Аутор Тема: Ковачани  (Прочитано 11125 пута)

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 274
  • I2-A1221
Ковачани
« послато: фебруар 19, 2017, 01:46:57 пре подне »
„Стара црногорско-херцеговачка досељеничка струја на Косову“

Област Вучитрнске Шаље захвата јужне огранке Копаоника, североисточно од Косовске Митровице и састоји се од 30 села, од којих су 6 у Мировачком, 3 у Лапском а остала у Вучитрнском срезу.

Међу динарским досељеничким струјама на Косову се по својој бројној јачини нарочито истиче црногорско-херцеговачка струја. За време ширења средњевековне Србије према југу, нарочито у XIV веку било је миграције становништва и из црногорско-херцеговачких предела према Косову, када их је било чак и на југу Македоније .

У становништву разређену Косовско-метохијску област услед тих ратова и услед исељавања Срба због компромитованости у помагању Аустријанцима и у једном и у другом рату, почело се после извесног смирења, досељавати становништво са разних страна. Досељавање је нарочито било јако из западних планинских области, и наших и арбанашких.

Из извештаја аустријског фелдмаршала Ветеранија из 1689. године, пред прву српску сеобу, види се да су услед ратовања била напуштена готово сва села око Трепче, Вучитрна и Приштине. У њој је према мојом испитивањима после те њене опустелости 1689-1690. Почело да продире арбанашко становништво од племена Шаље и српско становништво из црногорске Херцеговине.

Арбанаси су захватили јужни и југоистични део, а Срби западни и северни део области. После великих трвења и борби, које су трајале све до пред крај прошлог века, Арбанаси су успели да протерају готове све Србе. Последњи су се из овог предела, и то из села Ковачице, иселили већ тада у слободну Топлицу, у село Точане. А ти су се становници Ковачице селили и у села косовске равнице, где су могли бити мирнији но по планинском и шумовитом подножју Копаоника, око Трепче. Тих Ковачана, како се зову по тој Ковачици на Копаонику, има сада у десет села косовске равнице (у Јаниној Води, Племетини, Сибовцу, Главотини, Бивољаку, Врници, Бањској, Сливовици, Бабином Мосту и Крушевцу). Сви славе Свете Враче а за старину наводе Црну Гору, Херцеговину а само у једном селу одређеније - Колашин.

Међу расељеним српским становништвом са те јужне копаоничке падине било је свакако досељеника и из других црногорско-херцеговачких предела, то тим пре што таквих досељеника има у Косовској котлини и изван предела Трепче.
Многи од ових досељеника црногорско-херцеговачке струје нису из својих завичаја директно полазили на Косово и у Косовску област већ су у њих долазили из других области на западу у којима су се били настанили. Урошевић закључује да су једни досељеници ове струје избијали у у долину горњег Ибра, одакле су потом у Косовску котлину улазили са севера, а други преко Чакора и других јужних превоја а потом преко преко Метохије и Подриме ишли на Косово .

Досељеници из ове струје по правилу били имућнији људи, који су са собом водили и своје рођаке и пријатеље те да су чак и Мрњавчевићи досељени из Херцеговине.

Урошевић, А. "O Косову : антропогеографскестудије и другисписи", Приштина : Народна и универзитетскабиблиотека "ИвоАндрић"; Приштина : Институтзасрпскукултуру; Гњилане: Књижара "Свети Сава", 2001.


Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 274
  • I2-A1221
Одг: Ковачани
« Одговор #1 послато: фебруар 19, 2017, 02:06:41 пре подне »
Попис фамилија од рода Ковачана

У наставку је непотпун попис родова/фамилија које су пребивале и које су исељене из Ковачице, који је састављен на основу објављених извора.

Анђелковићи (Св.Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи Радовићи и „Милетићи“(Анђелковићи и Миленковићи). Досељен - Милета са сином и унуцима Анђелком и Миленком. Од Миленка су Миленковићи.Око 60 кућа у Косаници, село Доње Точане су дошли из Ковачице.

Антићи (Св.Врачи) Доње Точане , Куршумлија. Ковачани. Из Ковачице одсељени у Црквену Водицу (Вучитрн) одакле су се вратили у Доње Точане. Доселили се Коста са синовима Радосавом, Радоњом и Ратком; и Милош са синовима Милојем, Миланом и Видосавом. Око 60 кућа у Косаници, село Доње Точане су дошли из Ковачице.

Антићи (1 кућа, Св.Врачи) Црквена Водица, Обилић. Називају се „Ковачани“. Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) за доласка мухаџира прешао у Топлицу у село Точане (Куршумлија). У Црквену Водицу досељен 1927. године као колониста.

Апостоловићи (1 кућа, Св.Врачи) Слатина, Вучитрн. Ковачани. Досељени из Сливовице и род су са Пантићима, Лазићима и Мићолцима. Око 1895. године 2 куће - Апостоловићи (1 кућа) у Слатини код Вучитрна и Танасковићи (1 кућа) у Вучитрну.

Апостоловићи (Св.Врачи) Бањска, Вучитрн. Ковачани. Апостоловићи и Милићи су род са Ковачанима у Сливовици (Вучитрн). Свих заједно 4 кућа. Од њих су и Апостоловићи у Слатини код Вучитрна. Они су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Бановићи (13 кућа, Св.Врачи) Бановићи, Рашка. Ковачани. Дошли из Врачева.

Бановићи (3 куће, Св.Врачи) Рвати, Рашка. Ковачани. Дошли су из села Бановића од рода Бановића у Џепама код Ћирковића (Лепосавић). У Џепе су дошли „из преко Ибра“из предела Врачева. Род су са Бановићима у Шипачини (Рашка).

Бановићи (1 кућа, Св.Врачи) Шипачина, Рашка.  Дошли су из Џепа код Ћирковића (Лепосавић) и род су са Бановићима из Ћирковића (Лепосавић) и Рвата (Рашка).

Бановићи (2 куће, Св.Врачи) Радошићи, Рашка. Ковачани. Доселили се из Врачева у Старој Србији

Бановићи (1 кућа, Св. Врачи) Куршумлија, Куршумлија. Ковачани. Доселили се из Ђуревца (Блаце). Даљим пореклом из Бановића у Џепама у копаоничком сливу Ибра.

Бановићи (1 кућа, Св. Врачи) Шарпељ, Рашка. Ковачани. Доселили се из Џепа Бановића(Рашка), призетио се у Обрадовиће

Бановићи (Св. Врачи) Постење Ибарско, Лепосавић. Ковачани. Предак Јово се призетио. Има их три кућа а једна слави Свете Враче.

Бановићи (4 кућа, Св. Врачи) Ћирковиће, Лепосавић. Досељени из Врачева, вероватно дошли из Бановице (Нови Пазар). Своје порекло везују за Кадиће код Лешка.

Величковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани.  Досељени из Лесковчића код Обилића. Досељен је Величко са синовима Ђурђем, Стојком, Богданом и Бојком.

Вучковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Лазар са синовима Љубом, Чедом и још тројицом синова који су погинули у Балканским ратовима.

Вучковићи (Св. Врачи) Јариње, Лепосавић. Ковачани. Називају се „Лештани“. Иста су фамилија са Ђорђевићима, Свих заједно 4 кућа. Доселили су се из Лешка (Лепосавић) а даљим пореклом  су из Ковачице (Косовска Митровица) у Копаоничкој Шаљи.

Димитријевићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Давид са синовима Илијом и Димитријем.

Ђорђевићи – Остраћани (5 кућа, Св. Врачи) Влајковци, Брус. Ковачани. Овамо се доселио прадед из Остраћа, засеока у копаоничком подручју сливу Ибра. Најдаљу старину знају у Ковачици. Из Влајковаца од Остраћана – Ђорђевића су Ђорђевићи у Брусу 4 куће.

Ђорђевићи – Остраћани (4 куће, Св. Врачи) Брус, Брус. Доселили се из Влајковаца код Бруса 1872. Најдаљу старину знају у Ковачици.

Ђорђевићи (Св.Врачи) Јариње, Лепосавић. Ковачани. Називају се „Лештани“. Иста су фамилија са Ђорђевићима, свих заједно 4 кућа. Доселили су се из Лешка (Лепосавић) а даљим пореклом су из Ковачице (Косовска Митровица) у Копаоничкој Шаљи. Преци су им се доселили јако давно, вероватно из околине Пећи у оквиру метохијске струје а старином су из Ковачице. Према предању, била су три брата. Један је остао у Ковачици, други је у околини Лешка и од њега су Кадићи а трећи се одселио у околину Пећи чији су вероватно потомци данашњи Ђорђевићи у Доњем Јарињу.

Живићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани.  Родоначелник Жива остао у Ковачици а досељен му је син Благоје.

Илићи (5 кућа, Св. Врачи) Куршумлија, Куршумлија. Ковачани. Један су род са Илићима (Радовановићима) у Доњем Точану.

Илићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Надимак „Радовановићи“. Један су род Радовановићи, Илићи и Тодоровићи. Доселио се Радован са синовима Стојадином, Благојем и Милосавом, од кога су Илићи. 5 кућа исељено у Куршумлији.

Јаргићи (Св. Врачи) Вучитрн, Вучитрн. Ковачани. Старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 кућа Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику. Исти су род Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези, свих заједно има 15 кућа.

Јаргићи (1 кућа, Св. Врачи) Србица, Србица. Пореклом из Вучитрна.

Јаргићи (Св. Врачи) Трепча, Косовска Митровица. Ковачани. Називају се „Ћамиловићи“. Трговачки род који се из Трепче иселио у Вучитрн након Сеобе.

Јовичићи (3 куће, Св. Врачи) Трећак, Куршумлија. Ковачани. Пантићи и Јовичићи су исти род, Свих заједно има 6 кућа у Трећаку (Јошје) код Блажева на Копаонику. Дошли су из Ковачице после рата 1877-78.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 274
  • I2-A1221
Одг: Ковачани
« Одговор #2 послато: фебруар 19, 2017, 02:10:29 пре подне »
Кадићи (10 кућа, Св. Врачи) Лешак, Лепосавић. Ковачани. Досељени крајем 17. или срединм 18. века из Ковачице (Косовска Митровица) у Копаоничкој Шаљи а најдаљом старином из племена Куча. Имају предање да су у Ковачици живела три брата Вилимоновића. Један брат је остао у Ковачици, други се одсели у околину Пећи а трећи дође у Лешак и настани се на месту које се по досељенику „Ковачану“ назва Ковачевац.

Кекерези (Св. Врачи) Вучитрн, Вучитрн. Ковачани. Старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 кућа Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику. Исти су род Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези, свих заједно има 15 кућа.

Ковачани (4 куће, Св. Врачи) Бивољак, Вучитрн. Ковачани. У Бивољаку су дошли из Ковачице 1830. године. Даљим пореклом су из Црне Горе.

Ковачани (1 кућа, Св. Врачи) Врница, Вучитрн. У село Врницу су прешли из Сливовице 1908. године.

Ковачани (11 кућа, Св. Врачи) Главотина, Вучитрн. Ковачани. У село Главотину су дошли из Ковачице око 1830. године. Даљом су старином из Црне Горе.

Ковачани (4 куће, Св. Врачи) Племетина, Обилић. Ковачани. Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1840. године.

Ковачани (9 кућа, Св. Врачи) Сибовац, Приштина. Ковачица. Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1860. Године. Даља старина им је у Црној Гори.

Ковачани (6 кућа, Св. Врачи) Јанина Вода (Црквена Вода), Обилић. Ковачани. Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1860. године. Купили земљу од Арбанаса Рустема. Даљом старином из Црне Горе.

Ковачани (2 куће, Св. Врачи) Бабин Мост, Вучитрн. Ковачани.  Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) почетком 19. века.

Костићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Петровићи, Радовићи, Радоњићи и Костићи.

Кузмановићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Огњан са синовима Светозаром и Николом.

Лазићи (7 кућа, Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Називају се „Ковачани“.Иста су фимилија Пантићи, Лазићи и Мићолци. Старином су из Колашина у Црној Гори одакле су се у 18 веку преселили на Копаоник, прво у Ржану (Косовска Митровица) па онда у Качандол (Косовска Митровица) одакле су се 1820. године преселили на садашње место које је било под лугом. То место (атар села) који су „заузели“или купили, доцније су продали Арбанасима из Смрековнице да би им били чифчије и имали заштиту од њих. Пантићи и Лазићи су постали од двојице досељене браће (Панте и Ђурка) а Мићолци су постали деобом. Појасеви за Лазиће су у 1935. години од досељења: Ђурко-Лаза-Јанко-Радован (57 година). Од Ковачана су се око 1895. године иселиле у Топлицу код Куршумлије две куће.
Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Лештани(1 кућа, Св. Врачи) Пискање, Рашка. Ковачани. Од Ковачана из Лешка (Вилимоновића- Кадића) су и Лештани 1 кућа у Пискању, па Радовановићи и Тодоровићи 8 кућа у Горњим Казновићима.

Лештани (1 кућа, Св. Врачи) Семетеш, Рашка. Ковачани. Дошли из Горњих Казновића (Рашка).

Лукићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Радојковићи и Лукићи. Доселили се Милић са синовима Радивојем, Костом и Милисавом; и Совроније са синовима Станиславом, Божидаром и Војиславом.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 274
  • I2-A1221
Одг: Ковачани
« Одговор #3 послато: фебруар 19, 2017, 02:13:31 пре подне »
Мијаиловићи - Жиже(4 куће, Св. Врачи) Бозољин, Брус. Ковачани. Доселили су се у Бозољин (Брус) код Блажева из Жигоља (Лешак). Избегли су у Карађорђево време у Лепенац. Даљим су пореклом из Жигоља (Лешак), отуд им надимак Жиже. У Жигоље су дошли из Сливовице на Косову док су старином из Ковачице – Ковачани.

Мијаиловићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи Радовићи и „Милетићи“(Анђелковићи и Миленковићи). Досељен - Миливоје са сином Мијаилом из Ковачице.

Миладиновићи (Св. Врачи) Мешево, Крушевац. Ковачани.

Милановићи (2 куће, Св. Врачи) Марковиће, Куршумлија. Ковачани. Дошли из Ковачице после рата 1877-78. године.

Миленковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи Радовићи и „Милетићи“ (Анђелковићи и Миленковићи). Досељен - Милета са сином и унуцима Анђелком и Миленком. Од Миленка су Миленковићи.

Милићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи Радовићи и „Милетићи“ (Анђелковићи и Миленковићи) Досељен Миле са сином Миљком  из Ковачице.

Милићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину

Милићи (Св. Врачи) Бањска, Вучитрн. Ковачани. Апостоловићи и Милићи су род са Ковачанима у Сливовици (Вучитрн). Свих заједно 4 кућа. Од њих су и Апостоловићи у Слатини код Вучитрна. Они су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Милованкићи (5 кућа, Св. Врачи) Батоте, Брус. Дошли из Ковачице одмах после рата 1877-78[20].

Милутиновићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Мићолци (5 кућа, Св. Врачи)Сливовица, Вучитрн.Називају се „Ковачани“.Иста су фимилија Пантићи, Лазићи и Мићолци. Старином су из Колашина у Црној Гори одакле су се у 18 веку преселили на Копаоник, прво у Ржану (Косовска Митровица) па онда у Качандол (Косовска Митровица) одакле су се 1820. године преселили на садашње место које је било под лугом. То место (атар села) који су „заузели“ или купили, доцније су продали Арбанасима из Смрековнице да би им били чифчије и имали заштиту од њих. Пантићи и Лазићи су постали од двојице досељене браће (Панте и Ђурка) а Мићолци су постали деобом. Појасеви за Лазиће су у 1935. години од досељења: Ђурко-Лаза-Јанко-Радован (57 година). Од Ковачана су се око 1895. године иселиле у Топлицу код Куршумлије две куће.

Николићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Радоња са синовима Никићијем и Јанићијем. Од Никићијевог сина Драгића су Стевановићи у селу Брежане (Блаце) а од Јанићија су Миладиновићи у Мешеву код Крушевца.

Нинићи (12 кућа, Св. Врачи) Јариње, Лепосавић. Дошли средином 19 века из предела Врачева (Лепосавић). Не знају порекло ни време досељења. Старији досељеници. Неки говоре да су прво дошли у неко село преко Ибра око Врачева а онда у Јариње. Рођакају се са Кадићима из Лешка али не знају зашто.

Пантићи (3 куће, Св. Врачи) Трећак, Куршумлија. Пантићи и Јовичићи су исти род, Свих заједно има 6 кућа у Трећаку (Јошје) код Блажева на Копаонику. Дошли су из Ковачице после рата 1877-78.

Пантићи (3 куће,Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Називају се „Ковачани“.Иста су фимилија Пантићи, Лазићи и Мићолци. Старином су из Колашина у Црној Гори одакле су се у 18 веку преселили на Копаоник, прво у Ржану (Косовска Митровица) па онда у Качандол (Косовска Митровица) одакле су се 1820. године преселили на садашње место које је било под лугом. То место (атар села) који су „заузели“или купили, доцније су продали Арбанасима из Смрековнице да би им били чифчије и имали заштиту од њих. Пантићи и Лазићи су постали од двојице досељене браће (Панте и Ђурка) а Мићолци су постали деобом. Појасеви за Лазиће су у 1935. години од досељења: Ђурко-Лаза-Јанко-Радован (57 година). Од Ковачана су се око 1895. године иселиле у Топлицу код Куршумлије две куће.

Пантићи или Ковачани (4 куће, Св. Врачи) Бањска, Вучитрн. Ковачани. У селу Бањској код Вучитрна су Пантићи или Ковачани 4 куће. Овде су прешли из Сливовице и од Пантића око 1905.године.

Перићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Петровићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Петровићи, Радовићи, Радоњићи и Костићи.  Досељен је Танаско са синовима Радославом, Антоније и Видосавом од кога су Танасковићи.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 274
  • I2-A1221
Одг: Ковачани
« Одговор #4 послато: фебруар 19, 2017, 02:18:25 пре подне »
Радисављевићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Гаја са сином Миладином из Ковачице.

Радовановићи(Св. Врачи)Горњи Казновићи, Рашка. Од Ковачана из Лешка (Вилимоновића- Кадића) су и Лештани 1 кућа у Пискањи, па Радовановићи и Тодоровићи 8 кућа у Горњим Казновићима.

Радовановићи (Св. Врачи)Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Радовановићи, Илићи и Тодоровићи. Доселио се Радован са синовима Стојадином, Благојем и Милосавом, од кога су Илићи. 5 кућа је  исељено у Куршумлију.

Радовићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи, Радовићи и „Милетићи“(Анђелковићи и Миленковићи). Досељен Раде са синовима Милошем, Цветком и Милуном из Ковачице.

Радовићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Други род Радовића од Ковачана у Доњем Точану. Један су род Петровићи, Радовићи, Радоњићи и Костићи. Досељен Раде са синовима Милојем, Стеваном и Ђоком  из Ковачице.

Радојковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Радојковићи и Лукићи. Доселио се Антоније са синовима Јеротијем и Дикомиром из Ковачице.

Радоњићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Петровићи, Радовићи, Радоњићи и Костићи. Радисав досељен са синовима Грујом, Јовом, Савом, Цветком и Ђуром, чији се син Младен одселио на Косово.

Савићи( 3 куће,Св. Врачи) Бабин Мост, Вучитрн. Урошевић је забележио Ковачане на Косову у селу Бабином Мосту.

Станковићи (Св. Врачи) Перане, Подујево. Ковачани - Станковићи и Филиповићи су исти род. Заједно их има 3 куће. Дошли из Горњег Точана (Куршумлија) после Балканских ратова 1912-1913 где су досељени из Ковачице.

Стевановићи (Св. Врачи) Брежане, Блаце. Ковачани.

Стевићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Танасковићи (1 кућа,Св. Врачи) Слатина, Вучитрн. Ковачани. Досељени из Сливовице и род су са Пантићима, Лазићима и Мићолцима. Око 1895. године 2 куће - Апостоловићи 1 кућа у Слатини код Вучитрна и Танасковићи 1 кућа у Вучитрну.

Танасковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Досељен је Танаско са синовима Радославом, Антоније и Видосавом од кога су Танасковићи.

Танасковићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Тодоровићи(Св. Врачи) Горњи Казновићи, Рашка. Од Ковачана из Лешка (Вилимоновића- Кадића) су и Лештани 1 кућа у Пискањи, па Радовановићи и Тодоровићи 8 кућа у Горњим Казновићима.

Тодоровићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Радовановићи, Илићи и Тодоровићи. Доселио се Тодор са синовима Милутином, Фићенијем и Аксентијем из Ковачице.

Точанци (1 кућа, Св. Врачи) Доње Кориље, Звечан. Ковачани. Исељеници из Точана су Точанци: 1 кућа у Доњем Кориљу под Звечаном и у Београду.

Точанци (1 кућа, Св. Врачи) Београд, Београд. Ковачани. Исељеници из Точана су Точанци: 1 кућа у Доњем Кориљу под Звечаном и у Београду.

Ћамиловићи (Св. Врачи) Вучитрн, Вучитрн.Ковачани. Старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 кућа Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику. Исти су род Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези, свих заједно има 15 кућа.

Ћамиловићи (1 кућа, Св. Врачи ) Недаковац, Вучитрн.Ковачани. Старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 кућа Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику. Исти су род Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези, свих заједно има 15 кућа.

Филимоновићи (8 кућа, Св. Врачи) Доња Јошаница, Блаце. Ковачани. Досељени у Топлицу из Лешка од рода Кадић-Филимоновић након Берлинског Конгреса.

Филиповићи (Св. Врачи) Перане, Подујево.Ковачани - Станковићи и Филиповићи су исти род. Заједно их има 3 куће. Дошли из Горњег Точана (Куршумлија) после Балканских ратова 1912-1913 где су досељени из Ковачице.

Филиповићи - Нићифоровићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Досељен је Филип са синовима Радојицом. Крстом, Миленком, Ристом, Јосијем, Радославом, који је одсељен у Богујевац(Куршумлија)и Божом, који је одсељен у Стопању (Трстеник).

Шљери (9 кућа, Св. Врачи) Бозољин, Брус. Ковачани. Досељени из Ковачице у Копаоничкој Шаљи. Једно са њима су Мијаиловићи: (Жиже или Лазићи), Миловановићи и Јовановићи у Бозољину и у топличким селима Праворађи, Влахињи, Гргуру и Барбатовцу.

Шљери (2 куће, Св. Врачи) Ковизле, Брус. Досељени из Ковачице у Копаоничкој Шаљи. Једно са њима су Мијаиловићи: (Жиже или Лазићи), Миловановићи и Јовановићи у Бозољину и у топличким селима Праворађи, Влахињи, Гргуру и Барбатовцу.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 274
  • I2-A1221
Одг: Ковачани
« Одговор #5 послато: фебруар 19, 2017, 02:19:08 пре подне »
Извори:

Татомир Вукановић“Дреница – Друга српска Света гора“, Музеј у Приштини и Народна универзитетска библиотека у Приштини, 1998.

Радомир М. Илић: „Ибар: Антропогеографска проучавања“, Српска краљевска академија: Српски етнографски зборник, књига 6,
Београд 1905.

Ђурђе Миленковић, Доње Точане - Становништво, преци и потомци (друго допуњено издање), Призард - Београд, 2002.

Благоје Павловић, Насеља и миграције становништва општине Лепосавић, Институт за српску културу Приштина,Лепосавић, 2003.

Радослав Љ. Павловић „Копаоник: Антропогеографска проучавања“,необјављени рукопис, Етнографска збирка у Архиву Српске академије Наука и Уметности, Београд

Радослав Љ. Павловић, у необјављеном рукопису, под називом “Свети Врачи“, који се чува у Етнографској збирци у Архиву Српске академије Наука и Уметности (сигнатура: Е-476-VII-A-26)

Радослав Љ. Павловић, у необјављеном рукопису, под називом „Ковачани“, који се чува у Етнографској збирци у Архиву Српске академије Наука и Уметности (сигнатура: Е-476-VII-A-27)

Атанасије Урошевић, Косово, Српски етнографски зборник, књига LXXVIIIНасеља и порекло становништва, књ. 39, Београд1964.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3215
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Ковачани
« Одговор #6 послато: фебруар 19, 2017, 10:33:52 пре подне »
Свака част! Видим неке породице које себе држе за старинике од пре Сеобе, попут Ћамиловића... Уколико није било прибраћивања, види се да су се Ковачани поприлично размножили... С друге стране постоје породице са славом Св. Врачи у долини Ибра, којима је магловито предање, а везивање за Ковачане је новијег датума; па тако имамо Ракиће, Недељковиће, Милентијевиће из Грабовца, Раковиће из Житковца, као и Савиће и Радосављевиће из Борчана, који су један род са Лекановићима, Волићима, Кузићима и Јањићима из суседног Брзанца на Копаонику. Себе држе за старинике. Све у свему Ковачани су један веома битан род, био он хомогеног генетског матријала или не.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 274
  • I2-A1221
Одг: Ковачани
« Одговор #7 послато: фебруар 19, 2017, 01:23:57 поподне »
Свака част! Видим неке породице које себе држе за старинике од пре Сеобе, попут Ћамиловића... Уколико није било прибраћивања, види се да су се Ковачани поприлично размножили... С друге стране постоје породице са славом Св. Врачи у долини Ибра, којима је магловито предање, а везивање за Ковачане је новијег датума; па тако имамо Ракиће, Недељковиће, Милентијевиће из Грабовца, Раковиће из Житковца, као и Савиће и Радосављевиће из Борчана, који су један род са Лекановићима, Волићима, Кузићима и Јањићима из суседног Брзанца на Копаонику. Себе држе за старинике. Све у свему Ковачани су један веома битан род, био он хомогеног генетског матријала или не.

Izvinjavam se na latinici!

Na žalost, Miloše, istorijski i drustveni okviri u kojima je Kovačica naseljena,kako su rod ili rodovi koji su je naseljavali evoluirali a zatim se iselili je jos uvek jedna velika nepoznanica zbog odsustva pisanih tragova na našim prostorima.

Uz dužno postovanje prema Atanasiju Urosevicu i njegovom kapitalnom radu na ispitivanju i prikupljanju gradje o poreklu i kretanju stanovnistva na Kosovu, zakljucke koje iznosi na osnovu usmenih predanja prihvatam sa zadrškom i kao pretpostavke jer se na žalost, u odsustvu druge gradja, ne mogu potvrditi.

Jedine validne informacije koje su dostupne a koje mogu negde ukazati na period naseljavanja Kovacice stanovništvom koje nazivamo Kovacanima su Opsirni katastarski popis Oblasti Brankovića iz 1455. godine i naučni radovi koji čiji je predmet bio razvoj srednjevekovnog rudarstva na Kosovu i Metohiji.

U popisu Oblasti Brankovića je navedeno selo Kovačica koje je bilo opustelo sto logično implicira da su preci stanovnistva Kovacice iz kasnog srednjeg veka doseljeni nakon 1455.godine.

Mislim da je sasvim uputno pretpostaviti da je taj migratorni talas koji je doveo pretke Kovačana u oblast Trepče, u kome je rudarstvo zamrlo tek krajem 16. veka bio potaknut ekonomskim prilikama s obzirom da su istraživanja starog rudarstva na Kopaoniku ukazala da je Kovačica bila u sastavu rudarskog kompleksa Trepče. Isto tako, ako se prati kretanje tog, uslovno rečeno, prvog migratornog talasa, posle Austrijsko-turskih ratova, evidentno je da su se Kovacani kretali i nastanjivali na staništima u blizini rudarskih i trgovačkih centara ( Borčane-Brzance; Lešak-Ostraće-Belo Brdo; Kriva Reka-Kovači; Raška).

I ova teza je na nivou pretpostavke o kontinuitetu starog rudarstva na prostorima Kopaonika iako je evidentno prema pomenutom popisu da je došlo do diskontinuiteta stanovnistva.

Ono sto meni indikuje bolji društveno-ekonomski status Kovancana, koji bi mogao da se poveze sa učešćem u privredi tog kraja jeste činjenica da su u nekoliko slučajeva, familije ili rodovi koji su se iseljavali, kupovali zemlju u novim sredinama. Takav slučaj je zabeležio Urosevic kod nekih Kovačana koji su se spustili u kosovsku kotlinu a prvo stanište Kadića-Filimonovića u Lešku, uzvišica ili brdo Kovačevac, zauzima centralno mesto u selu.

Dugo sam pokušao da utvrdim jedan koliko toliko pouzdan indikator posredstvom koga bi moglo poreklo Kovačana da se istražuje i jedini kriterijum koji svi Kovacani i njihovi potomci ispunjavaju jeste krsna slava jer mi se čini da je to jedina stabilna konstanta koja se nije menjala kroz istoriju. Ovo se negde i poklapa sa razmišljanjima Radoslava Pavlovića, koji je u svojim istraživanjima nedvosmisleno povezao Kovačane sa krsnom slavom Sv. Vračeva. Dalje, s obzirom da je dobar fokus njegovog rada bio usmeren na istrazivanje specifičnih etnickih grupa koje su se bavile rudarstvom, smatram da ga je smrt na žalost sprečila da pored Kuliza, opise drugu grupu stanovnistva koja je imala znacajnu ulogu u srpskom rudarstvu - Kovačane - Svetovračane.

Dugogodišnja analiza stanovnistva koje na našim prostorima slavi sv. Vrače mi je ukazala na nekoliko lokacija koje bi potencijalno, zbog velike koncentracije rodova čija je ovo krsna slava, mogle da budu prvobitna staništa predaka Kovačana. To su oblasti srednjevekovnog Pilota i južne Zete, prevashodno oko grada Kupelnika, zatim Velji Zalaz u Njegušima, u Katunskoj Nahiji i Paštrovići. Postoji i izvesna verovatnoća da su u srednjem veku Sv. Vrači kao krsna slava bili značajnije prisutni i na potezu od Ravnog do Čapljine, gde i dalje neki stari hercegovacki rodovi, koji se smatraju starosedeocima, slave tu slavu (poput Misita). Ova oblast je kroz čitav srednji vek trpela intenzivne drustvene i verske pritiske koji su uzrokovali konstantno iseljavanje pravoslavnog stanovnistva zbog cega su do danas samo ostali tragovi istog u tom podrucju.

Bilo bi interesantno uporediti genetski materijal rodova koji slave ovu krsnu slavu na pomenutim lokacijama (ili njihovih potomaka) i uporediti sa istim kod Kovačana. Pretpostavljam da bi došlo do manjeg ili većeg podudaranja.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 274
  • I2-A1221
Одг: Ковачани
« Одговор #8 послато: март 20, 2017, 10:37:35 поподне »
У циљу утврђивања да ли Ковачани представљају генетски хомоген род или скупину збратимљених генетски разнородних родова, позивам потомке Ковачана и то нарочито Кадића из Лешка и Ковачана из Доњег Точана да ми се јаве како бисмо организовали генетско испитивање ради међусобног поређења маркера.

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3938
  • I2-PH908
Одг: Ковачани
« Одговор #9 послато: април 05, 2017, 01:01:45 поподне »
Прекопираћу неке од ранијих порука са резултатима тестираних Ковачана.

Филимоновић, Св.Врачи, Доња јошаница, Блаце/Топлица/СРБ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема неког посебно блиског од досад тестираних. Занимљиво је да кад сам гледао остале I2-CTS10228 који славе Св.Враче, крајишки Ерори и нису тако предалеко од Филимоновића 4/18 мада због географске удаљености тешко је објаснити једну такву везу.

Управо ми је Филимоновић јавио да је добио позитивне резултате на А1221. То је колико знам први потврђен резултат на ову подграну код нас на Пројекту.

На ФТДНА Пројекту овој грани припада 6 тестираних: два Бугарина, један тестирани са подручја Албаније, један са подручја Молдавије, један Летонац и један Украјинац.

На Y-Fullu старост гране је процјењена на 1650 година, значи непосредно пред почетак словенских сеоба.


Ван мреже Синиша Јерковић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3938
  • I2-PH908
Одг: Ковачани
« Одговор #10 послато: април 05, 2017, 01:02:07 поподне »
Филиповић, св. Врачи,  Доње Точане, Куршумлија, Србија

Припада хаплогрупи I2-CTS10228, по свој прилици грани Z17855>A1221. Треабо би припадату истом роду Ковачана као и Филимоновић. Имају додуше маркера разлике, али и неких идентичних блокова, па бих рекао ипак да се аради о истом роду. Исцрпан и занимљив текст о Филиповићима, послао ми је Еквинокс, па га објављујем овдје, а објавићу га и на теми о Ковачанима.

"Филиповић, Св.Врачи, Доње Точане, Куршумлија/Топлица/СРБ

Припада роду Ковачана који су у село Доње Точане досељени из Ковачице (Косовска Митровица) после Берлинског Конгреса.Тестирани потиче од ужег братства Филиповића (Нићифоровића) и броји следећа колена: Филип – Крста – Добривоје – Мирослав – Љубинко – Горан.

О Ковачанима насељеним у селу Доње Точане, Ђурђе Миленковић, аутор монографије „Доње Точане – становништво – преци и потомци (родослови) наводи следеће податке:

Највећи број досељеника у Точане после ослобођења Топлице су из села Ковачице из косовског дела копаоничког подручја. Према Атанасију Урошевићу, Срби су Ковачицу населили 1710. Године, досељавањем из Колашина – Црне Горе односно, из његове околине.
Ковачица се налази на југозападном делу Копаоника, близу Старог Трга, на надморској висини између 1264 м.н.в (Весековце) и 1883 м.н.в (врх Барељ изнад Бајгоре). Село је окружено високим планинским масивима а мештани су се бавили сточарством.

У предео Трепче, по његовој запустелости (1689/1690) почело је да продире албанско становништво из Скадарске Малесије, из племена Шаље, и  српско становништво из Херцеговине и Црне Горе. Арбанаси су захватили јужни и југоисточни обод а Срби западни и северни део области. Насељени из Скарадске Малесије који су населили села Бајгора, Сељанци, Бољетин, Жажа и Ковачица су из браства Пец, које припрада фису Шаља.

После великих трвења и борби, Арбанаси су успели да протерају те Србе готово све. Последњи исељеници у топличко село Точане били су из села Ковачица.

По присећању старијих Точанаца, у старој постојбини је била развијена „хајдучија“ и по неки Ковачанин би за једну ноћ дотеривао „буљуке“ оваца и говеда које је отимао из суседних села. Пошто им се враћало истом мером, сопствену стоку су чували најодважније, обавезно са пушком у рукама. Иако су важили за одважне и храбре, Ковачани су трпели „зулум“ од арнаутског становништва, посебно оних из суседног села Бајгоре. Због њих су на крају и напустили Ковачицу, у коју су се одмах уселили ови из Бајгоре.
Ковачани (тако се називају у недостаку правих корена) су живели у Ковачици око 90-169 гдоина, зависи како која грана. Досељавањем у Доње Точане, његови становници нису задржали старо презиме већ су она давана према првом досељеном претку, слично као и у старом крају.

Сви Ковачани славе Св. Враче. Међутим, због крви и других разлога, често су крсне славе мењане, тако да овај путоказ не може бити поуздан. Ердељановић помиње Св. Враче као крсну славу браће Хрса, Друга и Гача из села Залазе код Цетиња [Његуши]. Сва три брата су живела половином 14 века и имали потомке који су се исељавали по целом простору Југославије.

Досељеници из Ковачице и њихови потомци у Доњем Точану су:
Мијаиловићи, Милићи, Радовићи, Милетићи (Анђелковићи и Миленковићи – Милетићи), Филиповићи (Нићифоровићи), Радовићи, Радоњићи, Костићи, Петровићи, Танасковићи, Величковићи, Живићи, Кузмановићи, Николићи, Радојковићи, Лукићи, Лилићи (Радовановићи), Тодоровићи, Радисављевичи, Вучковићи, Антићи и Димитријевићи."

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 274
  • I2-A1221
Одг: Ковачани
« Одговор #11 послато: април 12, 2017, 08:39:18 пре подне »
Захваљујући информацији коју сам добио од Руговца на објављене резултате Филиповића, испратио сам писане трагове о исељеним Пророковићима у Горњој Морачи и наишао на заиста интересантан траг о даљем пореклу Ковачана, који исте потенцијално доводи у везу са стариначким братствима у Вељем Залазу у Његушима.

Ковачани су упамтили и преносили са колена на колено предање (које је забележио и Ђуређе Миленковић) да им је "постојбина" (а ја бих рекао старина) у селу Сврке, у околини Колашина.

У данашњем селу Старче, које је удаљено 1 км од Сврка (које је по реалним појмовима могло да буде засеок села Сврка у 17 и 18 веку, с обзиром да су Сврке по величини веће село од Старча) постоји род Луковаца, „који су се ту настанили, након међубратстбеничког сукоба у Његушима. Од братства Пророковића су, иселили су се после тог ексцеса у Комане а затим Луково крај Никшића, да би се на крају населили у Горњу Морачу на "црковну земљу".(Р. Раосављевић; Караџиж и Шибалић)

Контактирао сам једног од најстаријих Луковаца у Старчу, који на жалост нема много података а те које се саопштио, се не поклапају са онима које је Раосављевића забележио. Родослов Луковаца у Горњој Морачи, који је забележио Раосављевић, имплицира да су три брата који су се доселили у Старче,рођени у првој половини 18 века, што је знатно раније од сазнања информатора, који каже да су Луковци најмлађе браство у Горњој Морачи, које се ту доселило пре 100 година. Исто тако, верујем да је и раосављевић потенцијално испустион неке претке које је предање Луковаца заборавило.
У контакту са једним Пророковићем из Залаза који живи у Котору сам утврдио да Пропроковићи из Залаза, иако дуго не остварују контакт са Луковицма, имају у предању да су Луковци у Горњој Морачи од њих.

Луковци су једини род који у Горњој Морачи и околним крајевима славе Св. Враче. Настањују село које је вероватно у 17 и 18 веку било део села Сврке (или су Сврке биле део Старча), које Ковачани памте као своју постојбину. Мислим да је траг конзистентан и одржив, бар са аспекта предања и географије иако се врененске одреднице информатора не поклапају. Верујем да би тестирање Луковаца и/или Пророковића из Залаза дефинитивно потврдило или оповргло претпоставку о вези Ковачана и старих Залажана.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1011
  • I1 P109
Одг: Ковачани
« Одговор #12 послато: април 12, 2017, 08:52:21 пре подне »
Код Лубурића стоји да су Луковци у село Старче дошли са Лукова (Никшић) око 1780, а да им је најдаља старина од Пророковића. Почетком 20. века једна кућа се населила у Ускоке, у Сировац, а једна у Дробњак, на Мљетичак. Имах једну баба-стрину која је била из те фамилије са Мљетичка.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже vojinenad

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2211
Одг: Ковачани
« Одговор #13 послато: април 12, 2017, 09:45:41 пре подне »
Колико ме памћење служи, мислим да се Старче помиње још у неким турским дефтерима из 15. и 16. в. У сваком случају ради се о старом насељу у које се најпре доселио поп Соа Томић чија је кућа некада била на месту где се данас налази ман. Морача, и коме су Немањићи као замену за то имање дали да се насели у Горњој Морачи, тако да је оно постојало још у то време када се градио манастир. Доста касније су се двојица браће, Драшко и Рашко Љешњани, доселили са Лијешња у Старче, и Драшко се оженио одивом Томића, а Рашко се спустио у зимовник крај саме реке Мораче где је зимовао са стоком. Од њега су се развила Љешанска братства у селу Рашко (Ћетковићи, Кљајићи, Рашчани, Симовићи), док су од Драшка Љешанска братства у селу Старче (Марковићи, Мујовићи, Павловићи, Стојановићи).
Мислим да су од давнина Сврке и Старче били два одвојена села, а претпостављам да је лоше упамћено предање разлог због чега се та два села бркају у предању Луковаца.

Ван мреже vojinenad

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2211
Одг: Ковачани
« Одговор #14 послато: април 12, 2017, 09:48:39 пре подне »
Или су можда Луковци у неком периоду из ко зна ког разлога прешли из Сврка у Старче?

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 274
  • I2-A1221
Одг: Ковачани
« Одговор #15 послато: април 12, 2017, 10:31:34 пре подне »
Код Лубурића стоји да су Луковци у село Старче дошли са Лукова (Никшић) око 1780, а да им је најдаља старина од Пророковића. Почетком 20. века једна кућа се населила у Ускоке, у Сировац, а једна у Дробњак, на Мљетичак. Имах једну баба-стрину која је била из те фамилије са Мљетичка.


Раосављевић преноси да су у Старче из Лукова досељени Лазар, Милија и Милутин. Док за Лазара и Милутина само набраја имена наредна два колена (оних чији су потомци остали да живе у Старчу), највећу пажњу посвећује Милијиним потомцима који се се иселили у Сировац а по којима може приближно да се датира када је један од тројице досељеника у Старче, могао бити рођен.  Милијини броје следеће пасове:  Јово – Мирко – Мијаило – Илија – Милија.

Мирко је 1916. погинуо на Мојковцу у 73. години, те би он требало да је рођен 1843. године.  Ако оријентационо узмемо да 25 година за једно колено, онда би Мијаило био рођен око 1818, Илија око 1793 а Милија нешто мало пре 1770. што се уклапа у Лубурићев податак и то само на основу Милијине гране, која се иселила у Сировац. За друге две немамо никаквих писаних трагова.

Раосављевић бележи да „ из села Старча, Мијајло са сином Миланом пређе у Сировац, гдје му се роде синови Келе и Мирко“ што би значило да су се ипак у Сировац иселили бар пола века раније с обзиром да се Мирко родио 1843. године у Сировцу.

Мени је генерално датирање проблематично са породичним предањима, које не може бити документовано.

Још један пример таквог случаја је оно што сам чуо пре неки дан од поменутог Пророковића из Котора, који ми је рекао да межу последнњим генерацијам постоји предање по коме се Поп Јово Пророковић (1731-1796), иначе отац Иване (мајке П.П. II. Његоша) и Лазара Пророковића, доселио из Невесиња у Залазе, што не само да је у супротности са Ердељановићем, који тврди да су Пророковићи грана Гаћовића односном, старих Залажана, већ се временски не уклапа са причом о одвајању Луковаца од њих, јер су се Луковци одвојили пре или за живота Попа Јова, кога млажи Пророковићи држе за родоначелника залашких Пророковића.

Зато сам и рекао, мислим да је доста пасова испуштено у родословљу и да исто тако, датирање не може бити потпуно поуздано за Луковце јер немамо информације за друге две гране, поред Милијине.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 274
  • I2-A1221
Одг: Ковачани
« Одговор #16 послато: април 12, 2017, 10:59:48 пре подне »
Или су можда Луковци у неком периоду из ко зна ког разлога прешли из Сврка у Старче?
Хвала ти, Војиненаде!

Многи би ми значило када бих успео доћи то тих дефтера!
Село Сврке код Колашина је упамћено код Ковачана као станиште са кога су се иселили и населили у Ковачици негде после 1690. године. Ђурђе Миленковић наводи 1710. годину.

Поред назива села Сврке, Ковачани и све фамилије које су касније од њих постали деобом, славе Св. Враче. Луковцу су једини род у Горњој Морачи који слави исту славу и један од ретких у Црној Гори иначе.

С обзриом на чињеницу да данас немамо материјалне изворе (или их још нисмо открили) за било какву верификацију односа ова два села у 17 и 18 веку, могућим променама у атару једног села у односу на друго, као ни могућност провере када су се тачно Луковци населили у Горњу Морачу, да ли су се прво наслелили у Сврке па прешли у Старче, или се једна грана непосредно по досељењу у Старче одвојила и основала домаћинство у Свркама, на удаљености од 1 км од остатка братства, а затим одатле иселила на Копаоник, мислим да је једини алтернативни начин утврђивања или оповргавања везе Ковачана и Луковаца тестирање једног Луковца из Горње Мораче или Пророковића из Залаза и поређењем хаплотипова са онима од Ковачана.

Да ли се слажете? Познајете ли неког од њих који би био заинтересован за бесплатно тестирање?

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 274
  • I2-A1221
Одг: Ковачани
« Одговор #17 послато: август 04, 2017, 04:39:49 поподне »
Након тестирања више родова који су забележени у литератури као Ковачани као и једног припадника рода Капетановића, који поред Пророковића чине братство Гачовића из Вељих Залаза, може се прелиминарно закључити да:

1. Родови који су забележени у литератури као Ковачани или имају породично предање које их везује за Ковачицу у неком историјском раздобљу, нису у сродству са Гачовићима из Вељих Залаза ( Капетановић, Св. Врачи, Котор/Вељи Залази, I2-PH908).

2. Међу тестираним Ковачанима се за сада уочавају четири различита рода:

(1) Филимоновићи, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228, Z17855 +, A1221 +). Тестирана су двојица.

(2) Кадићи, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223). Тестирана су двојица.

(3) Ковачани - Точанци:
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228);
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228, A1221-);
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Тестиран је по један припадник из сваке фамилије.

(4) Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (12-PH908). Тестиран је један.

Један Филимоновић и Стевановић су тестирани на 37 маркера и А1221. Упркос малој разлици на маркерима (4/37), Филимоновић је тестиран позитивно на Z17855 и А1221 док је Стевановић до сада тестиран негативно само на А1221. Резултати I2 - P37 SNP Pac ће даље утврдити којој СТЅ10228 подграни припадају Ковачани-Точанци.

Негативан резултат Стевановића на А1221 је довео до раздвајања Филимоновића од Ковачана - Точанаца у табели Српског ДНК пројекта.

С обзиром да Стевановић има потпуно поклапање на 18 упоредивих маркера са Филиповићем и један до два разлике на 18 упоредивих маркера у односу на Анђелковића и Тодоровића, у овом тренутку је оправдано претпоставити да су ове четири фамилије у ближем и даљем сродству, да су све А1221- и да нису у сродству са Филимоновићима, код којих оба тестирана имају потпуно поклапање на 23 упоредива маркера и који су А1221+.

Поред наведених, иако нигде нису директно доведени у везу са Ковачанима и Ковачицом, Проловићи (R1a) из Горње Бреснице, Прокупље су тестирани како би се утврдило да ли постоји генетска веза са Филимоновићима и то из разлога недовољно јасних друштвених односа и везе између ова два рода који датирају уназад више стотина година, заједничке славе, претходног станишта Проловића (село Сливовица, Вучитрн) које је забележено као једно од насеља у које су се Ковачани кроз дужи временски период исељавали, као и насељавање у село Остраће, суседног села Лешку, у истом историјском периоду као и Филимоновићи - Кадићи.

Поред ДНК тестирања, увидом у делимично сачуван/преведен попис Вучитрнског санџака (Selami Pulaha: Popullsia Shqiptare e Kosovës gjatë shek. XV - XVI) може се недвосмислено утврдити да је бар један од горе тестираних родова "старијих Ковачана" (Кадићи) живео у реону рударског комплекса Трепче у 16. веку. Андрија и Петар Кадић су пописани у махали Трепче под називом "Trebz". С обзиром да је попис датиран у периоду када је средњевековно рударство на Копаонику било и даље активно, као и хаплогрупу Кадића из Лешка која се често асоцира уз средњевековне рударе Сасе, логично је претпоставити да је долазак и боравак Кадића у Ковачици, био везан за рударску делатност. Самим тим се потврђује теза о економској условљености насељавања Ковачице и делатности "старијих Ковачана" који су из Ковачице исељени у време или непосредно након Аустријско-турских ратова. У ову групу неспорно спадају Кадићи, Филимоновићи, Јаргићи, Ћамиловићи и Кекерези, који су забележени као старији исељеници из Ковачице.

С обзиром да је долазак "млађих Ковачана", на првом месту, Ковачана - Точанаца, временски коинцидирао са обнављањем рудника Нови Безистан у Трепчи, сасвим је изгледно да је узрок досељења њихових предака у Ковачицу такође био економске природе, што ће истраживање у наредном периоду ближе појаснити.

Иако је статистички узорак малобројан, тренутна генетичка структура "Ковачана" изгледа овако:

(1) I2 Dinaric North:                    6 (67%)
CTS10288; Z17855+ A1221+:      2 (22%)
CTS10288; A1221 -:                    4 (44%)
(2) I2-Dinaric South:                   1 (11%)
(3) I2 M223:                               2 (22%)
Укупно:                                      9 (100%)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8325
Одг: Ковачани
« Одговор #18 послато: август 04, 2017, 05:14:48 поподне »
Свака част за анализу, Equinox. Притом је све употпуњено днк резултатима. Одличан посао. Нешто слично раде Аврамијевштаци, Пјешивци, Пивљани и Озринићи. Истина, не са тако детаљном етнолошком анализом, мада и нису тако компликовани као "Ковачани". :)

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3215
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Ковачани
« Одговор #19 послато: август 04, 2017, 06:09:46 поподне »
Oдличнo!

Штo ce тичe Kaдићa, њиxoвo пpeзимe мoжe дa aлудиpa нa "кaдиjу"- цapиникa у Tpeпчи, o чeму пишe Mиxaилo Динић. Ta je улoгa билa нaмeњeнa Дубpoвчaнимa. Moгућe дa cу ce пpeци Kaдићa кao мoгући Cacи-кaтoлици paнo утoпили у бpojну дубpoвaчку кoлoниjу. И дaнac пocтoje пoтoмци тиx кaтoликa, чиje je пpeзимe oпcтaлo дo дaнac: Гуcнићи, Кoлићи...

Taкoђe миcлим дa тpeбa тeму пpeбaцити у "Poдoви и њиxoвe xaплoгpупe".