Нисам научник нити генетичар, али ме је управо та конкретна тема одувек занимала, много пре генетике. Основно питање је било идентично: када и шта је утицало на то да се Словени одвоје од Балта и шта је, и ко је, на то утицао. Очигледно је да су спољни утицаји били кључни, само треба дефинисати ко је утицао на који аспект. Оно што и ја као потпуни лаик могу да приметим је то да су рани Балти остали у сваком смислу конзервативнији, лингвистичком, технолошком итд. Словени, с друге стране, очигледно усвајају традиције неких других култура. Како се то десило? То се десило пре свега због тога што су рани Словени били позиционирани јужније од Балта (логично), док су поменути рани Балти остали северније, изоловани. Тај простор јужније је по мени био сасвим сигурно граница степе и шума. Зашто тако мислим? Зато што су Словени користили реч за коња много пре Балта. Њихова реч је позајмица, док је код Словена од PIE kwon, другим речима, задржава примат код Словена. Дакле, најранији Словени су јужније. Тамо сусрећу оне индоевропске културе које су остале у степи (Срубнаја, Скити), а са запада долази Ла Тене утицај. Ла Тене (намерно користим тај израз а не Келти) су донели напредне технологије обраде метала и занатства. Један пример: и Словени и Балти имају исту реч за железо (гвожђе), односно железо и гележис (литв.) од PIE ghel, али код челика ми кажемо калити челик (каљење челика је обрада којом се постиже већа отпорност). Шта је то калити и одакле је то могло да дође? Келти имају израз за легендарни мач: Caliburnus (од тога настаје и назив мача Екскалибур), а код латина се одржала реч calidus (топао, врео). Каљење је загревање, кали-калидус-калибурнус. Каљењем челика се добија идеалан материјал за мачеве. Словенски језик је показао и већу флексибилност у усвајању термина везаних за друштвену организацију, технологију и војну терминологију, док су Балти задржали конзервативну структуру. Хронолошки бих рекао да су се контакти одвијали следећим редоследом: први контакти су били са степским индо европљанима, можда и пре одвајања од Балта. Следећи корак је био утицај Ла Тене култура са запада и тек као трећи и последњи слој су били утицаји германских култура. Са свим тим културним утицајима (развијенија металургија, божанства које Балти немају, већа насеља, напреднија друштвена структура) долазе и генетски утицаји. Нисам једини који сматра да је са Ла Тене културним утицајем дошла I-Y3120, док би можда рани траг утицаја степских индоевропских култура могли тражити у неким гранама R-M458. У том смислу би културни и генетски аспект раних Словена могао имати паралелу и са данашњим добом у Срба. Срби и даље говоре словенским језиком, генетски су и даље у великом проценту Словени, али су се у културном и генетском смислу након миленијума и по на Балкану значајно променили у односу на некадашње Србе у Шумави, на пример. Принцип је исти: контакт, културна размена, генетски уплив итд. Балти су остали дуго изоловани у тим шуметинама горе и они су се значајно мање променили, чак им је и пантеон мањи и конзервативнији. Поред свега наведеног, има још небројено примера и доказа да су се најранији Словени коначно одвојили од Балта управо кроз контакте са другим културама. Не бих ишао толико далеко да као неки истраживачи кажем да уједначене балто-словенске културе никада није ни било.
