак 3400 година, видимо да је I2-Y3120 био мањина међу I2-L621. Када се узме у обзир да је I2-Y3120 релативно млада подграна међу I2-L621, најлогичније је да је он дошао са запада Европе.
Сличан је и однос I2-PH908 и I2-Y3120, само су краћи временски периоди у питању, а I2-PH908 није већина међу I2-Y3120. У време настанка I2-PH908, већ су постојале бројне друге подгрупе I2-Y3120. Подгрупа I2-PH908 данас има скоро исти број и на Балкану и у Источној Европи. Подгрупа I2-Y3120 које немају PH908 има више у Источној Европи. Једноставно је вероватније да је I2-PH908 настао у Источној Европи, па мигрирао на југ као и мањи број других подгрупа I2-Y3120, него да су сви настали на Балкану, па да је већина мигрирала на север. То јесте могуће, само је мало вероватно.
Отворено је питање када је I2-Y3120 дошла из Западне у Источну Европу и којим путем. Највероватнији је најкраћи пут, преко данашње Чешке или Аустрије и Словачке, нарочито ако се та сеоба одиграла пре приближно 2100 година у врло кратком периоду. Ако је она започела пре 3400 година и трајала дуго, онда је можда ишла и неким споредним путевима. Могла је чак и боравити и на Балкану. За сада нема доказа за било коју трасу ни у археогенетици, ни у резултатима данашњих становника. Очигледно је то зато што је I2-Y3120 до пре 2100 година била малобројна. Када се упореди са бројним E-V13, J2b i R1b подгранама које су у то време постојале на Балкану, ако је и била тамо, тешко да је имала неку већу улогу.