Аутор Тема: Крсна слава код римокатолика  (Прочитано 3770 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8484
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Крсна слава код римокатолика
« послато: април 10, 2017, 11:50:36 пре подне »
Добро размишљање!

Иван Мужић није баш популаран у код хрватских историчара (основна струка правник), али ево шта он пише на 104. страници "Хрватске повијести IX стољећа".


Хвала Ацо на овом прилогу.

Одговор на питање крсне славе код католика дуго ми се чинило недореченим.

Наравно, питање је сада када су фрањевци успели да искорене тај обичај међу католицима, да ли је то било под Османлијама када су они добили мало већа и аутономнија овлашћења, од световног (мирског, "поповског") дела цркве?

Поставићу ово као издвојену тему. ;)



Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1167
  • I1 P109
Одг: Крсна слава код римокатолика
« Одговор #1 послато: април 10, 2017, 02:06:21 поподне »
Какве су карактеристике крсне славе код католика са наших простора? Једном сам чуо од једне старије жене из Задра да су њени ујаци, и ако су католици, славили славу. Мислим да је у питању био Петровдан.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.


Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 872
  • I2-Z16982
Одг: Крсна слава код римокатолика
« Одговор #2 послато: април 10, 2017, 02:20:38 поподне »
Да не цитирам самог себе, овај приказ из књиге Ивана Мужића сам "мало сасјекао" зато што он жели да каже нешто друго. Мислим на аутохтоност Хрвата и уопште крсну славу чији коријени сежу дубље у прошлост.

У том дијелу књиге гдје у посебном поглављу обрађује "повијест крсне славе" позива се на Ћиру Трухелку (Студије, стр 80-81.) гдје коријене овог обичаја, који тренутно оштро раздваја православне Србе и дио Македонаца од римокатолика, повезује са култом античких Лара (римска божанства кућног прага).

Цитирам: "Крсна слава христијанизована форма култа Лара, (…), да је култ Лара као специфично латинско-италски доспео римским освајањима из Италије на Балкан и ту се одомаћио."

У ствари ни ту није био оригиналан јер је "модификовано античко поријекло славе" преузео од Балтазара Богишића(1836-1908), који према општем мишљењу први поставио тезу о античком пореклу крсног имена, односно  да је он у некаквој вези са прехришћанским пенатом (penates).

Дакле Лари, Пенати римска митологија.

Теорију "грчког култа хероја" као основ за крсну славу заступао је археолог Милоје Васић (1869-1956).

Владислав Скарић (1869–1943), историчар и директор Земаљског музеја у Сарајеву, античке елементе у слави је видео и у славској гозби (симпосион код Грка). Сматра да  најсвечанији део античке гозбе одговара српском дизању у славу обредног колача.

Успут, на првој години студија, професор Енвер Имамовић је говорио да је код Александра Македонског "симпозијум-врста пијанке" почињао договором у ком омјеру воде и вина ће се пити. Грци никада нису пили чисто вино.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 872
  • I2-Z16982
Одг: Крсна слава код римокатолика
« Одговор #3 послато: април 10, 2017, 02:34:11 поподне »
Теорија о крсној слави и сељцима из Конавала који су се држали овог обичаја, "дотакао" се и Милорад Екмечић у својј књизи "Историја Срба у новом веку (1492-1992)", Диго кретање између ............. (стр 28/51)




О овом другом ми је говорио један мој пријатељ, који дуго љетује у околини Дубровника. Његови домаћини то не зову тако, али на св. Николу у вечерњим часовима имају гозбу на коју зову своје пријатеље.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 872
  • I2-Z16982
Одг: Крсна слава код римокатолика
« Одговор #4 послато: април 10, 2017, 02:43:06 поподне »
Мало о хрватском краљу Звониру. Један од извора Миленко Филиповић (Слава, служба или крсно име у писаним изворима до краја 18. века)


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8484
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Крсна слава код римокатолика
« Одговор #5 послато: април 10, 2017, 02:46:10 поподне »
Хвала Ацо на допуни. :)

Иначе, Nebo је на изворној теми о Албанцима и Арберешима, написао још два коментара у вези крсних слава католичких Албанаца.

А на рачун култа Лара, баш ових дана читам Црњанскога "Код Хиперборејаца", и тамо он каже на једном делу за Римљане (становнике града Рима, тридесетих година прошлог века): Па и они који још верују у Бога, сујеверни су, и те како, целога живота. Сви ти хришћани имају своју, СВОЈУ, цркву, СВОГА, свеца. - Ово ме управо подсети на те паганске обичаје, који су преживели покрштавање и као вероватно и код нас, само попримили форму хришћанства.



Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 872
  • I2-Z16982
Одг: Крсна слава код римокатолика
« Одговор #6 послато: април 10, 2017, 03:00:13 поподне »
Да будемо мало конкретнији. Посредно сам нашао један цитат фра Јулијана Јелинића ((1877 - 1931).
Дакле, фрањевац Ј. Јеленић је почетком 20. века писао како се у времену од 1780. до 1878. године славила слава:



Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 780
Одг: Крсна слава код римокатолика
« Одговор #7 послато: април 10, 2017, 03:18:04 поподне »
Чудно. Моја бивша дјевојка је из западне Херцеговине, кад сам је питао постоји ли у њеним крајевима слављење породичног свеца, рекла је да нема, да се католици углавном моле дјевици Марији. Мислио сам да је живо свједочанство ипак најмјеродавније, али изгледа да не мора увијек бити тако.
Опет, тврдим да морамо бити реални и признати је да изван Херцеговине и Подриња западно хришћанство увијек имало већи утицај него источно. С тим што је већина обичних јужних Словена до доласка Османлија практиковала неку мјешавину хришћанства и паганства.
Треба разликовати вјерски идентитет од етничког. Теоретски гледано, постоји могућност да су западни, римокатолички штокавци користили етноним "Србин" у давној прошлости. Ипак, сви се слажу да је међу тим људима национални идентитет јако касно успостављен, да су се углавном изјашњавали по регијама и по вјероисповијести. Оно што је апсолутно нетачно јесте тврдња да су сви, или да је велика већина тих западних штокаваца била православне вјере и да су се почели католичити од 17. вијека па наовамо. Рекох већ, јесте било појединачног и породичног преласка из православља у католичанство, али нигдје, осим у Жумберку и Белој Крајини, није једна огромна маса Срба одједном примила католичанство. Оно што многи не знају је да не постоји вјерски ритуал за прелазак из православља у католичанство, јер Ватикан признаје православни чин крштења. Све што је било потребно тим појединцима и породицама јесте да престану ићи у једну цркву и почну ићи у другу. А ти остаци ранијих вјеровања што се празнују унутар 4 зида нечијег дома, то никог није занимало, тако да не вјерујем да би српски културолошки темељи тек тако ишчезли. Културолошки, босански Хрвати из Вареша или Краљеве Сутјеске се знатно разликују рецимо од Срба из Фоче или Вишеграда.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Крсна слава код римокатолика
« Одговор #8 послато: април 10, 2017, 03:45:36 поподне »
Чудно. Моја бивша дјевојка је из западне Херцеговине, кад сам је питао постоји ли у њеним крајевима слављење породичног свеца, рекла је да нема, да се католици углавном моле дјевици Марији. Мислио сам да је живо свједочанство ипак најмјеродавније, али изгледа да не мора увијек бити тако.
Опет, тврдим да морамо бити реални и признати је да изван Херцеговине и Подриња западно хришћанство увијек имало већи утицај него источно. С тим што је већина обичних јужних Словена до доласка Османлија практиковала неку мјешавину хришћанства и паганства.
Треба разликовати вјерски идентитет од етничког. Теоретски гледано, постоји могућност да су западни, римокатолички штокавци користили етноним "Србин" у давној прошлости. Ипак, сви се слажу да је међу тим људима национални идентитет јако касно успостављен, да су се углавном изјашњавали по регијама и по вјероисповијести. Оно што је апсолутно нетачно јесте тврдња да су сви, или да је велика већина тих западних штокаваца била православне вјере и да су се почели католичити од 17. вијека па наовамо. Рекох већ, јесте било појединачног и породичног преласка из православља у католичанство, али нигдје, осим у Жумберку и Белој Крајини, није једна огромна маса Срба одједном примила католичанство. Оно што многи не знају је да не постоји вјерски ритуал за прелазак из православља у католичанство, јер Ватикан признаје православни чин крштења. Све што је било потребно тим појединцима и породицама јесте да престану ићи у једну цркву и почну ићи у другу. А ти остаци ранијих вјеровања што се празнују унутар 4 зида нечијег дома, то никог није занимало, тако да не вјерујем да би српски културолошки темељи тек тако ишчезли. Културолошки, босански Хрвати из Вареша или Краљеве Сутјеске се знатно разликују рецимо од Срба из Фоче или Вишеграда.
У Далмацији и Славонији су Срби масовно прелазили на унију и католичанство, камо среће да се то десило само у Жумберку.
Али кавке везе то има са темом о пореклу Албанаца?

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1318
Одг: Крсна слава код римокатолика
« Одговор #9 послато: април 10, 2017, 04:13:24 поподне »
Лично мислим да је крсна слава код католика Хрвата, реликт њихових коријена из источне Херцеговине и Црне Горе. Хрвати источне Херцеговине прослављали су крсну славу идентично као и њихове комшије Срби. Није скроз јасно да су се славе славиле у зап. Херцеговини. Код Дедијера има неких назнака за то, али уопште није детаљно описано прослављање крсног имена у зап. Херцеговини као у источној.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Крсна слава код римокатолика
« Одговор #10 послато: април 10, 2017, 04:55:30 поподне »
Мало о хрватском краљу Звониру. Један од извора Миленко Филиповић (Слава, служба или крсно име у писаним изворима до краја 18. века)



Ацо, мислим да се у овом случају ради о прослављању имендана,а не крсне славе. Познато је да је Звонимирово хришћанско име приликом крунисања било Димитрије тј. Дмитар.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8484
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Крсна слава код римокатолика
« Одговор #11 послато: април 10, 2017, 05:02:50 поподне »
Ацо, мислим да се у овом случају ради о прослављању имендана,а не крсне славе. Познато је да је Звонимирово хришћанско име приликом крунисања било Димитрије тј. Дмитар.

Да, и мени ово на то личи, јер се имена краља и свеца подударају.



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Крсна слава код римокатолика
« Одговор #12 послато: април 10, 2017, 05:13:33 поподне »
Прославаљање крсне славе уопште не бих везао искључиво са српским националним идентитетом. Тема је и почела тако што је Марко навео случајеве прослављање крсног имена код католика у Црној Гори и Албанији. У складу са тим, коријене славе треба тражити више у социјалној организацији друштава које су је прославаљале, а мање у вјерским или националним одредницима. Крсна слава у смислу у којој се данас прославаља није могла настати као славље инокосних породица, већ само великих породица. Она је била важна јер је продубљивала њихов заједнички, прије свега племенски, родовски,братственички идентитет. Зашто је у већој мјери опстала баш код Срба,а мање код Хрвата и Албанаца, разлог може бити и у томе што ју је православна црква подстицала, на неки начин и институционализовала,а католичка потискивала и неријетко укидала.

Крсна слава је баш као и стећци у Херцеговини, реликт сточарских заједница које су живјеле институцијом влашког права. А албанска племена, иако другачијег етничког поријекла, су уживале сличан социјални статус, отуд и слава код њих.

Да су херцеговачки католици и њихови исељеници у Далмацију и Лику славили као и православни крсну славу, мислим да не треба посебно доказивати. Довољно је узети књигу дон Радована Јерковића који уз све католичке родове доње Неретве наводи и њихове крсне славе, како их назива "крснице".

Да су лички Буњевци све до 20. вијека славили крсно име јасно говори и навод Петра Рађеновића који је, описујући католике у парохији Крњеуша у Босанској Крајини, навео и сљедеће:

"А по окупацији населе ту ови католици. Њихових тринаест кућа смештено је ту у две групе на размаку од триста метара. Ове су породице доселиле овамо 1879-80. г. из најближег краја личког тј. из лапачког и грачачког среза. У та два среза католицима се даје назив „бунијевци". Тако се и сами називају, а поготову називљу их тако њихови православни суседи. Сви говоре икавски. У удбинском и госпићком срезу католицима се придаје назив „крањци". Ти различити називи свакако упућују и на различито порекло тј. на Херцеговину (река Буна) и на Крањску. Сви овдашњи Бунијевци имају крсну славу. Славе највише Св. Стипана 26. дец. и Св. Ивана 27. дец. Вредно би било извидети, да ли тако што постоји и код католика на Буни, у Херцеговини. "

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 872
  • I2-Z16982
Одг: Крсна слава код римокатолика
« Одговор #13 послато: април 11, 2017, 01:01:42 поподне »
Ацо, мислим да се у овом случају ради о прослављању имендана,а не крсне славе. Познато је да је Звонимирово хришћанско име приликом крунисања било Димитрије тј. Дмитар.

Нема шта мора се кориговати! Као и Петар Крешимир.

Међутим, Иван Ковачевић у свом, рекао бих свеобухватном "Зборнику радова о крсном имену", овај навод о Дмитру Звонимиру обрадио је у поглављу "Слава код Хрвата у прошлости" (стр 177/178). Не слаже се са мишљењем Вјекослава Клаића („Novija istraživanja o krsnom imenu". Preštampano iz„Hrvata", Zagreb 1922, стр. 9.) који је сматрао да је то краљев лични патрон и да је Звонимир тог дана прослављао свој светачки имендан.

И. Ковачевић даље наводи:
"Сам текст не допушта такав закључак, мада je иначе вероватно да je краљ Димитрије-Звонимир указивао посебно поштовање свецу чије je име носио. Краљ је преко читаве године потписивао државна акта, па je случај донео да се поменута повеља потпише на дан св. Димитрија. Не стоји ни разлог који наводи Клаић, найме латински термин festivitas: у нашим западним крајевима разне свечаности, а особито кућна слава, зову се, и код католика и код православних, феста, што je настало од латинског festum, као што се и данас код Талијана њихове свечаности типа славе зову fešta, а код Шпанаца fiesta, а слава код Арбанаса фешта."

Е сад ово болдовано дјелује заиста "мало натегнуто".


Иначе "Зборник" обухвата и рад Александра Митровића, „Крсно име није ни патаренског, ни српског, ни православног постанка", гдје се наводе католичке породице У конавлима и Боко Которској које "славе крсно име". Читајући више аутора закључио сам да је крсно име старији облик за крсну славу; касније скраћено само слава.
« Последња измена: април 11, 2017, 01:59:41 поподне НиколаВук »

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 780
Одг: Крсна слава код римокатолика
« Одговор #14 послато: април 11, 2017, 11:19:26 поподне »
У Далмацији и Славонији су Срби масовно прелазили на унију и католичанство, камо среће да се то десило само у Жумберку.
Али кавке везе то има са темом о пореклу Албанаца?

Да су огромне масе Срба у Далмацији прешле у католичанство, то би се одразило на језичку структуру, имали бисмо данас читава хрватска села у којима би доминирао источнохерцеговачки дијалект. Али таквих случајева скоро нема. Рекох ти, Срби су се у Хрватској католичили углавном дифузно, на нивоу породице и појединца. Али у залеђу Далмације, језички непогрешиво можеш разликовати Хрвате, који су генерално говорници западнохерцеговачког дијалекта, од Срба, који су говорници источнохерцеговачког. Сад, ту има и неких "миксева", али су то ријетки случајеви.

Иначе, што се тиче крсне славе у оваквом облику у каквом је данас познајемо, мени то изгледа баш као аутентично српско културолошко обиљежје. Тачно је да је и знатан број католичких Гега слави, то сам још од прије знао, али то су они католички Албанци који су вјековима живјели близу јужних брђанских српских племена, одржавали са њима и кумовске и брачне везе, ратовали заједно против Османлија и локалних албанских муслиманских феудалаца итд. Рекао бих да је "епицентар" крсне славе какву данас познајемо српски етнички простор, а да се је тај обичај касније ширио.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1318
Одг: Крсна слава код римокатолика
« Одговор #15 послато: април 17, 2017, 01:49:02 поподне »
Ево шта каже Дон Јозо Зовко, некадашњи жупник у селу Равном, у Попову Пољу, у жупном љетопису.

"od starine do 1931. isključivo bila Misa na Oblatu u crkvici s. Mitra. Išlo se u procesiji, pjevalo (molilo) Litanije Svih Svetih. Taj je dan bio : 'Krsno ime' ili 'Krsna slava' sela Ravnoga. Kako sam g. 1932. na Malu Gospu proglasio dokinuće 'krsnih imena – slava', to od 1932. pa unaprijed nije bilo Mise na taj dan na Oblatu. Nekoliko puta, ali ne svake godine, u nedjelju iza s. Mitra išao sam s Misom u procesiji na Oblat i tamo misio, da se ta crkvica ne zaboravi"

Црква Светог Митра је нажалост заборављена. Католике из Равног је јако подсјећала на православну прошлост, посебно из разлога што су православне породице Краљ и Салата прослављали и даље  Митровдан. Данас је црква запуштена, католици у њој не врше службе.

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 780
Одг: Крсна слава код римокатолика
« Одговор #16 послато: април 17, 2017, 10:44:19 поподне »
Ево шта каже Дон Јозо Зовко, некадашњи жупник у селу Равном, у Попову Пољу, у жупном љетопису.

"od starine do 1931. isključivo bila Misa na Oblatu u crkvici s. Mitra. Išlo se u procesiji, pjevalo (molilo) Litanije Svih Svetih. Taj je dan bio : 'Krsno ime' ili 'Krsna slava' sela Ravnoga. Kako sam g. 1932. na Malu Gospu proglasio dokinuće 'krsnih imena – slava', to od 1932. pa unaprijed nije bilo Mise na taj dan na Oblatu. Nekoliko puta, ali ne svake godine, u nedjelju iza s. Mitra išao sam s Misom u procesiji na Oblat i tamo misio, da se ta crkvica ne zaboravi"

Црква Светог Митра је нажалост заборављена. Католике из Равног је јако подсјећала на православну прошлост, посебно из разлога што су православне породице Краљ и Салата прослављали и даље  Митровдан. Данас је црква запуштена, католици у њој не врше службе.

У централној Херцеговини је већ могуће да се ради о бившим православцима. Конкретно мислим на подручје Мостара, Чапљине и Равног. Можда се је раније на подручју Херцеговине католичко-православна граница прецизно поклапала са границом између ијекаваца и икаваца.

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 304
Одг: Крсна слава код римокатолика
« Одговор #17 послато: април 18, 2017, 12:48:57 пре подне »
Обичај слављења крсне славе код римокатолика није у потпуности нестао (поготову у мјестима на ушћу Неретве и околице Метковића) ни у данашње вријеме, наишао сам на кратак опис и објашњење слављења у Кули Норинској, почетком децембра 2009. г. на http://blog.dnevnik.hr/matijevici/2009/12/index.html ;

"Naša župa danas tradicionalno obilježava blagdan Sv. Nikole - zaštitnika putnika. U Kuli Norinskoj imamo kapelicu posvećenu Sv. Nikoli pa će se u istoj održati sveta misa u 15 sati. U Župi Bagalovići se posebno obilježava blagdan Sv. Nikole u pojedinim obiteljima jer naša župa čuva u Hrvatskoj jedan od rijetkih običaja održavanja krsnih slava. Krsna slava je naime štovanje neke obitelji jednog od kršćanskih svetaca ili blagdana, a najčešće su te slave podijeljenje po prezimenima. Iako je ovaj običaj najviše sačuvan u pravoslavnoj vjeri, zadržan je uglavnom u graničnim područjima, odnosno istočnoj Hrvatskoj. Tako u našoj župi prema podacima Don Radovana Jerkovića starim oko 70 godina, kao krsnu slavu Svetog Nikolu slave: Batinovići, Ćelići, Dominikovići, Dragovići, Jerkovići, 2 obitelji Marevića, Plećaši, Romići i Šprlje. Veći dio tih obitelji je i danas održao tu slavu pa im čestitamo slavu, kao i svim Nikolama i Nikolinama."

Попис римокатоличких породица које су држали обичај слављења крсне славе у 23 насеља Книнске крајине 1924. године може се прегледаати код проте Саве Накићеновића на: https://www.scribd.com/document/54740031/Kninska-Krajina-Prota-Savo-Nakicenovic ;

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1318
Одг: Крсна слава код римокатолика
« Одговор #18 послато: април 18, 2017, 09:47:48 пре подне »
У централној Херцеговини је већ могуће да се ради о бившим православцима. Конкретно мислим на подручје Мостара, Чапљине и Равног. Можда се је раније на подручју Херцеговине католичко-православна граница прецизно поклапала са границом између ијекаваца и икаваца.
У Равном се сигурно  ради о бившим православцима, као и Храсну, Дубравама,Зажабљу. Е већ у Чапљини је друкчија ситуација. Са оне стране Неретве су икавци, али икаваца има и са ове стране.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1318
Одг: Крсна слава код римокатолика
« Одговор #19 послато: април 18, 2017, 09:50:51 пре подне »
Обичај слављења крсне славе код римокатолика није у потпуности нестао (поготову у мјестима на ушћу Неретве и околице Метковића) ни у данашње вријеме, наишао сам на кратак опис и објашњење слављења у Кули Норинској, почетком децембра 2009. г. на http://blog.dnevnik.hr/matijevici/2009/12/index.html ;

"Naša župa danas tradicionalno obilježava blagdan Sv. Nikole - zaštitnika putnika. U Kuli Norinskoj imamo kapelicu posvećenu Sv. Nikoli pa će se u istoj održati sveta misa u 15 sati. U Župi Bagalovići se posebno obilježava blagdan Sv. Nikole u pojedinim obiteljima jer naša župa čuva u Hrvatskoj jedan od rijetkih običaja održavanja krsnih slava. Krsna slava je naime štovanje neke obitelji jednog od kršćanskih svetaca ili blagdana, a najčešće su te slave podijeljenje po prezimenima. Iako je ovaj običaj najviše sačuvan u pravoslavnoj vjeri, zadržan je uglavnom u graničnim područjima, odnosno istočnoj Hrvatskoj. Tako u našoj župi prema podacima Don Radovana Jerkovića starim oko 70 godina, kao krsnu slavu Svetog Nikolu slave: Batinovići, Ćelići, Dominikovići, Dragovići, Jerkovići, 2 obitelji Marevića, Plećaši, Romići i Šprlje. Veći dio tih obitelji je i danas održao tu slavu pa im čestitamo slavu, kao i svim Nikolama i Nikolinama."

Попис римокатоличких породица које су држали обичај слављења крсне славе у 23 насеља Книнске крајине 1924. године може се прегледаати код проте Саве Накићеновића на: https://www.scribd.com/document/54740031/Kninska-Krajina-Prota-Savo-Nakicenovic ;
У уколини Метковића насељено је мноштво православног становништва крајем 17 и почетком 18 вијека. До данас православни Срби одржали су се у селу Глушцима, старом дјелу метковачке чаршије и у Сливну. Цркве постоје у Метковићима, Глушцима, Сливну као и најстарија у Опузену, мада у Опузену одавно нема православних.