Аутор Тема: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”  (Прочитано 14384 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1229
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #120 послато: октобар 13, 2017, 10:24:35 пре подне »
IV

Стефан Дечански побунио се против оца Милутина 1314. године. Ову побуну Милутин је угушио, а сина Стефана Дечанског дао је ослијепити. Међутим, вјероватно заслугом Хумског епископа Данила, поткупљен је џелат, тако да се то није десило. Стефан Дечански је протјеран у Константинопољ, тако да Милутин није сазнао да његово наређење није извршено. Касније се Стефан Дечански вратио у Србију (1320. године) и живио је на свом двору у Будимљи (данашње Беране). Носио је повез преко очију, да се не сазна да није слијеп.
Краљ Милутин био је савршено здрав иако је имао доста година. Али, изненада се разболио. Није могао да говори. Дуго је боловао и умро 29. октобра 1321. године. Одмах по смрти Милутиновој у Србији су настали немири.
У Србији је метеж био неописив, тако да је чак и поворку која је носила краљево тело напала група разбојника, покушавајући да отме његово тело обучено у богато одело. Епископ Данило је био заслужан што је ова погребна поворка успела да се одбрани од нападача. Милутиново тело је из Неродимља пренето у манастир Бањску где је сахрањен. Касније су Милутинове мошти преношене у Трепчу (1389. год.) и у Софију (1460. год.) где су и данас.
Појавила су се три насљедника. Два сина Милутинова, Константин и Стефан (Дечански) и Драгутинов син Владислав. Стефан Дечански је скинуо повез са очију и објавио да је прогледао. То је представио као чудо Божије, што му је донијело много присталица. И Константин је имао доста присталица и велику војску најамника. Стефана Дечанског подржавала је и црква. То је искористио и од стране цркве је крунисан за новог српског краља. Крунисање је обављено на Богојављење 6. јануара 1322. године иако је по Милутиновој жељи Константин био тај који треба да буде слиједећи српски краљ. Сва три претендента су се сукобили.
Између Стефана Уроша III и његовог полубрата Константина дошло је до битке која је била поприлично крвава. Дошло је до издаје од стране Константинове властеле па је битку је изгубио и био заробљен. Стефан Дечански је наредио да се Константин убије. Мавро Орбини пише да је Константина убио Владислав Драгутинов. Константина су опружили на неко дебло и клинцима кроз мишице и бутине су га приковали за дебло, а онда га пресијекоше по средини на двије половине. Савременик овог догађаја, Гијом Адам, биљежи да је Константин убијен нечувено свирепо.
По верзији неких латинских историчара дошло је до битке између браће у којој је Константин погинуо. Постоји и друга верзија по којој је Константин погинуо од стране Владислава. Према овој верзији Владислав заробио и објесио Константина па наредио да га на комаде исјеку. Константин је сахрањен у цркви града Звечана. О Константину ће бити још речено касније.
Стефан Дечански се 1323. године сукобио са Драгутиновим сином Стефаном Владиславом, краљем сјеверних подручја Србије, који је полагао право на круну по договору са сабора у Дежеву. Сукоб је трајао до 1324. године, када поражени Владислав бјежи у Угарску и о њему даљих података нема. Орбини каже да га је Стефан Дечански ухватио у Срему и бацио у тамницу у којој је умро, што највјероватније није тачно.
У младости Стефан Дечански био је таоц монголског кана Ногаја, од краја 1292. године, па све до 1299. године када је дошло до унутрашњег сукоба у Златној хорди и када је Ногај погинуо у сукобу са каном Златне хорде, Токтајем.
Стефан Урош III Дечански (1274-1331) женио се два пута. Прва жена му је била Теодора, кћерка бугарског цара Смилца. Са њом је имао сина Душана и сина Душицу (1310-1318) који је умро кад су били у изгнанству у Константинопољу. Теодора је умрла 1322. године у тридесет и трећој години живота. Друга жена од 1324. године била му је Марија, кћерка паниперсеваста Јована Палеолога. Са њом је имао сина Синишу и кћерке Јелену и Теодору. Тврди се да се Марија (1312-1355) удала за Стефана када јој је било дванаест година. Мислим да је била пар година старија. Симеон Урош Синиша (1326-1372), деспот, имао је синове Јована Уроша и Стефана Дуку и кћерку Марију Ангелину. О даљим потомцима се не зна.

Извор: Жељко Остојић – ОЗРИНИЋИ, Нови Сад, 2017.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1229
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #121 послато: октобар 13, 2017, 10:27:55 пре подне »
Константин Немањић

Стефан Константин (1285-1321) је други син краља Милутина и његове четврте жене, бугарске принцезе Ане. Пошто је краљ Милутин протјерао Стефана Дечанског, Константин је био одређен да буде насљедник пријестола. О њему има врло мало забиљежених података.
Милутин је по тадашњој традицији поставио Константина за зетског краља. Константин је као краљ Зете у Скадру ковао сребрни новац. На том новцу је приказан како сједи на пријестолу и држи у руци скиптар, док на глави има круну. Константин је насликан са Милутином и Симонидом на фресци у Грачаници гдје је приказано како их Христос благосиља. Спомиње се Константин и у натпису на икони која је се налази у цркви Светог Николе у Барију. Та је икона поклоњена цркви у Барију 1319. године. Све то потврђуј е да је тада Константин сматран Милутиновим насљедником.
Константин је био владар Скадра, Зете и Требиња. Када се краљ Драгутин одриче пријестола у корист Милутина у 1282. години, он задржава управу над дијеловима српске државе од Рудника до Требиња и Конавала. Он својој мајци Јелени даје управу над Скадром, Зетом и Требињем, да би, послије ње, Скадром, Зетом и Требињем управљао Константин, млађи син Милутинов.
Код историчара се појављују недоумице у вези тога која је од Милутинових жена мајка Константина. Неки мисле да је то прва Милутинова жена, али мислим да то није могуће. Са другом женом Милутин је био свега годину дана и нису имали дјеце. Са трећом женом је био такође годину дана и имали су једну кћерку. Са петом женом Симонидом Милутин није имао дјеце. Четврту жену Ану Милутин је оженио 1284. године. Знамо да је Милутин свог сина Стефана Дечанског послао као таоца монголском кану Ногају 1292-1299. године на Крим. Тада је Стефану били око седамнаест или осамнаест година (рођен између 1275-1278). Константину је било шест или седам година (рођен 1285. или 1286) и био је сувише мали за тако далек пут. То су показатељи да је Стефан Дечански син Милутинове прве жене, а Стефан Константин син четврте жене Ане.
Константин није постао краљ, јер га је у борби за пријесто убио полубрат Стефан Дечански (или Владислав Драгутинов). Тада му је било око тридесет и шест година. Иако нема довољно писаних података, у тим годинама, као будући владар сигурно је био ожењен и имао дјецу. Не зна се ко му је била жена ни колико је имао дјеце. У једној повељи Хиландару, из фебруара 1340. године, цар Душан даје овом манастиру села Полошко и Драгожељу у спомен на свог преминулог брата Драгушина: брати кралев'ства ми Драгоушини ки вкч'номоу твор'цоу, док је приликом обиласка Хиландара 1347-1348. године у свити цара Душана био властелин Војихна. У тада (1348) написаној повељи цар Душан ословљава Војихну братучедом: соуродники царства ми братоучеди Воих'на. Константин је једини стриц цара Душана, тако да је Војихна (1314-1366) његов брат од стрица, као и Драгушин који се спомиње у ранијој повељи када је Душан био нешто млађи, па свог тада преминулог брата од стрица назива братом. Синови Константина Немањића, Драгушин и Војихна расли су на двору Стефана Дечанског са Душаном. Војихна је касније добио титулу кесара и имао је запажену улогу у царству. Изгледа да је имао једног сина који је умро врло млад и кћерку Јелену која се удала за Угљешу Мрњавчевића и са њим имала само једног сина који је умро са само четири године живота и сахрањен је у Хиландару у истом гробу са својим ђедом Војихном. Када је Угљеша Мрњавчевић погинуо Јелена се закалуђерила и од тада носи име Јефимија. Крај живота провела је са кнегињом Милицом. Сахрањена је у манастиру Љубостињи. Извезла је покров кнезу Лазару послије косовске погибије из захвалности што јој је дозволио да живи код њега. А кнез Лазар ју је примио код себе јер је била рођака његове жене Милице. Обје су биле од Немањића.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1229
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #122 послато: октобар 13, 2017, 10:28:46 пре подне »
II

Ромејски цар Јован V и Угљеша Мрњавчевић срели су се 1365. године. Тада и у каснијим повељама Јован V назива Угљешу рођаком царице Јелене (удовица цара Душана). За рођака царице сматра га јер је његова жена Јелена (кћерка Војихне) нећака цара Душана.
У једној повељи цара Душана за манастир Свете Богородице код Прешева, од 10. августа 1354. године цар Душан ословљава неког Дејана братом. У историји је познат севастократор Дејан, за кога је била удата Душанова сестра Теодора, касније монахиња Јевдокија, мајка Драгаша и Константина Дејановића. Неки Дејан Мањак се помиње 1333. године. А на фресци у манастиру Белову на Струми насликан је деспот Дејан са женом Дојом и дјецом. Да ли су та три Дејана која се помињу једна или више личности, није утврђено. Да ли је Доја надимак од Теодора или су то двије различите особе? Да је Константин Немањић имао и трећег сина по имену Дејан мало је вјероватно.
О Драгушину (1312-1340) података нема. Према повељи из 1340. године тада је умро и краљ Душан за његову душу дарива манастир Хиландар. Драгушинов син се највјероватније звао Гојко. Највјероватније да је жупан Гојко живио у Неродимљу. Претпостављам да је одржавао љетњиковац цара Душана на Шари и бринуо се о царским ловиштима на тој планини. У томе су му помагали синови којих је било три, четири или пет. Послиј е смрти цара Душана наставили су да живе у Неродимљу и Шар планини на вијековним имањима Немањића. Подржавали су цара Уроша. Послије 1371. године подручје на коме су живјели постаје несигурно због упада турских пљачкашких банди, па се жупан Гојко са синовима и унуцима сели у Бањску код Звечана под Копаоник планином. Унуци Драгушинови: Никола (1363-1428), Озрен или Озрихна (1365-1435) и Василије (1367-1433), придружују се војсци кнеза Лазара у боју на Косову пољу на Видовдан 1389. године. Послије битке Турци су пожурили у Једрене, да би Бајазит побио своју браћу и осигурао своју власт. Вук Бранковић и Влатко Вуковић су се са својим војскама повукли. Повукли су се и остатци војске коју је водио кнез Лазар. На Косову пољу остало је мноштво мртвих и рањених. У бици је Василије добио ударац по леђима сабљом или буздованом, па је од тога остао мало погрбљен, због чега је касније запамћен као Криви Васо. Озрихна је посјечен по нози и од те ране је остао хром до краја живота.

Извор: Жељко Остојић – ОЗРИНИЋИ, Нови Сад, 2017.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1229
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #123 послато: октобар 13, 2017, 10:31:03 пре подне »
Цар Стефан Урош IV Душан Силни

Стефан Душан (1308 - 20. децембар 1355) оженио је 1332. године Јелену, кћерку бугарског деспота Страцимира и сестру бугарског цара Ивана Александра Асена. Са њом је имао сина Стефана Уроша V (1336-1371) и могуће једну кћерку. У младости је био доста лијеп и витак, али се касније се много удебљао.
Душан се први пут истакао у бици код Велбужда (данас Ћустендил) у подне, 28. јула 1330. године, када је разбио бугарску војску предводећи напад са 1.300 њемачких најамника, од којих су 300 били оклопљени коњаници (обје војске су имале по 15.000 војника). Душан је свога оца Стефана Дечанског збацио са пријестола 21. августа 1331. године. Стефан Дечански је убрзо умро, 11. новембра 1331. године.
Стефан Душан је уздигао Србију на до тада никада виђену висину. Био је велики војсковођа. У састав Србије ушла је Грчка до близу Атине (Епир и Тесалија), држао је опкољен Солун са копнене стране и заузимао земљу према Константинопољу. Планирао је да га освоји. Душан, краљ Србије и Грчке прогласио се за цара крајем 1345. године у Серу. Само крунисање за цара било је 16. априла 1346. године у Скопљу на државном сабору. Најприје је српска архиепископија проглашена за патријаршију, а онда је српски патријарх уз садејство бугарског патријарха Симеона и охридског архиепископа Николе и свих српских епископа, окрунио Душана царском круном. Крунисање је било свечано, уз присуство црквених личности које су извршиле крунисање и многобројних представника великих манастира из Свете Горе.
Цар Душан је највећи српски владар у средњем вијеку. Проширио је границе, прогласио државу царством, уздигао Српску православну цркву од архиепископије на патријаршију, донио писани законики још много тога што до тада Србија није имала. Душан је био и доста строг владар, а као и сви остали Немањићи веома религиозан и наклоњен цркви. Цар Душан је имао и савјет састављен од двадесет и четири витеза изабрана од најугледнијих феудалаца.
Недостатак му је што није покушавао да уједини све територије на кој има је живио српски народ. Мали број његових активности био је усмјерен ка Босни или Срему, који су били настањени искључиво Србима. У јесен 1350. године дошло је до једног Душановог похода на Босну. Прошао је кроз Босну са 50.000 оклопљених коњаника и 30.000 пјешака. Није наишао на отпор и убрзо се вратио у Рашку. Босна је тада била прилично сиромашна и изгледа није било економске користи држати је у покорности.
Цар Душан је изненада умро 20. децембра 1355. године у четрдесет и седмој години живота. Не зна се од чега је умро. Пошто је у тим годинама био пунијег стаса могуће је да је умро од срчаног удара, а друга могућност је да је био отрован. Сахрањен је у манастиру Светих Архангела у Призрену.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1229
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #124 послато: октобар 13, 2017, 10:32:39 пре подне »
II

Владари из куће Немањића живјели су око 70-75 година. Пуну снагу и моћ доживљавали су око шездесет пете године живота и тада би држава била и најмоћнија. Значи, Душан је био осамнаест година удаљен од свог зенита владавине, а требало је да влада још двадесет и осам година да је доживио животни вијек својих великих предака Стефана Немање и краља Милутина. За тих двадесет и осам година вјероватно би освојио Константинопољ и учврстио државу и под своју управу ставио Босну, Срем и Далмацију. За то вријеме припремио би сина Уроша да га достојно замјени на царском пријестолу. Таква држава могла је да заустави турски продор у Европу. Међутим, то се није десило. Са прераном смрћу цара Душана завршио се и период успона српске средњовијековне државе и почео је период пропадања.
Цар Стефан Урош V Нејаки (1336-1371) није имао вољу да влада. Постао је цар у својој осамнаестој години. Био је више побожан и окренут цркви. Његову слабост искористили су ј аки српски феудалци и расцјепкали Душаново царство на низ малих и слабих државица. Умро је у тридесет и петој години живота. Неки сматрају да је отрован. Према неким тврдњама краља Уроша убио је Вукашин Мрњавчевић 1367. године.
У сукобу цара Уроша са Вукашином погинуо Никола Бућа, ризничар цара Душана, од кога остане син Петар Бућа од кога потичу племенити Буће у Дубровнику.
Властела цара Душана (и по документима и по народном предању):
Деспот Јован Оливер Грчинић, деспот Синиша Немањић (Душанов брат), деспот Јован Асен (други брат Душанове жене Јелене), деспот Иваниш (не зна се нешто више о њему), кесар Прељуб, кесар Војихна Немањић, севастократор Дејан, севастократор Бранко Младеновић (отац Вука Бранковића), велики војвода Димитрије Вратко Немањић (потомак Вукана Немањића и отац кнегиње Милице удате за кнеза Лазара), Богдан Грчинић (брат деспота Јована Оливера), Ђурађ Илијић господар Зете (садашњег црногорског дијела), кесар Гргур Голубић, Иван Голубић, Паламан Теутоникус, Михајло Бућа и његов брат Никола Бућа, (которски властелини) Никола Стањевић, Влатко Паскачић, Радослав Хлапен, логотет Хрс, логотет Ђорђе, логотет Прибац Хребељановић (отац кнеза Лазара), Каравид Фратнут, Димитрије Сума, Брајко Растисалић, Раосав Растисалић, Бранко Растисалић, ћесар Грегорије, Милош Леденић, Раослав Леденић, чеоник Обрад, војвода Мирко. Милан Повић, војвода Богоје, војвода Момчило, Хреља, Вукашин Мрњавчевић, Угљеша Мрњавчевић, логотет Гојко Мрњавчевић, војвода Војин и његова три сина: Милош Војиновић (умро млад), Алтоман Војиновић (отац Николе Алтомановића) и Војислав Војиновић; Томо Војиновић, казнац Градислав Бориловић, Јован Кастриот, кефалија Аврамбек, кефалија Андроник, Санко Драживојевић, Милтен Драживојевић, војвода Манцил Ливерија, чауш Алексија Цамплакон, Гргур Орловић, Раде Облачић, Храбреновић, Остоја Рајаковић, Страхиња и његов син жупан Ненад Страхињић, Толислав, Друговић или Чиховић из Захумља, војвода Ружир, Брајан жупан из Ужица, властелин Вук и др. Ту су били и рођаци ове властеле. Наравно, на двору је било и мноштво Немањића (око 50 властелина и жупана). Неки од њих су већ горе поменути,а било их је још; Стефан Драгушин (брат кесара Војихне и син Константина Немањића), Радослав Немањић (брат војводе Вратка) и други. А ту су и потомци Немањиног брата Мирослава: Никола, Богиша, Владислав, Богдан и многи други.

Извор: Жељко Остојић – ОЗРИНИЋИ, Нови Сад, 2017.


Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1507
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #125 послато: октобар 13, 2017, 01:24:08 поподне »
Погрешна тема.
Ово је тема о серији која се снима.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2575
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #126 послато: октобар 13, 2017, 01:49:50 поподне »
Погрешна тема.
Ово је тема о серији која се снима.
Зар је то  икад био проблем..  ;D
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1229
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #127 послато: октобар 13, 2017, 05:25:07 поподне »
Вујовићу, а има ли постављене теме о Немањићима? На које сам друго место могао да поставим текст? Видео сам и сам да је тема о будућој серији.

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2575
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #128 послато: октобар 13, 2017, 05:35:17 поподне »
Вујовићу, а има ли постављене теме о Немањићима? На које сам друго место могао да поставим текст? Видео сам и сам да је тема о будућој серији.

Нисам питан али бих свеједно да одговорим: има тема о Немањићима, а и да је нема можеш је сам отворити а не затрпавати друге теме километарским преписима чланака који им не припадају. Но то је већ сто пута прежвакана прича коју не вреди понављати...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1229
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #129 послато: октобар 13, 2017, 06:12:45 поподне »
Велиборе, кад сам отварао нове теме, онда сам за то критикован. О Немањићима сам поставио доста текстова, па и "километарских", јер то и заслужују, а и сада је обележавање "некакве" годишњице званично првог српског краљевства. Зар треба да их избришемо као и у Народном музеју на Цетињу ("Вечерње новости", 13. октобар 2017. године)?
Уосталом, доста ми је свега. Увек сам сматрао да чиним добро дело не само за портал и форум, него за читав наш народ. И то већ пуних пет година. Коме је још објављено што у "Пореклу", што на форуму око 2. 500 прилога? Нисам учествовао ни у каквом такмичењу, него сам вредно радио. Проналазио нове књиге. Покушај и сам да приредиш неки текст са ПДФ-а на ворд. Видећеш колики је то посао.
Ако! Тако ми и треба!
Ето, склањам се да не узнемиравам и тебе, а вероватно још и неке друге, који су најчешће склони да критикују.
Свим добронамерним члановима желим свако добро и успех у раду.
Поздрав за свагда!
Војислав

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2575
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #130 послато: октобар 13, 2017, 06:27:27 поподне »
Велиборе, кад сам отварао нове теме, онда сам за то критикован. О Немањићима сам поставио доста текстова, па и "километарских", јер то и заслужују, а и сада је обележавање "некакве" годишњице званично првог српског краљевства. Зар треба да их избришемо као и у Народном музеју на Цетињу ("Вечерње новости", 13. октобар 2017. године)?
Уосталом, доста ми је свега. Увек сам сматрао да чиним добро дело не само за портал и форум, него за читав наш народ. И то већ пуних пет година. Коме је још објављено што у "Пореклу", што на форуму око 2. 500 прилога? Нисам учествовао ни у каквом такмичењу, него сам вредно радио. Проналазио нове књиге. Покушај и сам да приредиш неки текст са ПДФ-а на ворд. Видећеш колики је то посао.
Ако! Тако ми и треба!
Ето, склањам се да не узнемиравам и тебе, а вероватно још и неке друге, који су најчешће склони да критикују.
Свим добронамерним члановима желим свако добро и успех у раду.
Поздрав за свагда!
Војислав

Молим те немој се жестити и љутити. Стварно немам против тебе ништа лично. Нити те познајем нити сам се икад с тобом о било чему препирао. Нисам ја овде ни администрација форума нити уредништво Порекла да би ти сад нешто требао да бојкотујеш форум, већ обичан члан као и ти. Али прихвати и ти да се мени једноставно не свиђа како радиш то што радиш и да могу да изразим своје негодовање. Видим да улажеш велики труд али 90% тога што препишеш може се наћи најједноставнијом претрагом по интернету. Жали боже труда и посла који си уложио. Једно је изнети неку појединост или занимљив податак о коме можемо онда сви разговарати, али тако засипати неку тему са десетинама и десетинама дугих порука мени је безвезе. Ја бих стварно волео да сад направимо овде једну анкету да видимо колико људи заиста све то прочита од почетка до краја што ти препишеш од некуд. Ја сигурно не. Али што се мене тиче можеш слободно наставити, преживећу.
« Последња измена: октобар 13, 2017, 06:29:56 поподне Velibor »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1507
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #131 послато: октобар 13, 2017, 06:32:51 поподне »
Вујовићу, а има ли постављене теме о Немањићима? На које сам друго место могао да поставим текст? Видео сам и сам да је тема о будућој серији.

Има две теме о Немањићима. Можда чак и три, нисам сигуран.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1507
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #132 послато: октобар 13, 2017, 06:34:47 поподне »
Велиборе, кад сам отварао нове теме, онда сам за то критикован. О Немањићима сам поставио доста текстова, па и "километарских", јер то и заслужују, а и сада је обележавање "некакве" годишњице званично првог српског краљевства. Зар треба да их избришемо као и у Народном музеју на Цетињу ("Вечерње новости", 13. октобар 2017. године)?
Уосталом, доста ми је свега. Увек сам сматрао да чиним добро дело не само за портал и форум, него за читав наш народ. И то већ пуних пет година. Коме је још објављено што у "Пореклу", што на форуму око 2. 500 прилога? Нисам учествовао ни у каквом такмичењу, него сам вредно радио. Проналазио нове књиге. Покушај и сам да приредиш неки текст са ПДФ-а на ворд. Видећеш колики је то посао.
Ако! Тако ми и треба!
Ето, склањам се да не узнемиравам и тебе, а вероватно још и неке друге, који су најчешће склони да критикују.
Свим добронамерним члановима желим свако добро и успех у раду.
Поздрав за свагда!
Војислав

Опет све схватате као лични напад.
Десетак пута вам је објашњена сврха форума, и то је и Велибор сад урадио, а ви схватате то као напад на вас, напад на Немањиће, итд.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2575
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #133 послато: октобар 14, 2017, 01:28:15 пре подне »
Опет све схватате као лични напад.
Десетак пута вам је објашњена сврха форума, и то је и Велибор сад урадио, а ви схватате то као напад на вас, напад на Немањиће, итд.
Да не испадне да причам напамет када кажем да је већина тога доступна на интернету, ево комплетне књиге из које су преузимани претходни Војиславови наводи:
http://plemenasrpska.yolasite.com/resources/%D0%9E%D0%B7%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%9B%D0%B8.pdf
Стављена је свима на слободно располагање од стране аутора. При том је и претражива, па није никакав проблем пронаћи део који је од интереса. Зар није довољно поставити овакав линк уместо копирања читавих страница?
« Последња измена: октобар 14, 2017, 01:31:58 пре подне Velibor »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #134 послато: децембар 26, 2017, 06:15:42 поподне »
Морам да приметим, гледајући најаву ових дана на телевизији, да је помало комично што је генерални спонзор серије "probiotic forte".
Верујем да сви знамо чему овај лек служи...
Да ли ће нам можда бити потребан док гледамо серију  ???

Шалу на страну, гледам најаву за прву епизоду, и никако не могу да се начудим како су изабрали Младена Нелевића за улогу Стефана Немање.
Немам ништа против Нелевића, напротив, он је један из круга наших глумаца које јако поштујем и волим да гледам. Али, - "ниђе везе" с Немањом.

Како год, са радошћу ишчекујем прву епизоду.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3802
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #135 послато: фебруар 17, 2018, 09:09:58 поподне »
Ово већ делује боље монтирано, иако је практично рекапитулација претпремијерне епизоде, није било "празног хода" и баналности...У том смислу, с обзиром на разочарање после оног првог приказивања, сада сам пријатно изненађен...Изгледа да је поента наћи праву меру ствари...Све критике које су речене до сада су на месту, али изгледа да су вршили неке корекције како би се то смањило.
« Последња измена: фебруар 17, 2018, 09:12:19 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #136 послато: фебруар 17, 2018, 09:13:22 поподне »
Некако истовремено постависмо постове на исту тему  :D

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2795.msg81132;topicseen#msg81132
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3802
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #137 послато: фебруар 17, 2018, 09:15:22 поподне »
Некако истовремено постависмо постове на исту тему  :D

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2795.msg81132;topicseen#msg81132
Сад гледам :) А и исти утисак имамо  :D

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 564
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #138 послато: фебруар 17, 2018, 09:16:52 поподне »
Ово већ делује боље монтирано, иако је практично рекапитулација претпремијерне епизоде, није било "празног хода" и баналности...У том смислу, с обзиром на разочарање после оног првог приказивања, сада сам пријатно изненађен...Изгледа да је поента наћи праву меру ствари...Све критике које су речене до сада су на месту, али изгледа да су вршили неке корекције како би се то смањило.

Одгледах сада по први пут!
Читајући коментаре. очекивах најгоре!
Покушавам да средим утиске!


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #139 послато: фебруар 17, 2018, 09:18:23 поподне »
Сад гледам :) А и исти утисак имамо  :D

Да. Не знам како остали, али мени ова верзија прве епизоде делује задовољавајуће. Барем у поређењу са оном коју смо гледали крајем 2017-те.
"Наша мука ваља за причешћа"