Аутор Тема: Новомученици србски  (Прочитано 5717 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Новомученици србски
« послато: јун 17, 2017, 10:31:20 пре подне »
Данас, 17/4. јуна, СПЦ обележава спомен на Светог свештеномученика Јоаникија црногорско-приморског.



Рођен је 1890. године у Столиву у Боки, од оца Шпира Липовца и мајке Марије, дев. Дамјановић. На крштењу добио је име Јован. Пореклом је од Липоваца из Цуца, од претка који се почетком 18. века доселио у Боку.

Липовци су братство у Липову у Цуцама, које припада братству Орловића. У самим Цуцама више нема презимена Липовац, већ су се разгранали на два рода и презимена – Ивановић и Илић.

http://www.poreklo.rs/2017/02/20/poreklo-stanovnistva-plemena-cuca/

Јован Липовац је завршио основну школу у Прчњу, гимназију у Котору, Православни богословски завод у Задру и Филозофски факултет у Београду, где је положио и професорски испит из богословских предмета.

Рукоположен је за свештеника 1912. године, и био је парох у Ластви, а радио је и као суплент гимназије на Цетињу, у женској учитељској школи и Цетињској богословији. Од 1925. до 1940. године био је професор Прве мушке гимназије у Београду. Након упокојења жене, замонашен је у манастиру Раковица и постављен за игумана, а фебруара 1940. године за епископа, на величанственој хиротонији у Саборној цркви, о којој је писала београдска штампа. Исте године, у децембру. Свети архијерејски сабор поставио га је за митрополита црногорско-приморског.

Други светски рат и окупација Црне Горе, затекли су га на Цетињу. Као митрополит, био је принуђен да се довија између окупационих власти и Црногораца подељених у три табора – присталице окупационе власти, четнике и партизане. Иако је учесник Петровданског сабора и иако је примио и угостио италијанског краља Виторија Емануела, кад је овај био у посети Црној Гори, на шта је био приморан и што је изабрао као мање зло од отвореног супротстављања окупационој сили, на крају је изабрао да подржи четнички покрет.

На свршетку рата, када су партизани заузимали Црну Гору, одлучено је да се србске националне снаге повлаче према Словенији. Тада је и митрополит Јоаникије са свештенством Митрополије кренуо са четничким збегом, како би се избегло крвопролиће и страдање свештенства. С митрополитом, у колони је било око 60 свештених лица. Но, као што знамо из наше историје, четници и с њима и свештенство заробљени су од Британаца на аустријској територији и враћени у Словенију где су предати партизанима - Првој југословенској армији којом је командовао Брозов генерал Пеко Дапчевић (иначе, и сам син свештеног лица, ђакона Јована Дапчевића). Ту су побијене хиљаде четника на Зиданом мосту.

Митрополит Јоаникије и свештеник др Лука Вукмановић, рођени брат Светозара Вукмановића Темпа, пребачени су у Србију, оковани. Партизани су обавестили Темпа о заробљавању митрополита Јоаникија и његовог рођеног брата и питали га шта да чине са њима. Темпо је, према неким сведочењима, хладно одговорио: "Исто што и са осталима!"

У својој књизи "Револуција која тече" Темпо је записао: "Са својом мајком нијесам хтио да разговарам о Луки. Она се није усуђивала да га помене преда мном. Само је једном покушала да каже како није био са окупаторима, али ја сам је грубо прекинуо и рекао да га више не помиње у мом присуству ако жели да будемо заједно. Није га више помињала".

Не зна се где и кад је убијен отац Лука Вукмановић, а митрополит Јоаникије је убијен на Букуљи код Аранђеловца, средином јуна (највероватније 17. јуна). Пре него што су га убили, партизани су га мучили и малтретирали. Одговорни за убиство митрополита Јоаникија су тадашњи пуковник ОЗН-е Владимир Роловић и генерал Пеко Дапчевић.

У допису који је Штаб Прве Југословенске Армије 21. јуна 1945. године упутио Црногорској митрополији на Цетињу, а који се налази у архиву Митрополије на Цетињу, каже се:

"ШАЉЕМО ВАМ ПАНАГИЈУ И КРСТ, КОЈИ СУ ПРОНАЂЕНИ КОД РАЗБОЈНИКА БИВШЕГ МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА. СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!".

Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ, 2001. године, митрополит Јоаникије Липовац канонизован је за свештеномученика.

http://www.spc.rs/sr/sveti_svestenomucenik_joanikije_crnogorski
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #1 послато: јун 17, 2017, 07:42:54 поподне »
Данас, наша Црква обележава и спомен на мученичко пострадање Светог свештеномученика Георгија - Ђорђа Богића, пароха нашичког, којег су усташке звери, уз учешће њиховог "клера", масакрирале на данашњи датум 1941. године.



http://www.crkva.se/srbi/srbi_dorde_bogic.htm

Свети свештеномученик Георгије канонизован је 1998. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #2 послато: јун 17, 2017, 08:07:06 поподне »
Свети свештеномученик Харитон није жртва Другог светског рата, већ наш савременик.





Рођен је као Радослав Лукић у Куршумлији 1960. године. Замонашио се 1995. године у Манастиру Црна Река у Рашкој, код Рибарића. 1997. године, још као искушеник, премештен је у Манастир Светих Архангела код Призрена, где је и замонашен 1998. године добивши име Харитон. То је било прво монашење у манастиру Светих Архангела после 550 година. Албански терористи су, непосредно након уласка немачких снага КФОР на КиМ, отели оца Харитона, 15. јуна 1999. године, на очиглед војника КФОР-а који нису предузели ништа да злочин спрече.

Након више од годину дана трагања, пронађено је обезглављено тело оца Харитона. Глава оца Харитона још увек није нађена. Недалеко од његовог тела пронађена су и тела неколико Срба пострадалих у исто време. До сада, нико није одговарао за овај злочин.

Монах Харитон Лукић прибројан је Сабору Светих одлуком Сабора игумана Епархије рашко-призренске у егзилу, 2016. године.





http://manastircrnareka.nr.rs/zitije_prepodobnomucenika_haritona.php
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #3 послато: јул 10, 2017, 10:05:23 поподне »
Свети новомученици дабробосански и милешевски



Уочи сјутрашњег празника:

Саборни празник ових мученика, пострадалих за време Првог и Другог светског рата, најпре од аустроугарских окупатора, затим и од усташа, италијанске окупаторске војске и комуниста, установљен је на редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве у мају 2005. године и обележава се 11. јула (28. јуна по старом календару).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #4 послато: јул 10, 2017, 10:06:45 поподне »
Свештеномученик Трифун Илијашки
Свештеномученик Трифун Максимовић рођен је 1873. године у селу Зенику код Сарајева. Завршио је Богословију у Раљеву, након чега је рукоположен за ђакона и свештеника 1899. године. Прогоњен је од стране аустријских власти. Почетком Првог светског рата био је утамничен. Стрељан је у Семизовцу у септембру 1914. године.

Свештеномученик Лаза Ћулибрк
Рођен је 1847. године у Војевци. Рукоположен је за ђакона и свештеника 1847. године. За време Првог светског рата интерниран је у Арад, где је умро 12. марта 1915. године.

Свештеномученик Саво Шкаљак
Рођен је 1881. године у Ступни. После завршене Рељевске Богословије рукоположен је у чин ђакона, а затим и у чин свештеника 1907. године. Чим је почео Први светски рат окупатори су га узели за таоца. Мучили су га и изводили на стрељање од чега је пореметио умом. Умро је у болници за умоболне у Сарајеву, 9. априла 1918. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #5 послато: јул 10, 2017, 10:09:45 поподне »
Свештеномученик Петар, митрополит Дабробосански

Овога дана спомиње се свештеномученик Петар са свим другим свештеномученицима Дабробосанске епархије. Његов главни спомен је 4. септембра.

Петар Зимоњић је рођен 24. јуна 1866. године у Грахову, у породици чувеног свештеника Богдана Зимоњића, јунака херцеговачке буне из 1875. године. Богословију је завршио 1887. године у Рељеву, а Богословски факултет 1893. године у Черновцима, после чега је именован за професора богословије у Рељеву. Монашки и свештено-монашки чин је примио 8. септембра 1895. године. Свети Архијерејски Сабор СПЦ га је 1903. године изабрао за епископа захумско-херцеговачког. На тој дужности је остао све до 7. новембра 1920. године када је изабран за митрополита дабро-босанског. Одликован је Орденом Светог Саве првог степена, Белим орлом другог реда и Карађорђевом звездом.

Други светски рат га је затекао на дужности дабро-босанског митрополита у Сарајеву, где је увелико било у току хапшење и убијање Срба. Многи су му предлагали да привремено напусти Митрополију и пређе у Србију или Црну Гору. Он је све предлоге такве врсте одбио речима:
„Ја сам народни пастир те ме веже дужност, где сам делио добро са народом, да исто тако и зло са народом подносим и поделим, и према томе мора се са народом судбина делити и остати на своме месту.“

Митрополита је почетком маја 1941. године телефоном позвао католички фратар Божидар Брале, који је био наименован за усташког повереника за Босну и Херцеговину, и саопштио му наредбу да у току истог дана нареди свим својим свештеницима и црквеним општинама да више не употребљавају ћирилично писмо и да промене печате на латиницу, а да ће, уколико то не изврши у наведеном року, бити позван на одговорност. Митрополит му је на то одговорио: „Ћирилово писмо се не може укинути за 24 часа, а осим тога, рат није завршен!“

Овакав став митрополита Петра представљао је повод за његово хапшење, дана 12. маја 1941. године. Митрополит је, пре него што је ухапшен, позвао своје свештенике ради давања упутстава о даљем раду. Неки свештеници су га питали да се привремено склоне у Србију, али митрополит им је рекао: "Останите са својим парохијанима, па шта буде народу нека буде и вама". Сви свештеници су га послушали. Многи од њих су касније мученички пострадали, а неки су дочекали крај рата те су сведочили о држању митрополита Петра у тим тешким данима.

У 16:30 часова у митрополију су дошли усташки агенти и саопштили су да митрополит Петар мора одмах да крене са њима у "равнатељство" ради саслушања. У "равнатељству" је задржан три дана. Дана 15. маја, Митрополит је у пратњи двојице усташких агената дошао у Митрополију, узео неке личне ствари и саопштио је да га воде у Загреб. У Загреб је приведен 17. маја увече и затворен је у полицијски затвор у Петрињској улици, у ћелију број 34 на трећем спрату. Са њим су били затворени и прота Милан Божић, др Душан Јефтановић и др Воја Бесаревић. Одатле је после неколико дана спроведен у логор Керестинац код Самобора. У Керестинцу су му обријали браду, скинули мантију и страшно га мучили. Одатле је спроведен у Копривницу, а потом у Јасеновацгде је после мучења убијен, а тело му је бачено у пећ за печење цигле.


"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #6 послато: јул 10, 2017, 10:16:04 поподне »
Преподобномученици Житомислићки
Осам монаха манастира Житомислић, међу којима јеромонаси Доситеј Вукићевић, Константин Вучуровић и Макарије Пејак, бачено је од стране усташа у јаму у Другом светском рату. Њихове свете мошти биле су похрањене у гробници поред олтара манастирске цркве. У току рата у Босни 1990-их манастир и гробница мученика су разорени. Новомученици Житомислићки свечано су прибројани диптисима светих 15. маја 2003. године, кад је обновљени манастир Житомислић освештан.

Свештеномученик Добросав Доњевакуфски
Свештеномученик Добросав Блажевић рођен је 1916. године у Високом. Основно образовање стекао је у родном месту, док је Богословију завршио у Сарајеву. За ђакона и свештеника рукоположен је 1939. године у Сарајеву, одакле је упућен у Доњи Вакуф на парохију. У јуну 1941. године ухватиле су га усташе и окованог и везаног за запрежна кола водили су га улицама. Зверски је убијен на путу за Бугојно. Тело му није никада пронађено.

Свештеномученик Јован Возућки
Свештеномученик Јован Зечевић рођен је 1895. године у Босанском Новом. Завршио је Богословију у Сарајеву, а тамо је био у групи Гаврила Принципа, због чега су га аустријске власти осудиле на четворогодишњу робију. Рукоположен је за ђакона и свештеника 1922. године. У јуну 1941. године одведен је с групом Срба у теретном вагону у Копривницу. Страшно је мучен и на крају убијен.

Свештеномученик Богдан Сарајевски
Протојереј Богдан Лалић рођен је 8. јуна 1889. године у Сарајеву. Завршио је богословско-учитељску школу у Призрену. Рукоположен је за свештеника 25. априла 1924. године. Као парохијски свештеник службовао је на парохијама у Цикотама, Мокром, Палама и Врањану. На дужности вероучитеља затекао га је Други светски рат. Ухапшен је половином јуна 1941. године, заједно са својим сином који је био ученик богословије, а чије име није сачувано. Обојица су убијени на Велебиту и бачени у јаму Јадовно.

Свештеномученик Миладин Биљешевски



Свештеномученик Миладин Минић рођен је 15. новембра 1913. године у Пљевљима. Завршио је Богословију у Сарајеву 1935. године. До рукоположења 17. октобра 1937. године радио је у Црквеном суду. Био је парох Брежичански и Биљешевски. Ухапшен је 27. априла 1941. године. Убио га је бивши фратар из Бусоваче, Еуген Гујић.

Свештеномученик Марко Купрески
Свештеномученик Марко Поповић рођен је 1876. године у Купресу. Завршио је Богословију у Раљеву, а свештенички чин је примио 1901. године. За време Првог светског рата аустријске власти су га дуже време држале као таоца. Усташе су га ухапсиле 6. јуна 1941. године у Купресу. У Бугојну је неколико дана био затворен. Заклан је у шуми Јусуфа Спајића 24. јуна 1941. године.

Свештеномученик Димитрије Рајановић
Рођен је 1909. године у Новој Вароши. Богословију је завршио у Призрену 1931. године, а рукоположен је за ђакона и свештеника 1932. године. Почетком Другог светског рата, ухапсиле су га усташе и одвеле, августа 1941. године, у правцу Семизовца и убиле у околини Илијаша.

Свештеномученик Добросав Соковић
Рођен је 1915. године у Мокронозима, код Вишеграда. После завршене шесторазредне Богословије у Сарајеву рукоположен је за ђакона и свештеника 1939. године. Усташе су га ухватиле на превару 25. јула 1941. године у Руду, а одатле је послат за Сарајево, где су га усташе убиле.
 
Свештеномученик Милан Божић
Рођен је 1885. године у Гламочу. Завршио је рељевску Богословију, а у чин ђакона и свештеника га је рукоположио Епископ Евгеније (Летица) 1909. године. У време Првог светског рата аустријске окупационе власти га муче у затворима у Травнику, Зеници и Араду. Међутим, у мају 1941. године, усташе су га затвориле у Сарајеву, а затим спровеле у Загреб где је био у затвору заједно са Митрополитом Петром. Одведен је у логор Даница код Копривнице, а одатле је пребачен у Госпић где је у ноћи између 1. и 2. јула 1941. године мученички пострадао.

Свештеномученик Андрија Шиљак
Рођен је 1898. године у Пљевљима. Завршио је богословско-учитељску школу у Призрену 1921. године, а рукоположен је за ђакона и свештеника 1922. године. У свом мисионарском деловању се истицао у раду са Црвеним крстом, због чега је одликован сребрном и златном медаљом. Италијански окупатори су га стрељали 4. децембра 1941. године на Сењаку, у Пљевљима.

Свештеномученик Ратомир Јанковић
Рођен је 1915. године у Пљевљима. Завршио је Богословију у Сарајеву 1937. године. Рукоположен је у чин ђакона и свештеника 1938. године у Сарајеву. Италијански окупатори су га стрељали 4. децембра 1941. године, на Сењаку, у Пљевљима.

« Последња измена: јул 10, 2017, 10:18:30 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #7 послато: јул 10, 2017, 10:21:12 поподне »
Свештеномученик Нестор Тркуља

Отац Нестор је рођен 1890. године у селу Маринковци код Босанског Грахова у угледној породици Тркуља. Монашку школу је завршио 1925. године у Манастиру Раковица. Пред почетак Другог светског рата постављен је за игумана манастира Милешеве. Отац Нестор се показао као прави пастир и духовни вођа свога народа. Његов рад се огледао и на националном и на културно-просветном пољу. Као чувар гроба Светога Саве просвећивао је омладину и ђаке кроз часове веронауке, а уз све своје обавезе био је организатор и члан Соколског друштва и других српских националних и културних клубова. Као што је волео свој народ, поштовао је и друге народе и своје комшије муслимане.

Како је почео Други светски рат у Југославији, а милешевски крај окупиран од стране италијанске војске, почеле су претње партизана оцу Нестору. Иако није сарађивао ни са једном од зараћених страна, партизани су га оптужили да је крив за смрт једне групе партизана који су упали у италијанску заседу недалеко од манастира и убили га октобра 1941. године. Свештеномученик Нестор је сахрањен у порти манастира Милешеве.

На телу убијеног оца Нестора, комунисти су оставили папир са написаном „пресудом“, која гласи: „Игуман Нестор Тркуља осуђен је на смрт због следећег: зато што је док су били Немци и усташе, био велики њихов сарадник, агитатор и слуга; што је ту своју издајничку работу наставио са Талијанима, па је био још и шпијун; што је довео окупатора на место где је заноћио секретар ПК КПЈ Љубиша Миодраговић, те је крив за његову смрт и смрт још двојице другова.“.

Из текста пресуде се види да је била реч о веома добро смишљеном и монтираном „судском“ процесу. Најбољи познаваоци личности оца Нестора дубоко су уверени да он никада није био сарадник Немаца и Италијана,  а поготово не усташа, који су доласком у Пријепоље и околину отпочели терор над Србима.  Усташе су пресретали људе, скидали им шајкаче цепајући их бајонетима, а занатлијама су наређивали да са својих радњи поскидају називе исписане ћирилицом и на њихово место поставе нове исписане латиницом.





Свештеномученик Серафим Џарић

Рођен је 1875. године у Оћевини, код Пљеваља. Пореклом је Требјешанин, од братства Ђуровића. Завршио је двогодишњи свештенички курс у Богословији у Призрену. Замоношио се 1897. године у манастиру Свете Тројице код Пљеваља. Рукоположен је за јерођакона 1898. године, а за јеромонаха 1900. године. Био је сабрат, а затим и старешина (са чином архимандрита) манастира Свете Тројице. Орденом Светог Саве IV и V степена одликован је 1924. и 1925. године. Стрељали су га партизани у Пљевљима 1. децембра 1941. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #8 послато: јул 10, 2017, 10:28:10 поподне »
Свештеномученик Божидар Которски
Свештеномученик Божидар Минић рођен је 1901. године у Колашину. Завршио је Богословију у Сарајеву, а рукоположен је за ђакона 1926. године, а за свештеника 1927. године. Партизани су га стрељали 1945. године.

Свештеномученик Михаило, сабрат манастира Жиче



Јеромонах Михаило Ђусић рођен је у селу Гледићу изнад Љубостиње, 1911. године. Завршио је Богословски факултет у Београду. Замонашен је 6. јануара 1934. године, а исте године примио је јерођаконски и јеромонашки чин. Много је помагао Светом владики Николају  Велимировићу у Богомољачком покрету. Партизани су га ухватили, заједно с протосинђелом Јованом Рапајићем, у мају 1945. године и стрељали у Блажују код Сарајева.

Свештеномученик Јован, сабрат манастира Жиче



Протосинђел Јован Рапајић рођен је 1910. године. Завршио је Богословију 1931. године, а затим је апсолвирао на Богословском факултету Српске Православне Цркве. У мају 1945. године партизани су га ухватили заједно с јеромонахом Михаилом Ђусићем. Били су у затвору ОЗНА-е, где су их партизани изгладњивали и мучили. Стрељан је у Блажују код Сарајева у мају 1945. године. Очевици су касније говорили да су сами себи копали јаму.

Свештеномученик Велимир Кошутички
Свештеномученик Велимир Мијатовић рођен је 1901. године Сокоцу. Завршио је Богословију у Сарајеву након чега је рукоположен за ђакона и свештеника 1923. године. Био је парох Кошутички. За време Другог светског рата протеран је у Србију, где је стрељан од стране партизана у марту 1945. године.

Свештеномученик Будимир Соколовић



Рођен је 1910. године у Тегарама, у сребреничком срезу. Завршио је Богословију у Цетињу 1931. године, а следеће године је рукоположен за ђакона и свештеника. Године 1942. служио је у златиборском архијерејском намесништву, а партизани су га стрељали у Миљевини 1945. године.

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/3/35/%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.jpg/250px-%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.jpg

Свештеномученик Саво Шиљак
Рођен је 1909. године у Лађанима, код Пљеваља. Завршио је Богословију у Призрену 1931. године, а рукоположен је за ђакона и свештеника 1932. године. За време Другог светског рата постављен је за привременог пароха миоковачког у Епархији жичкој. Убијен је 1945. године у Словенији.

Свештеномученик Михаило Јевђевић
Рођен је 1891. године у селу Жирча. Рукоположен је за ђакона и свештеника 1913. године. Партизани су га стрељали 1945. године у Новом Пазару.

Свештеномученик Душан Пријовић



Рођен је 1906. године у Пљевљима. Завршио је Богословију у Призрену, 1928. године. Рукоположен је за ђакона и свештеника 1929. године. Партизани су га стрељали у пролеће 1946. године, у Пљевљима.
 
Свештеномученик Момчило Челебићки



Свештеномученик Момчило Гргуревић рођен је 1906. године у Фочи. Завршио је Богословију у Сарајеву 1928. године, а рукоположен је у чин ђакона и презвитера 1929. године. Служио је као парохијски свештеник у Челебићима све до мученичке смрти 9. новембра 1945. године. Почетком Другог светског рата био је одређен за ликвидацију неколико пута, али је милошћу Божјом избегао све покушаје. У новембарској ноћи 1945. године, кад је рат већ био завршен, ухватила га је трочлана потера. Постоје две верзије његовог мучеништва: прва је да му је живом претестерисан врат и друга је да му је муслиман из потере одсекао главу. Познато је да су главу свештеномученика Момчила однели су као трофеј у зграду Општине у Челебићима. После 45 година син Василије пренео је очеве земне осатке и сахранио их поред цркве у Челебићима. Православни мештани Челебића годинама су на свештеномучениковом гробу виђали чудесну небеску светлост. Данас се мошти свештеномученика Момчила чувају у цркви светог Николе у засеоку Рјеци у Челебићима.

http://www.mitropolijadabrobosanska.org/celebici.html

Исповедник Божидар Биљешевски
Свештеномученик Божидар Јовић рођен је 1912. године у Бусовачи. Завршио је Богословију у Сарајеву, а рукоположен је за ђакона и свештеника 1937. године. Умро је 9. маја 1951. године у казнено-поправном заводу у Зеници, где је, иако невин, издржавао казну од осам година робије.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #9 послато: јул 10, 2017, 10:32:11 поподне »
Исповедник Варнава, епископ Хвостански



Спомиње се на данашњи дан са другим свештеномученицима митрополије Дабробосанске. Главни празник му је 30. октобра.

Рођен је 31. јануара 1914. године у граду Гери, Индијана (Сједињене Америчке Државе), као Војислав Настић. У Америци је живео до своје осме године када је, по завршетку другог разреда основне школе, заједно са родитељима дошао у Сарајево. Овде је наставио своје школовање, а потом је отишао у Охрид код Светог владике Николаја Велимировића да затражи благослов за упис на Богословски факултет у Београду. Отац Војислављев, Атанасије, је активно учествовао у српском верском Богомољачком покрету и материјално га помагао. Војислав је завршио Богословски факултет у Београд. Замонашио се 1940. године у Манастиру Милешева, добивши име Варнава, име Светог апостола Варнаве, али и име патријарха српског Варнаве Росића, кога је веома ценио и поштовао. Монашење и рукоположење у чин јерођакона обавио је митрополит дабробосански Петар 3имоњић. Све време Другог светског рата, Варнава је провео у Сарајеву, под влашћу такозване Независне државе Хрватске где је делио ратну судбину заједно ca својим народом. Имао је велика и тешка искушења. Једно од таквих искушења био је и позив поглавника НДХ Анта Павелића да дође у Загреб и прими се епископства „Хрватске православне цркве". Ову понуду је, као и ону нуђену му од стране партизана да им се придружи, одбио, и од тада све време и од једних и од других био прогоњен.

После Другог светског рата, протосниђела Варнаву је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на свом првом послератном заседању, 20. маја 1947. године, изабрао за викарног епископа хвостанског, а епископ зворничко-тузлански Нектарије (Круљ) поставио на две парохије у Сарајеву, како би задовољио духовне потребе Српског православног народа у овом граду. У Сарајеву је Епископ Варнава развио своју широку архипастирску делатност. Комунистаичка власт га је ухапсила 25. децембра 1947. године. О епископу Варнави се, нe само међу Србима, већ и међу римокатолицима и муслиманима у Сарајеву, због његових дела милосрђа и честитости причало „да је био човек светог живота". Од комунистичке власти је оптужен да је „починио злочин издаје, те слабљења војне и економске моћи државе, као и ширења националне и верске мржње". Из изјава лажних сведока и из саме пресуде, види се да је цео поступак био изрежиран и да је био у праву владика шумадијски Сава Вуковић, када је рекао да је епископ Варнава жртва равнотеже Алојзију Степинцу.

Осуђен је на 11 година строгог затвора, од чега је издржао пет година у затворима у Сарајеву, Стоцу, Зеници и Сремској Митровици, а потом и још дванаест година у кућном притвору у манастирима: Ваведење, Гомионица, Крушедол и Беочин. Упокојио се 12. новембра 1964. године, под сумњивим околностима, у манастиру Беочину, где је и сахрањен.

http://www.manastirvavedenje.org/page122.html
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #10 послато: јул 10, 2017, 10:38:38 поподне »
За двојицу свештеника које је СПЦ прибројала новомученицима дабробосанским и милешевским, постоје опречна мишљења - да ли се ради о жртвама комунистичког терора, или су стрељани због недела учињених према сопственом народу:

Милорад Вукојичић
Рођен је 1917. године у Пљевљима. После Богословије у Сарајеву рукоположен је за ђакона и свештеника 1940. године. Пресудом војног суда у Пљевљима, осуђен је као четник на смрт. Пресуда је извршена 1945. године.

Слободан Шиљак
Рођен је 1881. године на Илином Брду код Пљеваља. Богословију је завршио у Призрену. Рукоположен је за ђакона и свештеника 1903. године. У Балканским ратовима био је војни свештеник, а у Првом светском рату одведен је са групом угледних пљеваљских Срба у логор Болдогасон, у Мађарској. Стрељали су га партизани 5. децембра 1943. године на Косаници.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Новомученици србски
« Одговор #11 послато: јул 10, 2017, 11:05:23 поподне »
Браво Небо на прикупљеним подацима! :)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3729
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Новомученици србски
« Одговор #12 послато: јул 10, 2017, 11:10:22 поподне »
Црвени терор!!! Заједничко црном и црвеном је терор,оно што црни нису урадили у НДХ ,то су црвени наставили тамо где рука црних није имала домаха,у Србији...
« Последња измена: јул 10, 2017, 11:11:57 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #13 послато: јул 11, 2017, 07:47:16 поподне »
Браво Небо на прикупљеним подацима! :)

Благодарим, Амико.
Циљ ми је да поставим житија свих новомученика, како календарски доспева дан успомене на њих.
Да се не заборави.
Јер, заборав је узрок даљих зала која се чине нашем народу.
Не мрзимо, нећемо се светити, али не смемо заборавити. Себе ради.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #14 послато: јул 11, 2017, 07:51:41 поподне »
Црвени терор!!! Заједничко црном и црвеном је терор,оно што црни нису урадили у НДХ ,то су црвени наставили тамо где рука црних није имала домаха,у Србији...

Наше је да не заборавимо и да не допустимо да се понови.
Ни Југославија, ни НДХ у србским земљама, ни комунизам, нити братоубилаштво под окриљем ма које идеологије.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #15 послато: јул 17, 2017, 01:06:44 пре подне »
Данас, 17/4. јула, наша Црква обележава помен на Светог свештеномученика Саву Горњокарловачког.



Рођен је 1884. године у Молу, на Тиси, на размеђи Бачке и Баната, од оца Стефана Трлајића и мајке Јелисавете, дев. Каракашевић, и на крштењу добио име Светозар. Основну школу завршио је у родном месту, гимназију у Новом Саду, Богословију у Сремским Карловцима, а Правни факултет у Београду, као и правосудни испит на Правном факултету у Загребу. Рукоположен је за свештеника 1909. године. Као парохијски свештеник службовао је у Срему, у Бешки и Башаиду. 1927. године изабран је за секретара Светог архијерејског синода. Након смрти његове жене, замонашио се октобра 1929. године у манастиру Крушедол, добивши име Сава. Убрзо је произведен за протосинђела и архимандрита, и постављен за старешину манастира Крушедол. За викарног епископа сремског постављен је септембра 1934. године. Хиротонисао га је патријарх Варнава у Сремским Карловцима. За епископа горњокарловачког изабран је јуна 1938. године. После смрти епископа пакрачког Мирона (1941), био је и администратор Пакрачке епархије.

Почетком Другог светског рата, одбио је понуду италијанских окупационих снага да напусти своју епархију и пређе у Београд. Ухапшен је 17. јула 1941. године и затворен, заједно са још тројицом србских свештеника и тринаест угледних Срба, у шталу усташе Јосипа Томљеновића у Плашком. После мучења, усташе су владику Саву, заједно са свештеницима Богољубом Гаковићем, Ђуром Стојановићем и Станиславом Насадилом, везали у ланце и 19. јула одвели у Госпић. Ту су мучени све до половине августа, када су, са још око две хиљаде Срба, одведени према планини Велебит. Негде на Велебиту сви су поубијани. Ни до данас се не зна где је пострадао епископ горњокарловачки Сава.

На редовном заседању Светог архијерејског сабора 1998. године, владика Сава проглашен је за свештеномученика и уврштен међу новомоченике србске.

http://www.spc.rs/sr/sveti_sveshtenomuchenik_sava_gornjokarlovachki

http://www.politika.rs/scc/clanak/363372/Zivot-dao-ali-narod-nije-ostavio
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #16 послато: јул 21, 2017, 10:30:22 поподне »
Дана 22/9. јула, православна Црква прославља успомену на свете мученике гламочке и куленвакуфске, пострадале од усташа током 1941. године. Свештеномученици пострадали међу осталим Србима овог краја имају и своје посебне дане у календару током године, а овога дана обележава се заједнички помен за њих и остале мученика с њима пострадале.

Протојереј Симо Бањац, рођен је 1871. године у Горњем Рибнику. Потиче из свештеничке породице. Завршио је богословију у сарајевском насељу Рељево и рукоположен у чин свештеника 1897. године. Највећи део свог службовања провео је у Гламочу и ту је остао да живи после пензионисања. Ту су га, у центру ове вароши, усташе исекле на комаде почетком августа 1941. године.

И тадашњи парох гламочки, протојерј Мирко Стојисављевић, ухапшен је са сином 30. јула 1941. године. Свети свештенеомучаник Мирко рођен је 1885. године у Отишићу. Богословију је завршио у Задру 1908. године. Рукоположен је у чин ђакона и свештеника 1909. године. Заједно са осталим заточеним виђенијим Србима, усташе су га одвеле на планину Корићну, преко које иде пут ка Ливну, и ту га убили, као и његовог сина. Мошти су им из јаме извађене 1991. године и пренете у спомен-костурницу манастира Веселиње код Гламоча, где почивају и данас. Успомена на њих прославља се 3. августа.

Протојереј Милан Бањац, рођен у Дрвару 1886. године, завршио је богословију у Призрену и рукоположен за свештеника. Други светски рат затекао га је као пароха у Дрвару. Ту су га, заједно са још 29 угледних Срба, 14. јуна 1941. године, ухапсили усташе. Два дана су били мучени у затвору у Босанском Петровцу, а онда су их усташе одвели на место звано Рисова Греда и масакрирали. Тела су им бачена у бездан.

У тој групи зверски је убијен и свештеник Милан Голубовић, који је вршио дужност васпитача у шегртском дому у Дрвару.

Мошти су им из Рисовачке јаме извађене 1991. године и похрањене у Цркви Светог Саве у Дрвару, где се и сада налазе. Ова двојица светих свештеномученика имењака прослављају се 8. јуна.

Три свештеника страдала су мученички 1941. године од усташа у Кулен Вакуфу – свети свештеномученици Вукосав, Родољуб и Милан.

Протојереј Вукосав Миленовић, свештеник у пензији, рођен је 1866. године код Босанског Петровца. Завршио је богословију у Рељеву. Три деценије служио је у парохији куленвакуфској, у коју се вратио после пензионисања. Крајем јула 1941. године, ухапшен је са своја два сина, ћерком, снахом и двоје унучади. Синове и ћерку су му убили, а њега, слепог од старости, оставили да слуша како му кољу децу. Умро је од последица мучења 1942. године.

Родољуб Самарџић, парох куленвакуфски, рођен је 1907. године. 1941. године усташе су га ухапсили заједно с његовом породицом, за време покоља Срба у том граду. Пре него што су убили свештеника, заклали су пред њим жену и децу.

Протојереј Милан Поповић, рођен 1874. године, био је парох у месту Мартин Брод. Усташе су га ухапсили половином јула 1941. године и после зверског мучења заклали и бацили у јаму у Личком Бушевићу.

Ова три свештеномученика куленвакуфска прослављају се 7. августа.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #17 послато: јул 21, 2017, 10:32:30 поподне »
Свети свештеномученик Дамјан Штрбац, рођен је 1912. године у Плавну код Книна. Затекао се на месту пароха у Босанском Грахову кад је почео Други светски рат. Усташе су га ухапсили 14. јуна 1941. године и мучили прво у граховском затвору, а затим у логору у Госпићу. Одатле је са стотину Срба одведен на Велебит, где су убијени и бачени у јаму Јадовно. Пре него што су га заклале, усташе су Дамјана Штрпца живог одрали.

Проглашен је свештеномучеником на редовном заседању Светог архијерејског сабора СПЦ 2003. године. Свети свештеномученик Дамјан прославља се 31. маја.




https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BC%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A8%D1%82%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%86

http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/2043299/postradali-svestenici-mucenicka-smrt-od-ustaskog-noza

Свети новомученици гламочки и куленвакуфски канонизовани су на редовном заседању Светог архијерејског сабора СПЦ 2005. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #18 послато: август 06, 2017, 06:42:07 поподне »
Црква данас (6. августа / 24. јула) обележава успомену на Свете новомученике пребиловачке и доњехерцеговачке.


Пребиловци 1974. године

Пребиловци су почетком Другог светског рата били једно од већих и богатијих села у Херцеговини, са око 1000 становника. Током лета 1941. године усташе су убили 820 Срба из Пребиловаца. Само у једном дану, 6. августа те године, убијено је између 550 и 600 жена и деце, тако што су живи бачени у Шурманачку јаму код Међугорја. 57 породица је сасвим угашено. Тај покољ, назван илиндански, преживело је свега 170 Пребиловчана, претежно мушкараца. Од њих потичу данашњи Пребиловчани.


Пребиловчанке 1939. године

За време комунистичке Југославије, овај страшни злочин је заташкаван, зарад „братства и јединства“, а отвори јама су забетонирани. Тек 1990. године, родбина жртава је отворила 12 јама у столачком крају (Шурманци, Бивоље Брдо, Хутово Градина, Хутово Хаџибегов Бунар, Кукауша Доња и Горња, Јасоч, Поплат, Прењ Рудине, Прењ Голубинка и Дубрава Звекалица). Поред костију страдалника пребиловачких ту су пренете и кости србских жртава из других места Доње Херцеговине и других херцеговачких крајева страдалих од усташа (Клепци, Лозница, Гњилишта, Тасовчићи, Опличић, Столац, требињска села), па уз њих и неке из Сарајева. На пола столећа од страдања, 4. августа 1991. године, мошти ових мученика, заједно са моштима страдалих у Морин Отоку, Ораховом Долу и Чапљини, укупно око 4000 жртава, после Свете Литургије и опела, које је служио патриарх Павле, свечано су положене у крипту новоизграђене Спомен цркве Сабора Српских Светитеља и Пребиловачких мученика у Пребиловцима.


Пребиловци 2009. године

Међутим, дух усташтва се повампирио јуна 1992. године, када су војне снаге Репубилке Хрватске и хрватске Херцег-Босне, током рата у БиХ, заузеле Пребиловце и село, као и цркву уништили минирањем и спаљивањем. Овако је уништено и око 95% костију жртава сахрањених у крипти. Тако су потомци оних који су мученике херцеговачке побили 1941. године, скоро сасвим довршили њихов злочиначки посао пола столећа касније.

Данас преостале мошти ових мученика почивају у обновљеном храму у Пребиловцима (који је, поред осталог познат у јавности и због необичног живописа на храмовним зидовима).

Страдалници пребиловачки и доњехерцеговачки проглашени су светим новомученицима на заседању Светог архијерејског сабора СПЦ, маја 2015. године.

http://www.spc.rs/sr/sveti_muchenici_prebilovachki

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8

http://www.srna.rs/novosti/210382/prebilovacki-novomucenici-slave-se-kao-sveti-.htm

http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=13250

http://vasilijeostroski.com/11-vesti-iz-parohije/75-izlozba-prebilovacki-mucenici


Село Пребиловци има лепо урађену интернет страницу:

http://www.prebilovci.net/index.php/srb/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Новомученици србски
« Одговор #19 послато: август 07, 2017, 01:16:42 поподне »
Међутим, дух усташтва се повампирио јуна 1992. године, када су војне снаге Репубилке Хрватске и хрватске Херцег-Босне, током рата у БиХ, заузеле Пребиловце и село, као и цркву уништили минирањем и спаљивањем. Овако је уништено и око 95% костију жртава сахрањених у крипти. Тако су потомци оних који су мученике херцеговачке побили 1941. године, скоро сасвим довршили њихов злочиначки посао пола столећа касније.

Након 1995. године, ово место је ушло у састав ФБиХ, а ни до данас у основну школу није враћен српски језик, већ српска деца у Пребиловцима похађају часове имагинарног босанског језика.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #20 послато: август 11, 2017, 08:42:57 поподне »
Новомученици чавашки:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2285.0
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #21 послато: септембар 04, 2017, 11:58:46 пре подне »
3. септембра / 21. августа, Православна Црква облежеава спомен на Светог свештеномученика Рафаила Шишатовачког и остале мученике с њим пострадале.

Рафаило је рођен у кући Момчиловића у Дероњама у Бачкој, 1875. године. На крштењу је добио име Георгије (или Ђорђе). У родном месту завршио је основну школу, а затим су га родитељи дали за манастирског ђака у манастир Ковиљ, где живи од своје 10. године. Замонашио се 1896. године у Манастиру Манасија, а затим је постављен и за јерођакона. Дуго времена је боравио у Манастиру Бођани, а уочи Другог светског рата постављен је за игумана Манастира Шишатовац на Фрушкој Гори.



Августа 1941. године, усташе су ухапсиле игумана Рафаила и тројицу шишатовачких монаха - Димитрија, Германа и Теофана, и послали их возом за Славонску Пожегу. Током путовања игуман Рафаило је у вагону мучен и малтретиран. Исто је настављено у логору у Славонској Пожеги, где су затворени Рафаило и његова три сабрата и још око четири стотине ухапшених Срба. После страшних мука на које су га стављали нељуди, Рафаило је издахнуо 3. септембра 1941. године. Непознато је где је сахрањен.

На редовном заседању Светог архијерејског сабора СПЦ 1999. године, игуман Рафаило канонизован и унет у Именослов Цркве као свештеномученик.

Осим страдалништва, Рафаило Шишатовачки остао је упамћен и као даровити сликар, иконописац и фрескописац. Ликовно образовање стицао је у Београду, Москви и Венецији, где је завршио студије сликарства. Међу његовим сликарским делима издвајају се капела у Бођанима, иконостас цркве у Великој Крсни (по наруџби краљице Драге Обреновић), иконостаси цркава у Ковиљу и Пачиру. Последње његово веће дело је иконостас цркве Ружице на Калемегдану из 1925/26. године. Сликао је и пејсаже и портрете.



Иконостас Цркве Ружице
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #22 послато: септембар 13, 2017, 03:30:31 поподне »
Наша Црква данас обележава сећање на Свете новомученике јасеновачке.




Знамо сви појединости ове страшне приче, па бих се само осврнуо на период после Другог светског рата, како је настао култ и коначна канонизација новомученика јасеновачких. 

Пре рата, село Јасеновац је имало свој храм (саграђен 1775. године, посвећен Рођењу Светог Јована) и пароха о. Лазара Радовановића. Црква је уништена од стране усташа (и то тако што су натерали прве логораше да храм разграде), док се отац Лазар, на срећу, успео склонити у Србију.

После рата, одмах се вратио на своју парохију. У самом логору, од неколико преосталих барака направио је парохијски дом и стан, а један објекат који је у логору био гаража и радионица преуредио је у богомољу - привремени храм. Прво богослужење на којем је о. Лазар обавио помен за страдале јасеновачке логораше обавио је на храмовну славу - Ивањдан, 1946. године. Временом, на богослужења у црквицу о. Лазара почело је долазити све више људи, она неколицина преживелих логораша, као и сродници пострадалих. После вишегодишњих њихових захтева да се изгради прави храм у оквиру спомен-комплекса Јасеновац, на Ивањдан 1971. године освештана је земља на којој ће бити изграђен храм.

Изградња је трајала пуних 13 година. 2. септембра 1984. године храм је освештан. Богослужио је патриарх Герман (Ђорић). Том приликом изговорио је чувену реченицу: „Браћо, да праштамо – морамо, јер је то јеванђелска заповест, али да заборавимо –  не можемо“. У то време већ је био устаљен култ новомученика јасеновачких, иако они нису били формално канонизовани.

У време црквеног раскола у СПЦ, 1980-их, у црквеним календарима које је штампала тадашња Слободна Митрополија из Нове Грачанице код Чикага, појавили су се и јасеновачких мученика. Касније када је раскол превазиђен, мученици јасеновачки су се појавили у свим црквеним календарима. Тек 16. априла 2010. године, Свети Архијерејски Сабор СПЦ званично је канонизовао свете новомученике јасеновачке са датумом обележавања успомене на њихово страдање 31. августа по јулијанском / 13. септембра по грегоријанском календару.

У последњем рату 1990-их, јасеновачка црква је у првим ратним операција оштећена, да би 1995. године претрпела тешка оштећења и скрнављења због којих је постала неупотребљива. Храм је обновљен 2000. године и тада је владика славноски Сава (Јурић) претвара у манастир. Данас је у Манастиру Јасеновац седиште Славонске епархије СПЦ.




http://jadovno.com/arhiva/jasenovac/articles/sveti-srpski-novomucenici-jasenovacki-molite-boga-za-nas.html

http://www.spc.rs/sr/sveti_srpski_novomuchenici_jasenovachki
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #23 послато: септембар 13, 2017, 03:32:12 поподне »
Јасеновачки парох почетком Другог светског рата, о. Лазар Радовановић се, уз Божју помоћ, на време склонио у Србију, и то дан пре него је требало усташе да га ухапсе.
14. јуна 1941. године су срећно прешли границу, а 21. јула написао је изјаву (исказ)браничевском владики Венијамину.

Кога занима како је то изгледало на самом почетку рата, цела изјава се може видети на:

https://www.rastko.rs/istorija/dzomic-uzlocini/uzlocini-prilog_c.html
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #24 послато: септембар 17, 2017, 12:34:58 пре подне »
Наша Црква данас обележава успомену на мученичко страдање Светог свештеномученика Петра Дабробосанског.



Рођен је 1866. године у Грахову у Црној Гори, у чувеној свештеничкој и војводског кући Зимоњића, од оца свештеника Богдана Зимоњића, јунака "Невесињске пушке" из 1875. године, и мајке Маре, као њихово најмлађе дете. На крштењу добио је има Јован.

Након завршеног Богословског факултета, 1895. године је постављен за професора богословије у Рељеву. Исте године се и замонашио, добивши име Петар. Свети Архијерејски Сабор СПЦ га је, 1903. године, изабрао за епископа захумско-херцеговачког, а 1920. године за митрополита дабро-босанског. Док је био владика у Херцеговини, храбро се борио за права Срба у оквиру Аустроугарске, којој су у то време припадале Босна и Херцеговина и када је била на снази изузетно јака активност римокатоличке цркве на унијаћењу у тим крајевима. Након ослобођења БиХ од туђинске власти, владика Петар је за заслуге из тог периода вишеструко одликован: орденима Светог Саве и Белог орла, и Карађорђевом звездом.

Почетком Другог светског рата у Југославији, владика је био у својој Митрополији у Сарајеву. С обзиром да је Сарајево било бомбардовано у Априлском рату, на захтев сарадника привремено се склонио у Манастир Свете Тројице код Пљеваља. Међутим, владика је, и поред противљења свештенства, сматрао да треба да буде са својом паством у тим тешким данима, те се убрзо вратио у Сарајево. Тада је рекао:

"Ја сам народни пастир те ме веже дужност, где сам делио добро са народом, да исто тако и зло са народом подносим и поделим, и према томе мора се са народом судбина делити и остати на своме месту".

Страдање владике Петра почиње маја 1941. године. Католички фратар Божидар Брале, који је био постављен за усташког повереника за Босну и Херцеговину, захтевао је од владике да он и његово свештенство више не употребљавају ћирилицу, као и да све црквене печате израде на латиничном писму, и да се тај захтев изврши у року од 24 часа, на шта је владика Петар одговорио:

"Ћирилово писмо се не може укинути за 24 часа".

Очекујући да ће после овога бити ухапшен, владика је окупио своје свештенство и посаветовао их да остану уз народ и да деле судбину своје пастве, иако су се могли склонити у Србију или Црну Гору. Сви су га послушали и остали на својим парохијама и дужностима. Многи од њих су током рата мученички пострадали. Они који су преживели рат, били су ту да посведоче о свим овим страдањима.

12. маја 1941. године владика Петар је ухапшен и после неколико дана спроведен у Загреб, а затим у логор Керестинац код Самобора, где су му обријали браду, скинули мантију и страшно га мучили. Одатле је спроведен у Копривницу, а потом у Госпић или Јасеновац.

СПЦ и Влада окупиране Србије су у више наврата тражили од немачких власти да утврде где се налазе србски архијереји у НДХ и да се исти ослободе и да им се омогући долазак у Србију, међутим ови покушаји остали су без одговора. За владику Петра једини одговор који је добијен је да се не може утврдити где се он налази.

Не зна се поуздано где и како је страдао владика Петар Зимоњић. Према изјавама неких сведока, највероватније је убијен у Јасеновцу, а тело му је спаљено у пећи за печење цигле.

Свети архијерејски сабор СПЦ је 1998. године митрополита Петра Зимоњића прогласио за свештеномученика.

Светом свештеномученику Петру Дабробосанском посвећена су два храма: у Донићима код Гацка, у Захумско-херцеговачкој епархији, и у Војковићима у епархији Дабробосанској.

http://www.mitropolijadabrobosanska.org/petarzimonjic.html

http://www.rastko.rs/istorija/dzomic-uzlocini/uzlocini-episkopi_c.html#petar


(Обратити пажњу како dr Велибор Џомић, доктор правних наука, члан Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Црне Горе, користи слово „Б“ у именицама придевима изведених од етнонима Срби)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #25 послато: новембар 12, 2017, 12:07:54 пре подне »
Данас, 12. новембра / 30. октобра, Црква обележава успомену на Светог Варнаву Настића, епископа хвостанског, исповедника и мученика.

О њему сам већ писао у једном од претходних постова, те се нећу понављати. Поставићу само везу за страницу на којој се може прочитати како је изгледало Варнавино заточеништво - „кућни притвор“ у неколико манастира, где је најпосле и убијен од комунистичкиих злочинаца:

https://web.archive.org/web/20090420042855/http://pravoslavlje.spc.rs/broj/915/tekst/boravak-u-kucnom-pritvoru/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Новомученици србски
« Одговор #26 послато: јануар 23, 2018, 11:33:12 пре подне »
У јануарском броју 2018. године, СРПСКЕ  НЕДЕЉНЕ  НОВИНЕ из Будимпеште, доносе овај прилог о српском патријарху Герману, коме је припало да буде на челу СПЦ баш у незгодна времена, притиснута и фашизмом и комунизмом.

1. http://www.snnovine.com/viewer/2018/01/pdfs/sm01.pdf
   
2. http://www.snnovine.com/viewer/2018/01/pdfs/sm02.pdf

3. http://www.snnovine.com/viewer/2018/01/pdfs/sm03.pdf

4. http://www.snnovine.com/viewer/2018/01/pdfs/sm04.pdf

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Новомученици србски
« Одговор #27 послато: јануар 23, 2018, 11:40:51 пре подне »
Извињавам се. Није реч о патријарху Герману, него о патријарху Гаврилу Дожићу.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #28 послато: јануар 23, 2018, 01:14:40 поподне »
Патриарх Гаврило јесте у неку руку новомученик, с обзиром шта је преживео током Другог светског рата (затвор, кућни притвор, логор).

Одбијање да сарађује с немачким окупационим властима, по цену страдања, чини га исповедником.

Његова изненадна смрт 1950. године га можда и сврстава у ред новомученика, јер постоје одређене претпоставке да су и њега, као и његовог претходника, патриарха Варнаву, отровале неке државне службе.
« Последња измена: јануар 23, 2018, 02:44:01 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1829
  • I2-Z17855*
Одг: Новомученици србски
« Одговор #29 послато: јануар 23, 2018, 01:38:01 поподне »
јер постоје одређене претпоставке да су и њега, као и његовог противника, патриарха Варнаву, отровале неке државне службе.

Противника или претходника?  :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #30 послато: јануар 23, 2018, 02:43:43 поподне »
Противника или претходника?  :)

 :D

Боже опрости. Омашка. Ево, исправих.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #31 послато: фебруар 07, 2018, 03:28:09 поподне »
На данашњи датум пре 76 година, 7. фебруара 1942. године, две сатније Druge tjelesne bojne Tjelesnog sdruga poglavnika NDH Ante Pavelića, ушли су у села Дракулић, Шарговац и Мотике у околини Бањалуке и улогорили се. Становништво је обавештено да не напушта своје домове, јер ће им бити подељена следовања намирница.

То је био уобичајени усташки трик у првим покољима које су починили над недужним србским становништвом. Народ, не очекујући никакво зло, послушао је наређење и није се склонио из села. Треба рећи да су у селима углавном били жене, деца и старци, јер су мушкарци већином били у немачком ратном заробљеништву. Онда је уследио стравичан покољ.

У поменутим селима убијено је најмање 2315 Срба, од којих 551 деце. Највећи број страдалих био је у Дракулићу, укупно 1363 особе. Зато је за овај злочин у сва три села уведен заједнички назив - „покољ у Дракулићу“. У број страдалих укључено је и 16 (према усташким изворима - 37) рудара из оближњег рудника Раковац, који су били Срби из околних места. Они су побијени истог дана кад и страдали у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама.
 
„Усташе су овај злочин извршиле искључиво хладним оружјем, без иједног испаљеног метка“.

http://jadovno.com/arhiva/drakulic-motike-sargovac/articles/kalendar-genocida-07-februar-godisnjica-stradanja-srba-u-selima-drakulic-sargovac-i-motike.html

Покољ је осмислио стожерник Viktor Gutić, усташким јединицама је командовао капетан Josip Mišlov, као и петрићевачки жупник fra Miroslav Filipović Majstorović (kasnije prozvan „fra Sotona“), који је лично клао децу у Шарговцу, где је у школи поклано 52 деце. У покољу су учествовали и фратри из Filipovićevog Самостана Петрићевац, а у злочинима су се истакли тројица - Brekalo, Matković и Brkljanić.
Филиповић и Гутић су после рата обешени као ратни злочинци, 1946, односно 1947. године.

http://www.deathpenalty.rs/DesktopModules/ModulPrikazOsudjenika/FajloviOsudjenika/presuda%20vojnog%20suda%20zagreb%2029%20juna%201945.pdf

Два дана пре покоља у Дракулићу и осталим селима, извршен је покољ и у оближњим поткозарским селима Пискавица и Ивањска. Повод за овај злочин била је акција партизана који су у ноћи између 3. и 4. фебруара уништили железничку пругу на више места у Поткозарју, између осталог и код села Пискавица.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%80_%D1%83_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D1%83

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%80_%D1%83_%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%B8_%D0%98%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80%D0%B0_1942.
« Последња измена: фебруар 12, 2018, 01:49:46 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #32 послато: фебруар 07, 2018, 03:49:39 поподне »
Тропар Новомученицима србским, глас 8.

Због верности Богу и Божијој правди
пострадасте телом, земља се растужи,
ал’ спасосте душе, Небо се весели;
а преци се ваши распеваше Небом,
на капији Pаја сретоше вас с песмом:
„Имена су ваша у књизи вечности.
Улазите у Pај, децо бесмртности!“.
Ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас:
"Мученици нови, молите се за нас!

<a href="https://www.youtube.com/v/FpoquoSK8Bw" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/FpoquoSK8Bw</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #33 послато: фебруар 12, 2018, 01:48:31 поподне »
Izveštaj Ustaške nadzorne službe iz Banje Luke broj 69/42:

„RADIOGRAM

odpremljen 11. veljače 1942 g.

ZAPOVJEDNIŠTVU USTAŠKE NADZORNE SLUŽBE

na ruke gosp. Eugena Kvaternika

ZAGREB

U vezi V.T. od 9 ovog izvještavam. Jedna satnija ustaške bojne pod zapovjedništvom nadporučnika Josipa Mišlova u pratnji župnika fra. Vjekoslava Filipovića dana 7 veljače u 4 sata ujutro zaposjela rudnik Rakovac i poubijala krampom 37 radnika grkoistočnjaka. Nastavila sa ubijanjem krampom i sjekirom grkoistočnjaka muškaraca, žena i djece u selima Motike gdje je ubijeno oko 750 Drakulić i Šargovac gdje je ubijeno oko 1500 osoba. Ubijanje je završeno istog
dana oko 14 sati. Od tada pa sve do danas ustaše prevoze hranu stoku i pokućstvo iz kuća pobijenih u svoja skladišta. Obširan izvještaj slijedi.

Veliki župan pukovnik Aleman.

Gornji izvještaj točan. Obširni izvještaj Velikom županu stožernika i ovog Povjereništva dolaze kurirom. UNS Banja Luka.“

(Pečat i broj Povjereništva)

https://forum.klix.ba/banja-luka-07-02-1942-07-02-2010-godine-t73100.html

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #34 послато: фебруар 12, 2018, 01:50:20 поподне »
На данашњи датум, на празник Света Три Јерарха, 12. фебруара 1942. године, усташки злочинци су извршили покољ православних мештана у селу Пискавица и његовим засеоцима код Ивањске.

Активно учешће у злочину имали су Хрвати из Ивањске, дојучерашњи суседи Пискавчана.
Повод за покољ биле су партизанске акције почетком фебруара у којима је на више места оштећена железничка пруга и практично онемогућен саобраћај.
Усташе су изишли из воза и кренули ка Пискавици успут убијајући (овај пут, углавном из ватреног оружја) све Србе на које су наишли. Хрвати из Ивањске су ишли с њима и показивали кога треба убити, али и сами убијали.
Укупно је тог дана убијено 126 људи.
У оба села, у оба покоља извршена у раздобљу од недељу дана (5. и 12. фебруар), укупно је убијено око 520 људи, од чега 77 деце.

Овај злочин је у комунистичкој Југославији дуго био прикриван, због везе између партизанских акција и страдања цивилног становништва као мере одмазде.

http://www.jasenovac-info.com/biblioteka/Fratri_i_ustase_kolju.pdf
(стр. 457-458)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4885
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Новомученици србски
« Одговор #35 послато: март 16, 2018, 05:20:38 поподне »
Са ФБ странице "Принцип":

ГАВРИЛО КОВАЧИНА

"Пред сам Други свјетски рат у манастир Високи Дечани, замонашио се младић Гаврило Ковачина. Био је син богате српске породице из Мостара. Ковачине су производиле позната херцеговачка вина од сорти жилавке и блатине. У пословној заједници са тада најбогатијим трговцем у Босни и Херцеговини, а и шире Михом Пешком, производили су вина која су освајала златне медаље на винским салонима у Паризу и Бриселу. Касније ће на њиховом отетом раду настати пољопривредни комбинат „Хепок“. Но најљепши грозд из винограда породице Ковачина стигао је у манастир Високи Дечани.

Гаврило је прије монашења студирао италијански језик, да би као монах са тим знањем учинио много за спас манастира – био је глас између манастирског братства и италијанских војника који су тада били окупирали Метохију. Манастир је сачуван од пустошења. Послије рата комунисти су ушли у манастир и почели са прогоном монаха. Без мјере у хули, у храму су основали политичку школу „Јосип Броз Тито“, а зидове са фрескама и олтар прекрили су црним засторима. Све монахе су похапсили, осим пар њих које су оставили да им спремају храну и служе за трпезом. Ту је остао и млади монах Гаврило. Када су му комунисти затражили да им донесе чувеног дечанског вина, Гаврило је смјело одговорио: „ Вино служимо само за причест!“.

То је била његова пресуда. Тукли су га без милости и са поломљеним ребрима утамничили у затвору у Пећи. Осуђен је на 10 год. робије и послат у казниону у Сремској Митровици. Тада је Сремска Митровица имала 4 000 становника, а у затвору је било 16 200 затвореника, неподобних комунистима. Тамо је настављено његово мучеништво са осталим свештеницима и монасима који нису пристајали да се одрекну Христа.

У затворском кругу сваки дан је био упрегнут са осталим „мантијашима“ да вуче ваљак и „равна“ круг. Преживјели очевидац његовог страдања и сапатник у Сремској Митровици, г. Антоније Ђурић, када сам га позвао телефоном и питао о монаху Гаврилу Ковачини, рекао ми је гласом дивљења: „ Био је лијеп и узвишен као Господ Бог!“. Умро је на бетону затворске самице са сликом манастира Високи Дечани на грудима. Сахрањен је на затворском гробљу".
------------------------------------
Чувамо историју, традицију и хероје..!

Хвала Горану Лучићу на овом предивном тексту.

https://www.facebook.com/Principshop/posts/1567171413404057
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #36 послато: март 16, 2018, 07:37:51 поподне »
Благодарим ти, Никола, на овом прилогу.

Предивном, какав је био и монах Гаврило. Његов лик је познат са неколико фотографија - лик који би сваки фрескописац радо имао за узор кад осликава ликове светитеља:



Гледано из угла овожитељства, судбина му није била баш дивна, али његово име сада, сасвим сигурно, светли са Небеса.

Замонашио се кад је имао свега 19 година. Други светски рат, и поред сталне опасности од фашиста, преживео је у Дечанима. Знао је италијански језик добро, па је био спона између манастирског братства и италијанске окупационе војске која је до јесени 1943. године штитила Манастир Дечани.

Имао је свега 25 година кад се преселио тамо где му је место. По чину у црквеној хијерархији био је јерођакон, као и Свети првомученик Стефан, који је био Гаврилова крсна слава.

Не знам зашто још увек није канонизован.
« Последња измена: март 16, 2018, 08:14:37 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #37 послато: март 16, 2018, 08:10:27 поподне »
Да пребацим ову причу мало и на поље порекла, - Ковачине од којих је и мученик Гаврило су из Попова поља (село Седлари) из групе родова који славе Светог Стефана, а раније презиме им је Шћепановић. Ту спадају Ковачине, Гавриловићи и Трипићи (према Дедијеру и Филиповићу).
« Последња измена: март 16, 2018, 08:16:15 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4885
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Новомученици србски
« Одговор #38 послато: мај 04, 2018, 05:37:23 поподне »
Три нова мученика у календару СПЦ:

Одбили да промене веру па брутално убијени
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #39 послато: мај 04, 2018, 08:21:14 поподне »
Хвала, Никола, на овом објављењу.

Да истакнем да ће се новоканонизовани Свети мученици Босиљка, Василије и Григорије прослављати 10. маја.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #40 послато: мај 05, 2018, 12:15:23 пре подне »
Наша Црква данас, 5. маја по грегоријанском, а 22. априла по јулијанском календару, обележава успомену на двојицу свештеномученика, пострадалих од усташа почетком Другог светског рата: епископа бањалучког Платона Јовановића и пароха градишког Душана Суботића.


Епископ Платон је рођен у Београду 1874. године, на крштењу добивши име Миливоје. Његов отац, официр србске војске Илија Јовановић, био је родом из Требиња, а мајка Јелена (дев. Соколовић) из Фоче. Завршио је Богословију у Београду, а током школовања се замонашио, добивши име Платон. Након завршетка школе рукоположен је за јеромонаха. У раздобљу између 1896. и 1901. године наставио је школовање на Духовној академији у Москви. По повратку из Русије, постављен је за старешину Манастира Рајиновац. 1909. године стекао је чин архимандрита. Током балканских и Првог светског рата био је војни свештеник.



После рата био је игуман манастира Раковица, Поганово и Крушедол. Био је уредник листа Српске партиаршије у Сремским Карловцима, а бавио се и књижевним радом. 1936. године од стране патриарха Варнаве хиротонисан је за викарног епископа моравичког. Уз епископа шабачког Симеона и 70 свештеника био је вођа литије која је ишла кроз Београд, јула 1937. године, у знак протеста због потписивања конкордата између Ватикана и владе Краљевине Југославије („крвава литија“). Платон је, након тога, постављен за епископа охридско-битољског 1938. године, а децембра 1939. године за епископа бањалучког.

Почетак Другог светског рата у Југославији и проглашење NDH затекли су епископа Платона у Бањалуци. Од усташке власти стожерника Viktora Gutića, добио је наређење да, као Србин рођен у Србији, у најкраћем року напусти NDH. Остале су забележене његове речи правог пастира стада Христовог:

“Ја сам канонски и законито од надлежних власти постављен за епископа бањалучког и као такав обавезао сам се пред Богом, Црквом и народом да ћу водити бригу о својој духовној пастви, трајно и постојано, без обзира на ма какве прилике и догађаје, везујући нераздвојно живот и судбину своју са животом и судбином свога духовног стада и остајући у његовој средини на духовној стражи за све време док ме Господ у животу подржи, остајући уз своје стадо као пастир добри који душу своју полаже за своје овце...”
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #41 послато: мај 05, 2018, 12:18:39 пре подне »
Протојереј Душан Суботић рођен је 1884. године у Босанској Градишки, од оца Јована, свештеника, и мајке Марије. Након завршене Богословије у Рељеву, рукоположен је за свештеника 1906. године. Службовао је у селу Ламинце до 1912. године, када прелази у Градишку. Као велики патриота и духовник, био је омиљен у народу, због чега су га аустроугарске власти почетком Првог светског рата ухапсиле. Између светских ратова наставио је своју пастирску делатност. 1935. године постављен је за архијерејског намесника босанско-градишког.




Прота Душан је био трн у оку и нове усташке власти. То показује и податак да је ухапшен одмах по проглашењу NDH, већ 11. априла 1941. године. Слично Светом свештеномученику Доситеју загребачком, прота Душан је заточен у самостану „часних сестара“, где је био страшно мучен и малтретиран. Одатле је пребачен у бањалучки Кастел.

У ноћи између 4. и 5. маја 1941. године, усташе су ухапсили владику Платона, и заједно са протом Душаном, одвели изван Бањалуке где су их  мучили и убили, а тела бацили у реку Врбању. Епископа Платона и проту Душана убили су усташе, Бањалучани, - муслиман Osman Ćelić и Хрвати Mirko Kovačević и Niko Čondrić. Њихова унакажена тела пронађена су у реци после двадесетак дана.

Епископ Платон је сахрањен без церемоније на војничком гробљу у Бањалуци, а прота Душан на сеоском гробљу у Врбањи. Посмртни остаци проте Душана откопани су 1946. године и сахрањени у породичној гробници у Градишки, а посмртни остаци владике Платона су 1973. пренети у бањалучку Саборну цркву.

1998. године Свети архијерејски сабор СПЦ прогласио је епископа Платона и протојереја Душана за свештеномученике.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #42 послато: мај 05, 2018, 12:24:51 пре подне »
http://www.spc.rs/sr/sveti_sveshtenomuchenik_platon_banjaluchki

http://srbiubih.com/prota-dusan-subotic/

<a href="https://www.youtube.com/v/lXu6rhl5yss" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/lXu6rhl5yss</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/moEudPj0Axo" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/moEudPj0Axo</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/r2BulymLxAI" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/r2BulymLxAI</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #43 послато: мај 07, 2018, 12:30:03 поподне »
Наша Црква данас обележава успомену на Светог свештеномученика Бранка и остале мученике с њима пострадале.




Бранко Добросављевић рођен је 1886. године у Скраду код Војнића. Завршио је Богословију у Сремским Карловцима 1908. године и затим рукоположен за ђакона, а следеће године и за свештеника. Био је парох на Кордуну, у Бувачи, Радовици и Вељуну. Одликован је Орденом Светог Саве и Орденом југословенске круне петог степена. Био је и народни посланик у Скупштини Краљевине Југославије.

На Ђурђевдан 1941. године, на дан његове крсне славе, протојереја Бранка и његовог сина Небојшу ухапсили су усташе које је предводио Ivan Šajfor, учитељ (!) из Вељуна. Тог дана ухапшено је још око 520 Срба, међу њима и свештеник Димитрије Скорупан, парох из Цвијановић Брда. Затворени су у жандармеријску станицу у Вељуну, а сутрадан, 7. маја, одведени у шуму Кестеновац код Хрватског Благаја, где су сви поубијани. Најпре су сви морали себи ископати раке. Усташе су се нарочито иживљавали над оцем Бранком и његовим сином Небојшом. Зверски су мучили Небојшу и терали Бранка да то гледа, а затим и да свом, још увек живом сину чита опело. Коначно су убили и оца Бранка. Овај догађај познат је под називом „Вељунски покољ“.

1946. године тела мученика су ископана и пренета у заједничку гробницу у Вељуну.

Свети архијерејски сабора СПЦ канонизовао је вељунске страдалнике као новомученике, а протојереја Бранка као свештеномученика, 2000. године.

http://www.spc.rs/sr/sveti_sveshtenomuchenik_branko_dobrosavljevitsh
« Последња измена: мај 08, 2018, 11:03:37 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Новомученици србски
« Одговор #44 послато: мај 08, 2018, 07:39:11 пре подне »
У Оточцу 2. маја 1941. године 331 Србин присиљен је да ископа огроман јарак да би потом били убијени секирама. Међу жртвама се налазио и православни поп Бранко Добросављевић.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Новомученици србски
« Одговор #45 послато: мај 08, 2018, 09:11:46 пре подне »
Доста је података из разних извора о Светом свештеномученику Бранку Добросављевићу. Наиме, не подударају се увек датуми његове погибије.

Бранко Добросављевић (1886-1941), протојереј, парох у Вељуну, ухапшен на дан своје крсне славе Ђурђевдана 6. маја 1941, убијен сутрадан са својим парохијанима у покољу у Хрватском Благају, где је од 6. до 9. маја убијено 525 Срба (Вељунски покољ), о чему у допису Управног штаба војног заповедника Србије Немачком посланству у Загребу пише: "...поп Бранко Добросављевић из Вељуна и његов син, тамошњи учитељ, убијени од усташа и то: најпре су сина мучили, извадили му очи, одсекли нос и уши и затим заклали, а отац је изнад леша морао да говори молитву, потом су попа мучили, ишчупали му браду и косу, ослепили га, одсекли нос и уши и на крају га убили..."
На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 1999. прота Бранко Добросављевић проглашен је за свештеномученика и унет у Именослов Српске цркве као Свети Бранко Вељунски, а званичну канонизацију православна црква извршила је свечано 21. маја 2000. у Храму Светог Саве у Београду.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Новомученици србски
« Одговор #46 послато: мај 08, 2018, 09:15:10 пре подне »
Такође, рођен је у Скраду а не у Скадру како пише у изворима СПЦ.

Бранко Добросављевић (4. јануар 1886 — 7. мај 1941. ) је био протојереј СПЦ и парох у Вељуну. Рођен је у Скраду крај Војнића. Богословију је завршио у Сремским Карловцима 1908., а рукоположен је 1909. Био је парох у Бувачи, Радовици и Вељуну. Добио је орден Светога Саве и Орден југословенске круне. Усташа из Вељуна Иван Шајфор је организовао хапшење 500 Срба из Вељуна, Цвијановић Брда и Полоја. Затворили су их и мучили у жандармеријској станици. Посебно су мучили протиног сина, па су следећег дана натерали проту да живом сину очита опело. Свих 500 Срба су побили 7. маја 1941. код Хрватског Благаја у шуми „Кестеновац“, у догађају познатом под називом Вељунски покољ.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве прота Бранко Добросављевић проглашен је за свештеномученика и унет у Именослов Српске цркве као свети и обележава се 7. маја.

Извор: Википедија

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #47 послато: мај 08, 2018, 07:13:45 поподне »
Што се датума пострадања Светог свештеномученика Бранка тиче, не верујем да је 7. мај као дан када се обележава успомена на њега и с њим пострадале, изабран случајно.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #48 послато: мај 08, 2018, 11:04:30 поподне »
Такође, рођен је у Скраду а не у Скадру како пише у изворима СПЦ.

Исправљено.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #49 послато: мај 29, 2018, 03:07:35 поподне »
Наша Црква данас обележава успомену на мученичко страдање Вукашина Мандрапе из Клепаца, 1998. године канонизованог као Свети новомученик Вукашин.



(са странице Епархије славонске)

О његовом страдању, као и о пореклу већ је писано на овој теми:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=863.0
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #50 послато: јун 15, 2019, 04:33:07 поподне »
Свети свештеномученик Харитон није жртва Другог светског рата, већ наш савременик.





Рођен је као Радослав Лукић у Куршумлији 1960. године. Замонашио се 1995. године у Манастиру Црна Река у Рашкој, код Рибарића. 1997. године, још као искушеник, премештен је у Манастир Светих Архангела код Призрена, где је и замонашен 1998. године добивши име Харитон. То је било прво монашење у манастиру Светих Архангела после 550 година. Албански терористи су, непосредно након уласка немачких снага КФОР на КиМ, отели оца Харитона, 15. јуна 1999. године, на очиглед војника КФОР-а који нису предузели ништа да злочин спрече.

Након више од годину дана трагања, пронађено је обезглављено тело оца Харитона. Глава оца Харитона још увек није нађена. Недалеко од његовог тела пронађена су и тела неколико Срба пострадалих у исто време. До сада, нико није одговарао за овај злочин.

Монах Харитон Лукић прибројан је Сабору Светих одлуком Сабора игумана Епархије рашко-призренске у егзилу, 2016. године.





http://manastircrnareka.nr.rs/zitije_prepodobnomucenika_haritona.php

Данас је 20-годишњица пострадања оца Харитона.
"Наша мука ваља за причешћа"