У вишесатном разговору са једним од старијих Ћамиловића, који су се иселили из Вучитрна после Другог светског рата, мој саговорник је случајно навео предање о величини Вучитрна у средњем веку и куги која је у том граду завладала, и онда су коцкице почеле полако да се уклапају...
Ћамиловићи су у нашој историјској грађи забележени као познати трговачки род из Трепче, који се у Вучитрн рано спустио из Ковачице. Међутим, оно што је у грађи изостављено/ пропуштено јесте разлог због кога би се познати и уважени трговачки род, који је уживао привилегије, повукао из Трепче у село у непосредном окружењу, на надморској висини од 1000-1200 метара, чији се услови не могу ни приближно поредити са онима у претходном станишту.
Кадићи, који су такође пописани у махали Trepz, која припада Трепчи, у периоду 1566-1574) су такође у литературу наведени као Ковачани односно, становници Ковачице.
А. Урошевић је позивајући се на путопис Е. Челебије, у чланку о Вучитрну, забележио да је након успона у развоју, Вучитрн доживео прекретницу у периоду Кандијској рата, када је почео да опада. Почетком средине 17.века је Вучитрн, по њему, имао око 2000 кућа, да би након неколико деценија у Вучутрну било затворено око 150 господских конака.
Грађа о привредним и демографским приликама у Трепчи ми за исти периоду није позната, тако да бих замолио наше уважене чланове који имају сазнања о истој, да ме упуте, али верујем да нису могле бити знатно другачије од оних у Вучитрну.
Једна веома битна околност је изостављена у Урошевићевој анализи, за коју верујем да пружа веома битне информације које би могле да објасне депопулацију у поменутим крајевима у другој половини 17.века а која није везана за Аустријско-турски рата и Сеобу становништва 1690. године.
Наиме, истражујући грађу о избијању Велике епидемије куге у Бечу 1679. године сам наишао на наводе о великом таласу епидемије куге у Османском царству у периоду 1675-1684. године, која је захватила територије у Малој Азији и на Балкану а која се проширила на север и која је захватила Аустрију, Мађарску, Бохемију, Саксоније и наставила даље на север.
Иако још на нивоу спекулације, верујем да је ова епидемија, поред Вучитрна, захватила и Трепчу, и да је узела данак у људству, чиме је ударен последњи ударац рударској делатности у реону Трепче.
Верујем да је Ковачица за део непогођеног становништва послужила као склониште у које су се повукли како би избегли епидемију и да се култ Св. Врача (исцелитеља) усталио у Ковачици, међу виђеније трепчанске родове који су се у њу повукли под претњом куге.
Како би се другачије протумачио нагли пад и депопулација Вучитрна у периоду од средине 17.века до Аустријско-турског рата и Велике Сеобе становништва?
Дакле, на основу наведеног, верујем да су "Ковачани" заправо родови и фамилије које су проистекле од старих трепчанских родова који су се у време епидемије куге, која је владала на Балкану и захватила ширу област Вучитрна, повукли у Ковачицу како би избегли претњу по егзистенцију. У том контексту се међу тим родовима успоставио култ Св. Врача, исцелитеља, који се до данашњег времена одржао међу потомцима тог становништва и који чини једну од најмаркантнијих карактеристика Ковачана, која је при изучавању порекла родова који су у свом предању сачувала успомену на Ковачицу, као претходном станишту, често наводила на погрешан закључак да су Ковачани један хомоген род.
У овом случају, ДНК тестирање узорка родова који се у литератури наводе као Ковачани је било од пресудног значаја, јер је показало да се не ради о једном хомогеном роду, већ о скупу родова различитог генетског порекла.
Верујем да се у испитивању даљег порекла "Ковачана" може једино приступити индивидуално и тражити претке у некадашњем становништву Трепче. Индиције да су преци Ковачани заправо становници Трепче и непосредне околине из периода 16. века управо дају примери Ћамиловића и Кадића.
Ја ћу у наредном периоду, за оне које то занима, покушати да на српски језик преведем попис хришћанског становништва Вучитрна и Трепче из горе наведеног пописа који је на албански превео и обрадио С. Пулаха.
Замолио бих наше упућеније чланове да ме упуте, ако имају више информација о поменутој епидемији која је захватила Стару Србију у периоду између 1675. и 1684. године.
На крају, једна мала допуна у вези са историјским записима о родовима који су проистекли из Ћамиловића.
Иако постоји род Јаргића, пореклом из Вучитрна, који слави Св. Враче, по казивању Ћамиловића из Вучитрна, они нису исти род нити су у било каквим родбинским односима са Ћамиловићима у последњих 150 до 200 година. Ово наравно, не искључује поменуте Јаргиће из групе Ковачана.
У Ћамиловићима постоји један огранак, који се унутар рода, ради распознавања, популарно називао Јаргићи, по Јаргастију (Јарги) који је живео у другој половини 19. века а чији је потомак мој саговорник.
Исто тако, не постоји посебан род Кекереза. Као и код огранка који су се називали Јаргићи, "кикирези" је надимак за други огранак Ћамиловића, чији је предак био слабијег материјалног стања а имао јако велико потомство па су деца била често гладна те су била пргава као "кикирези" ( у народу се тај назив користио за петлиће).