Аутор Тема: Новомученици србски  (Прочитано 5493 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #40 послато: мај 05, 2018, 12:15:23 пре подне »
Наша Црква данас, 5. маја по грегоријанском, а 22. априла по јулијанском календару, обележава успомену на двојицу свештеномученика, пострадалих од усташа почетком Другог светског рата: епископа бањалучког Платона Јовановића и пароха градишког Душана Суботића.


Епископ Платон је рођен у Београду 1874. године, на крштењу добивши име Миливоје. Његов отац, официр србске војске Илија Јовановић, био је родом из Требиња, а мајка Јелена (дев. Соколовић) из Фоче. Завршио је Богословију у Београду, а током школовања се замонашио, добивши име Платон. Након завршетка школе рукоположен је за јеромонаха. У раздобљу између 1896. и 1901. године наставио је школовање на Духовној академији у Москви. По повратку из Русије, постављен је за старешину Манастира Рајиновац. 1909. године стекао је чин архимандрита. Током балканских и Првог светског рата био је војни свештеник.



После рата био је игуман манастира Раковица, Поганово и Крушедол. Био је уредник листа Српске партиаршије у Сремским Карловцима, а бавио се и књижевним радом. 1936. године од стране патриарха Варнаве хиротонисан је за викарног епископа моравичког. Уз епископа шабачког Симеона и 70 свештеника био је вођа литије која је ишла кроз Београд, јула 1937. године, у знак протеста због потписивања конкордата између Ватикана и владе Краљевине Југославије („крвава литија“). Платон је, након тога, постављен за епископа охридско-битољског 1938. године, а децембра 1939. године за епископа бањалучког.

Почетак Другог светског рата у Југославији и проглашење NDH затекли су епископа Платона у Бањалуци. Од усташке власти стожерника Viktora Gutića, добио је наређење да, као Србин рођен у Србији, у најкраћем року напусти NDH. Остале су забележене његове речи правог пастира стада Христовог:

“Ја сам канонски и законито од надлежних власти постављен за епископа бањалучког и као такав обавезао сам се пред Богом, Црквом и народом да ћу водити бригу о својој духовној пастви, трајно и постојано, без обзира на ма какве прилике и догађаје, везујући нераздвојно живот и судбину своју са животом и судбином свога духовног стада и остајући у његовој средини на духовној стражи за све време док ме Господ у животу подржи, остајући уз своје стадо као пастир добри који душу своју полаже за своје овце...”
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #41 послато: мај 05, 2018, 12:18:39 пре подне »
Протојереј Душан Суботић рођен је 1884. године у Босанској Градишки, од оца Јована, свештеника, и мајке Марије. Након завршене Богословије у Рељеву, рукоположен је за свештеника 1906. године. Службовао је у селу Ламинце до 1912. године, када прелази у Градишку. Као велики патриота и духовник, био је омиљен у народу, због чега су га аустроугарске власти почетком Првог светског рата ухапсиле. Између светских ратова наставио је своју пастирску делатност. 1935. године постављен је за архијерејског намесника босанско-градишког.




Прота Душан је био трн у оку и нове усташке власти. То показује и податак да је ухапшен одмах по проглашењу NDH, већ 11. априла 1941. године. Слично Светом свештеномученику Доситеју загребачком, прота Душан је заточен у самостану „часних сестара“, где је био страшно мучен и малтретиран. Одатле је пребачен у бањалучки Кастел.

У ноћи између 4. и 5. маја 1941. године, усташе су ухапсили владику Платона, и заједно са протом Душаном, одвели изван Бањалуке где су их  мучили и убили, а тела бацили у реку Врбању. Епископа Платона и проту Душана убили су усташе, Бањалучани, - муслиман Osman Ćelić и Хрвати Mirko Kovačević и Niko Čondrić. Њихова унакажена тела пронађена су у реци после двадесетак дана.

Епископ Платон је сахрањен без церемоније на војничком гробљу у Бањалуци, а прота Душан на сеоском гробљу у Врбањи. Посмртни остаци проте Душана откопани су 1946. године и сахрањени у породичној гробници у Градишки, а посмртни остаци владике Платона су 1973. пренети у бањалучку Саборну цркву.

1998. године Свети архијерејски сабор СПЦ прогласио је епископа Платона и протојереја Душана за свештеномученике.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #42 послато: мај 05, 2018, 12:24:51 пре подне »
http://www.spc.rs/sr/sveti_sveshtenomuchenik_platon_banjaluchki

http://srbiubih.com/prota-dusan-subotic/

<a href="https://www.youtube.com/v/lXu6rhl5yss" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/lXu6rhl5yss</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/moEudPj0Axo" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/moEudPj0Axo</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/r2BulymLxAI" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/r2BulymLxAI</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #43 послато: мај 07, 2018, 12:30:03 поподне »
Наша Црква данас обележава успомену на Светог свештеномученика Бранка и остале мученике с њима пострадале.




Бранко Добросављевић рођен је 1886. године у Скраду код Војнића. Завршио је Богословију у Сремским Карловцима 1908. године и затим рукоположен за ђакона, а следеће године и за свештеника. Био је парох на Кордуну, у Бувачи, Радовици и Вељуну. Одликован је Орденом Светог Саве и Орденом југословенске круне петог степена. Био је и народни посланик у Скупштини Краљевине Југославије.

На Ђурђевдан 1941. године, на дан његове крсне славе, протојереја Бранка и његовог сина Небојшу ухапсили су усташе које је предводио Ivan Šajfor, учитељ (!) из Вељуна. Тог дана ухапшено је још око 520 Срба, међу њима и свештеник Димитрије Скорупан, парох из Цвијановић Брда. Затворени су у жандармеријску станицу у Вељуну, а сутрадан, 7. маја, одведени у шуму Кестеновац код Хрватског Благаја, где су сви поубијани. Најпре су сви морали себи ископати раке. Усташе су се нарочито иживљавали над оцем Бранком и његовим сином Небојшом. Зверски су мучили Небојшу и терали Бранка да то гледа, а затим и да свом, још увек живом сину чита опело. Коначно су убили и оца Бранка. Овај догађај познат је под називом „Вељунски покољ“.

1946. године тела мученика су ископана и пренета у заједничку гробницу у Вељуну.

Свети архијерејски сабора СПЦ канонизовао је вељунске страдалнике као новомученике, а протојереја Бранка као свештеномученика, 2000. године.

http://www.spc.rs/sr/sveti_sveshtenomuchenik_branko_dobrosavljevitsh
« Последња измена: мај 08, 2018, 11:03:37 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Новомученици србски
« Одговор #44 послато: мај 08, 2018, 07:39:11 пре подне »
У Оточцу 2. маја 1941. године 331 Србин присиљен је да ископа огроман јарак да би потом били убијени секирама. Међу жртвама се налазио и православни поп Бранко Добросављевић.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Новомученици србски
« Одговор #45 послато: мај 08, 2018, 09:11:46 пре подне »
Доста је података из разних извора о Светом свештеномученику Бранку Добросављевићу. Наиме, не подударају се увек датуми његове погибије.

Бранко Добросављевић (1886-1941), протојереј, парох у Вељуну, ухапшен на дан своје крсне славе Ђурђевдана 6. маја 1941, убијен сутрадан са својим парохијанима у покољу у Хрватском Благају, где је од 6. до 9. маја убијено 525 Срба (Вељунски покољ), о чему у допису Управног штаба војног заповедника Србије Немачком посланству у Загребу пише: "...поп Бранко Добросављевић из Вељуна и његов син, тамошњи учитељ, убијени од усташа и то: најпре су сина мучили, извадили му очи, одсекли нос и уши и затим заклали, а отац је изнад леша морао да говори молитву, потом су попа мучили, ишчупали му браду и косу, ослепили га, одсекли нос и уши и на крају га убили..."
На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 1999. прота Бранко Добросављевић проглашен је за свештеномученика и унет у Именослов Српске цркве као Свети Бранко Вељунски, а званичну канонизацију православна црква извршила је свечано 21. маја 2000. у Храму Светог Саве у Београду.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Новомученици србски
« Одговор #46 послато: мај 08, 2018, 09:15:10 пре подне »
Такође, рођен је у Скраду а не у Скадру како пише у изворима СПЦ.

Бранко Добросављевић (4. јануар 1886 — 7. мај 1941. ) је био протојереј СПЦ и парох у Вељуну. Рођен је у Скраду крај Војнића. Богословију је завршио у Сремским Карловцима 1908., а рукоположен је 1909. Био је парох у Бувачи, Радовици и Вељуну. Добио је орден Светога Саве и Орден југословенске круне. Усташа из Вељуна Иван Шајфор је организовао хапшење 500 Срба из Вељуна, Цвијановић Брда и Полоја. Затворили су их и мучили у жандармеријској станици. Посебно су мучили протиног сина, па су следећег дана натерали проту да живом сину очита опело. Свих 500 Срба су побили 7. маја 1941. код Хрватског Благаја у шуми „Кестеновац“, у догађају познатом под називом Вељунски покољ.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве прота Бранко Добросављевић проглашен је за свештеномученика и унет у Именослов Српске цркве као свети и обележава се 7. маја.

Извор: Википедија

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #47 послато: мај 08, 2018, 07:13:45 поподне »
Што се датума пострадања Светог свештеномученика Бранка тиче, не верујем да је 7. мај као дан када се обележава успомена на њега и с њим пострадале, изабран случајно.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #48 послато: мај 08, 2018, 11:04:30 поподне »
Такође, рођен је у Скраду а не у Скадру како пише у изворима СПЦ.

Исправљено.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #49 послато: мај 29, 2018, 03:07:35 поподне »
Наша Црква данас обележава успомену на мученичко страдање Вукашина Мандрапе из Клепаца, 1998. године канонизованог као Свети новомученик Вукашин.



(са странице Епархије славонске)

О његовом страдању, као и о пореклу већ је писано на овој теми:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=863.0
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #50 послато: јун 15, 2019, 04:33:07 поподне »
Свети свештеномученик Харитон није жртва Другог светског рата, већ наш савременик.





Рођен је као Радослав Лукић у Куршумлији 1960. године. Замонашио се 1995. године у Манастиру Црна Река у Рашкој, код Рибарића. 1997. године, још као искушеник, премештен је у Манастир Светих Архангела код Призрена, где је и замонашен 1998. године добивши име Харитон. То је било прво монашење у манастиру Светих Архангела после 550 година. Албански терористи су, непосредно након уласка немачких снага КФОР на КиМ, отели оца Харитона, 15. јуна 1999. године, на очиглед војника КФОР-а који нису предузели ништа да злочин спрече.

Након више од годину дана трагања, пронађено је обезглављено тело оца Харитона. Глава оца Харитона још увек није нађена. Недалеко од његовог тела пронађена су и тела неколико Срба пострадалих у исто време. До сада, нико није одговарао за овај злочин.

Монах Харитон Лукић прибројан је Сабору Светих одлуком Сабора игумана Епархије рашко-призренске у егзилу, 2016. године.





http://manastircrnareka.nr.rs/zitije_prepodobnomucenika_haritona.php

Данас је 20-годишњица пострадања оца Харитона.
"Наша мука ваља за причешћа"