Прославаљање крсне славе уопште не бих везао искључиво са српским националним идентитетом. Тема је и почела тако што је Марко навео случајеве прослављање крсног имена код католика у Црној Гори и Албанији. У складу са тим, коријене славе треба тражити више у социјалној организацији друштава које су је прославаљале, а мање у вјерским или националним одредницима. Крсна слава у смислу у којој се данас прославаља није могла настати као славље инокосних породица, већ само великих породица. Она је била важна јер је продубљивала њихов заједнички, прије свега племенски, родовски,братственички идентитет. Зашто је у већој мјери опстала баш код Срба,а мање код Хрвата и Албанаца, разлог може бити и у томе што ју је православна црква подстицала, на неки начин и институционализовала,а католичка потискивала и неријетко укидала.
Крсна слава је баш као и стећци у Херцеговини, реликт сточарских заједница које су живјеле институцијом влашког права. А албанска племена, иако другачијег етничког поријекла, су уживале сличан социјални статус, отуд и слава код њих.
Да су херцеговачки католици и њихови исељеници у Далмацију и Лику славили као и православни крсну славу, мислим да не треба посебно доказивати. Довољно је узети књигу дон Радована Јерковића који уз све католичке родове доње Неретве наводи и њихове крсне славе, како их назива "крснице".
Да су лички Буњевци све до 20. вијека славили крсно име јасно говори и навод Петра Рађеновића који је, описујући католике у парохији Крњеуша у Босанској Крајини, навео и сљедеће:
"А по окупацији населе ту ови католици. Њихових тринаест кућа смештено је ту у две групе на размаку од триста метара. Ове су породице доселиле овамо 1879-80. г. из најближег краја личког тј. из лапачког и грачачког среза. У та два среза католицима се даје назив „бунијевци". Тако се и сами називају, а поготову називљу их тако њихови православни суседи. Сви говоре икавски. У удбинском и госпићком срезу католицима се придаје назив „крањци". Ти различити називи свакако упућују и на различито порекло тј. на Херцеговину (река Буна) и на Крањску. Сви овдашњи Бунијевци имају крсну славу. Славе највише Св. Стипана 26. дец. и Св. Ивана 27. дец. Вредно би било извидети, да ли тако што постоји и код католика на Буни, у Херцеговини. "