Аутор Тема: "Српско-хрватски језик"  (Прочитано 9081 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4887
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #40 послато: јул 16, 2017, 07:59:19 поподне »
Да, знам, али сам мислио да и косовско-ресавски ту спада. Може ли ми неко рећи како тачно звучи тај дијалекат? Је ли можда Драган Марковић Палма говори њиме?

А за зетско-рашки сам био убеђен да је најближи источно-херцеговачком.

 :)

Поддијалекти од косовско-ресавског су:
1.смедеревско-вршачки;
2.браничевско-великоморавски;
3.копаоничко-жупски и
4.косовско-метохијски.

По томе би и јагодински говор припадао овом дијалекту.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1111
  • I1 P109
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #41 послато: јул 16, 2017, 08:10:32 поподне »
Поддијалекти од косовско-ресавског су:
1.смедеревско-вршачки;
2.браничевско-великоморавски;
3.копаоничко-жупски и
4.косовско-метохијски.

По томе би и јагодински говор припадао овом дијалекту.  ;)
Тако је. Палма не говори чист косовско-ресавски, бар не пред камерама. Прави косовско-ресавски би био нпр. онај којим се говори у серији Радоша Бајића "Село гори". Глумица Олга Одановић која глуми Златану је најбоље "скинула" тај дијалекат од свих њих. И Драган Николић је добар, мада је њему мајка била из Јагодине, тако да се вероватно наслушао "моравског" током живота, па и није чудо.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7999
  • I2a S17250 A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #42 послато: јул 16, 2017, 08:35:52 поподне »
Што се тиче серије "Село гори", кад је први пут приказивана (до сад смо се навикли), мени је најсмешније било наречје којим се у серији говори. Мислио сам да је то спрдња, намерно тако направљено да би било смешније, јер, ја никад нисам чуо такав говор. Онда, причам о томе с једним мојим кумом, који је родом из једног места код Трстеника, он каже - не да се тамо тако говори, него још горе  ;D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1111
  • I1 P109
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #43 послато: јул 16, 2017, 08:59:28 поподне »
Што се тиче серије "Село гори", кад је први пут приказивана (до сад смо се навикли), мени је најсмешније било наречје којим се у серији говори. Мислио сам да је то спрдња, намерно тако направљено да би било смешније, јер, ја никад нисам чуо такав говор. Онда, причам о томе с једним мојим кумом, који је родом из једног места код Трстеника, он каже - не да се тамо тако говори, него још горе  ;D
:) Па у принципу то је тај говор који може да се чује у серији, мада постоје локалне варијанте од села до села. У градовима је дијалекат доста ублажен, док се у селима задржао чист, нарочито код старијих људи. Најблажи поддијалекат је смедеревско-вршачки, има мало блажу акцетуализацију и чини ми се да више користе падеже.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

симо

  • Гост
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #44 послато: јул 16, 2017, 09:12:16 поподне »
Поддијалекти од косовско-ресавског су:
1.смедеревско-вршачки;
2.браничевско-великоморавски;
3.копаоничко-жупски и
4.косовско-метохијски.

По томе би и јагодински говор припадао овом дијалекту.  ;)

Видим, читао се Окука.  ;)

Браничевско-великоморавски је прилично простран поддијалекат. Он обухвата говоре Трстеника (који су основ за говоре из серије Чешљање бабе), као и говоре око Јагодине, Ћуприје и Параћина, али обухвата и говоре источне Србије све до Неготинске крајине.

Иначе кад се већ повела прича о дијалектима и поддијалектима, мислим да је Окукина класификација (која се наслања на Ивићеву) прилично добра и мислим да би се приликом прављења разних статистика по хаплогрупама на форуму могле користити управо ове зоне дијалеката и поддијалеката као одређене етнографске цјелине, јер је ипак требало неко вријеме и заједнички миграциони и историјски процеси да би се неки дијалекат усталио на одређеном подручју, а самим тим и распоред хаплогрупа показао неке локалне специфичности.

Уосталом и методологија Ивице Тодоровића је урађено по принципу лингво-културних зона и мислим да је та методологија исправна.

Рецимо, кад раздвојите зетску и источнохерцеговачку (тј.западноцрногорску) зону тачно се види доминација несловенских хаплогрупа у зетској зони и онда читате код Окуке:

"Зетско-рашки дијалект се, за разлику од косовско-ресавског, развијао
на подручју које није било захваћено метанастазичким струјањима
и које је било под утицајем различитих култура и језика. Он је
доживио «највише несловенског утицаја, више него сви остали штокавски
говори» (Н. Богдановић/Ј. Марковић)."

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9227
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #45 послато: јул 16, 2017, 09:20:57 поподне »
Иначе кад се већ повела прича о дијалектима и поддијалектима, мислим да је Окукина класификација (која се наслања на Ивићеву) прилично добра и мислим да би се приликом прављења разних статистика по хаплогрупама на форуму могле користити управо ове зоне дијалеката и поддијалеката као одређене етнографске цјелине, јер је ипак требало неко вријеме и заједнички миграциони и историјски процеси да би се неки дијалекат усталио на одређеном подручју, а самим тим и распоред хаплогрупа показао неке локалне специфичности.

Уосталом и методологија Ивице Тодоровића је урађено по принципу лингво-културних зона и мислим да је та методологија исправна.

Дао си ми добру идеју. :)

Да ли би било ок правити статистику према овој мапи (мислим да је баш прављена на основу Ивића)


Мада и без статистике се види које хг где доминирају.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #46 послато: јул 16, 2017, 09:28:53 поподне »
Дао си ми добру идеју. :)

Да ли би било ок правити статистику према овој мапи (мислим да је баш прављена на основу Ивића)


Мада и без статистике се види које хг где доминирају.

Ова има и оне подгрупе које је Никола навео:

"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

симо

  • Гост
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #47 послато: јул 16, 2017, 09:32:00 поподне »
Дао си ми добру идеју. :)

Да ли би било ок правити статистику према овој мапи (мислим да је баш прављена на основу Ивића)

Мада и без статистике се види које хг где доминирају.

Да, ово је Ивићева карта, и Окукина је мање више иста, с тим да Окука издваја и још мање цјелине, поддијалекте. Тако, рецимо шумадијско-војвођански има неколико поддијалеката, међу којима је и руднички. Руднички поддијалекат рецимо има нешто виши проценат I1 хаплогрупе од српског просјека. Има још таквих примјера, који се могу извући након подробније анализе.

За почетак, кључно би било јасно разграничинити зоне. Ту има неких граничних подручја гдје то и није тако једноставно. Рецимо код Ивића, Лозница је у источнохерцеговачком дијалекту (сјеверозападносрбијански поддијалекат), а ријека Јадар је граница према шумадијско-војвођанским дијалектима, тј. поцерско-мачванским. Код Окуке је та граница нешто јужније од Лознице. Али то су углавном ситнија гранична питања.

Требало би можда отворити нову тему, гдје би се те зоне издефинисале. Мислим да би то било веома корисно у укупној анализи.

симо

  • Гост
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #48 послато: јул 16, 2017, 09:36:50 поподне »
Ова има и оне подгрупе које је Никола навео:



Карта није до краја детаљна. Недостају неки поддијалекти (белопаланачко-пиротски и власински нпр), а ни сам приказ на карти у неким дијеловима није тачан.

По мени је најбоље испратити Окукину књигу, и ићи детаљно од краја до краја. Рецимо на карти је приказано да Копаоничко-жупски прелази и на лијеву страну Мораве, што није тачно.. Чак је и Трстеник који је са десне старне Мораве у браничевско-великоморавским говорима, а не у копаоничко-жупским.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9227
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #49 послато: јул 16, 2017, 09:37:45 поподне »
Ова има и оне подгрупе које је Никола навео:



Бога ми, добрано га је изделио. Бојим се да се ови из Прибоја и Ужица неће разумети. :D

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3736
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #50 послато: јул 16, 2017, 09:52:51 поподне »
Бога ми, добрано га је изделио. Бојим се да се ови из Прибоја и Ужица неће разумети. :D
А у Крагујевцу се не разумеју,на тромеђи је :) Али је тачно ,нека приградска насеља причају рудничким,насеља са друге стране копоаоничко-жупским...Белошевац,на пар км од центра ,има говор као у Трстенику,који је на 60 км ваздушном линијом,ближи је њима ...на 7,8 км на запад од града,већ источно-херцеговачки

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #51 послато: јул 16, 2017, 09:53:51 поподне »
Бога ми, добрано га је изделио. Бојим се да се ови из Прибоја и Ужица неће разумети. :D

А, рецимо, скоро читав Банат стављен у једну целину, иако ту има добрих разлика у говору.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3736
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #52 послато: јул 16, 2017, 10:02:21 поподне »
Што се тиче серије "Село гори", кад је први пут приказивана (до сад смо се навикли), мени је најсмешније било наречје којим се у серији говори. Мислио сам да је то спрдња, намерно тако направљено да би било смешније, јер, ја никад нисам чуо такав говор. Онда, причам о томе с једним мојим кумом, који је родом из једног места код Трстеника, он каже - не да се тамо тако говори, него још горе  ;D
Иначе,име тог села у серији је измишљено-"Петловац" а ради се о Медвеђи код Трстеника,одакле је мој отац,а и Радош Бајић...Ништа није искарикирано,тако причају,увек ми је било смешно кад сам као мали ишао у село,због говора,чак га многи у серији нису "скинули" до краја,што је логично јер нису сви глумци из тог краја...оно што је занимљиво да та Морава има специфичан акцент,иако нису близу,па није ни иста Морава,јако личи говор Велике Плане и Трстеника,па Јагодина,Варварин,баш специфичан моравски акцент,то "развлачење"
« Последња измена: јул 16, 2017, 10:07:04 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3736
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #53 послато: јул 16, 2017, 10:16:40 поподне »
Кад кажу за неки предмет да стоји на свом месту :"нЕка ,нек ћуутИи" или "немОо да се кУупаш у МорАве " (велико слово је кад појачају па задрже то слово да спусте :)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3966
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #54 послато: јул 17, 2017, 12:17:35 пре подне »
А у Крагујевцу се не разумеју,на тромеђи је :) Али је тачно ,нека приградска насеља причају рудничким,насеља са друге стране копоаоничко-жупским...Белошевац,на пар км од центра ,има говор као у Трстенику,који је на 60 км ваздушном линијом,ближи је њима ...на 7,8 км на запад од града,већ источно-херцеговачки

Kaд cпoмeну Kpaгуjeвaц, ja caм пpимeтиo ту paзлику измeђу Шумapицa (к-p) и Дивocтинa (ш-в), двa cуceднa ceлa...

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3736
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #55 послато: јул 17, 2017, 12:32:02 пре подне »
Kaд cпoмeну Kpaгуjeвaц, ja caм пpимeтиo ту paзлику измeђу Шумapицa (к-p) и Дивocтинa (ш-в), двa cуceднa ceлa...
Крагујевачка општина је Србија у малом :) Малтене,сви дијалекти заступљени у Србији се налазе и овде
« Последња измена: јул 17, 2017, 12:33:58 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7999
  • I2a S17250 A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #56 послато: јул 17, 2017, 12:35:01 пре подне »
чак га многи у серији нису "скинули" до краја,што је логично јер нису сви глумци из тог краја...

Мени је фасцинантно како су три БГ даме - Нада Блам, Олга Одановић и Љиљана Стјепановић добро скинуле тај говор. Као да су рођене и цео живот провеле уз Мораве  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3736
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #57 послато: јул 17, 2017, 12:50:35 пре подне »
Мени је фасцинантно како су три БГ даме - Нада Блам, Олга Одановић и Љиљана Стјепановић добро скинуле тај говор. Као да су рођене и цео живот провеле уз Мораве  ;)
Јесу ,али Олга је најближа чини ми се :) Њој је запало највеће бреме ,чини ми се ,оно "сиктерисање" и "кад набаци "квочку" на чело" :)

На мрежи сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 665
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #58 послато: јул 17, 2017, 02:16:43 пре подне »
Пиши и даље,мене је увек занимало како је звучао народни језик у средњем веку,а ако је то овако,онда сам изненађен што је много разумљивији него што сам очекивао...јел тај начин писања баш аутентичан народном говору?

Postoji jedan arabsko-persidsko-grčsko-srbski učbenik i rěčnik sa dvora sultana Bajazida II (1448-1512) koji služi izvorom za proučavanje srbskoga jezika te dobi. Dob zadnjega kralja Bosne Stěpana Tomaševića i Lazara Brankovića. Běše odkriven 1936 turkologom Ahmedom Caferoglu i prědstavljen ovako : "une des oeuvres fondamentales au point de vue de l'histoire des langues serbe at turque". Ovi izvor među Srbi [među Srbima] ne prima mnogo pažnje. Jedini ki [koji] ga ukratko spomenu bě [bi, beše] Pavle Ivić 1982, str. 525, ali ovi izvor ostaje do danas nepoznatim u srbskih akademskih krugoveh [ u srbskim akademskim krugovima].

Vsi četiri jezici [sva četiri jezika] napisani su pismom arabskim. Izgleda ovako:



Ovo je prěvod u latinično pismo [transliteracija]





Da bi se srbski i persidski zapisali, arabsko pismo je bilo dopunjeno dodatnimi znaki [dodatnim znacima]. Ovako se je polučilo pismo koje je blagodobnějše [bolje namenjeno] za pisanje srbskih glasov nego li tzv. kirilica, ka [koja] se upotrebljavala u to doba, sireć [odnosno] crkovnoslověnska kirilica.
Nesumnjivo je rěč o ekavskom govoru. Ako se i radi [iako se radi] o knjizě [o knjizi] ka propověda islam, u srbskom čtivu [tekstu] nema ni jedne turske rěči [turcizma]. Priměti se:
1. upotrěba starih padežnih nastavak u množině
    sedi s nami ( a ne s nama), budi dobar k robovom ( a ne k robovima), k ljudjem ( a ne k ljudima), u časoveh ( a ne
    u časovima )
2. črědovanje [alternacija] nastavak [nastavaka] -em i -u u prvom licu jednine.
    ja vidim i ja viđu, ja psujem i ja psuju, da se (ja) umiju, napoju se (ja) vode ... (danas je -u zadržanu samo u ja mogu, ja hoću i něgdě ja viđu)
3. upotrěba infinitiva na -ti ili -t, zadnje pogotovo u budućem vrěmenu i s "nemoj"
    učit ću, nemoj stojat
4. imal, dal, videl ... umesto imao, dao, video
5. vas, vsa, vse, vsi (a ne sav, sva, sve, svi)
6. kto (a ne ko ili tko)
7. odsutstvo kraćenja rěči
    G. mojega ( a ne mojeg), D. mojemu (a ne mojem), jere ( a ne jer), takodjere ( a ne takodjer), uobće česta upotrěba čestice -re istim obrazom [analogno], kako se danas upotrěblajva re u slovenačskom ili že u russkom. Takođe se ne krate rěči jučer ( a ne juče), večer ( a ne veče); jošte ( a ne još)
8. upotrěba rěči koje su danas věthe rěči [arhaizmi]: krsmati - kasniti, zadržati se u putu; rěč poznata da se upotrěbljava jošte u Dubrovniku i primorju; skornije - cipele (sama rěč cipele je mađarska cipellö), tako je i skornjar - obućar, vuhv - vrač, gatar, věrski vođ domorodačske věre; russki se kaže volhv.
9. upotrěba někih grčskih rěči (helenizama)
- makare ili makar ( istoznačna rěč bar(em) je turska reč bir(em) ), jevtin ( ovu rěč imaju i Turci danas (eftin), ali i oni su je uzeli od grk. evtinos), iljada


S počtovanjem vsem ki vole srbski jezik
« Последња измена: јул 17, 2017, 02:28:28 пре подне сунце »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3736
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #59 послато: јул 17, 2017, 03:05:38 пре подне »
Граматика је као у данашњем словачком и чешком језику,тј. изгледа да су ти језици претрпели мање промена од нашег: K otrokom (ka robovima) ,k 'ludom (ka ljudima), v chodinach (u casovima), s nami ( sa nama)
ja pujdu ( ja cu poci), ja miluju ( ja volim)
ja som mal ( ja sam imao), ja som videl (ja sam video)
kto (ko),k mojemu (ka mom)
« Последња измена: јул 17, 2017, 03:14:15 пре подне ДушанВучко »