Форум - Порекло

Порекло становништва => Како истраживати породично порекло => Тему започео: Amicus март 19, 2017, 03:00:02 поподне

Наслов: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus март 19, 2017, 03:00:02 поподне
Сјајно, Волфе! :D

Тек синоћ сагледах ову тему, и с пажњом прочитах сваку од прича.

Написано је без сумње вредан траг о људима, чија имена и године у родослову представљају тек скелет онога што су они заиста били. Оваквим белешкама, коментарима, ти изврсни људи се овековечују.

То би заиста требало постати саставним делом наших истраживања. Бележење приповести о људима које смо знали, који су нам остали у памћењу по својим особинама, животима, делима. На неки начин, то је дуг нас живих према њима, који су нас створили оваквима какви јесмо. ;)

Иначе, ово ме подсети на причу коју записах давне 2009. године, а коју ми је више пута приповедао мој покојни деда (Милош Товјанин).

ЂОРЂЕ И ВИЛЕ

Ово је једна прича која је збила на концу XIX века негде у равницама Паноније, у атарима барањких села, касно у ноћи, некад после поноћи...

Главни ликови:

Дакле прича почиње овако:

Било је то топло летње вече, а Ђорђе (тада момак) беше прегао коње у кочије, да се крене у Мохач у сватове. Пошто Мохач није био баш близу, да би се дошло на време, требало је поћи дан пре, у предвечерје, и целу ноћ путовати да би са зором стигло у град. И тако и би, негде у сумрак, с камџијом и кајасима у рукама пође Ђорђе на пут који ће памтити до краја свог живота.

Како се село полако губило на хоризонту пала је ноћ, а пун се месец ухватио, па се све види као по дану. Са два упаљена фењера јездиле су кочије по ноћи као по облацима... Како је ноћ пролазила и они су одмицали све даље и даље.

Све до једног моста.

Ту се коњи зауставише, кочије мало заљуљаше, и оне стадоше. Одједном се човек нађе у чуду.

Један ударац бичем, други ударац јаче, и јаче - коњи се с места не макоше. Видевши да коњи не реагују, сиђе се с кочија да види шта им је, загледа, види све је у реду, мало се измакну и попе се на мост.

А под мостом ори се коло, одјекује музика и вриска девојака - а доле никог ни од корова, само облесак месечине на води која испод немо протицала. Жамор није престајао.

Избезумљен, хита Ђорђе назад у кочије. Шиба коње, они стоје, а кочије пођоше сама, ал' унатраг низ брег! Сјурише се кола неколико метара па се уставише, и онда поново настаде мир.

Кад се Ђорђе мало прибрао, сиђе поново с кочије, стаде пред њих па загледа оне штранге (каишеви с којима су кола везана за коње), а оне све искидане, зубима кидане. (http://forum.srpskinacionalisti.com/images/smilies/eusa_pray.gif)

Те штранге су висиле на зиду у нашој старој кући до Другог светског рата, после се не зна куд су нестале или бачене...

- А да ли је стигао на свадбу?
- Стигао је.
- Како?
- Не знам, Бог зна.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Селаковић март 19, 2017, 03:36:39 поподне
Амикусе, ово веома подсећа на приче о људима, коњима и вилама које је мени исто деда причао. Нисам их никад записао, али сам га једном приликом снимио помоћу диктафона. Само да успем наћи то.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus март 19, 2017, 04:18:57 поподне
Амикусе, ово веома подсећа на приче о људима, коњима и вилама које је мени исто деда причао. Нисам их никад записао, али сам га једном приликом снимио помоћу диктафона. Само да успем наћи то.

Приповедања о натприродним појавама у Барањи не недостаје. Ово је само једна од многих. Иначе, из неког разлога, немало их се везано управо за поменутог деда Ђоку. Деда Ђоко је канда био склон таквим сусретима. ;)

Било би одлично ако нађеш поменути снимак. Размишљао сам и сам више пута, како би било добро нешто снимити, али то мора бити тајно да не знају. Јер тада се приповест преноси са посебним надахнућем. :)
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак март 19, 2017, 04:52:11 поподне
Било би занимљиво када би отворили нову тему само за овакве приче које смо слушали, или слушамо, од наших старих. Небитно да ли су учесници у њима наши преци или људи из њихове околине. Што би Англосаксонци рекли, посебан одељак за folktales.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus март 19, 2017, 05:19:09 поподне
Било би занимљиво када би отворили нову тему само за овакве приче које смо слушали, или слушамо, од наших старих. Небитно да ли су учесници у њима наши преци или људи из њихове околине. Што би Англосаксонци рекли, посебан одељак за folktales.

Зашто да не? :D

Можда смо могли и ово да издвојимо, и да то буде нова тема; ако неко не отвори посебну, пребацимо ову последњу причу у посебну тему.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак март 19, 2017, 06:14:55 поподне
Зашто да не? :D

Можда смо могли и ово да издвојимо, и да то буде нова тема; ако неко не отвори посебну, пребацимо ову последњу причу у посебну тему.
Па хајде помоћниче уредника  :)
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак март 19, 2017, 07:31:31 поподне
Ево једне од мене коју чух од ђеда.
У касно поподне једног зимског дана, пође са Жабљака, општински службеник на коњу, са хитном депешом упућеном бану Зетске бановине, који се тог тренутка налазио у Никшићу. Требало је што пре стићи у Никшић, што је подразумевало јахање без одмора. По поласку са Жабљака, брзо га је ухватио мрак. Гледајући да што пре пређе преко ветровитих Језера, коњаник није јахао новом џадом, него је ишао старим племенским путем. На руку му је ишао и пун месец, чија се светлост одбијала о снежни покривач и није било шансе да залута у мраку. Племенски пут га је водио поред Вражијег језера. Баш у близини језера покрај једне стене угледа девојку у белој кошуљи, чија се коса вијорила на зимском ветру. Коњаник се упути ка њој да је упита шта ради сама у овој пустињи и треба ли јој каква помоћ. Како јој се приближио и назвао добро вече, угледао је њено неприродно бело лице, необично искежено и ужарене очи. Схватио је да то није никаква девојка, већ авет која у зимским ноћима лута овим пустим пространством. Авет у женском облику је тог тренутка скочила на службеника и његовог ата покушавајући да га смакне на земљу. Коњ се дао у трк али авет није посустајала него је сваког тренутка хватала час коња за реп, час несретног човека за капут, чакшире или косу. Час је била испред коња, час иза. Њене руке са дугим ноктима су гребле сапи ата, који је у очајању њиштао. Борба са авети је потрајала неко време док човек не угледа светла усамљене куће покрај пута. У том тренутку га је авет оборила са коња и вукла га по снегу а несретни човек је из свег гласа запомагао. Његове крике зачуше Чупићи који су баш тада сели за трпезу да вечерају и помисливши да су неког намерника напали курјаци, истрчаше из куће са оружјем и упаљеним лампама. Кроз ветровиту ноћ су пратили крике и њиштање коња док не наиђоше на човека који сав разбуцан и унезверен лежи у снегу, а мало даље нађоше и његовог коња узнемиреног и знојавог. Несретника уведоше у кућу а коња у стају. Један од укућана узвикну кад је коња довео под светло лампе и позва укућане да дођу. Имали су шта и видети. Сапи коња су биле изгребане до крви. Узалуд су покушавали несретног човека да смире али се он сав тресао и знојио. Није могао доћи до речи. Са првим зрацима сунца, онемоћалог су спаковали у саонице и одвели пут Жабљака лекару. Успут, домаћица која је седела на саоницама крај несрећног човека, примети да му је коса сва поседела. Данима је општински службеник лежао у жабљачкој болници у бунилу и са температуром. Коса му је заувек остала седа. А иза њега и његових спасилаца оста ова прича.
Како је чух тако вам је преносох.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Nebo март 19, 2017, 07:51:51 поподне
Приповедања о натприродним појавама у Барањи не недостаје.

Ја сам слушао у селу моје бабе о вештицама са брда Аркањ (Harkany, ваљда), или како тамо (јужније, источна Славонија) кажу - Аршањ.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Nebo март 19, 2017, 08:01:11 поподне
Мој ђед је, Бог да му душу прости, својој ђеци причао ноћима неке страшне приче са натприродним елементима, које је тобож сам проживео.
Сећам се (препричавао ми је мој отац) једне како је, идући за Подгорицу преко Матешева, видео човека са крилима како лети, и повремено бљује пламен, те га је он тако целе ноћи пратио и видео како улази у једну пећину, али није смео да прилази. Крилати га је приметио и одлетео негде бљујући ватру...
Он је то знао јако уверљиво да исприча, да ђеца после у страху ни у WC нису смела отићи (то је наравно био "пољак" ван куће), него су трпели до јутра.

По опису, радило се о змају или здухачу из народних прича.
О овоме је писао и наш Ивица Тодоровић у раду "Митске представе и идентитет у Горњем Полимљу и околним областима".
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Селаковић март 19, 2017, 08:03:11 поподне
Не знам шта је истина у овој Дробњаковој причи у којој човек за ноћ оседе у борби с аветињом, али сам сигуран да ми је пар длака на глави оседело само читајући ово :)
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus март 19, 2017, 08:40:50 поподне
Дробњаче, свака част на приповеци! То је то! Језиво! :D

Ја сам слушао у селу моје бабе о вештицама са брда Аркањ (Harkany, ваљда), или како тамо (јужније, источна Славонија) кажу - Аршањ.

Аршањ се од давнина сматрао вештичијом планином. Томе у прилог говори и чињеница да је он заправо део Вилањске планине. Подно планине је сав у виноградима град Вилањ. Приповести о натприродним појавама везаним за ову планину могу се наћи и у разним етнолошким зборницима и радовима из 19. столећа.

Ко није видео, овако вам изгледа Аршањ. :)

(https://hotel.bock.hu/wp-content/blogs.dir/2/files/villany/villany-01.jpg)

Ово испод је Вилањ (мађ. Villány).
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Селаковић март 19, 2017, 08:49:32 поподне
Овај догађај не садржи натприродне појаве, али садржи врачање:

После Првог светског рата венчају се двоје младих у једном селу код Ваљева. Младожења притом промени своје стогодишње кумство.
Међутим, како им се које дете рађало, тако је после годину-две умирало. Када је жена четврти пут затруднела, муж и жена оду код једне бабе-врачаре.
Она им рече да врате старог кума. Такође, да нађу три жене по имену Стана и да оне за једну ноћ пуног месеца исплету белу кошуљу на тромеђи, а дете кад се роди да га прво тиме обуку. И да дају детету одређено име. Муж и жена учинише све ово, и син им поживе, као и сва потоња деца.

Детаље из одређених разлога морадох прескочити, а причу ми је причала моја баба са мајчине стране.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: vojinenad март 19, 2017, 09:26:27 поподне
Одвајкада се народ плашио ноћу да пролази поред гробља. Говорило се да се нечастиви обично приказује у облику младе лепе девојке, или деце, чак и бебе која плачем скреће пажњу случајном пролазнику, а неретко се помињало да то може бити и мало штене или маче. Једном приликом мој отац, који је тада био дечак од неких 10-12 год., кренуо је из куће своје тетке у Туларима ка својој кући у суседно село Мркоње. Данас мени то звучи равно идиотизму пустити дете да пред ноћ крене на пут од неколико километара кроз шуму и врлети, али то је изгледа тада једноставно било готово нормално. Отац је кренуо са фењером у руци, на памети су му биле и те неке приче које је имао прилике да слуша, али није се плашио јер такав је по природи и дан данас. Пролазећи поред гробља где је приметио и нека упаљена кандила, одједном је приметио мало маче које је мјаукало и ишло за њим. Сагао се, узео у наручје и понео са собом кући својој. Све до недавно у нашој кући главни чувари од мишева, змија, гуштера и разних других инсеката, биле су генерације мачака које су настале од тог мачета донетог пре више од 60 год.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: vojinenad март 19, 2017, 10:00:02 поподне
Прича број два:
Једном приликом мој стриц, у то време такође дечак од неких 10-ак год., док је чувао стоку сакрио се од кише под неко дрво у папрати поред сеоског пута. У једном моменту путем је наишла једна комшиница која је скренула са пута у папрати да обави нужду. Мали ђаволак се сакрио у намери да се мало нашали, али кад виде чудо до тад невиђено, готово да је остао без речи. Како је на глави имао нову тек набављени капу која је због кише пустила боју која му се у тракама сливала низ лице, онако уплашен разрогачених очију и збуњеног израза лица, када је промолио главу кроз папрат јадна жена је вриштећи и кукајући отрчала скупљајући и навлачећи гаће успут. Кад је без душе стигла кући сва унезверено и сигурна да је видела ђавола описала је укућанима како је "виђела ђавола, а по лицу му све нешто тракасто". Кад је "ђаво" стигао кући, такође преплашен, испричао је све и на крају још добио каишем.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Nebo март 19, 2017, 10:27:10 поподне
Ко није видео, овако вам изгледа Аршањ. :)

(https://hotel.bock.hu/wp-content/blogs.dir/2/files/villany/villany-01.jpg)


Сама планина изгледа прилично застрашујуће, овако оштрог врха. Мало подсећа на Ртањ. А и по звучности су ту негде  ???

(http://www.gost.rs/images/destinacije/rtanj-3v.jpg)
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus март 19, 2017, 11:00:08 поподне
То је нешто, Селаковићу, чега такође има у обиљу у нашем народу, иако се о томе врло стидљиво говори, што је и разумљиво, јер је природа тих појава таква, тајанствена.

Најбоље ко је обрадио ту тему, јесте управо недавно помињани Радован Казимировић у својој књизи „Тајанствене појаве у нашем народу”, у чијем делу се могу наћи вероватно стотине различитих примера практиковања тајних учења у нашем народу.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus март 19, 2017, 11:56:31 поподне
Сама планина изгледа прилично застрашујуће, овако оштрог врха. Мало подсећа на Ртањ. А и по звучности су ту негде  ???

(http://www.gost.rs/images/destinacije/rtanj-3v.jpg)

Застрашујуће, баш тако изгледа, и да знаш да је и мени падала на ум та сличност, између назива Аршањ и Ртањ.

Ово у Мађарској иначе није једини, има их још, а сам назив харшањ изгледа на мађарском да значи пискав. ???

books.google.com (https://books.google.rs/books?id=lIFXAAAAcAAJ&pg=PA148&dq=Harsány&hl=sr&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Hars%C3%A1ny&f=false)
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus март 20, 2017, 12:09:20 пре подне
Одвајкада се народ плашио ноћу да пролази поред гробља. Говорило се да се нечастиви обично приказује у облику младе лепе девојке, или деце, чак и бебе која плачем скреће пажњу случајном пролазнику, а неретко се помињало да то може бити и мало штене или маче. Једном приликом мој отац, који је тада био дечак од неких 10-12 год., кренуо је из куће своје тетке у Туларима ка својој кући у суседно село Мркоње. Данас мени то звучи равно идиотизму пустити дете да пред ноћ крене на пут од неколико километара кроз шуму и врлети, али то је изгледа тада једноставно било готово нормално. Отац је кренуо са фењером у руци, на памети су му биле и те неке приче које је имао прилике да слуша, али није се плашио јер такав је по природи и дан данас. Пролазећи поред гробља где је приметио и нека упаљена кандила, одједном је приметио мало маче које је мјаукало и ишло за њим. Сагао се, узео у наручје и понео са собом кући својој. Све до недавно у нашој кући главни чувари од мишева, змија, гуштера и разних других инсеката, биле су генерације мачака које су настале од тог мачета донетог пре више од 60 год.

Занимљива причица, војиненад. :)

Ово хођење ноћу кроз шуму, подсети ме на мог другог деду, који цео радни век на посао одлазио преко планине, и кроз шуму. Кад је радио ноћне смене, наравно, ишао је мрклном ноћу. Али ето, на њега овакве приче нису имале никаквог утицаја, јер он нити је веровао, нити се икада са нечим сличним сусрео. И ја му верујем да је било тако.

Као детету, док сам остајао ноћивати на селу, деда је увече причао хорор приче о вуковима, којих у то време више није било, али за које сам ја увек волео да приупитам, а деда би тада врло живописно испричао како су се једне ноћи људи касно враћали са посла и како је покрај њих пројурио коњ као звезда (тог коња и данас доживљавам као комету због овог поређења), те да је неко био на коњу, али људи нису видели ко, да би ходећи даље путем ускоро наишли на мртвог коња, поред кога је стајао вук.

Ово сад није била прича са елементима натприродног, али подсети ме ти са својом, па препричах... а наравно да за неке од таквих прича сигурно стоје објашњиви разлози. Међутим, опет је немало оних необјашњивих, које при том увлаче језу у кости. :-X
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак март 20, 2017, 01:19:19 пре подне
Дробњаче, свака част на приповеци! То је то! Језиво! :D
Хвала Амикусе  :) Ја сам је само, онако, из рукава бацио. Слушао сам је стотину пута, па рекох да је поделим са вама. А да је језива, јесте и то баш.

Не знам шта је истина у овој Дробњаковој причи у којој човек за ноћ оседе у борби с аветињом, али сам сигуран да ми је пар длака на глави оседело само читајући ово :)
Не знам ни ја да ли је или није истина али тако сам чуо. Ако су лагали мене и ја лажем вас  :D

Ево још једне али уопште није језива. Осликава веровања наших предака у не тако далекој прошлости.
Моја чукунбаба је водила једну од ретких кафана на путу између Жабљака и Шавника. Кућа нам се налази тик уз племенски пут и сви који су туда пролазили свраћали су у ту кафану на чувене баба-Шилине (можда боље баба-Шьилине, да не користим монтенегринска слова) колаче. Колачи су у то време, између два рата на Дурмитору били права егзотика. Баба је била рођена Никшићанка, од родитеља пореклом Мостараца, који су се у Никшићу у време књажевине и краљевине Црне Горе бавили трговином и угоститељством. Ту је и научила да прави разне колаче - баклаве, тулумбе, слатке пите, кадаифе... и то своје умеће донела у нови дом. Елем, све те ђаконије су са годинама почеле да праве проблем, јер се она од њих гојила а како је читав дан била на ногама око гостију и око спремања хране, страдале су јој вене. То је био толики проблем да се у годинама пред Други светски рат врло тешко кретала и ако је била тек у раним шездесетим. Једне ноћи, баба је уснила свеца (није запамћено ког) како јој каже: "Устани, спреми се и пођи до на Ђевич камен, дотакни камен и врати се у постељу пре изласка сунца. Од кад кренеш, па све док се не вратиш, не проговарај и не осврћи се. Ако тако урадиш, више никада нећеш боловати од вена." Баба се спремила и пошла. Да се разумемо, тај Ђевич камен уопште није близу наше куће. До њега има око 4 километра благом узрдицом и налази се на почетку Језерске висоравни. Чух да је ту постављена граница између Црне Горе и Турске 1861. Камен се иначе сматра уклетим или чудноватим нисам баш разлучио. Наводно ту је страдала нека девојка у давна времена јер ју је убио гром када се крила од браће која су је тражила, мислећи да је побегла за момка за ког су јој бранили да се уда. Камен се иначе налази на сред ливаде, претпостављам да је некадашњи метеорит, мада и не мора да буде, висок је око 3 метра и нешто мало ужи а по врху је назубљен. Да се вратим на бабу. Баба је некако стигла до Ђевич камена, додирнула га и вратила се назад. Испунила је задатак. И заиста кажу да после до краја живота више није боловала од вена, бар не у тој мери. Умрла је десетак година касније, у рану зиму 1948. од срца.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак март 20, 2017, 11:06:04 поподне
Дробњаче, свака част на приповеци! То је то! Језиво! :D

Аршањ се од давнина сматрао вештичијом планином. Томе у прилог говори и чињеница да је он заправо део Вилањске планине. Подно планине је сав у виноградима град Вилањ. Приповести о натприродним појавама везаним за ову планину могу се наћи и у разним етнолошким зборницима и радовима из 19. столећа.

Ко није видео, овако вам изгледа Аршањ. :)

(https://hotel.bock.hu/wp-content/blogs.dir/2/files/villany/villany-01.jpg)

Ово испод је Вилањ (мађ. Villány).
Изгледа занимљиво. Попут неке планине из књига или филмова епске фантастике. Баш као и Ртањ. Није ни чудо да су је сматрали вештичијом планином. Да се налази у неком планинском крају не би био необична планина. Овако у равници, делује попут Самотне планине из Толкиновог Хобита.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus март 20, 2017, 11:32:52 поподне
Изгледа занимљиво. Попут неке планине из књига или филмова епске фантастике. Баш као и Ртањ. Није ни чудо да су је сматрали вештичијом планином. Да се налази у неком планинском крају не би био необична планина. Овако у равници, делује попут Самотне планине из Толкиновог Хобита.

Управ као из филмова епске фантастике! ;)

Кад смо још код Аршања, да поменем сличао место познато као Шидски брег, не знам да ли неко зна више о том месту?

У литератури се помиње да је имао исту намену као и Аршањ, био је место окупљања вештица, а у неким изворима се помиње и као уклето место.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Селаковић март 20, 2017, 11:36:36 поподне
Изгледа занимљиво. Попут неке планине из књига или филмова епске фантастике. Баш као и Ртањ. Није ни чудо да су је сматрали вештичијом планином. Да се налази у неком планинском крају не би био необична планина. Овако у равници, делује попут Самотне планине из Толкиновог Хобита.

Буквално Самотна планина, моја прва мисао.

Такви облици буде машту и стварају легенде код народа широм света. Тако је са и са Ртњем или на пример са

Zuma Rock у Нигерији:

(https://s21.postimg.org/g0mxsfzzb/zuma.jpg) (https://postimg.org/image/6g3b5kan7/)

(https://s18.postimg.org/9uuro3wvt/zumarock.jpg) (https://postimg.org/image/p3kp1vqk5/)

Ayers Rock код Абориџина у Аустралији:

(https://s27.postimg.org/o3gfqywyb/entete_img_australie_northern_territory_centre_r.jpg) (https://postimg.org/image/lyw2pvvbj/)
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак март 20, 2017, 11:45:42 поподне
Такви облици буде машту и стварају легенде код народа широм света. Тако је са и са Ртњем или на пример са
Ђавоља кула у Вајомингу има врло важно место у религији Индијанаца. Повезана је са култом медведа који је божанство доњег света. Обликом подсећа на планине које си нам приказао.
(http://t.wallpaperweb.org/wallpaper/nature/1440x1080/Devils_Tower_in_Autumn_Wyoming.jpg)
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus март 20, 2017, 11:50:15 поподне
Истина, Селаковићу, да усамљена планина може нарочито да побуди машту народа. Мада, говорећи о Аршању, па и о Ртњу, мислим да је ту машти ипак најизазовнији њен изглед. У Барањи рецимо, јужно од Аршања протеже се Банска или Барањска планина, а северно Мечек планина. Тако да, иако Барању држимо за равничарски крај, то се може рећи само за њен крајње јужни део, што је отприлике плавно подручје Дунава и Драве, а према северу, она све више наликује минијатурном пезажу Шумадије.

Кад смо код планина и камења, не заборавимо и чувену Ђавољу варош, код Куршумлије.

(https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/originals/19/21/2a/19212a0f6ef279e7714223c912791ef2.jpg)
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак март 21, 2017, 12:26:32 пре подне
Ево једне приче за пред спавање  :)
Просветни инспектор из Пљеваља имао је задатак да тих недеља пред крај школске године обиђе осмогодишње школе у дурмиторском крају, што му је нарочито одговарало да посети свој завичај. Једне пролећне вечери ишао је пешака од Ђокова моста у Буковици, где га је оставио аутобус, преко Тимара и Тушиње, на Боан, где ће ноћити код ујака и сутрадан завршити посао у подручној школи. Кад је био у Тимару, негде на пола пута, већ га је ухватио мрак. Кроз Тушињу већ је била мркла ноћ. Код тушињске цркве срете поред џаде старицу како седи на камену. Он јој назва добро вече и она му одговори. Упита га старица да можда нема две-три коцке шећера код себе. Како је пошао у госте, понео је ујни дарове, а међу њима и шећер. Одговори он како има и заграби у кесу те извуче читаву шаку и пружи старици. Како јој се приближио старици да јој пружи шећер, познаде је. Била је то тетка Мара. Упита је познаје ли га, а она му рече "Је л'ти беше Јошов сестрић?" "Јесам" одговори он. "Познајем како не. Хвала ти и поздрави твоје" одврати старица. Како од тушињске цркве до Боана нема пуно, брзо је био код ујака. За вечером причаше о свему што се догађало од прошлог сусрета те помену како је срео старицу Мару. Сви занемеше, а ујна, која је седела крај шпорета одврати: "Ђе баш Мару Божову, кад је са'ранисмо прије петнаес' дана?"
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: vojinenad март 21, 2017, 09:02:23 пре подне
Ево једне приче за пред спавање  :)
Просветни инспектор из Пљеваља имао је задатак да тих недеља пред крај школске године обиђе осмогодишње школе у дурмиторском крају, што му је нарочито одговарало да посети свој завичај. Једне пролећне вечери ишао је пешака од Ђокова моста у Буковици, где га је оставио аутобус, преко Тимара и Тушиње, на Боан, где ће ноћити код ујака и сутрадан завршити посао у подручној школи. Кад је био у Тимару, негде на пола пута, већ га је ухватио мрак. Кроз Тушињу већ је била мркла ноћ. Код тушињске цркве срете поред џаде старицу како седи на камену. Он јој назва добро вече и она му одговори. Упита га старица да можда нема две-три коцке шећера код себе. Како је пошао у госте, понео је ујни дарове, а међу њима и шећер. Одговори он како има и заграби у кесу те извуче читаву шаку и пружи старици. Како јој се приближио старици да јој пружи шећер, познаде је. Била је то тетка Мара. Упита је познаје ли га, а она му рече "Је л'ти беше Јошов сестрић?" "Јесам" одговори он. "Познајем како не. Хвала ти и поздрави твоје" одврати старица. Како од тушињске цркве до Боана нема пуно, брзо је био код ујака. За вечером причаше о свему што се догађало од прошлог сусрета те помену како је срео старицу Мару. Сви занемеше, а ујна, која је седела крај шпорета одврати: "Ђе баш Мару Божову, кад је са'ранисмо прије петнаес' дана?"
Изишла Мара у набавку. :)
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак март 21, 2017, 09:07:23 пре подне
Изишла Мара у набавку. :)
Хахаха  :) Понестало цукра за каву на оном свијету, па је послали доље да зајми  :)
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: vojinenad март 21, 2017, 09:30:50 пре подне
Некада, када сам био клинац, знало се, 15 дана распуста на море (обично Црна Гора), а онда до пред крај распуста правац село. Обзиром да је деда имао 14-оро деце лети се скупљао и читав буљук унучади. У јеку сезоне летњих радова када се коси и пласти било је посла за свакога, а једини проблем је био како се сместити за спавање. Отац и стричеви су неретко спавали и у плевни на сену. Ми клинци од 5-12, 13 год. смо углавном имали задужење да чувамо стоку, доносимо воду и сл. Једном приликом док смо чували овце окуписмо се нас неколико браће и сестара од стричева и тетака, и започесмо причу о филмовима страве и ужаса, па се пребацисмо на приче о разним утварама и сличним стварима које као детету некада могу да утерају страх у кости. Баш када смо решили да дојавимо овце кући и кренули сеоским путем који једним делом пролази кроз гушћи део шуме, приметисмо иза нас на једно 50-100 м. старицу која је жустрим кораком ишла ка нама. Онако пуштене седе косе и испијеног старачког лица са борама и кожом која јој је висила испод подбратка, све нас асоцирала је на неку вештицу или утвару из тих прича које су поједини међу нама препричавали да су чули од старијих. Истог момента се нас неколико погледасмо и као муње стругнусмо низ пут да јуримо овце не би ли што пре умакли. Како смо ми попојурили тако је и она за нама убрзала. Хитра баба да не верујеш. Звекет чактара и јурњава поплашених оваца и говеди нису могли да не примете бабе и тетке које су нас угледале на главној капији где се одваја путић за стају и тор. Утрчали смо тако да су одмах приметиле да нешто није уреду, а они најмлађи су одмах стругнули код бабе и готово кроз сузе испричали јој шта смо видели. У том и и та баба готово трком уђе за нама. Моја се стрина изљуби са њом па ми би одмах мало лакше. На крају се испоставило да је та баба, којој је иначе било име Даница Јанкетић, изгубила прасе, па када је нас угледала кренула је да нас пита да га нисмо видели. Како смо ми кренули да бежимо тако је и она помислила да смо га можда ми украли, па је јурнула за нама. Касније смо се сваке године када се нађемо у селу присећали тог догађаја и задиркивали једни друге ко је био најбржи и кад приметимо да неко јури или трчи обавезно приупитамо да није видео Даницу Јанкетића и њено прасе.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Sergio март 21, 2017, 09:48:38 пре подне
Ђавоља кула у Вајомингу има врло важно место у религији Индијанаца. Повезана је са култом медведа који је божанство доњег света. Обликом подсећа на планине које си нам приказао.

Својевремено су режисери научно-фантастичног филма "Блиски сусрет треће врсте" (1977) веома   вешто искористили мистичност ове планине да би допринели динамичности заплета филма.  :) То је додатно прославило ову локацију као туристичку атракцију.  :)

(http://rogerbeaujard.com/wp-content/uploads/2016/03/close-encounters-of-the-third-kind-roy-building-mountain.jpg)

https://www.youtube.com/v/cdkS0TgEG30

Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Nebo март 21, 2017, 05:56:19 поподне
Одлична је ова тема, милина је читати ове фантастичне народне приче!
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Nebo март 21, 2017, 05:57:51 поподне
Него, Амико, сад сам се мало слудио што се тиче "вештичјег брда" у Барањи. Шта је правилно - Аркањ или Аршањ? Мислим, како се брдо заиста зове, а шта је народни изговор у барањских и славонских Срба?
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus март 21, 2017, 07:38:28 поподне
Него, Амико, сад сам се мало слудио што се тиче "вештичјег брда" у Барањи. Шта је правилно - Аркањ или Аршањ? Мислим, како се брдо заиста зове, а шта је народни изговор у барањских и славонских Срба?

У народу барањском се та планина зове Аршањ, а тако би требало да се чита и мађарско Harsány.

Харкањ (мађ. Harkány) је опет градић подно Вилањске планине, познат по бањи, али и по бици из 1687. године када је ту сломљена двовековна турска владавина у Барањи.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак март 21, 2017, 08:15:00 поподне
Не знам је ли неко од вас чуо за гумено/гумасто дрво. Дрво се налази на путу Рековац-Белушић, код села Опарић у Левчу. То дрво се сматра уклетим, пуним нечастивих сила. Нико га не додирује, не узима његове плодове, нити суве гране. Сматра се да било ко ако узме, додирне или уништи део овог дрвета, може да очекује несрећу. Постоји прича да када су '70-их година радили пут, требало је да га исеку али су машине испред дрвета стале и нису хтеле да се покрену све док траса пута није измењена. Дрво рађа плодове сличне дивљим јабукама и има зелено лишће преко целе године. Једном сам чуо причу једног старца из Опарића који је као млад појео један плод и потом му је на нози изашла израслина у облику тог плода. Такође, чух причу човека који је једног пролећа намеравао да ореже дрво, како је са маказама пришао тако су му се одузеле руке. Биолози су утврдили да је ово дрво слично дивљој јабуци али да то није. Предпостављају да је неки реликт из леденог доба, сличан јабуци. Кажу да се код њега виђају мали људи, слични патуљцима.

https://www.youtube.com/v/k6eSXE_8zT0

https://www.youtube.com/v/6rcxff_gFwg
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus март 21, 2017, 08:49:22 поподне
Неки невидљив или нама непознат извор енергије ту постоји. Тамо код нас у Барањи, постоје рецимо предања о неким уклетим местима, игром случаја мени су позната два брега.

Први је Драгојлов брег и то је при том археолошко налазиште. Сматра се да је ту био лоциран неки римски каструм. И засита, погледа ли се на снимцима из сателита тај простор, види се идеални квадратни облик тог брега. Народ верује да је тамо сакривено турско благо, које су Турци ту закопали повлачећи се из Барање, а како је уклето не зна се, но зна се да су неки који су тамо копали скренули и с памети и брзо напустили овај свет.

(https://s19.postimg.org/pdb51d61f/Screen_Shot_03_21_17_at_08_44_PM.jpg)

Други је Чавићев брег, налази се у селу Каранцу, али о њему већ не знам тачно причу, па ћу то написати кад проверим. Знам да је у питању на први поглед обична раскрсница у скоро сасвим равном простору, провезао сам се прошле године баш тим путем, али тамо су се наводно људима догађале несреће, а неко је ако се добро сећам на том месту извршио и самоубиство.

Понешто о мистеријама Барање писано је у овом популарном чланку: Мистична Барања (http://www.glas-slavonije.hr/287133/11/Misticna-Baranja-Od-zagonetne-crkve-sv-Petra-i-Pavla-preko-Dragojlovog-brijega-do-brnjevarskih-vjestica), који се појавио пре неких годину и по дана у Гласу Славоније.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак март 21, 2017, 08:58:15 поподне
Сматра се да је ту био лоциран неки римски каструм. И засита, погледа ли се на снимцима из сателита тај простор, види се идеални квадратни облик тог брега. Народ верује да је тамо сакривено турско благо, које су Турци ту закопали повлачећи се из Барање, а како је уклето не зна се, но зна се да су неки који су тамо копали скренули и с памети и брзо напустили овај свет.
Може бити нека могила/тумулус/хумка. Многа народна веровања о натприродном, код свих народа Европе, везују се за надгробне хумке. Европљани су ова веровања пренели и у Нови свет. Ова веровања су посебно јака у Скандинавији и на простору Западне Европе који су насељавали Келти. Познато је да су се келтски обреди, сачувани у народним обичајима изводили широм Британских острва и Француске, све до краја 19. века. На континету су се оваква веровања одржала посебно дуго у Бретањи, Галисији и околини Женеве.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus март 21, 2017, 09:07:56 поподне
Може бити нека могила/тумулус/хумка. Многа народна веровања о натприродном, код свих народа Европе, везују се за надгробне хумке. Европљани су ова веровања пренели и у Нови свет. Ова веровања су посебно јака у Скандинавији и на простору Западне Европе који су насељавали Келти. Познато је да су се келтски обреди, сачувани у народним обичајима изводили широм Британских острва и Француске, све до краја 19. века. На континету су се оваква веровања одржала посебно дуго у Бретањи, Галисији и околини Женеве.

Ту је данас и гробље, по мојим сазнањима не старије од 120 године, углавном су ту сахрањивани људи са оближњих пустара. Добар део тог простора је под обрадивом земљом, али на појединим локацијама је налазиште отварано, и налажени су различити предмети.

Ево како ствар изглда на карти (https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/87/Limes_u_Baranji_i_Slavoniji.JPG). :)
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Nebo март 22, 2017, 09:24:58 пре подне
Случај вампиризма пок. Петра Благојевића:

„Петар Благојевић, у аустријским изворима Peter Plogojowitz, за кога се везује легенда да је после смрти постао вампир, умро је 1725. године у селу Кисилова, данашње Кисиљево код Пожаревца.

Извештај аустријског службеника Frombalda о овом случају, објављен у бечком часопису „Wienerisches Diarium“, вероватно је један од првих помена вампиризма у Европи новијег доба:

„Десет недеља после смрти поданика по имену Петар Благојевић, настањеног у селу Кисиљево у Рамској области и сахрањеног у складу са српским обичајима, испоставило се да је у истом месту за седам дана умрло још девет особа, што старијих што млађих, и то након двадесетчетворочасовне болести. А сви они су изјавили још за живота, истина на самртној постељи, да им је горепоменути Благојевић, који је преминуо десет недеља раније, долазио у сну, спуштао се на њих и давио их, па су морали да поклекну пред овим духом. Остали поданици су били веома узнемирени, чему је посебно допринела чињеница да је жена покојног Благојевића изјавила да се њен супруг вратио и тражио опанке или ципеле, а да је онда напустио Кисиљево и отишао у друго село. Пошто се овакви људи (које они називају вампирима) могу препознати по различитим знацима, као што су тело које се не распада, боја коже; коса, брада и нокти који и даље расту, поданици су једногласно одлучили да отворе гроб Петра Благојевића и да провере да ли се на његовом телу могу видети горепоменути знаци.

У том циљу дошли су код мене и затражили, након што су ме информисали о овом случају, да заједно са локалним попом, или парохијским свештеником, присуствујем прегледу гробнице. Иако сам се у првом тренутку успротивио, рекавши им да би најпре требало савесно и понизно обавестити цењену Управу и сачекати њено узвишено мишљење, они се нису уопште са тим сложили, него су ми само кратко одговорили да ја могу да поступим како желим, али да ће они, ако то не буде у складу са њиховим обичајима, морати да напусте своја огњишта и домове јер злодух, док стигне милостиви одговор из Београда, може да уништи цело село, што се већ дешавало у турска времена, а они то не желе да чекају.

Пошто ни лепим речима ни претњама нисам могао да одвратим ове људе од одлуке коју су донели, отишао сам заједно са градиштанским свештеником у село Кисиљево и извршио увиђај свеже ископаног тела Петра Благојевића, нашавши крајње истинитим да, пре свега, није ни најмање био присутан мирис карактеристичан за мртве, а да је тело, изузев носа који је делимично отпао, било у потпуности очувано. Коса и брада, па чак и нови нокти (стари су отпали) наставили су и даље да расту; стара кожа беличасте боје била је згуљена, а испод ње се стварала нова. Лице, шаке, стопала и читаво тело били су у ништа лошијем стању него за живота. Немало изненађен приметио сам свежу крв у његовим устима, која је, по општем уверењу, припадала некој од његових жртава. Укратко, били су присутни сви горепоменути показатељи које такви људи имају. Када смо свештеник и ја завршили увиђај, расположење присутних прерасло је из узнемирености у бес, па су поданици великом брзином наоштрили колац у намери да њиме прободу тело покојника. Затим су га прислонили на његове груди и проболи, након чега је не само из срца, него и из ушију и уста потекла свежа крв, а појавили су се и неки други знаци (које бих уз дужно поштовање прећутао). Коначно, у складу са њиховим обичајима, спалили су више пута помињано тело ин хоц цасу до пепела, о чему извештавам хвале вредну Управу и истовремено бих се усудио да затражим, ако је у овом случају учињен неки пропуст, да се он не припише мени него руљи која је била обузета страхом.“

Frombald,
царски начелник Градиштанске области (1725)

http://skriptorijum.blogspot.rs/2012/05/petar-blagojevic-prvi-srpski-vampir.html
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак март 22, 2017, 10:06:44 пре подне
Случај вампиризма пок. Петра Благојевића:
Чух да се снима филм. Иначе Петар Благојевић се по причи "заразио" вампиризмом ратујући негде у Грчкој те га је донео у родно село. Други случај вампиризма забележен је исто за време аустријске управе 1736. године у ресавском селу Медвеђи. Други вампир био је Арнаут Павле, који је "заразу" донео са Косова где је за рачун Аустријанаца, ратовао против Турака.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Синиша Јерковић март 22, 2017, 10:10:04 пре подне
Кад се већ пише о вампирима, линк на један занимљив стари сајт који је прикупљао све податке о случајевима вампиризма у Европи. У Србији je пописано неколико случајевa од којих је интересантан онај који се десио у августу 1923.године на углу улица Адмирала Гепрата и Балканске.

http://www.shroudeater.com/cbeograd.htm
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Nebo март 22, 2017, 10:24:35 пре подне
Из времена аустријске управе у Србији у првој половини 18. века, постоји и прича о једном чудном калуђеру луталици, кога су представници аустријске власти више пута приводили и саслушавали јер су мислили да је шпијун. За њега је остало записано да је имао неке натприродне способности, а једном приликом су аустријски војници, кад су га приводили, доживели необичну ствар: кад су пролазили поред гробља, калуђер викну - "помоз Бог, мртви!". На ужас војника са гробља се заорило "Бог ти помог'о!"

Ако није нека зврчка духовитих мештана који су се посакривали на гробљу, звучи језиво. Ако се добро сећам, ово се догодило негде у јужном Срему.

И о овоме је постојао неки званичан запис аустријске власти, али сад не могу да се сетим где сам о овоме читао...
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Sergio март 22, 2017, 10:28:01 пре подне
Случај вампиризма пок. Петра Благојевића:
http://skriptorijum.blogspot.rs/2012/05/petar-blagojevic-prvi-srpski-vampir.html

Помиње се у овој емисији.

https://www.youtube.com/v/HAbnLZhA9qM

Цитат
Srpske misterije: Vampiri
Poreklo reči vampir je srpsko. . Prvi srpski vampir zvao se Petar Blagojević i živeo je i svoj pravi, i svoj drugi - "vampirski" život u selu Kisiljevu nadomak Požarevca. Ipak, najpoznatiji vampir u Srbiji svakako je Sava Savanović, zapravo fiktivni lik iz priče Milovana Glišića "Posle devedeset godina".
Popularna kultura je preuzela mit o vampiru i pretvorila u unosan biznis, što je skrenulo fokus sa zemlje gde je fenomen nastao i gde ljudi u ruralnim sredinama još veruju u njegovo postojanje.

Po verovanju, vampir može postati svaki pokojnik ako ga na odru preskoči mačka, ili ako se slučajno okrene naopako ili pak iz nekog trećeg razloga.
Postoje načini da do toga ne dođe, i te posebne "tehnike" upražnjavaju se i danas u mnogim selima Srbije.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: vojinenad март 22, 2017, 10:33:27 пре подне

“........ а појавили су се и неки други знаци (које бих уз дужно поштовање прећутао).“

Frombald,
царски начелник Градиштанске области (1725)

http://skriptorijum.blogspot.rs/2012/05/petar-blagojevic-prvi-srpski-vampir.html
Баш ме занима који су знаци, јел то оно ''кад мртав прдне''?  :D
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак март 22, 2017, 10:38:13 пре подне
Кад се већ пише о вампирима, линк на један занимљив стари сајт који је прикупљао све податке о случајевима вампиризма у Европи. У Србији je пописано неколико случајевa од којих је интересантан онај који се десио у августу 1923.године на углу улица Адмирала Гепрата и Балканске.

http://www.shroudeater.com/cbeograd.htm
Имах прилику да прочитам чланак из тридесетих година, али не сећам се које су новине биле у питању, о вампиру у Савамали. Наводно је ноћу нападао људе који су туда пролазили, оне који су се враћали из провода и проститутке. Нападе је вршио тако што је људима скакао на леђа, цепао им гардеробу и вукао их за косу. То је трајало док се полиција није заинтересовла, а онда се више није појавио.

Из времена аустријске управе у Србији у првој половини 18. века, постоји и прича о једном чудном калуђеру луталици, кога су представници аустријске власти више пута приводили и саслушавали јер су мислили да је шпијун. За њега је остало записано да је имао неке натприродне способности, а једном приликом су аустријски војници, кад су га приводили, доживели необичну ствар: кад су пролазили поред гробља, калуђер викну - "помоз Бог, мртви!". На ужас војника са гробља се заорило "Бог ти помог'о!"

Ако није нека зврчка духовитих мештана који су се посакривали на гробљу, звучи језиво. Ако се добро сећам, ово се догодило негде у јужном Срему.

И о овоме је постојао неки званичан запис аустријске власти, али сад не могу да се сетим где сам о овоме читао...
Могу замислити шок аустријских власти, чиновника, официра и војника када су се сусрели са Балканом. У Европи 18. века средњовековни свет митова, легенди и необјашњивих појава је увелико нестао под налетом прво реформације, а потом контрареформације и на концу појавом рационализма. А тај средњовековни свет пун чудеса на Балкану је поживео све до 20. века. Не кажем да они нису имали своје митове, веровања или легенде али су они у великој мери били потиснути из свакодневног живота, што на Балкану није био случај.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: vojinenad март 22, 2017, 11:21:36 пре подне
Имах прилику да прочитам чланак из тридесетих година, али не сећам се које су новине биле у питању, о вампиру у Савамали. Наводно је ноћу нападао људе који су туда пролазили, оне који су се враћали из провода и проститутке. Нападе је вршио тако што је људима скакао на леђа, цепао им гардеробу и вукао их за косу. То је трајало док се полиција није заинтересовла, а онда се више није појавио.
Могу замислити шок аустријских власти, чиновника, официра и војника када су се сусрели са Балканом. У Европи 18. века средњовековни свет митова, легенди и необјашњивих појава је увелико нестао под налетом прво реформације, а потом контрареформације и на концу појавом рационализма. А тај средњовековни свет пун чудеса на Балкану је поживео све до 20. века. Не кажем да они нису имали своје митове, веровања или легенде али су они у великој мери били потиснути из свакодневног живота, што на Балкану није био случај.
Не бих се баш сложио са тим да они нису имали слична или готово истоветна веровања у зле духове и вампире. Недавно сам гледао емисију на ТВ-у где је описан случај једне немачке грофице чешког порекла која се живела и лечила се (мислим) у Бечу, а умрла у неком дворцу у Чешкој, од неке (тада) мистериозне болести која је у то време била мистична, а заправо се ради о томе да је та жена изгледа умрла од рака. Из документације коју су уредно водили њени тадашњи лекари и њеног дневника јасно се види да је у тадашњој медицини средње Европе било уобичајено између осталог и истеривање ђаволова и сличних ''глупости'' које ми мислимо да су специфичност само Балкана. Између осталог, у медицинским записима њених лекара описано је и то спиритуално забадање колца у леш грофице за коју се сматрало да је повампирена.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак март 22, 2017, 12:21:15 поподне
Не бих се баш сложио са тим да они нису имали слична или готово истоветна веровања у зле духове и вампире. Недавно сам гледао емисију на ТВ-у где је описан случај једне немачке грофице чешког порекла која се живела и лечила се (мислим) у Бечу, а умрла у неком дворцу у Чешкој, од неке (тада) мистериозне болести која је у то време била мистична, а заправо се ради о томе да је та жена изгледа умрла од рака. Из документације коју су уредно водили њени тадашњи лекари и њеног дневника јасно се види да је у тадашњој медицини средње Европе било уобичајено између осталог и истеривање ђаволова и сличних ''глупости'' које ми мислимо да су специфичност само Балкана. Између осталог, у медицинским записима њених лекара описано је и то спиритуално забадање колца у леш грофице за коју се сматрало да је повампирена.
Знам за случај аустријске грофице. Умрла је у замку у Чешком Крумлову. Што се тиче егзорцизма, он никада није ни престао да постоји. И дан данас постоје римокатолички, православни и англикански свештеници који имају посебну дозволу надлежних црквених власти да изводе егзорцизам. Неколико таквих има и у Србији. То није само ствар средњег века или неког мрачног доба. То је ралност хришћанства и данас.
Што се тиче званичне медицине, она је била под великим утицајем религије и народних лекова, бајања и античких списа.Ово креће да се мења тек у другој половини 19. века, када се медицина уобличава и почиње да личи на ово што имамо данас.
Нисам мислио да су народна веровања, обреди и митови потпуно истерани из Западне Европе али су били доста скрајнути у односу на Балкан, Италију и Источну Европу. Ту је великог удела имала Црква, пре свега протестантске цркве, које су у потпуности одбацилавле народну традицију, па потом Римокатоличка црква која је народна веровања која су јој одговарала укључивала у своје обреде а оне који јој нису одговарали је прогањала. Поменух у неком од ранијих постова обреде и веровања везана за келтске хумке, који су се нарочито одржали у рубним деловима Европе. Имамо тако Шкотску и Ирску где су предхришћанска веровања имала великог удела у "верском" животу становништва. Слично нешто је постојало у Скандинавији, и ако је Лутеранска црква покушала то да сузбије. Нпр. веровања у тролове и дивове у Норвешкој и Шведској су била изузетно јака све до половине 20. века. Само сам хтео рећи да је то на Балкану било наглашеније јер наш простор није прошао кроз реформацију и контрареформацију, бар не у тој мери као Запад, изузев рубних подручија, као што је нпр. јадранска обала. Балкан је више од других делова Европе, био прожет предхришћанским веровањима, обредима и народном религијом. Тако рећи остао је у неком вакуму, па се су средњовековна веровања обичних људи, прелила на модерно доба. Велики утицај на то имала је специфична политичка ситуација на нашем простору.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus март 22, 2017, 02:56:17 поподне
Чух да се снима филм. Иначе Петар Благојевић се по причи "заразио" вампиризмом ратујући негде у Грчкој те га је донео у родно село. Други случај вампиризма забележен је исто за време аустријске управе 1736. године у ресавском селу Медвеђи. Други вампир био је Арнаут Павле, који је "заразу" донео са Косова где је за рачун Аустријанаца, ратовао против Турака.

Ово је занимљив податак, да се вампиризам помиње као "зараза", и то покупљена у јужним крајевима Балкана?

Хајде, ово су само два случаја, али поставља се рецимо питање, шта је то било у Грчкој или на Косову, од чега се могло заразити таквом натприродном појавом, као што је вампиризам?

Иначе, ово вађење мртваца из гроба и сажижање помиње се и у Душановом законику, где стоји „кад се деси да се мађионством људи из гробова ваде те сажижу, оно село које би то учинило платиће вражду, а распопиће се поп који је дошао на то”.

Елем, да не заборавим, својеврсна антологија ових прича исписивана је протеклих девет година на једном другом форуму (https://forum.krstarica.com/showthread.php/198490-Vaša-najstrašnija-iskustva). Читао сам безмало редом странице и странице прича, још пре коју годину, од оних оних дечијих, преко неких сумњивих, до оних које заиста остављају човека у неверици.

Морам рећи да ме насмејала и прича Неба о "чудном калуђеру". :D
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак март 22, 2017, 03:39:10 поподне
Ово је занимљив податак, да се вампиризам помиње као "зараза", и то покупљена у јужним крајевима Балкана?

Хајде, ово су само два случаја, али поставља се рецимо питање, шта је то било у Грчкој или на Косову, од чега се могло заразити таквом натприродном појавом, као што је вампиризам?

И сам сам пар пута размишљао о томе. Звучи као нека заразна болест, нешто попут куге. Размишљао са да није дошла са османлијском војском из Азије или са Татарима, који су у том периоду харали нашим просторима. Куга је у Европу и долазила из Азије, где и данас постоји кужни џепови и повремено се јави. Помислих да вампиризам није нека слична заразна болест о којој нам није остало више података. Давно сам читао пар текстова, не стручних, на ту тему, неки аутори тврде да је аустријски санитарни кордон ка Османлијском царству постављен пре свега као заштита од вампиризма, а не од куге.
Појава вампиризма може имати некакве везе са психологијом масе. Нешто слично се дешавало у Француској у 16. и првој половини 17. века, у време Верских ратова и владавине Анрија IV и Луја XIII. Наиме, многи су тврдили да их нападају вукови, тј. створења која по изгледу личе на мешавину вука и човека или ти вукодлаци. Убијали су, харали по селима Француске. Умешала се и инквизиција. Нашли су осумњичене, сви су били мушкарци и почела је истрага. Нико од оптужених није тврдио да није вукодлак, сви су признавали и описивали начин на који су постајали људи-звери и све што су радили. Све то је стварало масовну хистерију у областима где су се појављивали. Ови случајеви су се јављали спорадично и на међусобно удаљеним просторима. Неки научници данас сумњају да су се од одређених гљивица, које су се налазиле у житу, конзуметима јављале халуцинације. Само не знам је како баш увек онај који је отрован гљивицама себе сматрао вукодлаком.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus март 22, 2017, 03:59:32 поподне
И сам сам пар пута размишљао о томе. Звучи као нека заразна болест, нешто попут куге. Размишљао са да није дошла са османлијском војском из Азије или са Татарима, који су у том периоду харали нашим просторима. Куга је у Европу и долазила из Азије, где и данас постоји кужни џепови и повремено се јави. Помислих да вампиризам није нека слична заразна болест о којој нам није остало више података. Давно сам читао пар текстова, не стручних, на ту тему, неки аутори тврде да је аустријски санитарни кордон ка Османлијском царству постављен пре свега као заштита од вампиризма, а не од куге.
Појава вампиризма може имати некакве везе са психологијом масе. Нешто слично се дешавало у Француској у 16. и првој половини 17. века, у време Верских ратова и владавине Анрија IV и Луја XIII. Наиме, многи су тврдили да их нападају вукови, тј. створења која по изгледу личе на мешавину вука и човека или ти вукодлаци. Убијали су, харали по селима Француске. Умешала се и инквизиција. Нашли су осумњичене, сви су били мушкарци и почела је истрага. Нико од оптужених није тврдио да није вукодлак, сви су признавали и описивали начин на који су постајали људи-звери и све што су радили. Све то је стварало масовну хистерију у областима где су се појављивали. Ови случајеви су се јављали спорадично и на међусобно удаљеним просторима. Неки научници данас сумњају да су се од одређених гљивица, које су се налазиле у житу, конзуметима јављале халуцинације. Само не знам је како баш увек онај који је отрован гљивицама себе сматрао вукодлаком.

Ако су те гљивице из жита познате науци, не би требало представљати већи проблем извршити опит, какве се последице јављају код људи услед њиховог уношења у организам.

Према неким личним искуствима, запазио сам рецимо да сиреви у различитим стадијумима старости другачије делују на сан, а неке одређене врсте сувих сирева изазивају приближно сличне снове, које бих у најсигурнијем опису могао поделити на угодне и морне снове. Истина, запазио сам да код одређене сорте сира, бар три пута сањах отприлике исту ноћну мору.

Али како се мало чега сећам, не могу да тврдим да ли је то био само исти осећај, или се иста сцрнографија заиста понављала. У сваком случају, било је реч о нечему неискуственом, и нечему што не бих умео да објасним било чим из стварног живота.

Такође, плодови неких биљака ако се конзумирају пред спавање, имају несумњиви утицај на снове. То сам пре неко лето, потакнут до тада не сневаним сновима, одгонетао док нисам одгонетнуо шта их је потакло. Наравно, у то време сам био у Барањи, и испоставило се да је то било од салате, тачније свежих краставаца, насецканог белог лука, и свег закишељеног сирћетом.

Доцније сам читајући неке опите у иностранству, могао само да нађем потврду за своје откриће, као и да рецимо сазнам да позитиван ефекат на снове има и мрква или шаргарепа, што сам касније такође испитао и утврдио.

Тако да, не искључујем ни сам могућност да су наши стари нешто јели, што бих доводило до изражајних измењених стања свести. Али то је вероватно само једна од коцкица мозаика који овде, па немамо намеру ни да склопимо, колико сам се са њим као тајанственом појавом упознамо.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Ojler март 22, 2017, 04:02:26 поподне
Да испричам и ја једну „Досије Икс“ причу коју ми је отац више пута причао. Покојни ђед као момчић чувао је стадо негде у Херцеговини. У неко доба задрема испод неког дуба а кад се трже виде да је већ сумрак. Баци поглед ка овцама кад тамо вештица узјахала на овна. Скочи мој Гојко а она окрену да бежи. Ђед за њом. Сустиже је коначно код неке чатрње и ту поче да је дави…

... онда се стварно пробудио и видео да у рукама гужва сопствену капу и да је од оног храста под којим је спавао одмакао једно двадесетак метара. Деда је имао те месечарске епизоде а касније и мој отац - причање у сну, устајање из кревета и шетање - чега се после не би сећали. Сад чекам да и код мене крене…  ;D
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus март 22, 2017, 04:09:50 поподне
Да испричам и ја једну „Досије Икс“ причу коју ми је отац више пута причао. Покојни ђед као момчић чувао је стадо негде у Херцеговини. У неко доба задрема испод неког дуба а кад се трже виде да је већ сумрак. Баци поглед ка овцама кад тамо вештица узјахала на овна. Скочи мој Гојко а она окрену да бежи. Ђед за њом. Сустиже је коначно код неке чатрње и ту поче да је дави…

... онда се стварно пробудио и видео да у рукама гужва сопствену капу и да је од оног храста под којим је спавао одмакао једно двадесетак метара. Деда је имао те месечарске епизоде а касније и мој отац - причање у сну, устајање из кревета и шетање - чега се после не би сећали. Сад чекам да и код мене крене…  ;D

Такво једно дављење је препричвао и мени мој деда за свог оца, али вештица је била узјахала њега на спавању, а за ту работу се тамо каже "гњецају те вештице", тако да је она која је гњецала прадеду у једном тренутку била савладана, и прадеда био решио да је убије... али сад сам већ заборавио како, њих двоје се ипак договоре да она буде поштеђена... о томе догађају прадеда није говорио док ова није умрла, када је на гробљу својој жени испричао да је ова била вештица, и да га је гњецала.

Иначе, о Божићу се тамо пре доручка умаче јабука у мед, ради здравља, и чено белог лука, да те вештице не гњецају. :D
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Рамбослав март 22, 2017, 04:16:34 поподне
И сам сам пар пута размишљао о томе. Звучи као нека заразна болест, нешто попут куге. Размишљао са да није дошла са османлијском војском из Азије или са Татарима, који су у том периоду харали нашим просторима. Куга је у Европу и долазила из Азије, где и данас постоји кужни џепови и повремено се јави. Помислих да вампиризам није нека слична заразна болест о којој нам није остало више података. Давно сам читао пар текстова, не стручних, на ту тему, неки аутори тврде да је аустријски санитарни кордон ка Османлијском царству постављен пре свега као заштита од вампиризма, а не од куге.
Појава вампиризма може имати некакве везе са психологијом масе. Нешто слично се дешавало у Француској у 16. и првој половини 17. века, у време Верских ратова и владавине Анрија IV и Луја XIII. Наиме, многи су тврдили да их нападају вукови, тј. створења која по изгледу личе на мешавину вука и човека или ти вукодлаци. Убијали су, харали по селима Француске. Умешала се и инквизиција. Нашли су осумњичене, сви су били мушкарци и почела је истрага. Нико од оптужених није тврдио да није вукодлак, сви су признавали и описивали начин на који су постајали људи-звери и све што су радили. Све то је стварало масовну хистерију у областима где су се појављивали. Ови случајеви су се јављали спорадично и на међусобно удаљеним просторима. Неки научници данас сумњају да су се од одређених гљивица, које су се налазиле у житу, конзуметима јављале халуцинације. Само не знам је како баш увек онај који је отрован гљивицама себе сматрао вукодлаком.

Моника Белучи је играла у филму управо те тематике

https://sr.wikipedia.org/wiki/Пакт_са_вуковима
https://www.youtube.com/v/D7DTv2uBA7I
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак март 22, 2017, 04:17:18 поподне
Кад смо већ код вештица, знам за један случај који задире дубоко у наше време. Људи од којих сам чуо причу куну се да је то жива истина. При том то нису људи из истог места, ни из исте фамилије. У једном селу на Дурмитору, живела је нека жена за коју је сав свет знао да је вештица. Веле да је знала да седне под брест и на најнижу грану да веже два канапа и каже "ти си крава те и те" и онда почне да музе и напуни кофу млеком. Такође, знала је да помилује пањ и каже "ти си кокоша те и те" потом га подигне и испод нађе јаје. Жене чија би крава била "помужена" нису имале шта те вечери да помузу. Та жена је умрла негде 1960-их.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: vojinenad март 22, 2017, 04:21:28 поподне
Сличну причу сам слушао од моје бабе, њен отац је радио као минер у неком руднику или при пробијању неког пута. Једном приликом је направио грешку, пошто динамиит није експлодирао пришао је да види о чему се ради, и том приликом је дошло до експлозије која га је ослепела. Каже да је пред смрт седео на столици и бранио од некаквих вила или можда вештица које су га давиле или како кажеш "гњецале".
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Селаковић март 22, 2017, 04:23:17 поподне
Приче о вештцама из 20. века могли смо прочитати и у дискусијама о пореклу презимена Каличанин и Карличић на poreklo.rs.  ;)
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus март 22, 2017, 04:29:26 поподне
Приче о вештцама из 20. века могли смо прочитати и у дискусијама о пореклу презимена Каличанин и Карличић на poreklo.rs.  ;)

Ух, не призивај! ;D

Шалим се.

Звасмо Јоксим и ја Карличића да се придружи форуму, али не би ништа... мишљаше да га намамљујемо у замку! ::)
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Nebo март 22, 2017, 06:40:38 поподне
Ух, не призивај! ;D

Шалим се.

Звасмо Јоксим и ја Карличића да се придружи форуму, али не би ништа... мишљаше да га намамљујемо у замку! ::)

Њихова преписка (Каличана, Карличића) је чисти хорор... Одговара овој теми.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Nebo март 22, 2017, 06:53:53 поподне
Каже да је пред смрт седео на столици и бранио од некаквих вила или можда вештица које су га давиле или како кажеш "гњецале".

Чуо сам више пута за овакве случајеве. Обично људи то окарактеришу као привиђења у неком магновењу. Уочи изласка душе из овоземног тела, човек (душа) почиње да сагледава свет духова, како ангела, тако и демона. Неприпремљени су, наравно, изненађени. Кад угледају демоне, свакако да је реакција одбрамбена. Постављао сам својевремено чланак руског свештеномученика Данила Сисојева о томе, наслов је - Шта ако сте ипак умрли. Има га негде на форуму.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Ojler март 22, 2017, 08:35:49 поподне
Чуо сам више пута за овакве случајеве. Обично људи то окарактеришу као привиђења у неком магновењу. Уочи изласка душе из овоземног тела, човек (душа) почиње да сагледава свет духова, како ангела, тако и демона. Неприпремљени су, наравно, изненађени. Кад угледају демоне, свакако да је реакција одбрамбена. Постављао сам својевремено чланак руског свештеномученика Данила Сисојева о томе, наслов је - Шта ако сте ипак умрли. Има га негде на форуму.

Како се дошло до тих сазнања? Постоји неко истраживање или пише негде у Светом писму?
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Nebo март 22, 2017, 09:05:52 поподне
Како се дошло до тих сазнања? Постоји неко истраживање или пише негде у Светом писму?

Има тога доста по светоотачкој и другој црквеној литератури (записана искуства и сл). У сваком случају, препоручујем наведени рад оца Данила.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак март 22, 2017, 11:20:31 поподне
Постоји сајт који се објављује овакву врсту прича - http://www.omaja.rs/
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus март 23, 2017, 12:13:00 пре подне
Читајући неке од прича са приложених линкова, сетих се једне из мог родног града, коју сам чуо релативно скоро. Наиме, у нашем граду постоји солитер за који сви старији грађани знају да је то први у граду, а осим по томе што је први по старини, први је и по броју суицида који су са њега почињени. Оно што нико не помиње, а што сазнах од још коју генерацију старијих грађана, јесте да је тај солитер подигнут на месту старог турског гробља.

Да ли та чињеница нешто значи у овом случају, не знам, али такве појаве су познате у таквим случајевима.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак март 23, 2017, 12:17:21 пре подне
Читајући неке од прича са приложених линкова, сетих се једне из мог родног града, коју сам чуо релативно скоро. Наиме, у нашем граду постоји солитер за који сви старији грађани знају да је то први у граду, а осим по томе што је први по старини, први је и по броју суицида који су са њега почињени. Оно што нико не помиње, а што сазнах од још коју генерацију старијих грађана, јесте да је тај солитер подигнут на месту старог турског гробља.

Да ли та чињеница нешто значи у овом случају, не знам, али такве појаве су познате у таквим случајевима.
У мом граду се двадесетак година гради једна црква на, како кажу, старом турском гробљу. Никако је не завршавају. У међувремену су почели и потпуно завршили две друге цркве. Али са овом им не иде. Народ около прича како та црква вуче проклетство јер је на светој земљи друге вере.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: ДушанВучко март 23, 2017, 01:26:21 пре подне
У народу се верује у "проклетство" и у дуговања следећих генерација...Мој отац ми је причао како се некад у нашу кућу оженио и уселио неко из друге куће, нећу да наводим презимена...Имање се поделило , међутим тај који се доселио из друге куће , који је пола имања наследио, за време ослободилачких ратова 1912. , код Новог Пазара, убије мог чукундеду , с леђа , због неке међе...Кад је његов потомак погинуо на Косову 1999.,отац каже да су то дугови...Исто тако, у селу моје мајке, мој деда по мајци је стално причао да једна фамилија , сродна нашој, има велике дугове у прошлости, и то пре несрећа које су задесиле ту фамилију...Мој даљи ујак из те фамилије се удавио у 24. години, а мој брат пре пар година, такође погинуо у 24. години, пре пар година, на Пасуљанским ливадама, био је један од она два кадета који су страдали на дипломској вежби...
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: ДушанВучко март 23, 2017, 01:33:29 пре подне
Ја некако се трудим да не верујем у те ствари, али кад видим да се тако нешто дешава, није све једно...Тројица из мог села, из блиске фамилије, су страдали у 24. години, и из тих кућа нема мушких потомака...
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: ДушанВучко март 23, 2017, 03:53:58 пре подне
Jeдан комшија са плаца у селу Чумић код Крагујевца, слави као  Св. Луку и преславља Св. Марка,као и ја... на Св. Марка је отишао на рад у поље, трактором и није му се дало да заврши посао, поквари му се трактор и још штошта, заборавио сам...После је тек сазнао да му је то друга слава, то ми је причао...
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: ДушанВучко март 23, 2017, 03:56:36 пре подне
"Слави као"-без "као", грешка у писању
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Nebo март 23, 2017, 10:10:26 пре подне
Jeдан комшија са плаца у селу Чумић код Крагујевца, слави као  Св. Луку и преславља Св. Марка,као и ја... на Св. Марка је отишао на рад у поље, трактором и није му се дало да заврши посао, поквари му се трактор и још штошта, заборавио сам...После је тек сазнао да му је то друга слава, то ми је причао...

Један Хрват, у селу моје бабе у Славонији, на Ђурђевдан је упрегао волове, сео у кола и кренуо у њиву. Кад су га опоменули, и Срби и други "Шокци" (који су поштовали овај велики православни празник, и нису ишли на њиву тог дана) да то не чини, јер ће увредити Светог Ђорђа (Јурја), он је почео да псује и свеца и празник и све остало свето...

Није ни стигао до њиве: точак је негде упао у неки канал на путу (тзв. "колотраг"), кола се изврнула и он паде са кола, закачи главом о руду и остаде мртав на месту.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: НиколаВук март 23, 2017, 12:52:45 поподне
Имам и ја две приче са елементима натприродног, из личног и непосредног искуства, које заиста не могу да објасним.

Неких 6-7 месеци након смрти моје баке по мајци, брат и ја смо сањали исти чудан сан у размаку од недељу дана. Прво је брат сањао како чује да се неко пење уз степенице, он долази до врата, гледа кроз шпијунку, и види преминулу баку како се пење и приближава вратима и креће да куца; он јој отвара, запањено је пита откуд она ту, а она га само гледа и не проговара; сан се након тога убрзо завршио. Карактеристично је било да је он био убеђен док је сањао да то није сан, већ да се стварно догађа, био је врло реалистичан за разлику од већине "обичних" снова. После отприлике недељу дана, ја сам тек био заспао у својој соби, и онда ме је из сна "пробудило" куцање на вратима; изашао сам из собе, погледао кроз шпијунку и видео баку; исто као и брат, отворио сам и запањено је питао откуд она ту, док ме је она само гледала; занимљиво је да је она у сну носила кецељу и уопште одећу коју је носила и за живота, док је унуцима спремала по кујни крофне, кифлице и остале ђаконије, и да смо и брат и ја њу видели у идентичној одећи, као и да су многи други елементи сна били потпуно исти, и да је сан био врло реалан (упаљено, пригушено светло у ходнику и одшкринута врата од собе, исто као и на јави, у мом случају). Мајка је то протумачила на тај начин, да нас се бака "ужелела" јер неко време нисмо ишли на гробље; отишли смо на гроб, упалили свећу за њену душу и након тога се ни брату ни мени нису догађали овакви снови.  :)

Друга прича је много језивија од прве, а у питању је један сан који се догодио мом брату. Он обично кад спава, спава са пребаченим ћебетом преко главе. У једном тренутку се био "пробудио", са нелагодним осећајем да се у соби, поред њега, налази још неко. Склонио је прекривач са главе и у том тренутку угледао неку човеколику фигуру која се истицала тиме што је у мрклом мраку који је владао у соби, она била још тамнија, црња од ноћи што би се рекло; та фигура је имала лице које је било скривено али је цело било у зашиљеним угловима, како нам је он касније објашњавао, и око себе је ширила ауру страха. Он се уплашио и брзо се прекрио преко главе; мислио је да се пробудио, и онда је поново открио главу, међутим, фигура му се приближила, наднела се над његовим креветом толико да је могао да разазна ужасни кез који је та угласта фаца направила; слуђен од страха, поново се прекрио преко главе и добрих 10-15 минута након тога није смео да се открије, иако се, овог пута, био стварно пробудио. Овај сан је такође, по његовим речима, био врло реалистичан; читао сам касније на интернету о тој црној фигури, и налазио да су други људи сањали сличан сан, али да је неке од њих та фигура давила док им је седела на грудима, или да су имали визију да они лебде изнад свог тела у сну док им та фигура њихово тело растрже и черечи канџама. У сваком случају, врло језиво искуство.  :)
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: vojinenad март 23, 2017, 01:02:48 поподне
Кад пишемо разне догодовштине на ову тему увек ми падне на памет она сцена из филма ''Сабирни Центар'' кад Цига хармоникаш дође кући и каже жени:''Лепа, дођи Лепа!''. Она (Радмила Живковић) одговара:''Како то мислиш?''. Цига:''Па лепо, разболи се и умри!'' :D
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Sergio март 23, 2017, 01:25:21 поподне
Кад пишемо разне догодовштине на ову тему увек ми падне на памет она сцена из филма ''Сабирни Центар'' кад Цига хармоникаш дође кући и каже жени:''Лепа, дођи Лепа!''. Она (Радмила Живковић) одговара:''Како то мислиш?''. Цига:''Па лепо, разболи се и умри!'' :D

Да, да...  ;D Легендарна сцена.  ;D Додуше, није у питању Цига хармоникаш, већ локални пекар.

https://www.youtube.com/v/kl6LZPjeanU

Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus март 23, 2017, 02:19:05 поподне
Како ко напише које искуство, мене подсети на другу причу...

У народу се верује у "проклетство" и у дуговања следећих генерација.

На конто овога ДушанеВучко, истражујући порекло мајчине гране породице, дошли смо до гранчице у којој су били и наши кумови. Елем, оно што нисам знао, јесте да се у корену те гранчице налазио човек који је починио тешко светогрђе, наиме, на Преображење је коњем ушао у цркву и погазио ваљда освећено грожђе. Иначе, тај сам изгледа није био православац, иако његови потомци јесу, већ како кажу Чивут. Из којих разлога је то урадио, нисам успео да дознам, али тада га је у цркви неко проклео да немају више мушког потомства. Заиста, довршавајући ту грану информатор и ја, могли смо да закључимо да се заиста више нису рађала мушка деца. То се збило негде пред Други светски рат, ако се добро сећам.

А за сад прокоментарисаћу још и Неба.

Један Хрват, у селу моје бабе у Славонији, на Ђурђевдан је упрегао волове, сео у кола и кренуо у њиву. Кад су га опоменули, и Срби и други "Шокци" (који су поштовали овај велики православни празник, и нису ишли на њиву тог дана) да то не чини, јер ће увредити Светог Ђорђа (Јурја), он је почео да псује и свеца и празник и све остало свето...

Није ни стигао до њиве: точак је негде упао у неки канал на путу (тзв. "колотраг"), кола се изврнула и он паде са кола, закачи главом о руду и остаде мртав на месту.

Да, у тим крајевима се заиста држало и до других, па како наши на њихове велике свеце нису радили, тако ни они на наше. Недавно сам чуо баш сличну причу из Допсина, где су Срби и Шокци били суседи, па о ма каквом већем празнику, суседне куће су се држале као да је и код њих празник.

У мом селу, то ми је деда причао да се десило доста давно, и он знаше само из приче, да су Швабе једаред ишле купити сено о Светом Илији, те је скупљено сено ударио гром, и наравно спалио. Свети Илија се тамо иначе веома поштује, и тај дан се ама баш ништа напољу не ради. А такође ми је причао деда, само сам ја то заборавио где, наши су ишли у сено на Светог Илију, и гром је ударио у цркву, и ушао у цркву, те опалио иконе. То ћу да проверим, па целовитију причу да пошаљем, али сећам се да је ушао у цркву и спалио иконе.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак март 23, 2017, 02:26:00 поподне
У мом селу, то ми је деда причао да се десило доста давно, и он знаше само из приче, да су Швабе једаред ишле купити сено о Светом Илији, те је скупљено сено ударио гром, и наравно спалио. Свети Илија се тамо иначе веома поштује, и тај дан се ама баш ништа напољу не ради. А такође ми је причао деда, само сам ја то заборавио где, наши су ишли у сено на Светог Илију, и гром је ударио у цркву, и ушао у цркву, те опалио иконе. То ћу да проверим, па целовитију причу да пошаљем, али сећам се да је ушао у цркву и спалио иконе.
Мени је ђед причао да су они једне године жњели раж на Преображење, на оштро противљење његове бабе. Кад су завршили и сложили снопље у крстиње, како се тамо каже, ударио је јак ветар од Дурмитора и све снопове разбуцао и однео у гору. А онда је почело невреме и пао је снег. То је било почетком педесетих. Деда ни дан данас, иако је атеиста и комуниста, не да се било шта ради на црвено слово.  :)
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Селаковић март 23, 2017, 02:27:24 поподне
Овакве приче су ми добро познате. Деда ми је причао да се као млад и полетан два пута "опекао" радећи на црвено слово у њиви. Не знам шта је била "казна" у једном случају, али у другом су му се после рада волови напрасно тешко разболели и једва се некако опоравили.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: vojinenad март 27, 2017, 04:36:31 поподне
Да, да...  ;D Легендарна сцена.  ;D Додуше, није у питању Цига хармоникаш, већ локални пекар.

https://www.youtube.com/v/kl6LZPjeanU
Даааааа, нисам га дуго гледао па сам заменио лик Циге са пекаром, али свакако је сцена легендарна. :D
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus април 01, 2017, 01:06:23 пре подне
На мега теми о Кричима тек сад видех два занимљива коментара, Небојшин и војиненадов,

Текст Ивице Тодоровића (Етнографски институт САНУ)

МИТСКЕ ПРЕДСТАВЕ И ИДЕНТИТЕТ У ГОРЊЕМ ПОЛИМЉУ И ОКОЛНИМ ОБЛАСТИМА

"Стари народи (Кричи, Мацуре, Букумири, Грци, Латини). Током наших истраживања, као што је већ наведено, уочене су и забележене представе о древним народима, међу којима су – узимајући у обзир резултате наших досадашњих истраживања – у севернијим областима (рецимо у Дољем Колашину) посебно познати Кричи, а у јужнијим (почев од Горњег Полимља) Псоглави. Ови називи су најчешће општепознати, али је у савременим околностима често (као у случају Крича) сачуван ипак невелики број представа које се за њих везују. Примера ради, за пргаве и мале људе се у Дољем Колашину (тј. у Вранешкој долини) каже – „кричкави“, по Кричима, „о којима су причали старији људи“, и тиме се казивања о њима завршавају."

Занимљиви су ми ови Псоглави, први пут чујем за те полумитске становнике Полимља? Кога занима проблематика севера Црне Горе, текст може пронаћи и на мрежи
. ;)

Постоје предање о том народу Псоглави и у Морачи. Једна од легенди помиње да је једном приликом Псоглава отела од мајке дете Брауновића, отац се дао у потеру и после неког времена сустигао је и затекао страшан призор како Псоглава кува то дете у казану, док је као у неком обреду и трансу пребацила дојке преко рамена. Отац детета је тада убио.
Постоје још неке приче које помињу овај народ углавном у контексту тога да су били неки потпуно стран народ, врло необичног изгледа и са необичним навикама у којима се између осталог помиње то да су се бавили пљачком, да су били полудивљег изгледа и понашања, и да им канибализам није био стран
.

(http://www.newmusicbox.org/wp-content/uploads/2014/06/nuremberg-cynocephalus-2.jpg)
Nuremberg Chronicle (1493)
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак април 01, 2017, 11:18:30 поподне
Да цитирам себе. Писао сам о томе на теми о Кричима.
Цитат
Псоглави се јављају у српској митологији. Пре свега у динарском појасу. Сматрани су за демоне, бића из подземног света. Веровало се да имају тело човека и главу пса, да се хране лешевима и да станују у забитим планинским пределима испод великих стена и у јамама.

Иначе, бића са телом човека и главом пса јављају се у српској, галској , грчкој и египатској митологијиј. Чини ми се да је у египатској религији један од четворице синова Хоруса имао главу пса а тело човека. Помињу их Св. Августин и Марко Поло у својим делима. Марко Поло каже да настањују простор северно од Бајкала.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus април 02, 2017, 12:11:16 пре подне
Да цитирам себе. Писао сам о томе на теми о Кричима.
Иначе, бића са телом човека и главом пса јављају се у српској, галској , грчкој и египатској митологијиј. Чини ми се да је у египатској религији један од четворице синова Хоруса имао главу пса а тело човека. Помињу их Св. Августин и Марко Поло у својим делима. Марко Поло каже да настањују простор северно од Бајкала.

Да, доцније видех и твоје коментаре, те сам стога очекивао да ћеш се јавити и овде.

Податак у сваком погледу, значајан, ма о чему се радило. Истина, у питању је више легенда, него нечије искуство. Ако изузмемо децу, коју су плашили псоглавцем, а која су могла уобразити да су га видели, макар у сну. ;)
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак април 02, 2017, 12:29:19 пре подне
Да, доцније видех и твоје коментаре, те сам стога очекивао да ћеш се јавити и овде.

Податак у сваком погледу, значајан, ма о чему се радило. Истина, у питању је више легенда, него нечије искуство. Ако изузмемо децу, коју су плашили псоглавцем, а која су могла уобразити да су га видели, макар у сну. ;)
Могуће да су заостатак неких старих, можда и предхришћанских веровања. Не знам да се неко сусретао са њима као са другим аветима  :) Али су свакако занимљив део нашег фолклора.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак април 07, 2017, 12:33:54 пре подне
Ове приче нису баш за касне сате  :)
http://www.omaja.rs/price-iz-starog-mlina/naprate/
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Акса април 07, 2017, 01:02:20 пре подне
У мом граду се двадесетак година гради једна црква на, како кажу, старом турском гробљу. Никако је не завршавају. У међувремену су почели и потпуно завршили две друге цркве. Али са овом им не иде. Народ около прича како та црква вуче проклетство јер је на светој земљи друге вере.

У Јагодини?
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: ДушанВучко април 07, 2017, 01:04:29 пре подне
Ове приче нису баш за касне сате  :)
http://www.omaja.rs/price-iz-starog-mlina/naprate/
Ошишан сам на "кеца", и овај "кец" ми се најежио :)
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: ДушанВучко април 07, 2017, 01:37:15 пре подне
Јел зна неко нешто о дрекавцима?
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: ДушанВучко април 07, 2017, 01:49:59 пре подне
Ево нашао сам нешто:
Дрекавац је биће из митологије Јужних Словена, које је нарочито заступљено у митологији Срба. Вјеровање о постојању овог бића је раширено међу становницима у Србији (од Шумадије до Косова), у Босни, и у Црној Гори[1]. Са њиме су се некада плашила мала дјеца, но касније су ту улогу у народним предањима преузели бабарога и баук.
Име овог бића долази од глагола дречати[2].

Ријеч дрекавац се у неким крајевима користи као синоним везан за сове из рода правих сова...
У јужнословенској митологији дрекавац је само један од многи демонa који обитавају у природи. Описује се као мало биће човјеколике грађе са дигим и оштрим канџама на прстима, и великом главом на танком врату[5], које има способност да мјења свој облик. Прекривен је дугим крзном по коме непрестано гази и због тога урла. Његов урлик је јако гласан и звучи као мјешавина вриштања, плача и вучјег завијања. Он својим урликом плаши људе који се касно у ноћи затекну у близини мјеста где он обитава. Такође он може својим урликом да оглуви особу. Дрекавац се јако плаши дневне светлости и паса[5], и једино се може сусрести ноћу у периоду између поноћи и свитања, а понекад и у јутарњем периоду кад се спусте густе магле. Преко дана он борави у својим дубоким јазбинама које копа својим канџама. По јужнославенским предањима дрекавци се најчешће могу срести у току прољећа кад су и друга митолошка бића природе активна[5]. Дрекавци насељавају јаме, пећине, горе и шуме, а могу се и наћи у близини потока, ријека, бара и мочвара.
У српским народним предањима опис дрекавца се знатно разликује од описа у јужнословенској митологији и постоји неколико различити интерпретација о томе шта је то дрекавац и како он изгледа.

По једном предању дрекавац је материјална манифестација умрлог, некрштеног човјека (по неким причама младог дјечака), који не може да нађе свој мир након смрти, па излази ноћу из свог гроба и прогања оне који су му згрјешили у животу[5]. По другим предањима дрекавац је душа умрлог, некрштеног дјетета[5](овај опис гдје је описан као душа умрлог дјетета сличи митолошким бићима наву, јауду и плакавцу) које не може да нађе свој мир након смрти (које је умрло у току или послије порода, а по неким причама се ради и о абортираном дјетету), па излази ноћу из свог гроба и обилази кућу својих родитеља. У неким крајевима се вјерује како душе утопљеника или објешени људи могу постати дрекавци.

Без обзира на то дали се ради о души умрлог човјека или дјетета, за дрекавца се у предањима спомиње да се гласа урлицима сличним дјечјем плачу и вучјем завијању. Такође се спомиње да има велике оштре нокте на прстима који су слични канџама. Дрекавац се јако плаши дневне светлости[5], и једино се може сусрести ноћу док се шетају по гробљима и шумама у периоду између поноћи и свитања. Најчешће га се може срести у току некрштени дана (тј. дванаест дана прије православног Божића)[5] кад је најопаснији по људе. Дрекавац не може бити уништен све док не нађе свој мир.

Према предањима дрекавац напада људе, који се касно у ноћи затекну у близини гробља или шуме, тако што им скочи на леђа и тјера их да га носе на леђима и ходају по цјелу ноћ свуда унаоколо све док се први пјетлови неогласе. Уколико се жртва не покори његовим захтевима, дрекавац је изгребе и почупа својим ноктима. Кад се огласе први пјетлови, дрекавац своју уморну и збуњену жртву одгурне у канал поред пута или шуме и оставије да тамо лежи.

У неким крајевима се вјерује како урлик дрекаваца лош знак који најављује смрт неке особе или стоке, избијање рата, појаву смртоносни заразни болести људи или стоке, или уништење усјева. У неким крајевима се пак вјерује да ако дрекавац баци своју сјену на неку особу, да ће та особа обољети од неке неизљечиве болести и умријети. Такође се у неким крајевима вјерује да дрекавци живе у ријекама, и да знају нападати људе који се нађу у близини и одвлачити их у вирове гдје их даве[6]. Такође се вјерује да дрекавац има способност да се појави у сновима[5], гдје прогања особу која га сања, а понекад зна да је и дави у сну. У неким мјестима се спомиње да се дрекавац може кретати веома брзо и да може прећи раздаљину на једној њиви у три корака.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: ДушанВучко април 07, 2017, 01:52:00 пре подне
9. децембра 1992. године у новинама "Вечерње новости" је објављен чланак у ком се наводи како су сељаци из мјеста Крвавица код Крушевца пронашли распаднуте остатке непознате животиње дуге 80 центиметара (према њиховим мишљењу дрекавца), која је сличила псу, имала је змијолику главу са дугим очњацима, и дуге задње ноге сличне ногама код кенгура[8];
Крајем 1990-их година у различитим новинама се писало о томе како се дрекавац појавио на обалама Сребрног језера у близини Великог Градишта и да тамо напада и плаши људе;
20. октобра 2003. године у новинама "Глас јавност" је објављен чланак у ком се наводи како је у Тометином Пољу, мјесту испод Дивчибара, непозната звјер слична псу, за коју мјештани сумљају да се ради о дрекавцу, у периоду од двије и по године заклала више од 200 оваца[7]. Такође се наводи како су се у том крају ноћу чули непознати застрашујући звукови;
18. маја 2008. године у новинама "Курир" је објављен чланак у ком се наводи како је у мјесту Салаш Ноћајски, у близини Сремске Митровице, непозната звјер слична псу прекривеном са крзном црне боје, за коју мјештани сумљају да се ради о дрекавцу, у периоду од два мјесеца заклала више од 60 оваца и коза, као и више од 100 кокошака и друге перади;
6. децембра 2009. године у "Независним новинама" је објављен чланак у ком се наводи како се дрекавац појавио у мјесту Бурово код Лазаревца;
28. марта 2010. године "Вести" су објавиле чланак у ком се наводи како су сељаци из Пољаница код Врања убили непознату звјер тешку, како се наводно тврди, 70 килограма за коју мјештани сумљају да се ради о дрекавцу. Такође се наводи да је ова звјер нападала и убијала стоку, и да се пењала по дрвећу;
13. маја 2011. године у емисији "Експлозив" на програму "ТВ Прве" је објављен прилог у ком се наводи како се у селу Својново код Параћина ноћу чују језиви крици за које неки мјештани вјерују да их ствара дрекавац. Такође се наводи да су неки мјештани ноћу видјели неку непознату велику чудну птицу;
У септембру 2011. године у "Независним новинама" је објављен чланак у ком се наводи како се у околини Дрвара ноћу чују језиви крици за које неки мјештани вјерују да их ствара дрекавац. Такође се наводи да је један полицајац наводно пуцао у неку непознату животињу;
5. септембра 2012. године у новинама "Курир" је објављен чланак у ком се наводи како је у близини мјеста Полача код Книна пронађена распаднута предња нога непознате животиње, која је наводно сличила људској руци, која је била прекривена тамном длаком. Према мишљењу неких људи радило се о руци од дрекавца;
У септембру 2013. године у новинама "Дневни аваз" је објављен чланак у ком се наводи како се у засеоку Кантари, у селу Горња Драготиња код Приједора, ноћу чују језиви крици за које неки мјештани вјерују да их ствара дрекавац;
27. марта 2014. године у новинама "24 сата" је објављен чланак у ком се наводи како се у мјесту Црнча код Дервенте, ноћу чују језиви крици за које неки мјештани вјерују да их ствара дрекавац. Такође се наводи да су неки мјештани ноћу видјели неку непознату четвероножну животињу;
23. марта 2015. године у новинама "Ало" је објављен чланак у ком се наводи како се у мјесту Корићани код Крагујевца, ноћу чују језиви крици за које неки мјештани вјерују да их ствара дрекавац. Такође се наводи да су неки мјештани видјели неко непознато биће;
16. октобра 2015. године у новинама "Курир" је објављен чланак у ком се наводи како је у шуми на падини планине Кукавице код Лесковца, непозната звјер слична псу напала и озљедила двоје људи. Такође се наводи да је та животиња испуштала чудне крике;
9. марта 2017. године у новинама "Новости" је објављен чланак у ком се наводи како се у селима Маглајани, Мрчевци и Петошевци, у близини Лакташа, непозната звјер, за коју мјештани сумљају да се ради о дрекавцу, заклала неколико оваца и зечева, и прогризла и растурила лимене плоче са једног голубињака у ком је убила неколико голубова.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus април 07, 2017, 01:53:00 пре подне
Од ових прича, које Дробњак постави, извлачим закључак да је после Великог рата било доста привиђања српских војника... што и не чуди, колика је то трагедија и изгибија била за наш народ. На крају, једино не разумех, шта је тачно напрата?
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: ДушанВучко април 07, 2017, 01:56:13 пре подне
Али ради се о животињама које испуштају сличне звукове, сова кукувија, шакал, кога има у Шумадији доста (на 10 метара од плаца сам видео једног који је побегао у шуму, која је поред плаца, граница Лужница и Чумића код Крагујевца) и ноћу испушта језиве крике...
Наслов: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: vojislav.ananic април 07, 2017, 09:06:37 пре подне
Караконџуле су код словенских народа митолошка демонска бића која се често воде под разним именима, најчешће као ђаво, сотона.

КАРАКОНЏУЛА - митолошко биће у људском или животињском облику које ноћу, најчешће у периоду некрштених дана, пресреће људе који су се нашли ван куће, јаше их и покушава да их одведе у свој простор. Веровања, као и народне приповетке у којима je к. активни лик, посведочени су код Срба, Бугара, Македонаца, као и код више несловенских народа на Балкану.
Код балканских Словена јављају се различити називи за к.: код Срба караконџа (Бачка, Бабушница, околина Лесковца), какаронџа (Галипољски Срби), караканџа (Неготинска крајина), конџула (Гружа), калаконђур (Косово, Кострец)…
…Караконџуле замишљају на различите начине: у околини Пожаревца као бабе с дугом косом и ноктима, које увек носе гребене, или су у обличју мајмуна; у Гружи као велика и дебела створења; на Косову се сматрало да су к. црне као мечка (Средска) или да изгледају као страшне жене (Горње Село); по веровању из Трновског краја у Бугарској, оне имају коњско тело, људску главу и крила, а у Разлошком крају их замишљају у обличју голих људи; у Гоцеделчевском крају к. су рогата створења с исплаженим језицима; у Родопима к. су у обличју длакавог човека с великом главом, роговима, репом или с једним оком и једном ногом, замишљају их као космата бића с црвеним очима, или верују да се јављају у виду коња, или неке друге животиње пса, кокоши, итд….
…Места на којима човек може срести к. Су  праг куће, двориште, пут, обала реке, воденица, гробље, а време сусрета   ноћ (неподоба, такозвано ниједно време, пре првих петлова, глуво доба)…
….Порекло к. може се потражити у представама о сезонском кретњу душа. После одласка душа покојника, које свраћају на Бадње вече, наступа период кретања душа "застрањених" покојника, пре свега иновераца, туђинаца и оних који су прерано умрли. Ти покојници непријатељски су расположени према људима (туђинци зато што их нису угостили, а прерано умрли због тога што нису прошли кроз обред свадбе). Од таквих покојника настају к. Пошто не налазе пут у онај свет, у рано  пролеће настањују се на пустим местима или у дубоким водама. Тако се к., ван некрштених дана, могу убрајати у водене демоне. Тада су познате под именима: кандзо, кандзил, кемза, кендза, кензо. У Шапцу су лађари описивали ово биће као антропоморфно, али с репом у виду змије. У околини Ђевђелије у Македонији, на Божић су месили колачић по имену "караконџул", змијоликог облика: после печења, качили би га у димњак куће да стоји све до Водица (Крстовдана). Због процеса обједињавања различитих митолошких бића под једним именом, ови демони често се подводе под пазив - ђаво или сотона. Има оправдања да се и приказе, које се јављају под разним именима, тумаче као к. које преко лета, у ноћно време, излазе из вода и лутају по отвореном простору, представљајући претњу људима.

ИЗВОР: СЛОВЕНСКA МИТОЛОГИЈА - ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКИ РЕЧНИК,BEOGRAD,  2001

Наслов: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: vojislav.ananic април 07, 2017, 10:13:20 пре подне
Код Словена, дрекавац представља појављивање душа прерано умрлих покојника.

ДРЕКАВАЦ - ноћна приказа, "нечисти" покојник, некрштенац. Познат je у народним веровањима у Босни, западној Србији, Шумадији и на Косову. Назива се још и дрек и дрекало. У Босни (Маглај) се сматрало да су дрекови душе погинулих војника које немају мира на оном свету због почињених грехова и оне у облику  вратила ноћу лутају од гробља до гробла, страшећи људе дреком. У Босанској Дубици д. je вампир, који ноћу излази из гроба а за њим се вуче покров. Ако дречи и светли око неке куће, то je била најава да ће неко из ње умрети. По предању из околине Ариља, човеку који се враћао после поноћи из воденице, дрекало je скочило на џак, а он му je секирицом одсекао главу: "ноге му дугачке има један метар, глава - мачја, врат - пола метра, стомака нема ниђе..." У Сретечкој жупи за д. се говорило како има једну ногу, да му очи светле као лампа и да виче: "Ви! Ви! Ви!" У околини Пријепоља, Драгачеву, на Косову (Лешак), д. се замишљао као приказа која се ноћу показивала у облицима разних животиња   мачке, пса, птице, шареног ждребета. Сматрали су да ће се онај ко чује дрека разболети и умрети, ако се огласи на гробљу биће смрти у селу (Пријепоље); где се чује д. није добро за село и породицу (Косово), отуда и клетва на Јадовнику "Дречала те будила!"; дрекало предвиђа рат (Драгачево). Д., као и друге демоне, човек треба ударити само једном (тада и он моли човека: "Чик ме још једном удари" (Пријепоље). У Шумадији (Гружа) д. се замишљао као чупаво дете с издуженим телом и великом главом, које ноћу лети и дречи. Сматрало се да je то душа умрлог некрштеног детета.
Вретенаст облик, издуженост, једноногост д. указују на његову змијску природу, а тиме и на његово хтонично порекло. Томе иде у прилог и његово појавливање у форми лутајућег светла, што je код Словена широко распространен облик појављивања душа прерано умрлих покојника.

ИЗВОР: СЛОВЕНСКA МИТОЛОГИЈА – ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКИ РЕЧНИК, BEOGRAD,  2001


Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак април 07, 2017, 12:03:13 поподне
У Јагодини?
У Јагодини.

Од ових прича, које Дробњак постави, извлачим закључак да је после Великог рата било доста привиђања српских војника... што и не чуди, колика је то трагедија и изгибија била за наш народ. На крају, једино не разумех, шта је тачно напрата?

Амикусе, не знам ни ја шта је тачно напрата али требало би бити душа умрлог која се није смирила, нека врста авети, коју влашке врачаре наводно могу да призову и да је пошаљу некоме да га мори и умори.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак април 07, 2017, 12:25:16 поподне
Јел зна неко нешто о дрекавцима?
Слушао сам разне приче, а и читао већину овога што избацисте. Најчешће су то приче риболоваца који су ноћу пецали на Морави и наводно их заскочи дрекавац, ухвати се канџама за одећу и неће да пусти и јаше несретника читаву ноћ до првих петлова и притом дречи. Чух и приче сељака који живе поред Мораве да се често у топољарима уз реку ноћу чују крици и да се дозивају преко реке. Људи кажу да је то дрекавац. Мене је то увек подсећало на неког мајмуна, мада сам свестан да их код нас нема. Пре пар година, мислим да је 2011 у питању, наводно су у селу Мајуру код Јагодине убили дрекаваца. Предходних дана се стално ноћу чуло крештање и у Мајуру и суседном селу Мијатовцу. У Мијатовцу су наводно некоме поклани јарићи али нису поједени. Људи су мислили да се ради о бесним псима или шакалима. Тај човек што је убио дрекавца затеко га је у свом дворишту и упуцао. Наводно је изгледало као неки мутирани пас, а имало зубе ко дивљи вепар и не зна шта све не. Причају како је сигурно сишао са Јухора. Онда су "дошли ветеринари из Београда" и однели тело. Чак се појавио и мали чланак о томе у локалним новинама али што кажу, тај дан и петак. Колико има истине у томе не знам. Понеко још увек препричава ту згоду.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus мај 27, 2017, 03:08:23 поподне
Не знам да ли неко од цењених форумаша гледа Лонг Ајланд медијума Терезу Капуто? :)

Мени је она занимљива, и често је погледам, а јуче је била код неке наше колегинице родословца. :)

И како то обично бива, Тереза је врло брзо ухватила везу са оним светом, и констатовала је да је та мала својим радом негде на оном свету окупила све њене претке на једном месту, и да они са великом пажњом и задовољством гледају шта она то ради. :)

Не знам како ви, али ја све време имам такав осећај, да су у некој другој димензији, наши преци заинтересовани за ово што ми радимо, и да им сигурно није свеједно што их је се неко сетио после можда и пар стотина година сетио њих, и размишљао о тим давно заборављеним људима, размишљао кроз оне стихове Милана Ракића: А преда ме стају редом преци моји | Мученици стари, и јунаци који | Умираху ћутке на страшноме кољу. :)

Баш је нешто племенито у самоме томе што се сећаш својих.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак јун 19, 2017, 12:21:02 пре подне
Мало о вилама
http://www.omaja.rs/price-iz-starog-mlina/u-vilinskom-gereku/
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus јун 19, 2017, 12:44:24 пре подне
Мало о вилама
http://www.omaja.rs/price-iz-starog-mlina/u-vilinskom-gereku/

Шта рећи, прича слична оној коју је мени деда приповедао за свог деду, нису чиста посла. :-X
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Дробњак јун 19, 2017, 01:19:33 пре подне
Шта рећи, прича слична оној коју је мени деда приповедао за свог деду, нису чиста посла. :-X
Што би рек'о часни владика:
Купимо се на мједено гувно
Нико до нас не зна ђе је оно,
На вратила о марчу јашемо
Договоре кријући чинимо,
Живином се сваком премећемо,
Возимо се на сребрна весла,
лађа нам је кора од јајета.
Зла мрзноме чинит' не можемо,
ал ко нам је мио или својта,
траг по трагу њему ископамо.

У овом предањима о вилама, вештицама или здухачима заједнички именитељ је углавном тајно место окупљања, по могућству неко напуштено место, млин, развалина, осамљено дрво, пећина, онда претварање у животиње и чињење зла недужним људима.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Делија март 24, 2018, 02:52:40 поподне
(https://s25.postimg.org/lgl9g4hrj/SRPSKA-_MITOLOGIJA-_U-verovanju-obicajima-i-ritualu-_II-prosireno-.jpg) (https://postimages.org/)

Јел има неко искуства са  књигом Сретена Петровића о нашој митологији ? Вреди ли је узимати ?
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: НиколаВук март 24, 2018, 11:55:42 поподне
(https://s25.postimg.org/lgl9g4hrj/SRPSKA-_MITOLOGIJA-_U-verovanju-obicajima-i-ritualu-_II-prosireno-.jpg) (https://postimages.org/)

Јел има неко искуства са  књигом Сретена Петровића о нашој митологији ? Вреди ли је узимати ?

Ја сам купио издање из 2004, Народна књига/Алфа/Невен. Одлична књига, све препоруке.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Делија март 25, 2018, 12:49:55 пре подне
Ја сам купио издање из 2004, Народна књига/Алфа/Невен. Одлична књига, све препоруке.
Хвала НиколаВук. :)
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus март 25, 2018, 01:39:59 пре подне
Хвала НиколаВук. :)

Има нека лева верзија и на скрибду, књига заиста вреди, и надам се да ћемо је у скорије време имати и у дигиталној.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: на Црвeњском путу март 25, 2018, 08:01:23 пре подне
Јел зна неко нешто о дрекавцима?

 :o
Мени је баба по оцу (Рача, Шумадија) "потанко"  причала о дрекавцима! Што су потврдили деда, дедин брат и његова жена, и сви остали ближи рођаци. Дрекавац, по њима, обитава у пољима, шумама,  гајевима. Ноћу човека који замркне, у глуво доба ноћи,  узјаши и јаше га и јаше толико док не измогне да га на крају често умори или га нађу изјутра без снаге - и без свести по путу или неком јарку. Узјахани не може да дрекавца скине са леђа никако!

Много смо се плашили као деца тог дрекавца! Када питамо на кога личи или како изгледа - они кажу да личи на мајмуна.

Последњи чувенији и озбиљнији случај "напада" дрекавца на народ десио се 2015.године  баш у срцу Шумадије, у Крагујвецу.

 ::)
Мени је  одмах била сумњива "дневна" појава дрекавца!

То је  била колективна узбуна! Народ се самонаоружао. Ипак, било јe  и гласова разума!

http://www.kragujevacke.rs/U-zizi/Fantom-drekavac/

KO PLAŠI NAROD U KORIĆANIMA?
Fantom, drekavac ili šaljivdžija

- Tada su se ljudi odavde organizovali, pa ga noću čekaju sa sekirama, vilama i toljagama. Radili smo tako neko vreme, ali nas je policija upozorila da se to ne sme. Ispoštovali smo njihov savet jer nas sada patrola obilazi češće. Ipak, ako ga mi sami uhvatimo vezaćemo ga za banderu i sačekati policajce.

Nećemo da ga tučemo, svima sam rekla da je taj fantom možda psihički bolestan čovek i da nije red da ga prebijemo, razumna je i razložna Jovana Krstić.

https://www.youtube.com/v/TCKBS70XRj0
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Ojler март 25, 2018, 12:23:18 поподне
...
узјаши и јаше га и јаше толико док не измогне да га на крају често умори или га нађу изјутра без снаге - и без свести по путу или неком јарку. Узјахани не може да дрекавца скине са леђа никако!
...

По опису, сумњам да су се неки од њих инфилтрирали међу наше политичаре  ::)
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Делија март 25, 2018, 12:58:51 поподне
По опису, сумњам да су се неки од њих инфилтрирали међу наше политичаре  ::)
;D ;D ;D
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: на Црвeњском путу март 25, 2018, 02:43:16 поподне
:o
Мени је баба по оцу (Рача, Шумадија) "потанко"  причала о дрекавцима! Што су потврдили деда, дедин брат и његова жена, и сви остали ближи рођаци. Дрекавац, по њима, обитава у пољима, шумама,  гајевима. Ноћу човека који замркне, у глуво доба ноћи,  узјаши и јаше га и јаше толико док не измогне да га на крају често "умори" или га нађу изјутра без снаге - и без свести по путу или неком јарку. Узјахани не може да дрекавца скине са леђа никако!

По опису, сумњам да су се неки од њих инфилтрирали међу наше политичаре  ::)

;D ;D ;D

::)
Хм!
Ја имам озбиљну сумњу да су причу о дрекавцима преносиле и проносиле жене да би спречиле мужеве, синове и зетове (и остале мушкарце) да ноћу лутају којекуде!

Овако, зна се, нека седи кући, што је сигурно сигурно је!
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Ђока март 25, 2018, 06:04:52 поподне

::)
Хм!
Ја имам озбиљну сумњу да су причу о дрекавцима преносиле и проносиле жене да би спречиле мужеве, синове и зетове (и остале мушкарце) да ноћу лутају којекуде!

Овако, зна се, нека седи кући, што је сигурно сигурно је!

Баш супротно. Ја мислим да су приче измишљали мушкарци. Замислите брдска села пре само 60, 70 година кад није било струје, ни путева... Баја се напије и крене кући по мрклом мраку. Од каване или комшије мора да пређе преко пар њива, шуметина и ко зна куда све. Сасвим је нормално да се неколико пута омакне у поток, у оструге и сл. Шта после да каже бесној женетини; зашто је дошао прљав, поцепан, изгребан или зашто је заспао у оближњем потоку. Сигурно неће рећи да је због лоше ракијештине.  :o
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Ojler март 25, 2018, 06:08:56 поподне
Баш супротно. Ја мислим да су приче измишљали мушкарци. Замислите брдска села пре само 60, 70 година кад није било струје, ни путева... Баја се напије и крене кући по мрклом мраку. Од каване или комшије мора да пређе преко пар њива, шуметина и ко зна куда све. Сасвим је нормално да се неколико пута омакне у поток, у оструге и сл. Шта после да каже бесној женетини; зашто је дошао прљав, поцепан, изгребан или зашто је заспао у оближњем потоку. Сигурно неће рећи да је због лоше ракијештине.  :o

Још ако је изгребан ноктима по леђима, онда нема друге него да га је дрекавац гребао док га је јахао.  ::)
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Ђока март 25, 2018, 06:22:06 поподне
Још ако је изгребан ноктима по леђима, онда нема друге него да га је дрекавац гребао док га је јахао.  ::)

Обично их је наводни дрекавац јахао до зоре. То нам говори да је јуноша био поприлично издржљив кад је могао до првих петлова.  ;)

Сад разумем због чега је акреп (по турски шкорпија) израз за ружну девојку. То кад те шчепа по мраку, нема жив да останеш. У преводу, фрајер је мало претерао с пићем, на крају завршио с неком ругобом иза оближњег сена... Сутрадан кад се отрезнио почео да измишља виле, акрепе и сл. митолошка бића. Боље и то него да га зезају да је био са грбавом Аранђијом.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: на Црвeњском путу март 25, 2018, 07:21:24 поподне
Баш супротно. Ја мислим да су приче измишљали мушкарци. Замислите брдска села пре само 60, 70 година кад није било струје, ни путева... Баја се напије и крене кући по мрклом мраку. Од каване или комшије мора да пређе преко пар њива, шуметина и ко зна куда све. Сасвим је нормално да се неколико пута омакне у поток, у оструге и сл. Шта после да каже бесној женетини; зашто је дошао прљав, поцепан, изгребан или зашто је заспао у оближњем потоку. Сигурно неће рећи да је због лоше ракијештине.  :o

Још ако је изгребан ноктима по леђима, онда нема друге него да га је дрекавац гребао док га је јахао.  ::)

 ::)
Па!
То би можда и пило воду да ја не "уочих" да се многи мушкарци плаше дрекаваца!

Ови су га наоружани чекали!!!!!!! :o

https://www.youtube.com/v/raQcaa1IWt4

https://youtu.be/raQcaa1IWt4
Drekavac u selu Svojnovu kod Paracina
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: сɣнце март 25, 2018, 07:59:59 поподне
Јел зна неко нешто о дрекавцима?

Током рата често нестајаше струје. Тада се унуци сви стекаху у бабиној кући, јер је она увијек имала свијећу или које какво свјетило. У то вријеме вечера баба се је увијек присјећала притча и не само она но и тетка. Приповједа баба, да је једном обноћ дјед дремавши почео се гушити и трзати, а баба онако у мраку видјевши да му њеко биће сједи на грудима и души га, дохити метлу пак ошину из све снаге, ( баба рече да је то била мора) те се она преметну у кучку пак храмљући излети кроз врата.

Потом су приповједали тетке, да су будући дјетцом, виђали често високога човјека у црном огртачу како обвечер ходи путем. Био је необично висок, кажу 2.5-3 метра.
А то је пут који води к гробљу. Јер наше село би одмах до гробља. Једном приповиједаше да је било овако: Када дјед по том путу поред гробља пијан враћаше дому, устави га тај човјек у огртачу те упита га има ли цигару. Дјед му даде, а овај га пита има ли огња да припали. Када дјед кресну упаљачем, овај човјек у мантилу му удари пљеску, те опет упита има ли огња, а када дјед упали, опет га ошину, те исчезну с лица земље као да га и не би. Њега су тетке звале мрак. Ваљда је мрак исто што и мора, само мужско. То ти дојде исто што и мрцина, мртвац.

Јоште ми је приповједао отац с теткама и стрицима, да су често у гају и барама поред гробља чули дрекавца. Говорили су да када писне оглушиш. Те да он изгледа као мјешина без кости, а да је настао од умрлога некршћенога рођенчета, којему онда поп није долазио на спровод и зато му тијело не гњи и земља га избацује. Кажу да је оно лачно крви као дијете мајчинскога млијека и када се налоче ње онда изгледа као пуна мјешина. Ако за 7 година неко не крсти то дијете и оно се не погребе по обреду, оно расте и претвара се у упира или мору, те га послије није могуће ослободити клетве.





Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: spahibija мај 05, 2018, 01:27:15 пре подне
Не вјерујем нешто у натприродне појаве, али има ствари које су просто необјашњиве или чудне, као да их чини нека божанска сила. У том погледу ћу испричати неколико прича, које су мени биле занимљиве, а истовремено и необјашњиве. И не односе се на нека митолошка биће, већ више животне приче.
Прича прва: Мој прађед Симо био је је врло побожан човјек. Увијек ишао у цркву, молио се се богу свакодневно, постио све посте и као таквог су га познавали остали сељаци. Иначе је рођен у селу Ходбина код Мостара. 1941. године усташе похаватају ходбињске Србе и затворе их у један магацин. Затворе врата, збију их ту све и оставе стражаре испред да их чувају. Сви преплашени, уплакани, очекују смрт, само Симо, мој прађед, сједи у ћошку и цијело вријеме се тихо моли богу. Након неког времена поче да пада киша, наста јако невријеме, олуја, громови тако јако почеше да ударају да се усташе које су биле испред врата тако уплаше да побјегну главом без обзира. Затворени Срби отворе врата и побјегну својим кућама и на тај начин се спасу. Касније су причали како их је спасио Симо својим молитвама.
Прича друга: Село Пребиловци, страдално село у долини Неретве. Прије 1941. економски јако село, око 1000 становника у коме су живјели само Срби са пар кућа муслимана. Трн у оку усташама у Чапљини. Иначе су сва остала села у којима су живјели Срби у околини била мјешовита. О њима је испричано пуно прича да се не понављам. Једна је и о старцу Мандрапи Вукашину из сусједног села Клепаца који је касније проглашен светим. Након видовданских и илиданских покоља у селу остаје свега 170 становника. Тек 1991. године вађене су кости из околних јама, Бивоље Брдо, Шурманци, Голубинка, Кукауша и друге и кости су слагане у сандуке испред дома у Пребиловцима да би касније полагане у костурницу. О том догађају Здравко Шотра, иначе мој земљак из села Козице, чији су многи преци такође завршили у јами, је направио филм: "Ево наше дјеце". Филм је потресан и приказује догађај вађења костију из јама, спуштање у јаме, стављање у ковчеге и поворку камиона и возила како пролази од Шурманачке јаме кроз Чапљину до Пребиловаца. Приликом проласка кроз град Хрвати дижу два прста, остављају графите типа: "Празните јаме да их опет пунимо" и слично. Све то има у филму да не објашњавам. Детаљ из филма који је за мене неописив. Цијело вријеме пада киша, пљусак, небо се отворило, да би доласком поворке у само село Пребиловце киша одједном престала, облаци се размакли, појавило се сунце и обасјало само село Пребиловце. Свуда около сивило и тама, само на куће у селу пада зрак сунца. Као неко провиђење, као симбол рађања новог живота. За мене упечатљив призор.
Прича трећа: Исто се дешава у Пребиловцима. Забиљежено као сјећање, мислим једног од Драгићевића, у Војводини, који је преживио покоље и након рата се преселио у Војводину. Може да се нађе на интернету, али ћу покушати то да опишем. Већина Пребиловчана славе Светог Николу, може се рећи да је то слава села. Једни од њих су и Булути, којих је, ја мислим било највише у селу и којих је страдало убједљиво највише, чак 177. И сада, замислите слику села након илинданских покоља. Све куће срушене, опустошене, село замрло, преживјели се вратили у село, не знају шта ће и како ће даље. Туга до бола. Година је 1941. и долази први Никољдан након покоља. Некада дан када се цијело село сакупи у центру села, пјева, весели, игра коло. Сада мук, тишина. Прича тај Драгићевић даље. Пролазим ја тако опустошеним селом и одједном чујем пјесму. Не могу да вјерујем. Ко може да пјева након свега што се десило? Одем до центра села и видим сљедећу сцену: неколико Булута се загрлило и пјевају. Никад нисам чуо да неко тако пјева од туге. Са толико емоције. Да сву тугу која се накупила изрази пјесмом. Придружим им се и без ријечи почнем да пјевам са њима. Памтићу тај Никољдан док сам жив.

Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: spahibija мај 05, 2018, 01:27:33 пре подне
Прича четврта Током рата у БиХ Невесиње је упамтило двије офанзиве и обје су вођене за Митровдан, када велики број породица у Невесињу слави ову славу. Тада су Хрвати и муслимани здруженим снагама из правца Мостара напали на Невесиње, на Митровдан 1992. године. Водила се одсутна битка за Невесиње, да би се Срби бранили и одбранили и Невесиње је сачувано. Чак се и мој ђед који је тада има скоро 70 година пријавио да иде на положаје, али су га вратили. Колико је ситуација била озбиљна. Тада се бранила у ствари цијела Источна Херцеговина. Цијели овај увод је неопходан ради догађаја који ће услиједити двадесетак година касније. Наиме, пошто ја радим у војсци и ми имамо вјерска путовања у склопу којих српски официри иду на Хиландар, Зејтинлик, Крф и остала мјеста у Грчкој. Приликом одласка једне групе официра прије, рецимо десетак година, чуо сам невјероватну причу од једног колеге официра. Каже да су прилико посјете Грчкој свратили у Солун и посјетили цркву Светог Димитрија. Димитрије је иначе заштитник града Солуна. Ту им је један калуђер испричао невјероватну причу. Кад су рекли да су из Херцеговине, он им је рекао да се прије 20-ак година, те 92. године на улазу у цркву појавио рањени војник који им је рекао да су негдје далеко Срби водили одсутну битку за православље те да су извојевали побједу. То је за мене необјашњиво. Невесиње је удаљено од Солуна хиљаду и више километара и да се у то вријеме појави неки војник да то исприча. И да ли може бити случајност што је битка била за Митровдан, да је Димитрије заштитник града Солуна и да се то све повеже.
Прича пета Пренос моштију 1996. године Светог Василија Остошког у његову родну кућу у Мркоњиће био је велики догађај за цијелу Херцеговину. Огроман свијет се скупио, колона непрегледна. Да не би посебно описивао тај догађај, има снимак и може се наћи на интернету. Оно што је занимљиво, је тренутак када поворка силази из манастира Острог на магистрални пут, формира се колона и креће на пут према Херцеговини. На челу колоне је кивот са моштима Василија Острошког. Одједном, ниоткуда, испред колоне створи се црни коњ. Стане на чело колоне испред кивота и почиње да иде напријед као предводник. Никога на коњу нема. Окрене главу неколико пута и чини се као да неко држи узде. Као да га неко јаше. Иде тако једно вријеме, послије се одвоји као што је и дошао и само нестане. И све то се може видјети на самом снимку. У најмању руку необјашњиво.
Прича шеста Исто се односи на манастир Острог и ту сам био свједок. Љето 1998. Ученик сам четвртог разреда Машинске школе у Невесињу. Екскурзија на крају године и одлазимо у Црну Гору, између осталог и у манастир Острог. Долазимо горе, љетно доба, врућина велика. Колона се формирала и чека се да се уђе у просторију гдје лежи Василије Острошки, да би се поклонили његовим моштима. Испред мене стоји једна дјевојка. Одједном јој мука, боли је глава, превија се у колони. Исто као да је нешто спријечава да уђе у просторију гдје је Василије. Напушта колону и врати се назад. Није ушла код свеца. Да ли је неки ђаво ушао у њу или само мука од стајања, не бих знао рећи.
Толико од мене.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Делија мај 05, 2018, 01:48:49 пре подне
Имам и ја једну причу.Мој деда по мајци,Ђорђе умро је од карцинома језика 1986.године у 49.години.Велики и поштен човек је био ,жао ми је много што нисам имао прилику да га упознам.
Елем,кућа одакле ми је мајка има предње двориште и гувно које је одвојено капијом,у гувну се налазе обори за свиње и штала са биковима и кравама,макар је некада тако било.У једном тренутку мислим да је деди давано 40 дана,у сред ноћи чула се необјашњива бука,као неко арлаукање.Мама,баба и ујак су устали да виде шта је и схватили су да бука допире из правца гувна.Када су ушли у гувно чули су да из штале са биковима допиру ти ,врло неприродни звуци.Када су ушли имали су шта да виде.Прво бикови и краве су били током ноћи увек везивани ланцима колико сам схватио мајку,а сад замислите призор..одвезани бикови и краве како стоје у коритима за воду,одвезани без ланаца како се деру из свег гласа..од чега су се уплашили толико да би се попели,како је могуће да су били одвезани а да нису откинули ланце ,приде врата од штале су била закључана када су моји долетели да виде шта бе у питању.Ово је жива истина што сам написао.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: goca 11 мај 05, 2018, 06:44:16 пре подне
 Ова трећа прича ме баш потресла.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: Amicus мај 05, 2018, 10:49:40 пре подне
Ова трећа прича ме баш потресла.

Јесте, та прича је баш потресна. Иако су ове приче по својој природи нешто другачије од оних предвиђених темом, било их је занимљиво прочитати, мислим да се сви понекад сусрећемо са сличним необјашњивим појавама?

Неки укључујући и ову Делијину.
Наслов: Одг: Предања са елементима натприродних појава
Порука од: сɣнце мај 06, 2018, 03:01:54 пре подне
Стефан Силни ловећи по Церу угледа на једном мјесту гдје се гране и доље свијају и горе узвијају. Кад'но дојду на оно мјесто а то дијете код неколико оваца удалиро своју сјекиру у кладу паке легло на леђа те спи; када дихне из себе онда се гране узавију у вис, а када удихне пару у се, ондаре се свију к земљи. Када то видје цар, зачуди се, паке пружи руку с коња да му узме сјекиру, али хоћеш! не може је извадит' из кладе. Брже боље сјашу слуге и војеводе с коња, огледају сви редом објема рукама да изваде сјекиру из кладе, али је ниједан не може ни помаћ'. Онда пробуде дијете и запита га цар "Како ти је име?" а оно одговори "Милош"; "Имаш ли отца и мајку?"; "Мајку имам а отац ми је умро"; "А гдје ти је мајка?"; "Ено је онамо доље у селу код куће?"; "Ајде да нас водиш кући!"; "Не могу од оваца." - И тако га којекако намоле потјерат' овце и појти с њими кући. Сада су они ради знати и видјети што ће он радити са сјекиром те како ће је извадити из кладе. Када Милош крене овце, узме сјекиру једном руком и заметне на раме. Како дојду кући, Милош одмах остави овце и непознате госте пак замакне међу сграде искати мајку. Пошто цар сјаше с коња, појде он за Милошем гледати да му се гдје не сакрије, пак када погледа кроз брвна у једну сграду, а оно му мајка мијеси хљеб, а пребацила десну сису преко лијевога рамена, а лијеву преко деснога, те он остраг сиса. Онда цар рече: "Међер обила мајка, родила обила јунака." - Цар узме Милоша од мајке и одведе га свому двору и од ономадне се назове Обилић.