Аутор Тема: Предања са елементима натприродних појава  (Прочитано 11462 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7301
  • I1 P109 FGC22045
Предања са елементима натприродних појава
« послато: март 19, 2017, 03:00:02 поподне »
Сјајно, Волфе! :D

Тек синоћ сагледах ову тему, и с пажњом прочитах сваку од прича.

Написано је без сумње вредан траг о људима, чија имена и године у родослову представљају тек скелет онога што су они заиста били. Оваквим белешкама, коментарима, ти изврсни људи се овековечују.

То би заиста требало постати саставним делом наших истраживања. Бележење приповести о људима које смо знали, који су нам остали у памћењу по својим особинама, животима, делима. На неки начин, то је дуг нас живих према њима, који су нас створили оваквима какви јесмо. ;)

Иначе, ово ме подсети на причу коју записах давне 2009. године, а коју ми је више пута приповедао мој покојни деда (Милош Товјанин).

ЂОРЂЕ И ВИЛЕ

Ово је једна прича која је збила на концу XIX века негде у равницама Паноније, у атарима барањких села, касно у ноћи, некад после поноћи...

Главни ликови:
  • Ђорђе (од мог деде прадеда)
  • два коња вранца
  • виииле

Дакле прича почиње овако:

Било је то топло летње вече, а Ђорђе (тада момак) беше прегао коње у кочије, да се крене у Мохач у сватове. Пошто Мохач није био баш близу, да би се дошло на време, требало је поћи дан пре, у предвечерје, и целу ноћ путовати да би са зором стигло у град. И тако и би, негде у сумрак, с камџијом и кајасима у рукама пође Ђорђе на пут који ће памтити до краја свог живота.

Како се село полако губило на хоризонту пала је ноћ, а пун се месец ухватио, па се све види као по дану. Са два упаљена фењера јездиле су кочије по ноћи као по облацима... Како је ноћ пролазила и они су одмицали све даље и даље.

Све до једног моста.

Ту се коњи зауставише, кочије мало заљуљаше, и оне стадоше. Одједном се човек нађе у чуду.

Један ударац бичем, други ударац јаче, и јаче - коњи се с места не макоше. Видевши да коњи не реагују, сиђе се с кочија да види шта им је, загледа, види све је у реду, мало се измакну и попе се на мост.

А под мостом ори се коло, одјекује музика и вриска девојака - а доле никог ни од корова, само облесак месечине на води која испод немо протицала. Жамор није престајао.

Избезумљен, хита Ђорђе назад у кочије. Шиба коње, они стоје, а кочије пођоше сама, ал' унатраг низ брег! Сјурише се кола неколико метара па се уставише, и онда поново настаде мир.

Кад се Ђорђе мало прибрао, сиђе поново с кочије, стаде пред њих па загледа оне штранге (каишеви с којима су кола везана за коње), а оне све искидане, зубима кидане.

Те штранге су висиле на зиду у нашој старој кући до Другог светског рата, после се не зна куд су нестале или бачене...

- А да ли је стигао на свадбу?
- Стигао је.
- Како?
- Не знам, Бог зна.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1838
  • I2>Z17855>BY210265
Одг: Предања са елементима натприродних појава
« Одговор #1 послато: март 19, 2017, 03:36:39 поподне »
Амикусе, ово веома подсећа на приче о људима, коњима и вилама које је мени исто деда причао. Нисам их никад записао, али сам га једном приликом снимио помоћу диктафона. Само да успем наћи то.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7301
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Предања са елементима натприродних појава
« Одговор #2 послато: март 19, 2017, 04:18:57 поподне »
Амикусе, ово веома подсећа на приче о људима, коњима и вилама које је мени исто деда причао. Нисам их никад записао, али сам га једном приликом снимио помоћу диктафона. Само да успем наћи то.

Приповедања о натприродним појавама у Барањи не недостаје. Ово је само једна од многих. Иначе, из неког разлога, немало их се везано управо за поменутог деда Ђоку. Деда Ђоко је канда био склон таквим сусретима. ;)

Било би одлично ако нађеш поменути снимак. Размишљао сам и сам више пута, како би било добро нешто снимити, али то мора бити тајно да не знају. Јер тада се приповест преноси са посебним надахнућем. :)

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1116
  • I1 P109
Одг: Предања са елементима натприродних појава
« Одговор #3 послато: март 19, 2017, 04:52:11 поподне »
Било би занимљиво када би отворили нову тему само за овакве приче које смо слушали, или слушамо, од наших старих. Небитно да ли су учесници у њима наши преци или људи из њихове околине. Што би Англосаксонци рекли, посебан одељак за folktales.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7301
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Предања са елементима натприродних појава
« Одговор #4 послато: март 19, 2017, 05:19:09 поподне »
Било би занимљиво када би отворили нову тему само за овакве приче које смо слушали, или слушамо, од наших старих. Небитно да ли су учесници у њима наши преци или људи из њихове околине. Што би Англосаксонци рекли, посебан одељак за folktales.

Зашто да не? :D

Можда смо могли и ово да издвојимо, и да то буде нова тема; ако неко не отвори посебну, пребацимо ову последњу причу у посебну тему.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1116
  • I1 P109
Одг: Предања са елементима натприродних појава
« Одговор #5 послато: март 19, 2017, 06:14:55 поподне »
Зашто да не? :D

Можда смо могли и ово да издвојимо, и да то буде нова тема; ако неко не отвори посебну, пребацимо ову последњу причу у посебну тему.
Па хајде помоћниче уредника  :)
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1116
  • I1 P109
Одг: Предања са елементима натприродних појава
« Одговор #6 послато: март 19, 2017, 07:31:31 поподне »
Ево једне од мене коју чух од ђеда.
У касно поподне једног зимског дана, пође са Жабљака, општински службеник на коњу, са хитном депешом упућеном бану Зетске бановине, који се тог тренутка налазио у Никшићу. Требало је што пре стићи у Никшић, што је подразумевало јахање без одмора. По поласку са Жабљака, брзо га је ухватио мрак. Гледајући да што пре пређе преко ветровитих Језера, коњаник није јахао новом џадом, него је ишао старим племенским путем. На руку му је ишао и пун месец, чија се светлост одбијала о снежни покривач и није било шансе да залута у мраку. Племенски пут га је водио поред Вражијег језера. Баш у близини језера покрај једне стене угледа девојку у белој кошуљи, чија се коса вијорила на зимском ветру. Коњаник се упути ка њој да је упита шта ради сама у овој пустињи и треба ли јој каква помоћ. Како јој се приближио и назвао добро вече, угледао је њено неприродно бело лице, необично искежено и ужарене очи. Схватио је да то није никаква девојка, већ авет која у зимским ноћима лута овим пустим пространством. Авет у женском облику је тог тренутка скочила на службеника и његовог ата покушавајући да га смакне на земљу. Коњ се дао у трк али авет није посустајала него је сваког тренутка хватала час коња за реп, час несретног човека за капут, чакшире или косу. Час је била испред коња, час иза. Њене руке са дугим ноктима су гребле сапи ата, који је у очајању њиштао. Борба са авети је потрајала неко време док човек не угледа светла усамљене куће покрај пута. У том тренутку га је авет оборила са коња и вукла га по снегу а несретни човек је из свег гласа запомагао. Његове крике зачуше Чупићи који су баш тада сели за трпезу да вечерају и помисливши да су неког намерника напали курјаци, истрчаше из куће са оружјем и упаљеним лампама. Кроз ветровиту ноћ су пратили крике и њиштање коња док не наиђоше на човека који сав разбуцан и унезверен лежи у снегу, а мало даље нађоше и његовог коња узнемиреног и знојавог. Несретника уведоше у кућу а коња у стају. Један од укућана узвикну кад је коња довео под светло лампе и позва укућане да дођу. Имали су шта и видети. Сапи коња су биле изгребане до крви. Узалуд су покушавали несретног човека да смире али се он сав тресао и знојио. Није могао доћи до речи. Са првим зрацима сунца, онемоћалог су спаковали у саонице и одвели пут Жабљака лекару. Успут, домаћица која је седела на саоницама крај несрећног човека, примети да му је коса сва поседела. Данима је општински службеник лежао у жабљачкој болници у бунилу и са температуром. Коса му је заувек остала седа. А иза њега и његових спасилаца оста ова прича.
Како је чух тако вам је преносох.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Предања са елементима натприродних појава
« Одговор #7 послато: март 19, 2017, 07:51:51 поподне »
Приповедања о натприродним појавама у Барањи не недостаје.

Ја сам слушао у селу моје бабе о вештицама са брда Аркањ (Harkany, ваљда), или како тамо (јужније, источна Славонија) кажу - Аршањ.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Предања са елементима натприродних појава
« Одговор #8 послато: март 19, 2017, 08:01:11 поподне »
Мој ђед је, Бог да му душу прости, својој ђеци причао ноћима неке страшне приче са натприродним елементима, које је тобож сам проживео.
Сећам се (препричавао ми је мој отац) једне како је, идући за Подгорицу преко Матешева, видео човека са крилима како лети, и повремено бљује пламен, те га је он тако целе ноћи пратио и видео како улази у једну пећину, али није смео да прилази. Крилати га је приметио и одлетео негде бљујући ватру...
Он је то знао јако уверљиво да исприча, да ђеца после у страху ни у WC нису смела отићи (то је наравно био "пољак" ван куће), него су трпели до јутра.

По опису, радило се о змају или здухачу из народних прича.
О овоме је писао и наш Ивица Тодоровић у раду "Митске представе и идентитет у Горњем Полимљу и околним областима".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1838
  • I2>Z17855>BY210265
Одг: Предања са елементима натприродних појава
« Одговор #9 послато: март 19, 2017, 08:03:11 поподне »
Не знам шта је истина у овој Дробњаковој причи у којој човек за ноћ оседе у борби с аветињом, али сам сигуран да ми је пар длака на глави оседело само читајући ово :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7301
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Предања са елементима натприродних појава
« Одговор #10 послато: март 19, 2017, 08:40:50 поподне »
Дробњаче, свака част на приповеци! То је то! Језиво! :D

Ја сам слушао у селу моје бабе о вештицама са брда Аркањ (Harkany, ваљда), или како тамо (јужније, источна Славонија) кажу - Аршањ.

Аршањ се од давнина сматрао вештичијом планином. Томе у прилог говори и чињеница да је он заправо део Вилањске планине. Подно планине је сав у виноградима град Вилањ. Приповести о натприродним појавама везаним за ову планину могу се наћи и у разним етнолошким зборницима и радовима из 19. столећа.

Ко није видео, овако вам изгледа Аршањ. :)



Ово испод је Вилањ (мађ. Villány).

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1838
  • I2>Z17855>BY210265
Одг: Предања са елементима натприродних појава
« Одговор #11 послато: март 19, 2017, 08:49:32 поподне »
Овај догађај не садржи натприродне појаве, али садржи врачање:

После Првог светског рата венчају се двоје младих у једном селу код Ваљева. Младожења притом промени своје стогодишње кумство.
Међутим, како им се које дете рађало, тако је после годину-две умирало. Када је жена четврти пут затруднела, муж и жена оду код једне бабе-врачаре.
Она им рече да врате старог кума. Такође, да нађу три жене по имену Стана и да оне за једну ноћ пуног месеца исплету белу кошуљу на тромеђи, а дете кад се роди да га прво тиме обуку. И да дају детету одређено име. Муж и жена учинише све ово, и син им поживе, као и сва потоња деца.

Детаље из одређених разлога морадох прескочити, а причу ми је причала моја баба са мајчине стране.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Предања са елементима натприродних појава
« Одговор #12 послато: март 19, 2017, 09:26:27 поподне »
Одвајкада се народ плашио ноћу да пролази поред гробља. Говорило се да се нечастиви обично приказује у облику младе лепе девојке, или деце, чак и бебе која плачем скреће пажњу случајном пролазнику, а неретко се помињало да то може бити и мало штене или маче. Једном приликом мој отац, који је тада био дечак од неких 10-12 год., кренуо је из куће своје тетке у Туларима ка својој кући у суседно село Мркоње. Данас мени то звучи равно идиотизму пустити дете да пред ноћ крене на пут од неколико километара кроз шуму и врлети, али то је изгледа тада једноставно било готово нормално. Отац је кренуо са фењером у руци, на памети су му биле и те неке приче које је имао прилике да слуша, али није се плашио јер такав је по природи и дан данас. Пролазећи поред гробља где је приметио и нека упаљена кандила, одједном је приметио мало маче које је мјаукало и ишло за њим. Сагао се, узео у наручје и понео са собом кући својој. Све до недавно у нашој кући главни чувари од мишева, змија, гуштера и разних других инсеката, биле су генерације мачака које су настале од тог мачета донетог пре више од 60 год.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Предања са елементима натприродних појава
« Одговор #13 послато: март 19, 2017, 10:00:02 поподне »
Прича број два:
Једном приликом мој стриц, у то време такође дечак од неких 10-ак год., док је чувао стоку сакрио се од кише под неко дрво у папрати поред сеоског пута. У једном моменту путем је наишла једна комшиница која је скренула са пута у папрати да обави нужду. Мали ђаволак се сакрио у намери да се мало нашали, али кад виде чудо до тад невиђено, готово да је остао без речи. Како је на глави имао нову тек набављени капу која је због кише пустила боју која му се у тракама сливала низ лице, онако уплашен разрогачених очију и збуњеног израза лица, када је промолио главу кроз папрат јадна жена је вриштећи и кукајући отрчала скупљајући и навлачећи гаће успут. Кад је без душе стигла кући сва унезверено и сигурна да је видела ђавола описала је укућанима како је "виђела ђавола, а по лицу му све нешто тракасто". Кад је "ђаво" стигао кући, такође преплашен, испричао је све и на крају још добио каишем.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Предања са елементима натприродних појава
« Одговор #14 послато: март 19, 2017, 10:27:10 поподне »
Ко није видео, овако вам изгледа Аршањ. :)




Сама планина изгледа прилично застрашујуће, овако оштрог врха. Мало подсећа на Ртањ. А и по звучности су ту негде  ???

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7301
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Предања са елементима натприродних појава
« Одговор #15 послато: март 19, 2017, 11:00:08 поподне »
То је нешто, Селаковићу, чега такође има у обиљу у нашем народу, иако се о томе врло стидљиво говори, што је и разумљиво, јер је природа тих појава таква, тајанствена.

Најбоље ко је обрадио ту тему, јесте управо недавно помињани Радован Казимировић у својој књизи „Тајанствене појаве у нашем народу”, у чијем делу се могу наћи вероватно стотине различитих примера практиковања тајних учења у нашем народу.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7301
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Предања са елементима натприродних појава
« Одговор #16 послато: март 19, 2017, 11:56:31 поподне »
Сама планина изгледа прилично застрашујуће, овако оштрог врха. Мало подсећа на Ртањ. А и по звучности су ту негде  ???


Застрашујуће, баш тако изгледа, и да знаш да је и мени падала на ум та сличност, између назива Аршањ и Ртањ.

Ово у Мађарској иначе није једини, има их још, а сам назив харшањ изгледа на мађарском да значи пискав. ???

books.google.com

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7301
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Предања са елементима натприродних појава
« Одговор #17 послато: март 20, 2017, 12:09:20 пре подне »
Одвајкада се народ плашио ноћу да пролази поред гробља. Говорило се да се нечастиви обично приказује у облику младе лепе девојке, или деце, чак и бебе која плачем скреће пажњу случајном пролазнику, а неретко се помињало да то може бити и мало штене или маче. Једном приликом мој отац, који је тада био дечак од неких 10-12 год., кренуо је из куће своје тетке у Туларима ка својој кући у суседно село Мркоње. Данас мени то звучи равно идиотизму пустити дете да пред ноћ крене на пут од неколико километара кроз шуму и врлети, али то је изгледа тада једноставно било готово нормално. Отац је кренуо са фењером у руци, на памети су му биле и те неке приче које је имао прилике да слуша, али није се плашио јер такав је по природи и дан данас. Пролазећи поред гробља где је приметио и нека упаљена кандила, одједном је приметио мало маче које је мјаукало и ишло за њим. Сагао се, узео у наручје и понео са собом кући својој. Све до недавно у нашој кући главни чувари од мишева, змија, гуштера и разних других инсеката, биле су генерације мачака које су настале од тог мачета донетог пре више од 60 год.

Занимљива причица, војиненад. :)

Ово хођење ноћу кроз шуму, подсети ме на мог другог деду, који цео радни век на посао одлазио преко планине, и кроз шуму. Кад је радио ноћне смене, наравно, ишао је мрклном ноћу. Али ето, на њега овакве приче нису имале никаквог утицаја, јер он нити је веровао, нити се икада са нечим сличним сусрео. И ја му верујем да је било тако.

Као детету, док сам остајао ноћивати на селу, деда је увече причао хорор приче о вуковима, којих у то време више није било, али за које сам ја увек волео да приупитам, а деда би тада врло живописно испричао како су се једне ноћи људи касно враћали са посла и како је покрај њих пројурио коњ као звезда (тог коња и данас доживљавам као комету због овог поређења), те да је неко био на коњу, али људи нису видели ко, да би ходећи даље путем ускоро наишли на мртвог коња, поред кога је стајао вук.

Ово сад није била прича са елементима натприродног, али подсети ме ти са својом, па препричах... а наравно да за неке од таквих прича сигурно стоје објашњиви разлози. Међутим, опет је немало оних необјашњивих, које при том увлаче језу у кости. :-X

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1116
  • I1 P109
Одг: Предања са елементима натприродних појава
« Одговор #18 послато: март 20, 2017, 01:19:19 пре подне »
Дробњаче, свака част на приповеци! То је то! Језиво! :D
Хвала Амикусе  :) Ја сам је само, онако, из рукава бацио. Слушао сам је стотину пута, па рекох да је поделим са вама. А да је језива, јесте и то баш.

Не знам шта је истина у овој Дробњаковој причи у којој човек за ноћ оседе у борби с аветињом, али сам сигуран да ми је пар длака на глави оседело само читајући ово :)
Не знам ни ја да ли је или није истина али тако сам чуо. Ако су лагали мене и ја лажем вас  :D

Ево још једне али уопште није језива. Осликава веровања наших предака у не тако далекој прошлости.
Моја чукунбаба је водила једну од ретких кафана на путу између Жабљака и Шавника. Кућа нам се налази тик уз племенски пут и сви који су туда пролазили свраћали су у ту кафану на чувене баба-Шилине (можда боље баба-Шьилине, да не користим монтенегринска слова) колаче. Колачи су у то време, између два рата на Дурмитору били права егзотика. Баба је била рођена Никшићанка, од родитеља пореклом Мостараца, који су се у Никшићу у време књажевине и краљевине Црне Горе бавили трговином и угоститељством. Ту је и научила да прави разне колаче - баклаве, тулумбе, слатке пите, кадаифе... и то своје умеће донела у нови дом. Елем, све те ђаконије су са годинама почеле да праве проблем, јер се она од њих гојила а како је читав дан била на ногама око гостију и око спремања хране, страдале су јој вене. То је био толики проблем да се у годинама пред Други светски рат врло тешко кретала и ако је била тек у раним шездесетим. Једне ноћи, баба је уснила свеца (није запамћено ког) како јој каже: "Устани, спреми се и пођи до на Ђевич камен, дотакни камен и врати се у постељу пре изласка сунца. Од кад кренеш, па све док се не вратиш, не проговарај и не осврћи се. Ако тако урадиш, више никада нећеш боловати од вена." Баба се спремила и пошла. Да се разумемо, тај Ђевич камен уопште није близу наше куће. До њега има око 4 километра благом узрдицом и налази се на почетку Језерске висоравни. Чух да је ту постављена граница између Црне Горе и Турске 1861. Камен се иначе сматра уклетим или чудноватим нисам баш разлучио. Наводно ту је страдала нека девојка у давна времена јер ју је убио гром када се крила од браће која су је тражила, мислећи да је побегла за момка за ког су јој бранили да се уда. Камен се иначе налази на сред ливаде, претпостављам да је некадашњи метеорит, мада и не мора да буде, висок је око 3 метра и нешто мало ужи а по врху је назубљен. Да се вратим на бабу. Баба је некако стигла до Ђевич камена, додирнула га и вратила се назад. Испунила је задатак. И заиста кажу да после до краја живота више није боловала од вена, бар не у тој мери. Умрла је десетак година касније, у рану зиму 1948. од срца.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1116
  • I1 P109
Одг: Предања са елементима натприродних појава
« Одговор #19 послато: март 20, 2017, 11:06:04 поподне »
Дробњаче, свака част на приповеци! То је то! Језиво! :D

Аршањ се од давнина сматрао вештичијом планином. Томе у прилог говори и чињеница да је он заправо део Вилањске планине. Подно планине је сав у виноградима град Вилањ. Приповести о натприродним појавама везаним за ову планину могу се наћи и у разним етнолошким зборницима и радовима из 19. столећа.

Ко није видео, овако вам изгледа Аршањ. :)



Ово испод је Вилањ (мађ. Villány).
Изгледа занимљиво. Попут неке планине из књига или филмова епске фантастике. Баш као и Ртањ. Није ни чудо да су је сматрали вештичијом планином. Да се налази у неком планинском крају не би био необична планина. Овако у равници, делује попут Самотне планине из Толкиновог Хобита.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.